Preduzece PEST-GLOBAL GROUP DOO BEOGRAD,SERBIA

Dezinsekcija,deratizacija i dezinfekcija Vaseg zivotnog i radnog prostora sa referencama od preko 3 hiljada objekata pravnih lica i preko 10 hiljada objekata fizickih lica ne samo na teritoriji grada Beograda i Novoga Sada vec i cele Vojvodine i ostalih mesta u Srbiji kao i objekti sirom EU.Strucnost,iskustvo,ozbiljni i stariji tehnicki izvrsioci sa minimum 3 godina aktivnog rada u sluzbi i najozbiljniji pojedinacni pristup svakom klijentu u resavanju Vasih problema su nasi prvi postulati rada.



Strucna ,sertifikovana i analiticka Dezinsekcija  od svih vrsta insekata Vase kuce,stana i lokala sa ekoloskim po coveka od svih vrsta insekata neskodljivim preparatima i 6-mesecnom pismenom garancijom po ceni vec od 1190 dinara  790 dinara/prvih 20m2.

Deratizacija Vase kuce,stana i lokala od svih vrsta glodara,miseva i pacova po ceni vec od 1900 dinara 1390 dinara/prvih 50m2.




Ciscenje i pranje tepiha i namesta na licu mesta "Kirby" i "Rainbow"masinama vec od 130 dinara po kvadratnom metru tepiha i vec od 250 dinara po stolici.

Ciscenje stanova,kuca i lokala od prljavstina,pranje prozora,podova,namestaja vec od 350 dinara po radnom satu od strane iskusnih starijih higijenicarki sa minimum 2 godine radnog iskustva na poslovima svih vrsta odrzavanja higijene.

Strucno i trajno unistenje stenica u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Agencije "Eko-Kliners".Sajt "Dezinsekcija.net"

Strucno i trajno unistenje stenica u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

 

 

 

 

Putovanjima i putnim torbama sa putovanja vlasnik i ukucani dobijaju stenice i torbama ih nesvesno dalje sire prijateljima-komsijama-rodjacima.

Putovanjima i putnim torbama sa putovanja vlasnik i ukucani dobijaju stenice i torbama ih nesvesno dalje sire prijateljima-komsijama-rodjacima.

Sa povecanjem broja putovanja usled predstojecih Novogodisnjih i Bozicnih praznika kako u zemlji tako i u inostranstvu pojava stenica postaje alarmantan problem i ucestala pojava koji putnici nesvesno sire kako u svom domu tako i posetom putnih torbi ili ranceva komsijama,rodjacima ili prijateljima koje su tek upoznali.
PUTNIM TORBAMA SE DOZIVLJAVA NOVI OSECAJ ZIVOTA ALI U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA SE PRENOSI JEDAN OD NAJOPASNIJIH I NAJDOSADNIJIH INSEKATA NA PLANETI-STENICA.

PUTNIM TORBAMA SE DOZIVLJAVA NOVI OSECAJ ZIVOTA ALI U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA SE PRENOSI JEDAN OD NAJOPASNIJIH I NAJDOSADNIJIH INSEKATA NA PLANETI-STENICA.

Poslednji slucaj prenosa stenica iz razgovora sa jednim klijentom je i putem spavacih kola-kuseta na liniji Beograd-Podgorica jos u doba letnjih meseci.

 

 

 

Osecaj svraba koji ne prestaje je tako karakteristican za ujede stenica iako vecina doktora i lekara specijalista smatra da je to alergija na hranu ili prenosiva kozna bolest cime se u startu krece sa pogresnom terapijom iz jednog jedinog razloga-stenice se ne vide i ujedaju-usisavaju krv iz tela domacina iskljucivo u toku noci dok osoba spava.

Osecaj svraba koji ne prestaje je tako karakteristican za ujede stenica iako vecina doktora i lekara specijalista smatra da je to alergija na hranu ili prenosiva kozna bolest cime se u startu krece sa pogresnom terapijom iz jednog jedinog razloga-stenice se ne vide i ujedaju-usisavaju krv iz tela domacina iskljucivo u toku noci dok osoba spava.

S obzirom da stenice se kriju u krevetima i supljinama kreveta jako dugo tako da ih je nemoguce videti u prvih par meseci klijent pretpostavlja da se radi o ujedu komaraca ili alergiji na pojavu hrane ili pak koznom bolesti.
Prikaz stenice tacnije njene cevi sa kojom vrse usisavanje krvi iz tela domacina.Fotografija je napravljena 29.12.2013 u jednom od Beogradskih stanova u toku tretmana.

Prikaz stenice tacnije njene cevi sa kojom vrse usisavanje krvi iz tela domacina.Fotografija je napravljena 29.12.2013 u jednom od Beogradskih stanova u toku tretmana.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ STENICE I CEVI SA KOJOM SE VRSI USISAVANJE DO NAJSITNIJIH DETALJA.

Nakon 4-5 meseca zivota vid i vidno polje stenice drasticno slabi tako da sa prvih par meseci zivota stenica koja vidi dobrih 10-15 metara ispred sebe dobije ujedno i signal za skrivanje.Nakon 5-6 meseca zivota vidno polje stenice drasticno oslabi takoreci 85% te stoga ne vidi ispred sebe dalje od 20-30 cm.Na toj starosnoj skali se stenice i zvanicno uoce kada postane prekasno i nakon sigurno par stotina militara ispijene krvi iz tela domacina u prethodnih 4-5 meseci boravka u kontaminiranoj prostoriji.

 

 

Prikaz gnezda stenica cele familijarne postavke na jednom mestu,ukljucujuci muzjake-zenku-noviizlegla jajasca i flekice od izmeta nastalih nakon ispijanja krvi domacina.KLIK NA SLIKU GORE ZA DETALJAN PRIKAZ I DALJA OBJASNJENJA.

Prikaz gnezda stenica cele familijarne postavke na jednom mestu,ukljucujuci muzjake-zenku-noviizlegla jajasca i flekice od izmeta nastalih nakon ispijanja krvi domacina.KLIK NA SLIKU GORE ZA DETALJAN PRIKAZ I DALJA OBJASNJENJA.Namerno je pored stenica priblizen prst kako bi se stekao uvid u njihovu velicinu.

Pacijent-klijent vidi u tom momentu odraslu „dobro uhranjenu“ stenicu na zidu ili stolu misleci da je vaska.NA pritisak prsta izlazi obilna kolicina krvi dok oko prostora stenice se pojavljuju ucestale i tesko skidljive flekice crne ili braon boje.Svaka crna flekica je izmet stenica koji nastaje nakon usisavanja tela domacina.Koliko flekica u prostoriji-toliko mililitara ispijene krvi takoreci na svakodnevnom nivou.
Stenica-muzjak i zenka na unutrasnjoj strani duseka i pregledom duseka.Fotografija je napravljena 28.12.2013-e godine od strane tehnicke sluzbe Agencije"Eko-Kliners" pred pocetak tretmana.

Stenica-muzjak i zenka na unutrasnjoj strani duseka i pregledom duseka.Fotografija je napravljena 28.12.2013-e godine od strane tehnicke sluzbe Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd- pred pocetak tretmana.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ TELA KAKO MUZJAKA TAKO I ZENKE STENICA SA SVIM DETALJIMA.

Stenice u principu ujedaju i usisavaju krv iz tela domacina na dnevnom nivou.Ne postoje stenice barem na nasim prostorima i po pracenju svih istrazivanja Cimex-a Lectularius-a koje ce barem jednu noc preskociti“obrok“ odnosno ne ujesti klijenata.
Ako se stenice ne vide a postoje crne flekice to je znak da definitivno u objektu imate stenica.Stenice mozete videti tek nakon 4-6 meseca starosti.U prvih 4 meseca zivoa vid stenice je normalan tako da vidi ljude i krije se u supljinama kreveta.Nakon 4 meseca zivota vid stenice drasticno opada i ne opazaju ljude oko sebe kao ranije.

Ako se stenice ne vide a postoje crne flekice bilo gde sa unutrasnje ili spoljasne strane kreveta-to je znak da definitivno u objektu imate stenica.Stenice mozete videti tek nakon 4-6 meseca starosti.U prvih 4 meseca zivota vid stenice je normalan tako da vidi ljude i krije se u supljinama kreveta.Nakon 4 meseca zivota vid stenice drasticno opada i ne opazaju ljude oko sebe kao ranije.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ CRNIH FLEKICA KOJE OTVORENO PRIKAZUJU KOLIKO KRVI JE ISPIJENO IZ TELA DOMACINA.Fotografija je napravljena 28.12.2013 u jednom od Beogradskih naselja.Sva prava autora materijala su zasticena.Zabranjeno je neovlasceno kopiranje i koriscenje materijala sa ovog sajta u bilo kakve dalje komercijalne svrhe bez dozvole autora.

Sta se desava kada osoba koja spava na krevetu zahvacenim stenicama shvati da su ujedi i svrab od ujeda stenica nastali?Pocne spavati u sledecem krevetu u narednoj sobi cime agonija ne prestaje.Stenice zahvaljujuci svom par stotina hiljada dugom evolutivnom bioloskom procesu jednostavno osete ugljen dioksid osobe koji moze biti i do 20 metara daljine od mesta gde se nalaze.Sve navedeno se desava tokom noci po gasenju svetla i pri „analiziranju“ da je osoba u fazi sna.Iako na izgled nepomicne stenice mogu razviti brzinu od metar u sekundi sto se da videti skrivenim IC kamerama koji snimaju u mraku.Po dolasku u nekontaminiranim krevetom u susednoj sobi pocinje „ista prica po ko zna koji put“.Pacijenta odnosno zrtvu premazu analgetikom i krenu sa usisavanjem.Posto je analgetik na povrsini koze i zadrzava se i do 24 sata nakon ujeda,pacijent-domacin odnosno zrtva u jutarnjim satima takoreci nista ne oseca.U poslepodnevnim satima krece neizdrzivi osecaj svraba koji traje do kasno u noc.Stenice koje su se preselile iz kontaminirano zarazenog napustenog kreveta u prvobitnoj sobi nikada se ne vracaju nazad.Ostaju u novom „Svratistu“ odnosno do tada nezarazenom krevetu.Pre stacinioniranja u bilo kom krevetu znaju da ostave larve i jajasca duboko u lajsnicama i supljinama u podu,plakarima,stolicam.U prakticnom smislu reci ciji smo svedoci bili nebrojeni broj puta izbacivanje kreveta takoreci ne resava pojavu stenica.Mozda za par dana jer odrasle jedinke su u vecini slucajevima u krevetu ali larve i jajasca mogu biti duboku sakrivene u supljinama u podu,ispod lajsni i rupama izmedju cevi centralnog grejanja i samog poda.Najvecu opasnost i takoreci najveci izazov u tretmanu stenica je lamperija na zidu i plafonu.Lamperija odnosno drvene zastitne daske na zidovima predstavljaju najtezi vid razvoja stenica,gde nije dovoljno samo tretirati krevete,vec je potrebno skinuti svu lamperiju kako po zidovima tako i na plafonu kako bi se zagarantovao ucinak vec prilikom prvog dolaska.U slucaju da klijent-pacijent nema lamperiju efekat unistavanja stenica je jako visok takoreci realnih 99,99% vec prilikom prvog dolaska ali se obavezno radi jos jedan tretman za 7-10 kalendarskih dana nakon prvog tretmana zbog eventualnih zaostalih neizleglih larvi i jajasca.U opusu usluga Preduzeca „Pest-Global Group“DOO Beograd nijedan dolazak nakon prvog se ne naplacaju odnosno svaki dolazak nakon prvog je besplatan u okviru 6-mesecne garancije na izvrsene usluge.
Prikaz rada i tretmana klik-klak lezajeva.U tretmanu stenica tehnicki izvrioci moraju poznavati do detalja stolariju i sve tipove i vrste kreveta kao i stolica-stolova-plakara i pri radu moraju pripremiti sav namestaj do nivoa milimetara pred doziranjem preparata.

Prikaz rada i tretmana klik-klak lezajeva.U tretmanu stenica tehnicki izvrioci moraju poznavati do detalja stolariju i sve tipove i vrste kreveta kao i stolica-stolova-plakara i pri radu moraju pripremiti sav namestaj do nivoa milimetara pred doziranjem preparata.Klik na sliku gore za prikaz jedan od koraka rada u tretmanu protiv stenica.

Proces permanente i uspesne dezinsekcije i unistavanja stenica je jako kompleksan i predstavlja pravi izazov u opusu sanitarne higijene.Sam postupak unistavanja stenica kako u krevetima tako i ostalim delovima namestaja ukljucujuci pod je jedan od najzahtevnijih gde tehnicki izvrsioci moraju raditi sa nestandardnom kombinacijom preparata sto podrzazumeva sto kraci boravak u sobi za vreme tretmana kao i maksimalnu pripremu zarazene-kontaminirane prostorije odnosno objekata kako bi se doprelo do svih supljina i mesta gde stenice odnosno Cimex Lectularius zivi i ostavlja svoja jajasca.

Sam postupak pripreme uz konstantu usmeno-tehnicku saradnju sa domacinom odnosno vlasnikom/zakupcem objekata moze biti i par sati.

Detaljna i iskrena komunikacija pacijenata i ukucana sa tehnickim izvrsiocem pred pocetak tretmana je od sustinske vaznosti pri postavljanju daljih smernica toka rada koji vodi 100% efektivnom suzbijanju i unistavanju stenica.Sajt"Dezinsekcija.net".

Detaljna i iskrena komunikacija pacijenata i ukucana sa tehnickim izvrsiocem i radnim osobljem Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd pred pocetak tretmana je od sustinske vaznosti pri postavljanju daljih smernica toka rada koji vodi 100% efektivnom suzbijanju i unistavanju stenica.“Dezinsekcija.net“.

 

Ukljucuje detaljan razgovor sa pacijentima-ukucanima zahvacenim ujedima stenica,podatak kada su krenuli prvi ujedi,da li je pre prvog ujeda osoba putovala ili imala goste sa putnim torbama u objektu,cime se dosada tretirali ranice na kozi i da li su nesvesno dalje sirili epidemiju odnosenjem i donosenjem zarazenih putnih torbi,ranceva,nesesera,cak i novcanika.
Stenice pored kreveta pre izlaska iz putnih torbi automatski ostavljaju larve i jajasca u njima.Prikaz dezinsekcije objekata zahvacenim stenicama u Beogradu dana 27.12.2013.Sva prava priliozenog materijala su zakonom zasticena.KLIK NA SLIKU GORE ZA SVA DALJA OBJASNJENJA I DETALJE,.

Stenice pored kreveta pre izlaska iz putnih torbi automatski ostavljaju larve i jajasca u njima.Prikaz dezinsekcije objekata zahvacenim stenicama u Beogradu dana 27.12.2013.Sva prava priliozenog materijala su zakonom zasticena.KLIK NA SLIKU GORE ZA SVA DALJA OBJASNJENJA I DETALJE,.

Stenice vrlo retko tako reci ne postoji podatak da se prenose plasticnim PVC kesama ili plasticnim PVC torbama.Stenice se shodno izvestajima svih vodecih farmaceutskih kompanija koje vrse aktivna istrazivanja i bave se proizvodnjom namenskih preparata u permanetnoj borbi protiv pojave stenica i ostalih eminetnih firmi na polju usluga sanitarne higijene prenose torbama koje u sebi imaju prirodna vlakna u prvom redu klasicne putne torbe,prtljag,ranac,cak i novcanik i u narodu poznata“pederusa“.

Priprema prostorija pred postupak dezinsekcije na pojavu stenica mora biti u prvom redu detaljna kako bi se omogucio nesmetan kontakt preparata u fizioloskom smislu reci kako sa odraslim jedinkama stenica koje vec uveliku usisavaju krvi iz tela zrtve kao i omogucavanje prodiranja preparata do mesta gde su najcesce larve i jajasca a to su skrivene,tamne supljine u svim krevetima,unutrasnjim stranama stolova,stolica,supljine u lajsnicama,plakarima.

Primer odlaganja garderobe iz sobe i celog objekta zahvacenim stenicama po tretmanu.Stacioniranje u vakumskih zalepljenim kesama je jako preporucljivo kako jajasca sa povrsine tkanina garderoba se ne bi u najskorijem vremenskom roku izlegle.Ukucani koriste garderoba kao i uvek ali su u obavezi vratiti sve u kesama i selotejpom hermeticki zalepiti bez vazduha unutra.Na ovaj nacin pored hemijskog tretmana se osigurava da ukucani nemaju prezivelih jajasca na odeci.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ SA SVIM DETALJIMA.Sajt"Dezinsekcija.net".Sva prava autora prilozenog materijala su zakonom zasticena.

Primer odlaganja garderobe iz sobe i celog objekta zahvacenim stenicama po tretmanu.Stacioniranje u vakumskih zalepljenim kesama je jako preporucljivo kako jajasca sa povrsine tkanina garderoba se ne bi u najskorijem vremenskom roku izlegle.Ukucani koriste garderoba kao i uvek ali su u obavezi vratiti sve u kesama i selotejpom hermeticki zalepiti bez vazduha unutra.Na ovaj nacin pored hemijskog tretmana se osigurava da ukucani nemaju prezivelih jajasca na odeci.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ SA SVIM DETALJIMA.Sajt“Dezinsekcija.net“.Sva prava autora prilozenog materijala su zakonom zasticena.

Obaveza vlasnika je pod obaveznom podrazumevajuci da ipak nije nista 100% obavezno ali jako preporucljivo spremiti kese da odlaganje sve garderobe u sobama kontaminiranim ujedima stenica odnosno kese za odlaganje sve odece koja se nalazila pored zarazenog kreveta.
Postupak vakumskog odlaganja odece koje podrazumeva stacioniranje sve odece u PVC ambalazi i hermeticko-vakumsko zatvaranje bilo kojim boljim selotejpom uzduz i popreko osigurava dodatni ucinak da larve i jajasca se ne ce pojaviti u narednih 4-7 dana.Stenica ume vrlo cesto da ostavi larve i jajasca na odeci koja u sebi ima prirodna vlakna sto u praksi moze biti bilo koja vrsta odece.Vlasnik odece se normalno moze sluziti odecom otvaranjem kesa po potrebi zeljenog komada odece koju je potrebno opet hermeticki-vakumski zatvoriti selotejpom odnosno samolepljivom trakom i tako vratiti nazad u ormare za svo vreme trajanja tretmana dok se ne utvrdi da su ujedi prestali cak i 12 dana nakon poslednjeg tretmana.

 

 

Sto se tice kreveta i namestaja preparat nakon detaljne pripreme 99,99% zavrsi svoj posao vec u prvih 60-90 minuta po tretmanu.
Prikaz kreveta i tretiranih tacaka gde stenice zive iako se ne vide.

Prikaz kreveta i tretiranih tacaka gde stenice zive iako se ne vide.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima i toka rada.Sajt“Dezinsekcija.net“.

Preparat po koriscenju vrlo brzo nakon 90 minuta isparava,ukucani se vracaju,otvaraju prozore,pristupa se provetravanju prostorija i ukucani funkcionisu kao i uvek u socijalnom,emotivnom i drustvenom smislu reci.99% stenica je unisteno sa napomenom da preostali broj makar i zanemarljivih jedan % ili jedna jedinka stenice bilo u zivoj i formi jajasca se regulise drugim dolaskom nakon 7-10 kalendarskih dana najkasnije.U principu vec nakon prvog tretmana pacijent(i) odnosno ukucani mogu koristiti objekat bez bojazni od bilo kakvih ujeda.U vecini slucajeva se nakon tretmana pored kreveta i vide mrtve stenice.
Primer pripreme Klik-Klak lezajeva pred tretman.Sav sadrzaj kreveta od garderobe i licnih stvari se pre toga mora izvaditi vani pred pocetak doziranja preparat.Crvene strelice pokazuju mesta gde se stenice obicnu kriju iako se pri dnevnom svetlu takoreci ne vide jer su sakrivene u supljinama prikazanim na slici.

Primer pripreme Klik-Klak lezajeva pred tretman.Sav sadrzaj kreveta od garderobe i licnih stvari se pre toga mora izvaditi vani pred pocetak doziranja preparat.Crvene strelice pokazuju mesta gde se stenice obicnu kriju iako se pri dnevnom svetlu takoreci ne vide jer su sakrivene u supljinama prikazanim na slici.KLIK NA SLIKU GORE ZA PRIKAZ SA SVIM DALJIM DETALJIMA.

Postupak unistavanja stenica je jako slozen,diskutabilan i psihicko-fizicki zahtevan postupak.Stoga opravdava cenovni podatak da cenovnik unistavanja stenica ako bismo govorili o 100% efektivnosti a kod stenica se ili smatra 100% uspesno nesto ili i onih 99% ako se ne pristupi ozbiljnom metodom za 4-7 dana znaci da smo opet na pocetku.Jedna prezivela jedinka stenice na svakih 4-7 dana izbaci 4-8 novih jajasca.Za vreme svog zivota koji moze biti i 18 meseci stenica izbaci odnosno reprodukuje 300-500 novih stenica sto vecina tehnickih izvrsioca u zemlji jednostavno nije svesna ne samo zivota stenica veci reprodukcije ovih insekata kvadratnom progresijom.

Cenovnik unistavanja stenice u Srbiji varira u zavisnosti od iskustva tehnickih izvrsioca i koriscenih preparata.U sustini samo 100% uspesan tretman znaci 100% uginuce svih stenica.Konkretno cenovnik unistavanja stenica kod fizickih lica se krece od 3590 dinara za prvih 40 kvadrata povrsine do 6590 dinara za povrsine od 80-100 kvadrata.

Cenovnik unistavanja stenica na permanentnom nivou hotelskih soba i ugostiteljskih objekata je u slicnom cenovnom rangu kao cenovnik unistavanja stenica fizickih lica ali je vlasnik ugostiteljsko-hotelijerskog objekta u obavezi da odrzava prostoriju prebrisavanjem poda i doziranjem preparata u vidu prskalice-fajtalice odnosno sprej pumpice cirka svakih 2-3 dana kada u objektu nema gostiju.
Cenovnik unistavanja stenica recimo u USA moze biti i citavih 1000 dolara odnosno racunato u dinarima preko 90.000 dinara nakon razgovora sa stranim klijentima iz Amerike u Beogradu.
Cenovnik unistavanja stenica u Holandiji ili Svedskoj je cirka od 600-1200 evra po tretmanu bez ikakve garancije na ucinak.
Cenovnik unistavanja stenica u Srbiji sa svojih minimalnih u evrima i evropskoj valuti govoreci 30-60 evra po tretmanu sa obaveznom 6-mesecnom garancijom je jedan od najeftinijih u celoj Evropi sto vecina vlasnika i klijenata zarazenih objektima zapostavlja i stavlja u cenovnik unistavanja stenica u cenovni rang unistavanja klasicnih prve i druge klase insekata poput bubarusa,mrava,paukova,moljaca ocekujuci da pojava stenica se moze resiti pozivanjem standardnih tehnickih izvrsioca za cirka 1000 ili 1500 dinara odnosno 10-15 evra po objektu.
Unistavanje stenica zahteva detaljnu psihicko-fizicku pripremljenost kao i stalnu obavestenost i aktivnu komunikaciju sa pacijentima-ukucanima da bi se doslo do 100% uspesnog tretmana.U slucaju stenica samo 100% uspesan tretman je uspesan tretman.

Unistavanje stenica zahteva detaljnu psihicko-fizicku pripremljenost kao i stalnu obavestenost i aktivnu komunikaciju sa pacijentima-ukucanima da bi se doslo do 100% uspesnog tretmana.U slucaju stenica samo 100% uspesan tretman je uspesan tretman.

Unistavanje stenica je jako slozen i biolosko-hemijski zahtevan proces,koji ukljucuje detaljno poznavanje fizionomije i fiziologije stenica,poznavanje primena preparata u zivotnoj i radnoj sredini kako bi preparati bili 100% efektivni ali sa efektom koji ne sme trajati duze od 90-120 minuta zbog daljeg boravka i povratka ukucana u zarazenom sada vec ociscenom objektu i aktivnu saradnju u tehnickom smislu reci sa svim vodecim farmako kompanijama u svetu,u prvom redu saradnja sa Svajcarskim „Roche“ koncernom,zatim Engleskim „Glaxo-Smith Kline“ i Americkim „Mayo“ institutom sa kojima Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd aktivno saradjuje unazad par godina na razvoju i primeni preparata u istrebljenju i unistavanju stenice a koji se hteli mi to li ne moraju kao formula modifikovati i menjati na cirka svakih 3-6 meseci.
Vecina tehnickih izvrioca i poslovnih subjekata koje se bave uslugama dezinsekcije i sanitarne higijene primenjuje preparate u borbi protiv stenica koji se primenjuju u borbi protiv standardnih insekata poput bubasvaba ili mrava.Iz razgovora sa puno klijenata efekat u tom slucaju postoji ali je kratkorocni.Stenice ne ujedaju par dana treceg cetvrtog dana opet krenu.Poznavanje i stalna saradnja sa svim vodecim farmaceutskim kompanijama i primena preparata poslednje tehnologije je ovde od sustinskog krucijalnog znacaja.
Trziste usluga profesionalnog i strucnog unistavanja stenica u Evropi svake godine belezi rast i trenutno vredi preko 120 miliona evra po tekucoj godini,koliko su Evropljani potrosli tokom 2013 da bi se resili ovog malog dosadnog ali izuzetno opasnog insekta.Agencija"Eko-Kliners"sa svojim dokazanim metodama i detaljnim pristupom u resavanju ovog problema zauzima vodece mesto kako u Srbiji tako i u bivsim Ex-YU Republikama.

Trziste usluga profesionalnog i strucnog unistavanja stenica u Evropi svake godine belezi rast i trenutno vredi preko 120 miliona evra po tekucoj godini,koliko su Evropljani potrosli tokom 2013 da bi se resili ovog malog dosadnog ali izuzetno opasnog insekta.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd sa svojim dokazanim metodama i detaljnim pristupom u resavanju ovog problema zauzima vodece mesto kako u Beogradu tako i svim ostalim manjim mestima Srbije.U toku je postupak integracije sa vodecim sluzbama u Nemackoj i Svedskoj u pogledu ljudskih resursa i dalje tehnicko-strucne saradnje.

Vodeci servis i kompanija za efektivno unistavanje stenice u Nemackoj i Svajcarskoj, Britanski“Rentokill“ naplacuje citavih 1000-1400 evra za tretman na pojavu stenica standardne kvadrature 50-60 kvadrata i to racunato po tretmanu bez ikakve garancije gde se svaki dolazak naplacuje 50% prethodnog prvobitnog.Njihovo poslovanje se odvija u preko 14 najvecih gradova sirom Nemacke i po njihovom finansijskom izvestaju samo u toku ove vec prolazece 2013-e godine stoji da imali preko 14000 intervencija na prostoru cele Nemacke Republike koje se odnose samo na pojavu stenica sto racunato u Evropskoj valuti stoji da su Nemci samo prosle godine potrosili preko 22 miliona evra na tretmane na pojavu stenica i to kod fizickih lica govoreci,ne racunajuci pravna lica poput hostela ili hotela.
Kolicina stresa i potpuna odsustvo radne efektivnosti nakon saznanja i ujeda stenica kod radnika Evropske Unije svih profila samo godisnje kostaju trziste rada Evropske unije preko 40 miliona evra u odsustvu i bolovanju koje pacijenti-radnici su prinudjeni uzeti usled pojave stenica i ujeda istih u svom domu.Evropska unija ima specijalan program finansiranja namenskih strucnih sluzbi na pojavu i permanentnom unistavanju stenica svih 35 clanica Evropske Unije.

Kolicina stresa i potpuno odsustvo radne efektivnosti nakon saznanja i ujeda stenica kod radnika Evropske Unije svih profila samo godisnje kostaju trziste rada Evropske unije preko 40 miliona evra u odsustvu i neminovnom bolovanju koje pacijenti-radnici su prinudjeni uzeti usled pojave stenica i ujeda istih u svom domu.Evropska unija ima specijalan program finansiranja namenskih strucnih sluzbi na pojavu i permanentnom unistavanju stenica svih 35 clanica Evropske Unije sa budzetom od preko 120 miliona evra godisnje.U Srbiji nazalost takav budzet ne postoji te su ukucani prinudjeni iz sopstvenog dzepa izdvajati novac za skupe i neodlozne tretmane u najprioritetnijem vremenskom roku.

Svedski“Anticimex“ firma koja je vodeca u poslovima Sanitarne higijene i DDD usluga na prostoru Svedske,Norveske i Danske u svom finansijskom izvestaju za 2012-u navodi da je samo glavni grad Stokholm imao preko 6000 intervencija na pojavu stenica sto ovaj grad svrstava u vodece u Evropi po aktivnoj pojavi i obrtu novca ciji stanovnici utrose na tretman i firmama u sektoru Sanitarne higijene koji je prosle 2012-e dostigao citavih 70 miliona svedskih kruna ili preko 6 miliona evra racunato samo za grad Stokholm gde je uzrocnik pojave jedan jedini mali insekat-stenica.
Izdvajanje po domacinstvu u razvijenim drzavama Evropske Unije na pojavu stenica je citavih 1000-1400 evra po objektu,dok u Srbiji shodno nedovoljnoj edukaciji se isti rad naplacuje svega cirka 30-60 evra u zavisnosti od velicine i strukture objekta.U prilog tome govore izvestaji nasih tehnickih izvrsioca da vecina klijenata je samostalno pokusala da resi pojavu stenica kupovinom marketinski poznatih preparata iz opusa pojave bubasvaba ili mrava ali bez uspeha.U Evropskoj Uniji postupak unistavanja stenica shodno prethodnoj edukaciji stanovnika podrazumeva da se stenica nikad u prakticnom smislu reci ne mogu stamostalno suzbiti vec se za to mora pozvati strucna sertifikovana sluzba koja koristi lepezu i koktel najnovijih preparata dokazanog radnog efektivnog ucinka i sam postupak se izvodi do nivoa milimetara.Sajt"Dezinsekcija.net" ce ubuduce shodno svom budzetu uciniti sve da podigne nivo svesti i edukativni nivo stanovnika kako Srbije tako i bivsih YU-republika na pojavu stenice i ozbiljnoj pretnji koju predstavljaju kako za fizicko-emotivno i dusevno zdravlje ukucana tako i u smislu nesmetanog radnog funkcionisanja svake individue odnosno pacijenta.

Izdvajanje po domacinstvu u razvijenim drzavama Evropske Unije na pojavu stenica je citavih 1000-1400 evra po objektu,dok u Srbiji shodno nedovoljnoj edukaciji se isti rad naplacuje svega cirka 30-60 evra u zavisnosti od velicine i strukture objekta.U prilog tome govore izvestaji nasih tehnickih izvrsioca da vecina klijenata je samostalno pokusala da resi pojavu stenica kupovinom marketinski poznatih preparata iz opusa pojave bubasvaba ili mrava ali bez uspeha.U Evropskoj Uniji postupak unistavanja stenica shodno prethodnoj edukaciji stanovnika podrazumeva da se stenica nikad u prakticnom smislu reci ne mogu stamostalno suzbiti vec se za to mora pozvati strucna sertifikovana sluzba koja koristi lepezu i koktel najnovijih preparata dokazanog radnog efektivnog ucinka i sam postupak se izvodi do nivoa milimetara.Sajt“Dezinsekcija.net“ ce ubuduce shodno svom budzetu uciniti sve da podigne nivo svesti i edukativni nivo stanovnika kako Srbije tako i bivsih YU-republika na pojavu stenice i ozbiljnoj pretnji koju predstavljaju kako za fizicko-emotivno i dusevno zdravlje ukucana tako i u smislu nesmetanog radnog funkcionisanja svake individue odnosno pacijenta.

Vecina naroda i stanovnika u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi ukljucujuci USA i Kanadu,zahvaljujuci blagovremenoj edukaciji kako u skoli tako i putem medija na vreme tokom svog obrazovnog zivotnog stadijuma dobija blagovremene informacije o pojavi stenica.U praksi to znaci da se zarazen objekat odnosno kuca ili stan zahvacen stenicama ili prazni tako ste se sav namestaj izbacuje iz kuce ukljucujuci i parket,pored kreveta,stolova,stolica,plakara ili se objekat 100% efektivno tretira od strane eminentnih i posebno obucenih tehnickih izvrsioca koji za to imaju osnovno i uvek nadogradivo predznanje,opremu,radno iskustvo i psihicko-fizicke predispozicije.Tretman na pojavu stenica ne moze raditi bilo ko.Osoba koja tom poslu pristupa mora biti psihicki izuzetno smirena ali u isto vreme fizicki agilna kako bi se ceo postupak zavrsio u najbrzem i najefektivnijem smislu reci.

U Srbiji i bivsim Yu-republikama pristup 100% sigurnom unistavanju stenica se shvata nedovoljno ozbiljno i pristupa se izvrsenju od strane nedovoljno obucenih tehnickih izvrsioca koji za svoj posao u vecini slucajeva nemaju niti adekvatno kako teoretsko tako i prakticno znanje i gde se pristupa tretmanom preparatima koji se koriste na pojavu bubasvaba ili mrava sto je apsurd.

 

Strucno i trajno unistenje buva u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Agencije "Eko-Kliners".Sajt "Dezinsekcija.net"

Strucno i trajno unistenje buva u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

 

 

 

 

 

 

Prikaz buve prikacene za dlaku pasa.

Prikaz buve prikacene za dlaku pasa.Klik na sliku gore za prikaz i objasnjenja sa svim detaljima.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.Sva prava autora prilozenih materijala su zasticena.

Buve su iako karakteristicne za prolecne i letnje tople mesece ipak izazivaju veliki broj nus pojava kod vlasnika pasa i macaka bilo u permanentnom ili privremenom smislu reci.
Vlasnici pasa ma koliko imali ljubav prema psima sa prvim znacima i saznanjem da zive sa buvama moze drasticno promeniti ponasanje vlasnika prema psu.

Vlasnici pasa ma koliko imali ljubav prema psima sa prvim znacima i saznanjem da zive sa buvama moze drasticno promeniti ponasanje vlasnika prema psu.

Iako buve shodno snizenoj temperaturi bivaju u sve manjem broju,stalna temperatura zivotnih i radnih prostora nasih sugradjana omogucava razvoj nesmetan zivot buva i tokom cele zime.Sa bioloske tacke gledista postoje nekoliko vrsta buva od cega vecina vrsta prezivljava temperature od 7-45 stepeni Celzijusovih.
Tokom zimskih i jesenjih hladnih i kisnih meseca vrlo je mala verovatnoca da buve kao sofisticirana zivotinjska vrsta moze preziveti u spoljasnim uslovima gde temperatura pada ispod 5 stepeni Celzijusovih.
Pas kao verni pratilac i zivotni saputnik ma koliko vlasnik pazio moze postati vrlo lako nesvesno i nenamerno zrtva ujeda buva koji se mogu odbiti sredstvima za odbranu pasa od buva ali same unesene buve u objektu ostaju takoreci zauvek do momenta odgovarajuceg hemijskog tretmana od strane strucnih sluzbi.

Pas kao verni pratilac i zivotni saputnik ma koliko vlasnik pazio moze postati vrlo lako nesvesno i nenamerno zrtva ujeda buva koji se mogu odbiti sredstvima za odbranu pasa od buva ali same unesene buve u objektu ostaju takoreci zauvek do momenta odgovarajuceg hemijskog tretmana od strane strucnih sluzbi.

Medjutim domovi ukucana prethodno zahvacenim buvama mogu cuvati i biti savrseno pogodno tle za nesmetan zivot i evoluciju ovih malih insekata tokom cele zime jer se temperatura zivotnih i radnih objekata retko spusta ispod 15 stepeni Celzijusovih imajuci u vidu da sami ukucani,stanari ili podstanari zive u tom objektu.
Macke za razliku od pasa daleko brzo i lakse postaju steciste buva shodno svom velikom i nekontrolisanom radijusu kretanja ali sa druge strane lecenje macaka od ujeda i infekcije buva moze biti dugotrajana proces znajuci da koza macaka je vrlo alergicna na klasicne medikamente koje se primenjuju kod pasa.

Macke za razliku od pasa daleko brzo i lakse postaju steciste buva shodno svom velikom i nekontrolisanom radijusu kretanja ali sa druge strane lecenje macaka od ujeda i infekcije buva moze biti jako dugotrajan proces znajuci da koza macaka je vrlo alergicna na klasicne medikamente koje se primenjuju kod pasa.

Stoga je od sustinske vaznosti razumeti fiziologiju,klasifikaciju i zivotni ciklus buva kako bi se vlasnici pasa i macaka primarno ali i ostali stanari koji su u direktnom ili indirektnom kontaktu sa objektom zahvacenim buvama dobili blagovremenu edukaciju koja moze pomoci ne samo u ranom otkrivanju vec i sprecavanju daljih zdravstveno-ekoloskih problema.
Macija buva,pregled i ilustracija cele jedinke sa detaljnim prikazom skeletona i tropusa.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Macija buva,pregled i ilustracija cele jedinke sa detaljnim prikazom skeletona i tropusa.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Buve kao jedna od najstarijih zivotinjskih vrsta insekata mogu siriti vise bolesti shodno svojoj bioloskoj i familijarlnoj klasifikaciji i ujedno ako se ne preduzmu medicinske i hemijske intervencije potpuno unistiti epidermus pasa i macaka cime imunitet kucnih ljubimaca drasticno slabi usled neocekivanih i brzih promena na kozi sto kao rezultat ima u vecini slucajeva smanjeni zivotni vek kucnih ljubimaca i prevremeno uginuce bilo koje vrsta pasa i macaka cak i onih najvecih sa ocekivanih dugim zivotnim vekom.
Prikaz nelecenog psa zahvacenim buvama i razvojem daljih komplikacija usled nebrige i neblagovremenog tretmana od strane vlasnika.

Prikaz nelecenog psa zahvacenim buvama i razvojem daljih komplikacija usled nebrige i neblagovremenog tretmana od strane vlasnika.

 

Kod coveka pojava buva shodno imunutetu coveka ne predstavlja u prvoj fazi ujeda znacajan zdravstveni problem ali ujed buva koji u sebi sadrzi mnostvo bakterija na permanentoj osnovi tokom dana,nedelja ili meseci slabi imunitet coveka i dece sto sa sobom vuce dalje ako je osoba zarazena i izujedana buvama manje ili vece zdravstvene komplikacije ne samo u dermatoloskom smislu reci vec i u kompletnom fizioloskom stanju organizma domacina koji je predmet ujeda buva.

 Fiziologija i bioloska klasifikacija buva.

Prikaz ujeda buva kod pacijenta starosti 30-ak godina u predelu pazuha i donjeg dela ledja.Klik na sliku za uvelicani pregled svih ujeda sa svim detaljima.

Prikaz ujeda buva kod pacijenta starosti 30-ak godina u predelu pazuha i donjeg dela ledja.Klik na sliku gore  za uvelicani pregled svih ujeda sa svim detaljima.

Buve pripadaju rodu bezkrilatih muva.U evolucijskom pogledu buve su takoreci evuluirale odnosno pretrpele vremensku metamorfozu tokom miliona godina od standardnih letecih muva koje poznajemo.
Individualni prikaz ujeda buva na ruci pacijenata starosti 40-ak godina.Arhivski snimci.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Individualni prikaz ujeda buva na ruci pacijenata starosti 40-ak godina.Arhivski snimci.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Tokom evolucije razvile su napredan viralni aparat za isisavanje iskljucivo ljudske ili zivotinjske krvi.Nijedna druga namirnica buvama nije interesantna i ne zive od drugih vrsta namirnica osim ljudske i zivotinjske krvi.U daljem kontekstu govoreci buve zajedno sa stenicama i krpeljima spadaju u visu trecu klasu insekata ciji je pristup zarada 100% efektivnosti i tretmana jako detaljan i iziskuje neprestana istrazivanja i uskladjenost primene preparata sa svim vodecim Evropskim i Svetskim standardnima.
Detaljna ilustracija buva karakteristicnih za nase prostore.Razlikujemo telo,abdomen,glavu,grizni aparat,udove za stajanje i udove za skakanje.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Detaljna ilustracija buva karakteristicnih za nase prostore.Razlikujemo telo,abdomen,glavu,grizni aparat,udove za stajanje i udove za skakanje.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Unistavanje buva je slozen proces koji da bi se primenio se mora shvatiti detaljni zivotni ciklus ovih izuzetno malih ali jos izuzetnije opasnih insekata koji su u ljudskoj istoriji ostavile crnu rupu u vidu gubitka zivota preko 100.000(sto hiljada) hiljada ljudi u Londonu za samo jednu godinu postojanja zaraze daleke 1665-1666 godine.Buve su bile direktni prenosioci zaraznih bolesti i u Moskvi 1770-e godine kada je skoro 20% stanovnika Moskva u ondasnje vreme umrlo preko 150.000 ljudi.
Pojava ozoglasene kuge u Londonu i srednjovekovnoj Evropi je dugo vremene bila neresiva enigma za sve lekare tog vremena do otkrica mikroskopa i naucnog otkrica da Kugu su u stvari prene buve putem pacova iz Afrike i Azije pristiglim na Britansko tlo.Kuga je uzela preko 100.000 zivota ili 15% broja stanovnika Londona za samo par godina.

Pojava ozoglasene kuge u Londonu i srednjovekovnoj Evropi je dugo vremena bila neresiva enigma za sve lekare tog vremena do otkrica mikroskopa i naucnog otkrica da Kugu su u stvari prenosile buve putem izujedane koze pacova iz Afrike i Azije pristiglim na Britansko tlo sa dzakovima brasna i prekookeanskih brodova.Kuga je tada od 1665 do 1667-e godine uzela preko 100.000 zivota ili 15% ukupnog broja stanovnika Londona za samo par godina.Klik na sliku za uvelicani prikaz ilustracije.Tako sicusan organizam a tako opasan.

U istorji i medicini je ovaj izuzetno veliki broj umrlih poznatiji kao Kuga.Epidemija kugom je dugo vremena sve do oktrica mikroskopa i antibiotika koje deluju na gram negativne bakterije bila misterija a u ondasnje vreme je narod verovao u „Boziju kaznu“ i „Silazak djavola medju ljude“.
Tek sa otkricem mikroskopa i aktivnim izucavanjem fizionomije buva 1894-e godine skoro preko 200 godina od prve velike manifestacije kuge u Evropi istrazivaci su zakljucili da je kuga direktno nastala kao bakterija od ujeda buva.

Tek sa otkricem mikroskopa i aktivnim izucavanjem fizionomije buva 1894-e godine skoro preko 200 godina od prve velike manifestacije kuge u Evropi istrazivaci su zakljucili da je kuga direktno nastala kao bakterija od ujeda buva.

Otkricem mikroskopa i analiziranjem ostataka umrlih od Kuge u Londonu i Moskvi se doslo do prostog otrkica da je jedan jedini cinioc uzrokovao smrtnost preko 250.000 ljudi-bakterija“Yersinia Pestis“ ili ranije poznata kao“Pasteurella Pestis“.

 Bakterija“Yersinia Pestis“ je prema zvanicnoj objavi svih vodecih istrazivackih i medicinskih centara u Engleskoj direktan uzrok Kuge u tadasnje vreme koju su preneli putem buva prekookenaski brodovi misevi nastanjeni u dzakovima brasna iz Severne Afrike.

 

Prikaz psece buve karakteristicne za nasa podneblja i nase cetvoronozne ljubimce.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja i daljih objasnjenja.

Prikaz psece buve karakteristicne za nasa podneblja i nase cetvoronozne ljubimce.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja i daljih objasnjenja.

Ovo je jedna vrsta bakterije koja je defacto takoreci iskorenjena ali se prenosi iskljuvo putem misjih odnosno pacovskih buva sa geo-podrucja severne Afrike i dalekog istoka.Misja odnosno pacovska Buva koja sadrzi u sebi navedenu bakteriju se u medici zove „Xenopsylla cheopis“i nije karakteristicna za nase podneblje ali je navodimo ovom prilikom da bi svim citaocima i posetiocima sajta“Dezinsekcija.net“ ukazali kako jedan mali sicusni organizam moze biti izuzetno opasan i za ono vreme u mortoloskom smislu reci poguban za zivote preko 250.000 ljudi.Misevi i pacovi sa nasih prostora u globalu ne nose ovu vrstu buva ali sa druge strane pacovi i misevi sa podrucje severne Afrike,bliskog i dalekog istoka u ruralnim podrucjima gde nije sprovedena bioloska izolacija navedenih zivotinja se moze govoriti o zaostalim primercima ovakvih miseva i pacova.
Prikaz i ilustracije pacovske buve uzrocnika pojave Kuge i bakterije Yersinie Pestis u srednjem veku od koje umrlo u Evropi preko 250.000 ljudi za manje od sto godina.Bakterija i uzrok su otkriveni tek 1894-e godine.

Prikaz i ilustracije pacovske buve uzrocnika pojave Kuge i bakterije Yersinie Pestis u srednjem veku od koje umrlo u Evropi preko 250.000 ljudi za manje od sto godina.Bakterija i uzrok su otkriveni tek 1894-e godine.

Otkrice ove bakterije je direktno zasluzan biolog Aleksandar Yersin sa Pasterovog instituta u 1894-oj godini nakon pojave Kuge u Hong Kongu te godine.Sa ovim otkricem da u ondasnje vreme takozvana „Orijentalna Africko-Azijska buva“(Xenopsylla cheopis)je vodila u progresivna istrazivanja i rezultate na osnovu kojih je napravljen antibiotik u vidu za sadasnje vreme klasicnih ali u ondasnje vreme za zivota vaznim antibioticima u prvom redu antibiotik na bazi streptomicin-a,zatim antibiotik na bazi hloramfenikol,tetraciklina i fluorokinolona.Ovaki antibiotici u danasnje vreme kostaju par stotina dinara u maloprodaji shodno razvoju medicinske i farmaceutske tehnologije ali u ondasnje vreme nisu ni postojali.Tacnije receno bilo je potrebno preko 200 godina od 1665-e godine do 1894-e godine da bi covecanstvo shvatilo da je Kuga kao pojava direktno povezana sa pojedinacnim vrstama ujeda buva i njihovih bakterija.Vakcina je razvijena i siroko primenjena za sve kriticne zemlje sa navedenom“Orijentalnom misjom-pacovskom buvom“ u prvom redu zemlje Severne Afrike,Moreuza i Juzne Azije.

Klasifikija buva koje se pojavljuju na domacim prostorima gde spada Srbija,Crna Gora,Makedonija,Hrvatska,Bosna I Hercegovina ali i Madjarska,Rumunija i Bugarska se moze podeliti na tri podrvrste:

Otpale dlake pasa i macaka zarazenih buva su izuzetno opasne po coveka i zivotni prostor jer sadrzi stotine jajasca i larvi iz kojih na cirka 2-7 kalendarskih dana izlaze nove zrele jedinke buva.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima.

Otpale dlake pasa i macaka zarazenih buvama su izuzetno opasne po coveka i zivotni prostor jer sadrzi stotine jajasca i larvi iz kojih na cirka 2-7 kalendarskih dana izlaze nove zrele jedinke buva.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima.

-Macja buva koja postoji na epidermusu macaka i koje prenose macke.Sluzbeni naziv u medicini za macje buve je „Ctenocephalides felis“
-Pseca buva koja postoji na koznom i potkoznom tkivu pasa.LAtinski sluzbeni naziv ove vrste psecih buva je „Ctenocephalides canis“
Pas zarazen buvama bi najprioritetnije trebao biti pod konstantnim nadzorom veterinara i u koordinaciji sa strucnim sluzbama za dezinsekciju zivotnog i radnog prostora blagovreno ociscen i hospitalizovan.Ciscenje pasa od buva ne resava problem objekta gde se nalaze vlasnici istih jer buve ostaju u zivotnom prostoru oko psa.Ceo taj ciklus mora biti iskladjen sa veterinarskom sluzbom kako bi se pojava buva nakon vec prvog tretmana sa nase strane u potpunosti zavrsila sa 100% uspehom.

Pas zarazen buvama bi najprioritetnije trebao biti pod konstantnim nadzorom veterinara i u koordinaciji sa strucnim sluzbama za dezinsekciju zivotnog i radnog prostora blagovreno ociscen i hospitalizovan.Ciscenje pasa od buva ne resava problem objekta gde se nalaze vlasnici istih jer buve ostaju u zivotnom prostoru oko psa.Ceo taj ciklus mora biti uskladjen sa veterinarskom sluzbom kako bi se pojava buva nakon vec prvog tretmana sa nase strane u potpunosti zavrsila sa 100% uspehom.

-Ljudska buva koja je metamorfoza odnosno miks navedenih gore dveju vrsta buva.“Pulex irritans“

Postoje jos dve jako bitne vrste buva za domace citaoce bitne a koji putuju put  Severne Evrope,Juzne i Severne Amerike i Azije.

To su:

„Buva severnog pacovskog misa“-„Nosopsyllus fasciatus“ koja je karakteristicna kao domacin na telu i kozi pacova Severne Evrope.
http://www.Dezinsekcija.net/wp-content/uploads/2013/11/Prikaz_buve_severnih_pacova_Ceratophyllus_Fasciatus_veca_slika.gif

Buva severno Evropskog pacova karakteristicna za sever Evrope.

„Buva orijentalnog africko-azijskog misa“-„Xenopsylla cheopis“ koja je navedena gore kao direktni uzrocnik sa svojim bakterijama za epidemiju Kuge u Londonu i Moskvi u 17 i 18-om veku.Ova buva obicno obitava i gnezdi se na kozi pacova i miseva zemalja Severne Afrike,Bliskog Istoka i Juzne Azije.

Ovo je samo pregled od preko 2000 daljih podrvrsta buva u svetu.Navedene podvrste su one najkarakteristicnije sa najvecim brojem prijavljenih slucajeva.

Na nasim prostorima se u 99,99% moze naci vrsta macjih,psecih i ljudskih buva.

Sve ove navedene vrsta buva iskljucivo skacu nikada ne lete jer im je organ za razvoj krila tokom evolutivnog procesa u potpunosti zakrzljao.
Buve u zivotnom objektu vrlo lako kod coveka nadju steciste u kosi i tu se domacin najscesce zbuni i navodi na pogresnu dijagnozu da je zarazen ljudskim vasima.

Buve u zivotnom objektu vrlo lako kod coveka nadju steciste u kosi i tu se domacin najscesce zbuni i navodi na pogresnu dijagnozu da je zarazen ljudskim vasima.

Buva je velicine od 1.5mm do maksimalnih 3 mm.Cak i pod pritiskom prstiju se ne garantuje da moze uginuti jer je telo buve jako fleksibilno i prilagodljivo ljudskim sakama i prstima.
Sa druge strane za velicinu od svega 3 mm-milimetara buva moze skociti i citavih 50 centimetara u visini ili dijagonalno, cime se na taj nacin premesta sa jednog na drugo mesto u potrazi za obrokom ili adekvatnim sklonistem u slucaju niskih ili visokih temperatura ili opasnosti.

 

 

Buva i mogucnost da sa zadnjim nogama skoci preko 50 centimetara od zemlja a visoka je svega 3 milimetara predstavlja apsolutnog sampiona od svih insekata na Planeti po pitanju odnosa skoka i visine koji je u slucaju buva 1:150.Dakle sa svojih 3 milimetara visine buva moze skociti i do 60 centimatara u odredjenim slucajevima zbog cega je izuzetno opasna i teska za standardno mehanicko unistavanje i gde je jedini dokazani farmaceustki lek-hemijski efektivni tretman od strane strucnih sluzbi.

Buva i mogucnost da sa zadnjim nogama skoci preko 50 centimetara od zemlje i poda a visoka je svega 3 milimetara predstavlja apsolutnog sampiona od svih insekata na Planeti po pitanju odnosa skoka i visine koji je u slucaju buva 1:150.Dakle sa svojih 3 milimetara visine buva moze skociti i do 60 centimatara u odredjenim slucajevima zbog cega je izuzetno opasna i teska za standardno mehanicko unistavanje i gde je jedini dokazani farmaceustki lek-hemijski efektivni tretman od strane strucnih sluzbi.

Kao takva ujedno predstavlja sampiona u skoku jer nijedna druga zivotinjska vrsta ne moze skociti preko 150 puta visine koja prelazi njeno telo visine koja je samo 3 mm.Zato je buva kao zivotinjska vrsta zahvaljujuci urodjenoj sposobnosti da brzo i visoko skace izuzetno kompleksna za trajno unistavanje standardnim fizickim-manuelnim metodama.Jedina ispravna i u praksi dokazana procedura unistavanja buva je namenska hemijska formula koja poprskana na svim povrsinama u objektu direktno prodire kroz telo buva i dovodi u vecini slucajeva do kontaktnog uginuca.

Zivotni ciklus buva:

-Buva u proseku moze ziveti i do 12 meseci.U praksi cirka 3-6 meseci.Najopasniji medicinski podatak je taj da buva koja zivi u proseku 6 i vise meseci za vreme svog zivota donese na svet preko 3000 novih jajasca.Dobra vest je ta da za razliku od stenica buva umire u prvih 7 dana ako nema obroka odnosno domacina za usisavanjem krvi dok stenice mogu preziveti bez obroka i citavih 90 dana.Zato su buve ma koliko opasne za klasu jednostavnije u ekoloskom smislu reci od stenica.
Prva faza u zivotu buva je jaje.Nakon dva do deset dana iz jajasca nastaje larva odnono bebica-buva.Bebice buve provode u zatamnjenom prostoru dok ne stasaju za ujed odnosno usisavanje krvi.
Nakon par dana donesene krvi od majke i ostalih odraslih jedinki larva postaje zrela jedinka i krece sa usisavanjem krvi domacina.
Iz zrele jedinke se za par nedelja razvija odrasla buva koja kao takva je izuzetno otporna na vecinu hemijskih reagenasa i moze ziveti cak i do 12 meseci u spoljasnoj temperaturi ako ima obezbedjen nacin ishrane u vidu pasa i macaka lutalica ili pak mrtvih i uginutih ptica i ostalih zivotinja.

Ujed buva:

Ujed buva u pocetku je kraktotrajan i ne suvise bolan.Bez adekvatnog hemijskog tretmana organizam vremenom slabi na bakterije koje se nalaze unutar tela buva i automatski dolazi do smanjenja imuniteta i daljih nus pojava.

Ujed buva u pocetku je kraktotrajan i ne suvise bolan.Bez adekvatnog hemijskog tretmana u spoljasnoj sredini gde buve zive i razmnozavaju se svakodnevno organizam vremenom slabi na bakterije koje se nalaze unutar tela buva po ujedu i usisavanju krvi iz tela domacina cime  automatski dolazi do smanjenja imuniteta i daljih nus pojava.

Ujed buva je u vecini slucajeva krakto bolan ali efekat ujeda moze potrajati danima pa i nedeljama.Osoba ima intenzivni osecaj svraba koji ne prestaje i koji osoba ne moze da kontrolise a sa svakim postupkom svraba se jos vise aktiviraju bakterije na povrsini koze tako da je u medicinskom pogledu ujed buva jako kompleksan jer iako se bol ne oseca epidermus koze slabi a ujedno i imunitet domacina sto kasnije kao sekundarnu pojavu ima prodor svih ostalih mikroorganizama u telu.

Da li buve prenose bolesti?

U praksi ne toliko ali sve zavisi od slucaja do slucaja:
Stalni ujedi buva bez hemijskih tretmana zivotne sredine moze uzrokovati ozbiljan poremecaj metabolizma i imunisteta svih ukucana.

Stalni ujedi buva bez strucnog i efektivnog  hemijskog tretmana zivotne sredine gde se buve nalaze moze brlo brzo po pojavi uzrokovati ozbiljan poremecaj metabolizma i imuniteta svih ukucana.

 

Nezbrinut zivotni objekat na duzu pojavu buva automatski vodi u smanjen imunoloski sistem domacina sto u prvom redu povlaci smanjenu koncentraciju,vid,osecaj nervoze,slabosti i gastroloske probleme.

Nezbrinut zivotni objekat na duzu pojavu buva automatski vodi u smanjen imunoloski sistem domacina sto u prvom redu povlaci smanjenu koncentraciju-vid-osecaj nervoze,slabosti i gastroloske probleme.

-Najcesce prenosive bakterije od ujeda buva shodno klasifikaciji da li su to macje,psece ili ljudske buve mogu biti bakterije „Bartonella henselae.“-Bakterija koja se uporedo prenosi ujedom i sa macjim i sa psecim buvama.Karakterise je razdrazljivost,osecaj izuzetne malaksalosti,manji ili veci gubitak apetita,glavobolja oko delova vrata i iznad usiju ali i bol grlu i vratnim misicima.Uspesno se leci bilo kojim lekom na bazi eritromicina ili doksicilina.Dijagnostikuje se nakon bolesti macaka zarazenih buvama ili in vitro u labaratoriji nakon uzorka krvi zarazenog domacina koji je bio/bila subjekat ujeda buva unesenih od strane macaka ili pasa u domacinstvu,podrumu ili radnom prostoru.
„Rickettsia felis“-ovu bakteriju prenose najcesce macje buve.Manifestuje se razlicito od domacina i imuniteta ujedene osobe.Moze izazvati hronicni osecaj slabosti,vrtoglavice i drhtavice uz prolazni proliv i gubitak apetita.Leci se antibioticima na bazi doksicilina ili hemomicina-azitromicina.U principu ako je osoba normalnog imuniteta simptomi prolaze za prvih 5-12 dana po pojavi.Kod starijih osoba i dece simptomi mogu trajati znatno duze i sto je jako retko voditi u ozbiljne komplikacije ako se ne krene sa dijagnozom i blagovremenim lecenjem.
Ujedi macijih buva se mnogo brze i teze manifestuju kod osoba sa slabijim imunitetom za razliku od psecih buva koji mogu ali i ne mora da znaci da ostavljaju duze posledice.U praksi macije buve su nekoliko puta opasnije i sa duzim negativnim efektom po zdravlje ujedene osobe nego li standardne psece buve.

Ujedi macijih buva se mnogo brze i teze manifestuju kod osoba sa slabijim imunitetom za razliku od psecih buva koji mogu ali i ne mora da znaci da ostavljaju duze posledice.U praksi macije buve su nekoliko puta opasnije i sa duzim negativnim efektom po zdravlje ujedene osobe nego li standardne psece buve.

„Rickettsia typhi“-Ova bakterija je po svim vodecim svetskim izvestajim najeminentijih medicinskih ustaniva direktni uzrocnik „Murinskog tifusa“.Murinski tifus se prenosi putem koze zarazenog pacove ili misa.Sa misa na macki se prenosi nakon konzumiranja i hvatanja miseva od strane macaka.Leci se uspesno kod pacijenata sa standardnim,normalnim imunitetom na bazi lekova koji u sebi sadrze aktivnu komponentu tetraciklin ili hloramfenikol.Starije osobe mogu pretrpeti duze i jace posledice ako na vreme ne krene sa lecenjem.
„Yersinia pestis“-Jako retka bakterija takoreci u izumiranju ali ipak i dan danas prisutna u nerazvijenim podrucjima Afrike,Bliskog Istoga I Juzne Azije.Direktni je uzrocnik Kuge.

Ali i viruse pod nazivom „Miksoma Virus“-(Myxoma virus).

Miksoma virus se prenosi putem zarazene kozi divljaci u prirodi i kontakata osoba sa takvih zivotinjama.Od sustinske je vaznosti blagovremeni postupak kompletne dezinsekcije i dezinfekcije odece,ruku,koze i aparature pred ulazak u zivotni i radni prostor nakon povratka sa lova ili istrazivackog rada u prirodi i bliskog kontakta sa zivotinjama u prirodi.

Miksoma virus se prenosi putem zarazene kozi divljaci u prirodi i kontakata osoba sa takvih zivotinjama.Od sustinske je vaznosti blagovremeni postupak kompletne dezinsekcije i dezinfekcije odece,ruku,koze i aparature pred ulazak u zivotni i radni prostor nakon povratka sa lova ili istrazivackog rada u prirodi i bliskog kontakta sa zivotinjama u prirodi.

Miksoma virus prenose buve na kozi sisara u divljini ili kanalizaciji u prvom redu pacovi,misevi ali i sumski zecevi i divljac.Osobe koje cesto borave u divljini i imaju kontakt sa divljacima takoreci svih vrsta sisara pocev od zeceva i veverica preko jelena ,srndaca,jazavaca i ostalih sumskih zivotinja iz reda sisara.Karakterise se jakim svrabom i uzrokuje duze lecenje nakon ujeda standardnih buva.Leci se sa manjim ili vecim uspehom lekovima na bazi doksicilina.Najteze pogodjeni ovim virusom su posetioci suma i sumskih parkova ali i lovci na divljac,zeceve i ostale sisare u sumama ako se nakon dolaska sa mesta zarazenih buvama ne uradi blagovremena dezinfekcija i neutralizacija zarazene odece,ruku i koze.

Lecenje i tretman na ujede buva kod domacih zivotinja u prvom redu pasa i macaka:

-Lecenje pasa i macaka se sprovodi kroz uzajamnu saradnju sa veterinarskim drzavnim ili privatnim subjektima kroz program neutralizacije i odbijanja buva na kozi kucnih ljubimaca.
Dijagnostika i kompletno izlecenje pasa i macaka se mora obavljati u koordinaciji sa veterinarskom sluzbom i obezbedjivanjem pasa i macaka od skokova i kacenja insekata na kozi.Nakon toga se primenjuje strucni dezinsekcioni tremtan celog zivotnog ili radnog objekta.

Dijagnostika i kompletno izlecenje pasa i macaka se mora obavljati u koordinaciji sa veterinarskom sluzbom i obezbedjivanjem pasa i macaka od skokova i kacenja insekata na kozi.Nakon toga se primenjuje strucni dezinsekcioni tretman celog zivotnog ili radnog objekta.

Postoje vise nacina prvo otklanjanja a kasnije i trajnog odbijanja dospeca buva na kozi domacih zivotinja.

Jedan od osnovnih sastojaka je „lufenuron“ ili pak“metopren“ koji imaju osnovnu ulogu da zaustave pristup i skladistenje buva na dlaci i koznom tkivu zivotinja.

Jako je bitno reci da u postupku tretmana na kozi macaka se moraju koristiti strogo blagi i namenski soft preparati za razliku od pasa koji mogu primati standardnu terapiju.Koza macaka je daleko osetljivija od koze pasa te stoga preparati koji su namenjeni psima nikada u praksi se ne smeju koristititi kao tretman na pojavu buva kod macaka bez prethodnog strucnog razgovora i zvanicnog odobrenja veterinara.
Uporedjenje Advantix K9 i Frontline Plus preparata gde proizvodjac u ovom slucaju Bayern istice niz naprednih dokazanih ucinaka u odnosu na standardni Frontline.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Uporedjenje Advantix K9 i Frontline Plus preparata gde proizvodjac u ovom slucaju Bayern istice niz naprednih dokazanih ucinaka u odnosu na standardni Frontline.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Na trzistu postoje preparati poput „Advantix K9″-a namenjenim iskljucivo psima poznatog nemackog proizvodjaca“Bayer“ iz Minhena.Ovaj preparat je namenjen samo tretmanu na pojavu buva kod pasa.Kod macaka se ne sme korisititi.Detaljno o ovom proizvodu mozete videti klikom OVDE.

Za efikasno i dokazano resenje problema pojave buva kod pasa moze se primeniti i dokazani „Frontline“ preparat sa visestrukim dejstvom.Namenjen je samo psima.Vise o ovom preparatu mozete videti klikom OVDE.

Tretman macaka je malo slozeniji ali ne i neresiv shodno genetskom sastavu koze koja je vrlo alergicna na bilo koji preparat za razliku od koza pasa.

Preparati koji se koriste za subijanje i pojavu buva kod macaka mozete videti klikom OVDE.

Zastita pasa od ujeda buva i krpelja mora se primeniti sa dokazanim proizvodjacima i u konsultaciji sa veterinarom.Pojava buva kod macaka se ne sme tretirati preparatima za pse bez prethodne saglasnosti veterinara imajuci u vidu cinjenicu da koza macaka je daleko podlogzna kontraindikacijama za razliku od koze pasa.

Zastita pasa od ujeda buva i krpelja mora se primeniti sa dokazanim proizvodjacima i u konsultaciji sa veterinarom.Pojava buva kod macaka se ne sme tretirati preparatima za pse bez prethodne saglasnosti veterinara imajuci u vidu cinjenicu da koza macaka je daleko podlogzna kontraindikacijama za razliku od koze pasa.

Navedeni proizvodi se mogu kupiti i kod nas od najblizeg prodavca hrane za zivotinje ili veterinarske sluzbe.
Sto se tice zivotnog prostora u kom ukucani zive on i dalje ostaje steciste larvi,jajasca i zivih jedinki buva.
Stoga je blagovremeni i detaljan hemijski tretman jedino efektivno resenje pojave ujeda i svraba na kozi coveka,ukucana i svih clanova porodice.
Tretman na pojavu buva je malo kompleksniji od pojave standardnih insekata.Zahteva detaljnu pripremu i stalnu saradnju sa vlasnikom ili zakupcem objekta gde se nalaze jedinke buva.

Sam tretman u proseku traje 30-60 minuta i ponavlja se dva puta na 7 kalendarskih dana.

Nakon tretmana dovoljno je sat i po do dva biti van i nakon toga ukucani mogu nesmetano koristiti objekat.U 99% slucajeva sve zive jedinke buva su unistene ali se sigurnosti radi zbog ostavljenih larvi i jajasca tretman ponavlja za 7 dana.NAkon drugog tretmana mozemo govoriti u teoretskom smislu reci o totalnom unistenju buva u zivotnom i radnom prostoru.
Podrumi i tavani sa druge strane mogu biti jako kriticni zbog svog tamnog i nedostupnog dela ali se i oni sa velikim uspehom resavaju uz stalnu saradnju sa vlasnicima podruma ili predstavnikom zgrade.

Cena unistavanja buva,stenica i krpelja zbog svoje kompleksnosti izvodjenja,namenskih preparata sa sertifikatom iz uvoza i angazovanjem tehnickih izvrsioca gde je potrebno takoreci visegodisnje iskustvo u radu i najozbiljniji pristup u resavanju problema se razlikuje od  cene standardnih tretmana.

Pozvati na telefone komercijale za detaljan opis Vaseg problema ili poslati SMS za besplatan povratni poziv sa nase strane na telefone:


Sa naznakom“Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije“ i bice te pozvani potpuno besplatno ubrzo u okviru radnog vremena nase sluzbe komercijale bez obzira na mesto odakle pozivate ili duzinu trajanja razgovora

Citaoci naseg sajta koji zive van grada Beograda i van Novoga Sada a imaju ujede i neresivu pojavu buva,mogu koristiti u praksi 100% dokazani preparat „S-BOX“ koji pored stenica takoreci sa 100% uspesnosti tretira i pojavu buva,shodno njihovoj genetskoj nomenklaturi.PAket „S-BOX“ pored stenica je stoga namenjen i za unistavanje buva u zivotnom i radnom prostoru sa takoreci istom efektivnoscu kao i na pojavu stenica.


Citaoci i posetioci sajta koji zive u Vojvodini van grada Novoga Sada mogu naruciti dolazak nasih tehnickih izvrsioca iz Novoga Sada za podrucje cele Vojvodine na gore navedene telefone 062-162-18-93ili 063-740-60-77:

Citaoci i Klijenti iz Beograda i okoline mogu nas pozvati svakog radnog dana za dolazak vec narednog dana po dogovorenom terminu na telefone:

066-505-505-7

061-309-23-36
063-742-84-63

Klijenti iz gradova Van Beograda,Novoga Sada i Vojvodine za sada jedino resenje mogu naci u nasem paketu za samostalnu dezinsekciju „S-BOX“ koji stize narednog dana po narudzbenici i koji klijenti shodno uputstvu i u pismenoj i usmenoj formi sa nase strane samostalno primenjuju.Dolazak za navedene gradove u zavisnosti od kompleksnosti pojave buva i kvadrature objekta gde klijent ne moze samostalno uradeti dezinsekciju na pojavu buva kao i u slucaju blize udaljenosti mesta i objekta od grada Beograda je moguc uz prethodni dogovor sa sluzbom komercijale na gore navedene telefone.

Medicinska klasifikacija buva-
zvanicni medicinski nazivi

Carstvo:

Animalia
Vrsta: Arthropoda
Klasa: Insecta
Podklasa: Pterygota
Nadklasa: Neoptera
Roditeljska klasa: Endopterygota
Tip: Siphonaptera
Latreille, 1825
Dalje podvrste

Ceratophyllomorpha
Hystrichopsyllomorpha
Pulicomorpha
Pygiopsyllomorpha

Sinonimi
Aphaniptera ნინო

 

 

Sajt“Dezinsekcija.net“ i Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd Vam ovoga puta donose najnovije vesti iz prve vezane za tretman i unistavanje stenica.Stenice se u 99% slucajeva prenose putem putnih torbi da bi kasnije zauzele takoreci sva mesta u objektu domacina sa drvenim povrsinama.

Standardne slike odnosno ramovi slika mogu biti takodje izuzetno pogodno tle za razvoj stenica ne samo u krevetima.

U feljtonu“reportaza“ sajt „Dezinsekcija.net“ donosi neke od najvaznijih momenata tretmana na pojavu stenica u Beogradu i ostalim gradovima Srbija.Sve fotografije su autenticne na licu mesta i kao takve se ne mogu kopirati bez dalje dozvole autora odnosno Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd.Sve fotografije su digitalno zasticene digitalnim potpisom autora unutar samog izvornog koda fotografija.

Na slikama se mogu pogledati nacin tretmana na pojavu stenica i ujedno pokazati gde su mesta na kojima se stenice najscece kriju koje se otkriju pri dolasku nasih tehnickih izvrsioca.U vecini slucajeva stenice se takoreci ne vide.Nakon vise meseci u objektu u skladu sa svojim bioloskim ciklusom i reprodukcijom dolaze do broja kada ih je moguce videti takoreci svuda.

Radnik fabrike keksa i cokolade“Kondiva“ iz Bujanovca Dragomir Antic preminuo je od posledica ujeda osa na svom radnom mestu.
Kako dnevni list „Blic“ izvestava Antic je tokom ranih jutarnjih sati u subotu 21-og septembra prisao kolegi na poslu i pozalio se na ujed osa.

Nedugo potom nakoj ujeda je izgubio svest i pao u takozvani anafilakticni shok.

Dragomir Antic preminuo od ujeda osa na svom radnom mestu.

Dragomir Antic iz Bujanovca je preminuo od ujeda osa na svom radnom mestu 21-og septembra 2013-e godine.Fotografije nastradalog dnevni list Blic.rs

Anafilakticni shok je u medicini poznato stanje kada alergeni u ovom slucaju ujed osa dospe u reakciju sa antitelima u domacinu.Reakcija ovih dveju subjekata je ubrzano lupanje srca nesvestica poremecaj metabolizma u par minuta po ujedu osa,pcela i strsljenova kao u vrlo cestim slucajevima mozdani ili srcani udar.
Prikaz ujeda osa na clanku pacijenta.Fotografija je za edukativne svrhe.Zabranjuje se distribucija fotografije bez pismene saglasnosti autora.Sajt"Dezinsekcija.net".

Arhivska fotografija sa terena.Prikaz ujeda osa na clanku pacijenta.Fotografija je za edukativne svrhe.Zabranjuje se distribucija fotografije bez pismene saglasnosti autora.Sajt“Dezinsekcija.net“.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima ujeda osa.

Verovatnoca da dodje do mozdanog ili srcanog udara nakon ujeda osa,pcela ili strsljenova se povecava kod osoba sa slabijim imunitetom ali najvise kod osoba koje dosada nisu imale ujede navedenih insekata.
Jednom ujedena osoba koja prezivi ujed ose,pcele ili strsljenova je automatski imunija.Telo pacijenta je otpornije.Kod osoba koje ose nisu ujedale tokom svog zivota organizam nije razvio fiziolosku i imunolosku reakciju na alergene u ovom slucaju otrov osa i strsljenova i dolazi do procesa anafilaktickog shoka.
Slucaj tragicno preminulog Dragomira Antica je jednim delom rezultat najverovatnije oslabljenog ili nedovoljno razvijenog imunoloskog odgovora organizma ali sa druge strane kada se radi o lokaciji i mestu ujeda u geografskom smislu reci u tom kontektstu je jako bitno reci da je od presudne vaznosti vremenski odgovor nadleznih medinskih ustanova.
Prikaz ujeda osa pacijenata uporedjenje leve noge bez ujeda i desne sa ujedom.Fotografija ja napravljena dva dana nakon ujeda.Sajt"Dezinsekcija.net".

Prikaz ujeda osa pacijenata-klijenata uporedjenje leve noge bez ujeda i desne sa ujedom.Fotografija ja napravljena dva dana nakon ujeda.Sajt“Dezinsekcija.net“.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima ujeda osa.

U slucaju Antica medinska pomoc je mogla biti ukazana tek u Niskom Klinickom centru  sto je vec bilo prekasno.

Sajt“Dezinsekcija.net“ ovim putem apeluju na sve radnike i subjekte izlozene radu sa osama ili preletu osa i strsljenova da pre bilo kakvog postupka uklanja osa pri sebi obezbede par ampula protivotrova epinefrina odnosno adrenalina i sterilnog sprica.
Manje zdravstvene ustanove u unutrasnjosti zemlje u vecini slucajeva nemaju na raspolaganju ovog protivtrova koji se kupuje u bilo kojoj apoteci.Blagovremeno doziranje epinefrinom odnosno adrenalinom koji je razlicit naziv za jeda te isti medikament spasava zivot osobi koja je primila dozu otrova osa i strsljenova.
Vecina lekara u manjim medicinskim ustanova ce reci nakon pogibije pacijenata“ da nisu imali adekvatne uslove za tretman pacijenata“.U praksi je to nedostatak ovog protivotrova u cemu je glavni krivac i sama struktura mreze medicinskih ustanova i rasporedjivanje protivotrova na ujed insekata u manjim mestima.
Po recima Dr.Ljubisa Stojiljkovica nacelnika urgentnog odeljenja Niskog Klinickog Centra sada vec preminuli Antic je primljen bez svesti i takoreci bez znakova zivota u urgentnom centru u Nisu.

Antic je za sobom ostavio dve cerke od pet i devet godina suprugu i mnogobrojnu porodicu.

Diplomirani je masinski inzinjer po struci ali je zbog nedostatka posla prihvatio rad na obicnoj masini u fabrici keksa“Kondiva“ u Bujanovcu na jugu Srbije.
Smrt Antica usled nedostatka protivotrova na ujed osa,pcela i strsljenova je ozbiljno upozorenje svim medicinskim radnicima i Ministrastvu zdravlja da blagovremeno obezbede protivotrove u svakom manjem mestu ali i upozorenje svim osobama da bez ozbiljne pripreme i znanja o delovanju otrova osa i strsljenova ne krecu u unistavanju gnezda navedenih letecih insekata narocito ako su u mestima van grada gde medicinska pomoc moze doci tek nakon mozdanog ili srcanog udara zbog udaljenosti ili pak nedovoljnih medicinskih predispozicija za tretman pacijenata sa pretrpljenim anafilaktickim shokom.

Izvor

dnevni list Blic.rs

detaljan clanak mozete procitati klikom ovde.

lecenje_od_ujeda_osa_slika_manja

Ujed osa sumara u Prokuplju pre par dana.Izvor dnevni list Blic.rs.Klik na sliku gore za pregled u punoj velicini

Po pisanju dnevnih novina u prvom redu Blic-a i ostalih novinskih kuca svega par minuta je u slucaju uvecanog broja ujeda osa dovoljno da zrtva odnosno pacijent podlegne kolicini otrova koje ispustaju ose prilikom ujeda.
Prikaz ose glave iz najblizeg moguceg ugla snimanja namenskim fotoaparatom.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografija su zasticena.

Prikaz glave ose iz najblizeg moguceg ugla snimanja namenskim fotoaparatom.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografija su zasticena.

Pojedinacni ujed osa moze biti bolan ali nikada koban.U slucaju vise uboda osama pacijent dozivljava stanje soka,sa padom pristiska i gubitkom svesti ravnoteze i orijentacije.U medicini se ovo drugacije opisuje kao „amfiloticki sok“ gde se mora reagovati jako brzo kako se vitalni organi pacijenta u prvom redu mozak,srce i jetra ne bi ostetili od otrova osa ubrizganih u telo pacijenta.Narocito je opasan ujed ose direktno u arteriju pacijenta koji je obicno deo vrata ili ispod usiju.Neretko ose ujedaju ispod pazuha sto moze dovesti do ozbiljnih srcanih smetnji cak i do srcanog udara u blazoj ili jacoj formi sve u zavisnosti od starosti i imuniteta ujedene osobe osama.Od presudne je vaznosti da ujed strsljena je za razliku od ujeda osa 5-15 puta jaci.Ujed strsljena moze voditi u duboku komu a nerekto i smrt kod starijih i mladjih pacijenata.
Ujed osa Sumara u Prokuplju kod Nisa koji je direktno nesmotreno pao na panj pun osa.

Ujed osa Sumara u Prokuplju kod Nisa koji je direktno nesmotreno pao na panj pun osa.Klik na sliku gore za prikaz fotografija sa svim detaljima.Izvor i fotografije dnevni list Blic.rs

Pojava osa je jako ucestala u letnjim mesecima ne samo u sumskim predelima vec i u urbanim sredinama trazeci svoje gnezdo.Razlog za masovnu pojavu osa u urbanom prostoru pored njihovih prirodnih stecista je mozemo slobodno reci jako velika upotreba ne sertifikovanih pesticida i insekticida koje se neplanski i bez sertifikata nanose na navedena prirodna stecista u prvom redu sume,planine,reka i jezera.Bezeci od svega sto nije prirodno ose,pcela i strsljenovi pronalaze svoje skroviste u urbanim sredinama poput zidova kuca,deo izmedju crepova i krovnih dasaka a neretko ih vidjamo i na terasama koje se najcesce oseti po zujanju u vecernjim satima.
Ujed osa direktno u ruci moze prouzrokovati oduzetost tog dela tela na najmanje par sati do nekoliko dana uz ogromnu kolicinu bola za koju su potrebni jaki protivotrovi.

Ujed osa direktno u ruci moze prouzrokovati oduzetost tog dela tela na najmanje par sati do nekoliko dana uz ogromnu kolicinu bola za koju su potrebni jaki protivotrovi.

Prikaz osa pogled odozgo fotografija za raspoznavanje osa od pcela i strsljenova

Prikaz osa pogled odozgo fotografija za raspoznavanje osa od pcela i strsljenova

Slucaj sumara iz Prokuplja Slavise Maletica kod Nisa je dovoljno recit sto se tice ujeda osa.Nesrecni covek je imao pri sebi telefon tako da je pozvao blagovremeno u pomoc svog najblizeg kolegu dok otrov osa jos nije poceo da deluje u punoj meri.
Kako isticu mediji i zvanicne medicinske ustanove ovoga kraja samo prethodnih dana više od dvadesetak osoba je zatrazilo pomoc lekara od ujeda osa i insekata na podrucju Prokuplja i okolnih mesta.

Vidi izvor i detaljan clanak ovde. 

 

Ujed osa kod starijih i mladjih pacijenata sa slabijim i narusenim imunitetom moze izazvati momentalni sracani udar ili amfiloticki sok.

Ujed osa kod starijih i mladjih pacijenata sa slabijim i narusenim imunitetom moze izazvati momentalni sracani udar ili amfiloticki sok.

U Hitnoj službi kažu da su učestale intervencije koje se odnose na alergijske reakcije izazvane ujedom insekata i zato upućuju apel građanima, a pogotovu onima koji su alergični na ujed insekata, da povedu računa i klone se mesta gde mogu biti napadnuti.
Koktel lekova od najmanje dve ili tri razlite vrste kako protiv opstih bolova tako i protiv zgrusavanja krvi i mozdanog i srcanog udara je obavezan nakon ujeda osa.

Koktel lekova od najmanje dve ili tri razlite vrste kako protiv opstih bolova tako i protiv zgrusavanja krvi i mozdanog i srcanog udara je obavezan nakon ujeda osa.

Uklanjanje gnezda osa i strsljenova od strane nestrucnih sluzbi i pogotovo usmenih uputstva prodavaca u poljoprivrednim apotekama koji imaju za cilj samo prodati preparate svesno ili nesvesno saljuci kupce preparata u takoreci neizvestan obracun sa osama i strsljenovima moze imati jako velike posledice za zdravlje osobe koja primenjuje postupak uklanjanja osa i osinjaka bez adekvatne pripreme recepture i samog nacina izvodjenja postupka.
Ujed osa direktno u arteriji na vratu sto se retko ali ipak desava moze izazvati mozdani udar vec nakon tridisetak minuta po ujedu ako se ne pristupi medicinskom tretmanu na vreme.

Ujed osa direktno u arteriji na vratu sto se retko ali ipak desava moze izazvati mozdani udar vec nakon tridisetak minuta po ujedu ako se ne pristupi medicinskom tretmanu na vreme.

Svaki pokusaj usmenog ubedjivanja prodavaca poljoprivrednih apoteka da je dovoljna samo jedna vrsta preparata „od par stotina dinara“ je veliki rizik gde prodavac preparata ne rizikuje nista odnosno prodaje preparat dok kupac istih moze proci sa jako velikim brojem ujeda za koje prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.
Prodavci u poljoprivrednim apoteka se rukovode formulom i postulatom brze zarade ne razmisljajuci mnogo o zdravlju i posledicama kupaca koji dobiju ujede osa ma koji vid preparata koristili.

Prodavci u poljoprivrednim apoteka se rukovode formulom i postulatom brze zarade ne razmisljajuci mnogo o zdravlju i posledicama kupaca koji dobiju ujede osa ma koji vid preparata koristili.

Da bi se gnezdo osa u potpunosti saniralo potreban je detaljan pristup,visegodisnje iskustvo u radu sa uklanjanjem gnezda osinjaka i gnezda strsljenova kao i mikstura i mesavina od najmanje 4 i 5 preparata koji se doziraju ne manje od 5-6 litara u brzom i jakom mlazu za koje je pak potrebna profesionalna aparatura sa sertifikatom.

 

 

Ujed osa na clancima i petama rezultovace barem 3-4 dana u mirovanju pacijenta van svih radnih i socijalnih funkcija.

Ujed osa na clancima i petama rezultovace barem 3-4 dana u mirovanju pacijenta van svih radnih i socijalnih funkcija.

Stoga apelujemo na sve gradjane i citaoce sajta „Dezinsekcija.net“ da nam se jave bez obzira na mesto gde se nalaze kako bi usmenom besplatnom konsultacijom putem telefona ili licnim dolaskom dobili sve informacije od strane nase strucne sluzbe pre izvodjenja celog tretmana.
Prikaz ose pogled sa strane.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografije su zasticena.

Prikaz ose pogled sa strane.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografije su zasticena.

Za podrucje grada Beograda I Novoga Sada besplatan dolazak je ukljucen u cenu.Za sve ostale gradove dajemo besplatne informacije i namenske pakete za unistavanje osa u vidu „O-Box“ paketa koji je u pripremi i koji ukljucuje sve sto je potrebno da bi osobe koje imaju pojavu osa i strsljenova mogle sa 100% sigurnosti po svoje zdravlje primeniti postupak ukljanjanja navedenih osa i strsljenova.Vise o tome mozete saznati na nase telefone komercijale i tehnicke sluzbe sa Vase desne strane.
Paljenje dela tavan krova zahvacenim osama je sve samo ne siguran nacin da se ukucani rese osa.Paljenjem se samo podstice agresivnost osa i mogucnost razvitka pozara na sve delove objekta kuce i stana.Verovanje i saveti narod medjusobno u slucaju osa izazivanjem vatre ne resavaju pojavu osa na trajnoj osnovi.

Paljenje dela tavana ili dela krova zahvacenim osama je sve samo ne siguran nacin da se ukucani rese osa.Paljenjem i izazivanjem pozara se samo podstice agresivnost osa i mogucnost razvitka vatre na sve delove objekta kuce i stana.Verovanje i saveti naroda medjusobnim savetima u slucaju osa izazivanjem vatre ne resavaju pojavu osa na trajnoj osnovi vec mogu izazvati opstu ekolosku katastrofu.

Svaki pokusaj unistavanja osa popust izazivanja vatre,paljenja i koriscenjem nesertifikovanih preparata od“par stotina dinara u pakovanju od 200 militara“ moze voditi u jako ozbiljne zdravstvene probleme samog izvrsioca dezinsekcije imajuci u vidu jacinu otrova i broj ujeda koji preko 10 moze voditi u 99% slucajeva u komu pacijenata.
Preporuke prodavaca da prodaju bilo kakve preparate kupcima koji imaju pojavu osinjaka moze se zavrsiti sa teskim posledicama po kupca gde prodavac preparata ne snosi nikakvu odgovornost za primenu preparata koja u 99,99% ne dovodi do uginuca osa ali zato se izvrsioc i kupac preparata podvrgnu ujedu osa sa dugim periodom lecenja.

Neiskrene preporuke prodavaca zarad brzog profita pri prodaji bilo kakvih preparata kupcima koji imaju pojavu osinjaka moze se zavrsiti sa teskim posledicama od strane osobe koja primenjuje preparat.

 

Sajt „Dezinsekcija.net“ donosi ovom prilikom kompletan Zakon o zastiti Zivotne sredine.


Z A K O N

 

O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

 

Član 1.

 Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

 

Sistem zaštite životne sredine

 

Član 2.

 

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:

 

1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;

 

2) sprečavanje,  kontrolu,  smanjivanje  i  sanaciju  svih  oblika zagađivanja životne sredine.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

 

 

Značenje izraza

 

Član 3.

 

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

 

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

 

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

 

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

 

5)  javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

 

6) geodiverzitet   (geološka   raznovrsnost)   jeste   prisustvo   ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura

 

 

 

i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

 

7) biodiverzitet  (biološka  raznovrsnost)  jeste   raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8)  katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim  procesima,  karakteristikama,  materijalnim  bilansima  na  ulazima  i izlazima  sirovina,  poluproizvoda  i   proizvoda,  postrojenjima  za   prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

 

9) aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost)  jeste  svaki  zahvat  (stalni  ili  privremeni)  kojim  se  menjaju  i/ili  mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

 

10) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

 

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

 

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

 

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

 

15) zagađujuće  materije  jesu  materije  čije  ispuštanje  u  životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

 

16) opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih  vrednosti)  i  prekomerno  (preko  dozvoljenih  graničnih  vrednosti) opterećenje;

 

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja  mera  radi  otklanjanja  uzroka  narušavanja  kvaliteta  ili  štete  po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

 

18) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

 

 

 

19) imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

 

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje   dostupne   tehnike   predstavljaju   najefektivnije   i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

 

23) rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uključujući i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oštećenjem;

 

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

 

26) javnost  jeste  jedno  ili  više  fizičkih  ili  pravnih  lica,  njihova udruženja, organizacije ili grupe.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine

 

Član 4.

 

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

 

 

 

 

 

 

 

samouprave);


1)  Republika;

2)  autonomna pokrajina;

3)  opština,    odnosno    grad    (u    daljem    tekstu:    jedinica    lokalne

 

 

4)  preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u

 

obavljanju  privredne  i  druge  delatnosti  koriste  prirodne  vrednosti,  ugrožavaju  ili

zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

 

5)  naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

 

6)  građanin,  grupe  građana,  njihova  udruženja,  profesionalne  ili druge organizacije.

 

Svi  subjekti  sistema  zaštite  životne  sredine  dužni  su  da  čuvaju  i unapređuju životnu sredinu.

 

 

 

Obaveze subjekata

 

Član 5.

 

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korišćenje prirodnih bogatstava; uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

 

Jačanje svesti

 

Član 6.

 

Državni organi, naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine.

 

Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine.

 

 

Udruženja građana

 

Član 7.

 

Udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu aktivnosti i mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.

 

 

Saradnja

 

Član 8.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju odluka.

 

Republika ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

 

 

Načela zaštite životne sredine

 

Član 9.

 

Osnovna načela zaštite životne sredine jesu:

 

 

 

1)  Načelo   integralnosti   –   državni   organi,   organi   autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.

 

2)  Načelo prevencije i predostrožnosti svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.

 

Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

 

Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu.

 

3)  Načelo očuvanja prirodnih vrednosti prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.

 

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta.

 

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.

 

4) Načelo održivog razvoja održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

 

Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

 

5) Načelo  odgovornosti  zagađivača  i  njegovog  pravnog sledbenika  –  pravno  ili  fizičko  lice  koje  svojim  nezakonitim  ili  neispravnim aktivnostima  dovodi  do  zagađenja  životne  sredine  odgovorno  je  u  skladu  sa zakonom.

 

Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

 

Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine.

 

Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.

 

6) Načelo „zagađivač plaća“ – zagađivač plaća naknadu za zagađivanje  životne   sredine   kada   svojim   aktivnostima  prouzrokuje  ili   može

 

 

 

prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

 

Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje  i  smanjivanje  zagađivanja  koji  uključuju  troškove  rizika  po  životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

 

7)  Načelo „korisnik plaća“ –  svako ko  koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.

 

8)  Načelo  supsidijarne odgovornosti –  državni  organi,  u  okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.

 

9) Načelo primene podsticajnih mera državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne sredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije i sprečavanjem ili smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom  najboljih  dostupnih  tehnika,  postrojenja  i   opreme  koja   ne   zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.

 

10) Načelo informisanja i učešća javnosti u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.

 

Podaci o stanju životne sredine su javni.

 

11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

 

Posebni zakoni

 

Član 10.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje:

 

1)  procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu;

2)  integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja;

3)  zaštita prirode;

4)  zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa;

5)  upravljanje hemikalijama;

6)  upravljanje otpadom;

7)  jonizujuća i nejonizujuća zračenja;

8)  zaštita od buke i vibracija i dr.

 

 

 

II. UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

 

 

1. Planiranje i korišćenje prirodnih vrednosti

 

Upravljanje prirodnim vrednostima

 

Član 11.

 

Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem održivog korišćenja i očuvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zaštite životne sredine utvrđenih ovim i posebnim zakonom.

 

Prirodne vrednosti su:

 

1)  prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

 

2)  zaštićena prirodna dobra;

 

3)  javna prirodna dobra.

 

Prirodne vrednosti mogu se davati na korišćenje u skladu sa uslovima i na način utvrđen ovim i posebnim zakonom.

 

 

Strateški dokumenti

 

Član 12.

 

Održivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti obezbeđuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

 

Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skupština.

 

Nacionalna strategija sadrži, naročito:

 

1)  načela održivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

 

2)  analizu stanja i dosadašnjeg stepena istraženosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

 

3)  bilansne  kategorije  (prostorne  i  vremenske  funkcije,  količine, kvalitet, ugroženost, obnovljivost, strateške rezerve i sl.) i predviđanje trendova promene stanja;

4)  način vrednovanja i uslove održivog korišćenja prirodnih resursa i

 

dobara;

 

 

5)  plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strateških prioriteta

 

istraživanja i korišćenja prirodnih resursa;

 

6)  ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili

dobra;

 

 

 

7)  uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

 

8) smernice za dalja istraživanja u oblasti pojedinačnih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donošenje planova i programa.

 

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinačni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.

 

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije ( udaljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalne strategije.

 

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstava,   privremeno   ograničiti   obim   korišćenja   prirodnih   vrednosti   na određenom području.

 

 

 

Srbije“.


Nacionalna strategija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike

 

 

 

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 13.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa strateškim dokumentima iz člana 12. ovog zakona i svojim specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedničke programe iz stava 1. ovog člana.

 

 

Kontrola korišćenja i zaštita

 

Član 14.

 

Kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naročito:

 

1)  sprovođenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

 

2) primenom standarda, normativa i propisa o korišćenju i zaštiti prirodnih resursa i dobara;

 

3) strateškom  procenom  uticaja  na  životnu  sredinu  planova, programa, osnova i drugih akata kojima se uređuje korišćenje prirodnih vrednosti i zaštita životne sredine;

 

4) procenom uticaja projekata na životnu sredinu na svim nivoima istraživanja i eksploatacije;

5)  integrisanim    sprečavanjem    i    kontrolom    zagađivanja    životne

 

sredine;

 

 

6)  usklađenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

 

 

 

7)  vođenjem katastra korišćenja prirodnih bogatstava i dobara;

8)  organizovanjem monitoringa korišćenja prirodnih resursa i dobara, stanja životne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

 

Saglasnost za korišćenje

 

Član 15.

 

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

 

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Obaveze korisnika

 

Član 16.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  koristi  prirodne  resurse,  odnosno  dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.

 

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

 

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

 

 

Zaštićena prirodna dobra

 

Član 17.

 

Zaštićena prirodna dobra koriste se i unapređuju na način koji omogućava njihovo trajno očuvanje i unapređivanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.

 

U zaštićenom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se  ugrožava  kapacitet  životne  sredine,  prirodna  ravnoteža,  biodiverzitet, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednosti ili na bilo koji način degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

 

 

 

Korišćenje i zaštita javnih prirodnih dobara

 

Član 18.

 

Javna prirodna dobra, kao dobra od opšteg interesa, koriste se na način i pod uslovima kojima se omogućava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizičkih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

 

 

Korišćenje prostora

 

Član 19.

 

Razvojnim i prostornim planom utvrđuju se zone izgradnje na određenim lokacijama zavisno od kapaciteta životne sredine i stepena opterećenja, kao i ciljeva izgradnje unutar određenih delova na tim lokacijama.

 

U pojedinim zonama u kojima je utvrđena zaštitna udaljenost ili područje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na način utvrđen posebnim propisima u skladu sa prirodom opterećivanja životne sredine.

 

 

Javne zelene površine

 

Član 20.

 

Javne  zelene  površine  u  naseljenim  mestima  i  predelima obuhvaćenim prostornim i urbanističkim planovima podižu se i održavaju na način koji omogućava očuvanje i unapređivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

 

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na način koji određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Opšti uslovi zaštite, način podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vođenja podataka o javnim zelenim površinama uređuju se posebnim zakonom.

 

 

2. Zaštita prirodnih vrednosti

 

Integrisana zaštita

 

Član 21.

 

Zaštita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovođenjem mera za očuvanje njihovog kvaliteta, količina i  rezervi, kao  i  prirodnih procesa, odnosno njihove međuzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini.

 

 

Zaštita tla i zemljišta

 

Član 22.

 

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

 

 

 

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište.

 

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

 

 

Zaštita voda

 

Član 23.

 

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

 

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.

 

 

Zaštita vazduha

 

Član 24.

 

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko- tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima.

 

 

Zaštita i očuvanje šuma

 

Član 25.

 

Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šumama, očuvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

 

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slučaju prekograničnog zagađivanja.

 

 

 

Očuvanje biosfere i zaštita biodiverziteta

 

Član 26.

 

Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama, njihovih zajednica i staništa, uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema, uz obezbeđivanje njihove održivosti.

 

Biodiverzitet  i  biološki  resursi  štite  se  i  koriste  na  način  koji omogućava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapređivanje u uslučaju narušenosti.

 

Zaštita biodiverziteta, korišćenje bioloških resursa, genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima.

 

 

Zaštita i korišćenje flore i faune

 

Član 27.

 

Radi zaštite biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadležni organi i organizacije kontrolišu unošenje i gajenje biljnih i životinjskih vrsta stranog porekla.

 

Zabranjeno  je  uznemiravati,  zlostavljati,  ozleđivati  i  uništavati  divlju faunu i razarati njena staništa.

 

Zabranjeno je uništavati, kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru, odnosno uništavati i razarati njena staništa.

 

Određene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na način i pod uslovima utvrđenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

 

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši promet vrsta divlje flore i faune dužno je da plaća naknadu.

 

Visina naknade iz stava 5. ovog člana utvrđuje se aktom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog člana prihod su budžeta Republike i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Promet ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune

 

Član 28.

 

Uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena količina ili broj primeraka ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

 

 

 

Tranzit  ugroženih  i  zaštićenih  vrsta  divlje  flore  i  faune,  njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

 

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

 

1)  mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se izvozom ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici;

 

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene da se izvozom ugrožene i zaštićene vrste divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog člana, sadržinu i izgled dozvole.

 

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan način.

 

 

Opasne materije

 

Član 29.

 

Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  upravlja  opasnim  materijama  ili  koje primenjuje  tehnologije  štetne  po  životnu  sredinu,  dužno  je  da  preduzima  sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru.

 

 

Upravljanje otpadom

 

Član 30.

 

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja  sa  otpadom  u  okviru  sistema  sakupljanja,  transporta,  tretmana  i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

 

Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje  sekundarnih  sirovina  i  korišćenje  otpada  kao  energenta,  odnosno odlaganje otpada.

 

 

 

Zaštita od buke i vibracija

 

Član 31.

 

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

 

Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih ljudskom delatnošću.

 

 

Zaštita od zračenja

 

Član 32.

 

Zaštita od zračenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zračenja koja potiču iz jonizujućih i nejonizujućih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zračenja emituju ili mogu da emituju.

 

Pravno i fizičko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizujućih i nejonizujućih zračenja po propisanim uslovima i na propisan način.

 

 

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Preventivne mere Planiranje i izgradnja Član 33.

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područjima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

 

1) prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

 

2)  obezbedi  zaštita  i  nesmetano  ostvarivanje  funkcija  zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

 

3)  obezbedi očuvanje izgrađenog prostora;

 

4)  obezbede uslovi za odmor i rekreaciju čoveka;

 

5)  odrede mere zaštite životne sredine;

 

6)  prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 2), 3) i 4) ovog

člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

 

 

 

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom.

 

 

Prostorno i urbanističko planiranje

 

Član 34.

 

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

 

1)  utvrđivanje   posebnih   režima   očuvanja   i   korišćenja   područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

 

2)  određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanciju ovih područja;

 

3)  utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

 

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

 

Član 35.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

 

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

 

 

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu

 

Član 36.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

 

Procena  uticaja  projekta  na  životnu  sredinu  obuhvata  projekte  iz oblasti  industrije,  rudarstva,  energetike,  saobraćaja,  turizma,  poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom.

 

 

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

 

Član 37.

 

Za rad novih i postojećih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

 

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom.

 

 

Procena opasnosti od udesa

 

Član 38.

 

Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a  koje mogu izazvati udes dužno je da u  postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

 

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

 

 

 

 

 

sanacije.


1)  sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

 

2)  preduzimanje    mera    otklanjanja    posledica    udesa,    odnosno

 

 

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

 

 

 

2. Uslovi zaštite životne sredine

 

2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije

 

 

Granične vrednosti

 

Član 39.

 

U Republici utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije, odnosno granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija i energije u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja.

 

Jedinstveni  normativi  utvrđuju  se  radi:  kontrole  kvaliteta  vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

 

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe imisije zagađujućih materija u životnoj sredini utvrđuje Vlada.

 

 

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

 

Član 40.

 

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

 

Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti.

 

Prevozna sredstava koja se proizvode i puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja.

 

 

Ograničenje radi primene standarda

 

Član 41.

 

Radi postepene primene standarda emisija i imisija iz člana 39. ovog zakona i očuvanja prirodnih vrednosti, Vlada može, na određeno vreme, ograničiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na određenom području.

 

Vreme na koje Vlada utvrđuje ograničenja iz stava 1. ovog člana određuje se u skladu sa propisanim graničnim vrednostima i Nacionalnim programom zaštite životne sredine.

 

 

 

Upozorenje javnosti

 

Član 42.

 

Ministarstvo obaveštava javnost i donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima neposredne opasnosti ili prekoračenja propisanih graničnih vrednosti zagađenja.

 

Ministar propisuje kriterijume za donošenje akta iz stava 1. ovog člana i način upozorenja javnosti.

 

Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučaju iz stava 1. ovog člana ako je zagađenje ograničeno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na šire područje.

 

 

Status ugrožene životne sredine

 

Član 43.

 

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za područje od značaja za Republiku određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Status posebno ugrožene životne sredine određuje Vlada.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

 

 

2.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

 

 

Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

 

Član 44.

 

U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

 

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

 

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi  uključivanja u  sistem upravljanja i  kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

 

Član 45.

 

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se

 

 

 

odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

 

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjivač iz pravnog i fizičkog lica ili van njega.

 

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

 

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

 

1) izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2)  potvrda akreditovanog ocenjivača EMAS o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

 

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

 

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana propisuje ministar. Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

 

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

 

 

Akreditacija

 

Član 46.

 

Akreditacija ocenjivača EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje akreditacija.

 

Akreditovani ocenjivač EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizička lica koja se uključuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

 

 

Registri sistema EMAS

 

Član 47.

 

 

 

EMAS.


Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem

 

 

 

Podaci iz registra EMAS su javni.

 

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivača sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra,  a  na  zahtev  Ministarstva  dostavlja  i  podatke  u  vezi  sa  postupkom akreditacije ocenjivača EMAS.

 

Na   zahtev   Ministarstva   akreditovani   ocenjivač   EMAS   dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

 

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

 

 

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

 

Član 48.

 

Ministarstvo će odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fizičko lice ne ispunjava uslove za uključenje u sistem EMAS.

 

Iz registra sistema EMAS briše se pravno i fizičko lice:

 

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaćenoj naknadi;

 

2) ako se utvrdi da pravno i fizičko lice ne ispunjava jedan ili više uslova za registraciju;

 

3)  ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izveštaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivača EMAS.

 

Ministarstvo može u slučaju iz stava 2. ovog člana odlučiti da registraciju pravnog i fizičkog lica suspenduje na određeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

 

 

Znak EMAS

 

Član 49.

 

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizička lica koja su registrovana u sistem EMAS u slučajevima i na način utvrđen u skladu sa zakonom.

 

 

Ovlašćenje za donošenje propisa

 

Član 50.

 

Ministar propisuje:

 

1) zahteve za uspostavljanje i sprovođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine;

 

2) sadržinu izveštaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

 

 

 

3) sadržinu izjave za uključivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

 

4)  način  provere  sistema  EMAS  unutar  pravnog  i  fizičkog  lica  i sadržaj izveštaja ocenjivača;

 

5)  sadržinu, izled i upotrebu znaka EMAS.

 

 

2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga

 

 

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

 

Član 51.

 

Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

 

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

 

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava

2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

 

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

 

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

 

 

Upozorenje na deklaraciji

 

Član 52.

 

Proizvođač ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagađenje životne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati.

 

Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važećim standardima i propisima za rukovanje.

 

 

 

Ekološki znak

 

Član 53.

 

Ekološki znak utvrđuje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda koji u poređenju sa sličnim proizvodima manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

 

Ekološki znak utvrđuje se i za procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.

 

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizičko lice može dobiti pravo na korišćenje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

 

1)  potrošnja energetskih resursa;

2)  emisija štetnih i opasnih materija;

3)  proizvodnja otpada;

4)  potrošnja prirodnih resursa i dr.

 

Ministar propisuje bliže uslove i postupak za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemente, izgled i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

 

 

Dodela i oduzimanje ekološkog znaka

 

Član 54.

 

Akt o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

 

 

 

godine.


Pravo na korišćenje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri

 

 

 

 

Ministarstvu.


Zahtev  za  dobijanje ekološkog znaka  zainteresovano lice  podnosi

 

 

 

 

zakona.


Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 53. ovog

 

 

Troškove   dodele    prava   na    korišćenje    ekološkog    znaka   snosi podnosilac zahteva.

 

Pravo  na  korišćenje  ekološkog  znaka  oduzima  se  ako  proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

 

 

Priznanja i nagrade

 

Član 55.

 

 

 

dodeliti za:


Priznanja  i  nagrade  za  doprinos  zaštiti  životne  sredine  mogu  se

 

 

1)  sprečavanje zagađivanja životne sredine;

 

 

 

2)  najpovoljnija  rešenja  u  proizvodnim  postupcima  u  odnosu  na životnu sredinu;

3)  razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine;

4)  razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

 

5)  doprinos  pojedinaca  za  razvoj  i  unapređenje  zaštite  životne sredine ili za doprinos u međunarodnoj saradnji;

 

6)  doprinos stručnih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine.

 

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

 

 

 

nagrada.


Ministar  bliže  propisuje  postupak  i  uslove  za  dodelu  priznanja  i

 

 

 

3. Mere zaštite od opasnih materija

 

3.1. Proizvodnja i promet

 

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač

 

Član 56.

 

Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

 

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

 

Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji  sadrže  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač,  zabranjen  je,  izuzev  za posebne namene.

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

 

 

 

koji prilaže:


Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz

 

 

1)  vrstu i količinu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;

 

2)  podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač koje se uvoze ili odredištu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i količini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, količini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizičkim licima kojima su supstance prodate.

 

 

 

Vlada propisuje:

 

1)  listu supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen;

 

2) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;

 

3) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač za posebne namene.

 

Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, način vođenja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci, odnosno proizvoda, način i rok dostavljanja podataka.

 

 

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

 

Član 57.

 

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

 

Otpad se može uvoziti samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina.

 

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima.

 

Pri podnošenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže dokumentaciju čiju sadržinu propisuje Ministarstvo.

 

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada.

 

Ministar određuje stručne organizacije iz stava 5. ovog člana.

 

 

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

 

 

Obaveze pravnog i fizičkog lica

 

Član 58.

 

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

 

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

 

 

 

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

 

2)  sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

 

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

 

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.

 

U  slučaju  kvara  na  postrojenjima  ili  uređajima  za  zaštitu  životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

 

 

Odgovor na udes

 

Član 59.

 

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

 

 

Obaveza dostavljanja obaveštenja

 

Član 60.

 

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

 

1)  novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

 

2)  postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

 

 

 

postrojenja;


1)  vrsti  aktivnosti i  radu  postrojenja, lokaciji i  neposrednoj okolini

 

 

 

2)  identifikaciji,  količini  i  fizičkom  obliku  opasnih  materija,  kao  i njihovoj kategorizaciji;

3)  stanju sigurnosti;

 

4) sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

5)  merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

 

Obaveze nadležnih organa

 

Član 61.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

 

Plan zaštite od udesa sa prekograničnim efektima donosi Vlada. Planovi iz st. 1. i 2. ovog člana revidiraju se svake treće godine. Ministar propisuje:

1)  sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

 

2)  način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, način i rokove dostavljanja podataka;

 

3)  nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

4)  način  i  kriterijume  za  kategorizaciju  i  karakterizaciju  opasnih

 

materija;

 

 

5)  kriterijume za utvrđivanje obima udesa za proglašavanje stanja

 

ugroženosti životne sredine od udesa.

 

Na osnovu obaveštenja iz čl. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

 

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je veća verovatnoća ili mogućnost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

 

 

Proglašavanje stanja ugroženosti

 

Član 62.

 

U slučaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, proglašava se stanje ugroženosti životne sredine i obaveštava javnost o preduzetim merama.

 

Stanje ugroženosti životne sredine iz stava 1. ovog člana proglašava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

Za udese sa prekograničnim efektima stanje ugroženosti životne sredine proglašava Vlada.

 

 

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost

 

Član 63.

 

Radi sprečavanja daljeg širenja zagađenja prouzrokovanog udesom, pravno i fizičko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zaštite o svom trošku.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio troškove otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

 

4. Programi i planovi Nacionalni program Član 64.

Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skupština za period od najmanje deset godina.

 

Nacionalni program iz stava 1. ovog člana obezbeđuje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naročito:

 

1)  opis i ocenu stanja životne sredine;

 

2)  osnovne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite;

 

3)  uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine;

 

4) dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;

5)  nosioce, način i dinamiku realizacije;

6)  sredstva za realizaciju.

 

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina.

 

Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalnog programa.

 

 

Akcioni plan

 

Član 65.

 

Akcioni planovi donose se za:

 

1)  unapređivanje prostornog planiranja i uređenja prostora;

 

 

 

2)  zaštitu zemljišta;

3)  zaštitu voda;

4)  zaštitu vazduha i atmosfere;

5)  zaštitu šuma;

6)  zaštitu ekosistema;

7)  zaštićena prirodna dobra;

8)  upravljanje otpadom;

9)  upravljanje hemikalijama;

10) zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

11) zaštitu od udesa;

12) zaštitu od buke i vibracija;

13) održivo upravljanje energijom;

14) razvoj informacionog sistema;

15) razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

 

Sanacioni plan

 

Član 66.

 

Sanacioni plan donosi se kada zagađenje na određenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji rizik od trajnog narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

 

Sanacioni plan Vlada donosi u slučaju:

 

1)  kada nivo i obim degradacije životne sredine prevazilazi sanacione mogućnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

 

2)  kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice preko granica Republike;

 

3) kada  je  odgovorni subjekat van  jurisdikcije Republike, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice na njenoj teritoriji;

 

4)  kada zagađenost životne sredine ugrožava područje od izuzetnog značaja za Republiku ili na njemu izaziva štetne posledice;

 

5)  kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim

slučajevima.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za zagađivanje, organ koji je snosio troškove sanacije životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

U slučaju prekoračenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije životne sredine, zagađivač je dužan da o svom trošku uradi i realizuje sanacioni plan.

 

 

 

Sadržina planova

 

Član 67.

 

Akcioni i sanacioni planovi sadrže naročito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u slučaju ugrožene životne sredine, nosioce, način, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

 

Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadležnim za odgovarajuću oblast.

 

 

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 68.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz čl. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajednički program zaštite životne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu ili iz razloga ekonomičnosti (zajedničko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).

 

 

IV. PRAĆENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Monitoring Obezbeđenje monitoringa Član 69.

Republika,  autonomna  pokrajina  i  jedinica  lokalne  samouprave  u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Monitoring  je   sastavni  deo   jedinstvenog  informacionog  sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine. Autonomna  pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi

program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava

3. ovog člana.

 

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

 

 

 

Sadržina i način vršenja monitoringa

 

Član 70.

 

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora  stanja  i  zagađenja  životne  sredine  koje  obuhvata  praćenje  prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uključujući i prekogranični monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke,  otpada,  ranu  najavu  udesa  sa  praćenjem i  procenom  razvoja  zagađenja životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka.

 

 

Ovlašćena organizacija

 

Član 71.

 

Monitoring može da obavlja i ovlašćena organizacija ako ispunjava uslove  u  pogledu  kadrova,  opreme,  prostora,  akreditacije  za  merenje  datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

 

Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za određenu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija iz stava 1. ovog člana.

 

Ministar određuje ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

 

Akt  iz  stava  3.  ovog  člana  objavljuje  se  u  „Službenom  glasniku

Republike Srbije“.

 

 

Monitoring zagađivača

 

Član 72.

 

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

 

1)  obavlja monitoring emisije;

 

2) obezbeđuje  meteorološka  merenja   za   velike   industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

3)  učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

4)  prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

 

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

 

 

 

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

 

 

Dostavljanje podataka

 

Član 73.

 

Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice  lokalne  samouprave,  ovlašćene  organizacije  i  zagađivači  dužni  su  da podatke iz monitoringa iz čl. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan način.

 

 

2. Informacioni sistem i način dostavljanja podataka

 

Informacioni sistem

 

Član 74.

 

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

 

Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine. Informacioni sistem  obezbeđuje                        pristup    drugim            informacionim

sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.

 

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedničke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

 

 

Integralni katastar zagađivača

 

Član 75.

 

Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

sredine.


Integralni  katastar  zagađivača  vodi  Agencija  za  zaštitu  životne

 

 

Ministar   propisuje    metodologiju    za    izradu    integralnog    katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

 

 

 

Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.

 

 

3. Izveštaj o stanju životne sredine Izveštaj o stanju životne sredine Član 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

 

Nadležni   organ   autonomne  pokrajine,   odnosno   nadležni   organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

 

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima

Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

 

 

Sadržaj izveštaja o stanju životne sredine

 

Član 77.

 

Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži naročito podatke o:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sredine;


1)  stanju i promenama u životnoj sredini;

2)  sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3)  sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4)  finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5)  prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne

 

 

6)  drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i

 

zaštitom životne sredine.

 

 

V. INFORMISANJE I UČEŠĆE JAVNOSTI

 

 

Pristup informacijama

 

Član 78.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

 

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

Dostavljanje informacija na zahtev

 

Član 79.

 

Informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine nadležni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Ako  su  informacije  iz  stava  1.  ovog  člana  obimne  ili  bi  njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Troškove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.

 

Ministar propisuje visinu troškova iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

 

 

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

 

Član 80.

 

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

 

 

 

zakonom;


1)  poverljivost  rada   državnih   organa   kada   je   ona   predviđena

 

 

2)  međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3)  rad pravosudnih organa;

4)  poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva

 

poverljivost predviđena zakonom, osim  informacija o  emisijama koje  ugrožavaju životnu sredinu;

5)  prava intelektualne svojine;

 

6)  poverljivost   ličnih   podataka,   odnosno   dosijea   kada   je   ona predviđena zakonom;

 

7)  interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem.

 

Učešće javnosti u odlučivanju

 

Član 81.

 

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka o:

 

1)  strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

 

2)  proceni    uticaja    projekata    čija    realizacija    može   dovesti    do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3)  odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.

 

 

 

Učešće javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35. ovog zakona na javni uvid.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja.

 

Zainteresovana  javnost  se   preko  javnog  oglasa  obaveštava  o postupku  donošenja  odluka  i   učestvuje  u   postupku  dostavljanjem  mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

 

 

Ograničenje učešća javnosti u odlučivanju

 

Član 82.

 

Vlada može radi zaštite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograničiti učešće javnosti u donošenju odluka iz člana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI Finansiranje zaštite životne sredine

 

Član 83.

 

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1. Vrste ekonomskih instrumenata

 

1.1. Naknada za korišćenje prirodnih vrednosti

 

 

Član 84.

 

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana, u visini od

60% prihod su budžeta Republike, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

1.2. Naknada za zagađivanje životne sredine

 

 

Član 85.

Zagađivač je dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine. Kriterijumi za određivanje naknade iz stava 1. ovog člana su:

 

 

 

 

 

otpada;


1)  vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

 

2)  vrsta,  količina  ili  osobine  emisija  proizvedenog  ili  odloženog

 

 

3)  sadržaj     materija    štetnih     po    životnu     sredinu     u     sirovini,

 

poluproizvodu i proizvodu.

 

Obveznik plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

 

Vlada  bliže  određuje  vrstu  zagađivanja,  kriterijume  za  obračun naknade i obveznike, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% prihod su budžeta Republike, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

Sredstva iz stava 5. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

 

 

Povraćaj, oslobađanje ili smanjenje naknade za zagađivanje životne sredine

 

Član 86.

 

Obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine, odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade, ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa.

 

Vlada bliže utvrđuje merila i uslove za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade.

 

 

 

 

Ministar  odlučuje  o  pravu  iz  stava  1.  ovog  člana  u  skladu  sa propisanim merilima i uslovima.

 

 

 

Naknade jedinice lokalne samouprave

 

Član 87.

 

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.

 

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika  teretnog  vozila,  odnosno  za  pravno  i  fizičko  lice  koje  obavlja  poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

 

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

 

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine.

 

 

Obezbeđenje plaćanja naknada

 

Član 88.

 

U pogledu plaćanja naknade iz čl. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obračun kamate za docnju u plaćanju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak.

 

 

1.3. Sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći

 

 

Korišćenje sredstava

 

Član 89.

 

Finansiranje  iz  namenskih  sredstava  budžeta  i  sredstava međunarodne finansijske pomoći vrši se preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

 

 

Osnivanje Fonda

 

Član 90.

 

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

 

Fond ima svojstvo pravnog lica. Sedište Fonda je u Beogradu.

 

 

 

Poslovi Fonda

 

Član 91.

 

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovođenja i razvoja  programa,  projekata  i  drugih  aktivnosti  u  oblasti  očuvanja,  održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, a naročito:

 

1)  stručne i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korišćenjem sredstava Fonda;

 

2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

 

3) vođenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima  u  oblasti  zaštite  životne  sredine  i  energetske  efikasnosti,  kao  i potrebnim i raspoloživim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje;

 

4) podsticanje,   uspostavljanje   i   ostvarivanje   saradnje   sa međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima radi finansiranja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima za namene utvrđene ovim zakonom.

 

Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

 

 

Prihodi Fonda

 

Član 92.

 

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

 

1) namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u čl. 27. i 45. i određenih naknada iz člana 85. ovog zakona;

 

2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća ostvarenih u postupku privatizacije;

 

3) prihoda  ostvarenih  na  osnovu  međunarodne  bilateralne  i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti;

4)  prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima

 

Fonda;

 

 

5)  priloga, donacija, poklona i pomoći;

6)  drugih izvora u skladu sa zakonom.

 

Svako  povećanje  imovine  Fonda  upisuje  se  u  registar  privrednih

 

subjekata jednom godišnje.

 

Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije iz stava 1. tačka 2. ovog člana određuje se u skladu sa zakonom kojom se uređuje privatizacija.

 

 

 

Korišćenje sredstava Fonda

 

Član 93.

 

Fond u obavljanju svojih poslova, a naročito u planiranju i korišćenju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, međunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

 

Sredstva  Fonda  koriste  se  za  finansiranje  akcionih  i  sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naročito za:

 

1)  zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;

 

2) sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

 

3)  podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

 

4)  tehnologije  i  proizvode  koji  smanjuju  opterećenje  i  zagađenje životne sredine;

5)  zaštitu i očuvanje biodiverziteta;

6)  podsticanje održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;

7)  podsticanje održivog razvoja ruralnog područja;

 

8) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu energetsku efikasnost;

9)  podsticanje čistijeg transporta;

 

10) podsticanje  održivih  privrednih  delatnosti,  odnosno  održivog privrednog razvoja;

11) unapređenje  sistema   informisanja  o   stanju   životne   sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;

 

12) podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;

13) sufinansiranje preventivnih i  interventnih mera  u  vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa;

14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama. Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih

aktivnosti  za  namene  iz  stava  2.  ovog  člana,  ako  ih  organizuju  i  finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

 

 

Načini korišćenja sredstava Fonda

 

Član 94.

 

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

 

 

 

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i učestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

 

Opštim  aktom  Fonda  utvrđuju  se  uslovi  koje  moraju  ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila   za   ocenjivanje  predloga   projekata,  odnosno   zahteva   za   dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao  i  druga pitanja od  značaja za  dodeljivanje i  korišćenje sredstava Fonda.

 

 

Programi Fonda

 

Član 95.

 

Fond:

 

1)  donosi godišnji i srednjoročni program rada;

2)  utvrđuje finansijski plan, periodični obračun i godišnji obračun;

 

3)  prati   realizaciju   programa   i   vrši   kontrolu   nad   racionalnim korišćenjem sredstava;

4)  odlučuje o drugim pitanjima i vrši druge poslove utvrđene statutom

 

Fonda.

 

 

Na  srednjoročni  program  saglasnost  daje  Vlada,  a  na  godišnji

 

program Ministarstvo.

 

Fond dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine.

 

Izveštaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev.

 

 

Organi Fonda

 

Član 96.

 

Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Članove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada . Upravni odbor ima sedam članova koje čine: tri predstavnika Vlade i

po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda.

 

Nadzorni odbor ima pet članova koje čine: dva predstavnika Vlade, po jedan  predstavnik  organa  autonomne  pokrajine,  jedinice  lokalne  samouprave  i Fonda.

 

Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razrešava Vlada.

 

Članovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od četiri godine.

 

 

 

Opšti akti Fonda

 

Član 97.

 

Fond ima statut i druga opšta akta u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade.

Statutom Fonda uređuje se: organizacija i način poslovanja Fonda, nadležnost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, način organizovanja poslova i druga pitanja od značaja za rad i poslovanje Fonda.

 

 

Javnost rada Fonda

 

Član 98.

 

Rad Fonda je javan.

 

Fond blagovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na način propisan statutom Fonda.

 

Fond  može  uskratiti  davanje  informacije  koja  je  propisana  kao službena ili poslovna tajna.

 

 

Obavljanje stručnih i drugih poslova

 

Član 99.

 

 

 

Fondu.


Stručne i druge administrativno-tehničke poslove obavljaju zaposleni u

 

 

Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima.

 

 

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

 

Član 100.

 

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji će se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

 

Na Fond iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 90-

99. ovog zakona.

 

 

 

1.5. Ekonomske podsticajne mere

 

 

Vrste podsticajnih mera

 

Član 101.

 

Za  pravna  i  fizička  lica  koja  primenjuju  tehnologije,  proizvode  i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

 

Za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan način, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

VII. ODGOVORNOST ZA ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE Obaveze pravnih i fizičkih lica

 

Član 102.

 

Pravno i fizičko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

 

1)  primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine;

2)  održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;

 

3) uvođenjem  energetski  efikasnijih  tehnologija  i  korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa;

 

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

 

5) preduzimanjem  mera   prevencije   ili   otklanjanja   posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;

 

6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;

 

7)  kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

8)  drugim merama u skladu sa zakonom.

 

Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog člana pravno i fizičko lice obavlja samostalno ili preko ovlašćene organizacije.

 

 

 

Odgovornost za zagađivanje

 

Član 103.

 

Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti.

 

Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine.

 

 

Obaveza zagađivača

 

Član 104.

 

Zagađivač koji svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje zagađivanje životne sredine dužan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrđene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini.

 

Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovarajućim merama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra.

 

 

Odgovornost za štetu

 

Član 105.

 

Zagađivač je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove procene štete i njenog uklanjanja, a naročito:

 

1)  troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograničavanje i sprečavanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva;

 

2)  direktne  i  indirektne  troškove  sanacije,  ustanovljavanja  novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu;

 

3)  troškove  sprečavanja  nastanka  iste  ili  slične  štete  po  životnu sredinu i prostor;

 

4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredinu i prostor.

 

Zagađivač je dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbeđenje plaćanja naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u toku i posle obavljanja aktivnosti.

 

Vlada  propisuje  vrstu  garancija  iz  stava  2.  ovog  člana,  visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbeđuju zagađivači.

 

 

 

Obaveza osiguranja

 

Član 106.

 

Zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa.

 

 

Naknada štete

 

Član 107.

 

Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete.

 

Zahtev za naknadu štete može se podneti neposredno zagađivaču ili osiguravaču, odnosno finansijskom garantu zagađivača kod koga je nastao udes, ako takav osiguravač, odnosno finansijski garant postoji.

 

Ako je više zagađivača odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo pojedinih zagađivača nije moguće odrediti, troškove snose solidarno i posebno.

 

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i učinioca štete. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala.

 

Postupak pred sudom za naknadu štete je hitan.

 

Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

 

 

Shodna primena zakona

 

Član 108.

 

Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII. NADZOR Upravni nadzor

 

Član 109.

 

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Inspekcijski  nadzor  vrši  Ministarstvo  preko  inspektora  za  zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

 

 

 

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

Jedinica  lokalne  samouprave  vrši  inspekcijski  nadzor  nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

 

Prava i dužnosti inspektora

 

Član 110.

 

 

 

utvrđuje:


U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da

 

 

1)  da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

 

2)  da  li  se  sakupljanje i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

 

3)  da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4)  da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i

 

izgradnji;

 

 

emisije;

 

 

5)  da li se primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi

 

 

6)  da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7)  da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno

 

postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim

uslovima;

 

8)  da li se znak EMAS koristi na propisan način;

9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

 

10) da  li  se  primenjuju  propisane  zabrane  proizvodnje  i  prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

 

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

 

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

 

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagađivača;

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

 

 

 

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne

 

sredine.

 

 

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši republički

 

inspektor na granici.

 

 

Ovlašćenja inspektora

 

Član 111.

 

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

 

1)  naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

 

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

 

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4)  zabrani  uništavanje i  oštećivanje divlje  flore  i  faune  i  njihovih

 

staništa;

 

 

5)  zabrani  sakupljanje  i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune,

 

njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

 

6)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

 

7)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

 

8)  zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

 

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

 

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani  korišćenje  znaka   EMAS  suprotno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

12) zabrani  rad,  upotrebu  ili  korišćenje  tehnologije,  tehnološkog

 

procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu

dozvoljene;

 

13) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja

 

 

 

na  životnu  sredinu  i  privremeno  zabrani  njihovu  upotrebu  ili  korišćenje  dok  se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

 

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

 

15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

16) zabrani  korišćenje  ekološkog  znaka  protivno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski

 

omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da

se vrati pošiljaocu;

 

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

19) naredi vođenje propisane evidencije iz  člana 56. stav 6.  ovog

 

zakona;

 

 

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

21) zabrani uvoz, izvoz i  tranzit otpada suprotno odredbama ovog

 

zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

 

22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama

 

ovog zakona;

 

 

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa

 

i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i

drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

 

24) u   slučaju   udesa   naredi   preduzimanje   interventnih   mera   i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

 

25) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

26) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim

 

zakonom;

 

 

27) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

 

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba,

 

ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

 

 

 

je konačno.


Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog člana

 

 

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

 

 

Član 112.

 

U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

 

 

 

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

 

 

Član 113.

 

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.

 

 

 

inspektora.


Drugi  nadležni  inspekcijski organ  o  preduzetim merama  izveštava

 

 

U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere.

 

 

Član 114.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

 

 

Član 115.

Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuću opremu. Ministar  propisuje  obrazac  službene  legitimacije, izgled  i  sadržinu

oznake i vrstu opreme.

 

 

IDŽ. KAZNENE ODREDBE

 

 

1. Privredni prestupi

 

Član 116.

 

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

 

 

 

 

 

15. stav 1);


1)    koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (član

 

 

2)    pri korišćenju resursa i dobara, u toku izvođenja radova, kao i po

 

njihovom  prestanku  ne  sprovodi  mere  kojima  se  sprečava  ugrožavanje  životne

sredine (član 16. stav 1);

 

3)  ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 2);

4)   sakuplja i  stavlja u  promet određene vrste divlje flore  i  faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

 

5)   vrši uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima (član 28. stav 1);

 

6)  pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

7)    ne izradi procenu opasnosti od udesa (član 38. stav 1);

8)  izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav

1);

 

9)  ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju   u   vazduh,   vodu   ili   zemljište   na   način   i   u   količinama,   odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

 

10)   proizvodi   i   stavlja   u   promet   prevozna   sredstava   koja   ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

 

11)  primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

 

12)  upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi suprotno članu 51. stav

4. ovog zakona;

 

13)   na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

 

14)    proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav

 

1);

 

 

15)    uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno

 

proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora

(član 56. stav 2);

 

16)   uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

 

 

 

17)    uvozi  i  izvozi  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač  bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

18)    uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

 

19)    uvozi,  izvozi  ili  vrši  tranzit  otpada  bez  dozvole  Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

20)    ne  postupa  u  skladu  sa  odredbama  člana  58.  stav  2.  ovog

 

zakona;

 

 

 

 

zakona; (član 106).

 

 

21)    ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

22)    ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog

 

 

23)    ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa

 

 

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u

 

pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

 

 

2. Prekršaji

 

Član 117.

 

Novčanom  kaznom  od  30.000  do  1.000.000  dinara  kazniće  se  za prekršaj pravno lice ako:

 

 

 

 

 

zakona;


1)  koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

2)  upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog

 

 

3)  ne dostavlja podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

4)  ne  vodi  evidencije  o  vrstama  i  količinama  opasnih  materija  u

 

proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju (član 58. stav

3);

 

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije (član 58. stav 4);

 

6)  ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija

(član 58. stav 5);

 

7)  u slučaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja nadležnih organa (član

59);

 

8)  ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz člana

60. ovog zakona;

 

9)  vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine

 

(član 72);

 

 

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje integralnog katastra

 

zagađivača životne sredine na propisan način (član 75. stav 4);

 

 

 

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim iz tač. 3) i 9), kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

 

Član 118.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

 

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

 

2)  uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3).

 

 

Član 119.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

 

 

Član 120.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

 

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

 

2) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

 

3)  izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

 

4) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34;

 

5)  ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

 

6) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

 

7)  ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

 

 

 

 

 

zakona;


8)  odbije  upis  i  vrši  brisanje iz  registra suprotno  članu  48.  ovog

 

 

9)  ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju

 

ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

 

10) ne donese plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog člana;

 

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi integralni katastar zagađivača (član 75. stav 2);

16) dostavljanje informacija vrši suprotno članu 79. ovog zakona;

 

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

 

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

 

Član 121.

 

Za prekršaj iz čl. 117. i 118. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

 

 

DŽ. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

 

Član 122.

 

Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 123.

 

Narodna skupština doneće u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

 

1)  Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz člana 12. ovog zakona;

2)  Nacionalni program zaštite životne sredine iz člana 64. ovog zakona.

 

Član 124.

 

Vlada će doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz člana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz člana 65. ovog zakona, kao i program iz člana 69. stav 3. ovog zakona.

 

 

 

Do donošenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za korišćenje prirodnih resursa i dobara čine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, šumska, geološka, mineralno-sirovinska, pedološka, poljoprivredna, zaštita prostora i druge ekološko-prostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa,  odnosno  dobra  koji  se  izrađuju  ili  inoviraju  na  osnovu  utvrđenih  ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanističkim planovima.

 

 

Član 125.

 

Fond za zaštitu životne sredine počinje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 126.

 

Predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada će imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

 

imenovanja.


Upravni odbor doneće statut Fonda u  roku  od  30  dana  od  dana

 

 

 

Član 127.

 

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom neće se primenjivati.

 

 

Član 128.

 

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu:

 

1)  Zakona o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

 

 

Član 129.

 

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi:

 

1)  Zakon o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se uređuje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke.

 

 

Član 130.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije“.

Dezinsekcija na pojavu komaraca.

Dezinsekcija na pojavu komaraca.

Sajt „Dezinsekcija.net“ obavestava sve stanovnike grada Beograda u saradnji sa Ministarstvom Zdravlja R.Srbije da u toku danasnjeg dana ponedeljka 17-og juna 2013-e godine i u toku sutrasnjeg dana utorka 18-og juna po planiranom rasporedu aktivnosti Republickog Sekreterijata za zastitu zivotne sredine pocinje urbana-masovna dezinsekcija na pojavu komaraca vazdusnim rasprsivacima za sledece delove grada:

 

  • Novi Beograd sa priobaljem Save i Dunava,
  • Adi Huji,
  • Lešću,
  • Višnjičkoj banji,
  • Adi Ciganliji,
  • Dorćolu,
  • Banjici,
  • Topčideru,
  • u Zvezdarskoj šumi i
  • Mirijevu.
Dezinsekcija na pojavu komaraca u svim Beogradskim opstinama za 17.jun 2013-e godine.

Dezinsekcija na pojavu komaraca u svim Beogradskim opstinama za 17.jun 2013-e godine.

Akcija se završava u utorak 18-og juna , gde se postupak dezinsekcije na pojavu komaraca zavrsava u :
  • Velikom Selu i Slancima,
  • Leštanima,
  • Vinči,
  • Grockoj,
  • Ritopeku,
  • Boleču,
  • Lazarevcu,
  • Mladenovcu,
  • Barajevu,
  • Rušnju,
  • Pinosavi,
  • Zucu.

Subijanje komaraca planirano je od 19 do 23 časa.

Koji su ocekivani efekti vazdusne urbane dezinsekcije?:
-smanjenje broja komaraca konkretno zenki komaraca na nivo do 5% od postojecih
-smanjenje reprodukcije za barem 70%
-smanjenje delokruga doleta komaraca za barem 90% od sadasnjeg.
Sajt „Dezinsekcija.net“ izdaje ovo saopstenje za sve stanovnike navedenih Beogradskih naselja shodno Zakonu o Zastiti zivotne sredine clan 4,clan 5, i clan 13 ovog Zakona R.Srbije.
Ovo obavestenje je od opsteg socijalnog znacaja i sprovodi se grupno bez detaljne dezinsekcije pojedinacnih objekata.

Ukoliko postoji uvecani broj komaraca u zivotnom i radnom prostoru molimo pozovite na telefone sluzbe Komercijale sajta „Dezinsekcija.net“sa vase desne strane.Sajt „Dezinsekcija.net“ sprovodi neskodljivim preparatima potpunu zastitu na pojavu svih vrsta komaraca za pojedinacna domacinstva,stanove,svih vrsta kuca,kao i svih vrsta privrednih i preduzetnickih radnji,lokala i kancelarija sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni trajni ucinak.

Ujed komaraca i planirana dezinsekcija iz vazduha za 17-i i 18-i jun 2013-e godine.

Ujed komaraca i planirana dezinsekcija iz vazduha za 17-i i 18-i jun 2013-e godine.

Preporucuje se da stanovnici gore navedenih naselja drze svoje prozore objekata u kome zive i rade zatvorenim na minimum 15-30 minuta u toku tretmana.
Sediste Sekreterijata za zastitu zivotne sredine grada Beograda je u ulici 27-og marta broj 43-45.
Gradjani grada Beograda i svih 17 Beogradskih opstina pri navedenom sekretarijatu mogu potraziti strucnu pomoc i konsultacije vezanu za zastitu zivotne sredine od otpadaka,komsijskih nehigijenskih uslova,neplaniranim smetistima sekundarnih sirovina i ostalim pitanjima koje Zakon o zastitit covekove sredine R.Srbije jasno i nedvosmisleno pokriva.
Nakon prituzbi i reklamacija Sekreterijat zivotne sredine preduzima korake i mere ka ocuvanju zivotne sredine ako je bilo koji clan Zakona o zastiiti covekove sredine povredjen ili u suprotnosti sa navedenim.
Klijenti i posetioci sajta“Dezinsekcija.net“ iz drugih gradova u Srbiji van grada Beograda mogu na dole navedene brojeve dobiti dalje informacije o zastititi svoje zivotne sredine za svoje mesto zivljenje i boravka ako je to van Beograda.Pitanja se mogu odnositi u pismenoj formi na dole navedeni email ili usmenoj formi ako je bilo od operatera Sekretarijata dostupan u momentu poziva za odgovor.

Pitanja mogu biti iskljucivo od opsteg Sanitarno-Higijenskog znacaja i tice se u prvom redu na ocuvanju zivotne sredine cije je jedan od inicijatora sajt“Dezinsekcija.net“ za bilo koje mesto u Srbiji.

Kompletan Zakon o zastititi covekove sredine R.Srbije mozete videti na nasem delu sajta koji se odnosi na zastitu zivotne sredine klikom ovde.

 

pregled oka bubarusa i naucno objasnjenje zasto bubaruse tako brzo napustaju mesto koja su odjednom osvetljenja ili im preti mehanicki udarac.

Pregled oka bubarusa i naucno objasnjenje zasto bubaruse tako brzo napustaju mesto koja su odjednom osvetljenja ili im preti mehanicki udarac.Klik na sliku gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.Sajt“Dezinsekcija.net“.Sva prava autora clanka su zasticena.

Naizgled vrlo mali bubaruse kao podvrsta bubasvabe su daleko prilagodljiviji od svojih starijih potomaka-bubasvaba.Kao takvi tokom nekoliko desetina hiljada godine evolucije razvili su izuzetno culo vida koje im omogucava da vide svet ispred sebe tako reci u punoj luku odnosno pod 360 stepeni.
Koliko puta ste pokusali da ubijete bubarusa a on pred Vama pobegne ?Sve to naravno funkcionise iz razloga izuzetnog vidnog aparata samog insekata.
Discovery chanel je ovom insektu posvetio dosta paznje i izgleda da prema strucnjacima za istrazivanje ove vrste insekata je dosao do vrlo bitno saznanja-samo oko bubarusa je sastavljeno od mnostva plocica.U praksi to oznacava da bubarus opaza svet oko sebe za punih 360 stepeni bez potrebe da pokrece glavu ili telo.
Pregled ocnog mehanizma bubarusa gde se jasno vidi da bubarus moze videti svet oko sebe za punih 360 stepeni bez potreba okretanja glave ili tela.

Pregled ocnog mehanizma bubarusa gde se jasno vidi da bubarus moze videti svet oko sebe za punih 360 stepeni bez potreba okretanja glave ili tela.Klik na sliku gore za pregled fotografije sa svim detaljima.

Covek ili normalna zivotinja moraju okrenuti glavu da bi videli iza ko stoji iza njih.Bubarus nemora se pokretati ni milimetra da bi video sta stoji iza njega.Njegov sistem ocnih sociva koji se nalazi u samom oku bubarusa registruje svet oko sebe kao panoramsku fotografiju.
Iz svega navedenog dolazi se do zakljucka da desetine hiljada godine evolucije i promena DNK strukture sa svakim novim jedinkama su od bubarusa i njegovog oka napravile jedinstvenu zivotinjsku vrstu koja moze da prezivi sve opasnosti u spoljasnjem svetu.

Svaka promena na pet pa i vise metara automatski se registruje u oku bubarusa bilo to pokret coveka ili upaljena sijalica.

PRegled ocnog dna bubarusa.Oko bubarusa ima nekoliko desetina sociva koje registruje svaki i najmanji pokret na minimum 5 metara odstojanja.

PRegled ocnog dna bubarusa.Oko bubarusa ima nekoliko desetina sociva koje registruje svaki i najmanji pokret na minimum 5 metara odstojanja.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima.

Pri tome se aktivira instiktivni mehanizam za bekstvo sto rezultuje brzim odlaskom sa mesta gde dolazi opasnost.
Sve ovo u zakljucku trajnog unistavanja bubarusa ima jednu jedinu biolosku cinjenicu-bubaruse se ne mogu mehanicki unistavati.SVaki pokusaj jurnjave za njima ce rezultovati gubitkom vremena.Jedini nacin unistavanje ove vrste insekata je putem kontaktnog hemijskog tretmana koje oko bubarusa ne registruje jer preparat je sam po sebi nepomican i u oku bubarusa ne predstavlja opasnost.Po prelasku preko preparata bubarus dobija smrtonosnu dozu i nastupa uginuce.

 

Ujedi i pojava krpelja je jako karakteristicna za pocetak meseca aprila i traje sve do meseca avgusta.

Ujedi i pojava krpelja je jako karakteristicna za pocetak meseca aprila i traje sve do meseca avgusta.

Mesec April jedan od najkarakteristicnijih za izrazenu kako pojavu tako i enormnu reprodukciju krpelja kao i pocetak reprodukcije komaraca tokom letnjeg perioda 2013-e godine.
Psi i macke su prve na udaru krpelja i bakterije BORELIE u prolecnim mesecima nakon setnji na travnatim povrsinama.

Psi i macke su prve na udaru krpelja i bakterije BORELIE u prolecnim mesecima nakon setnji na travnatim povrsinama.

Krpelji su nosioc izuzetno teskog oboljenja u medicini poznatim kao“lajmska bolest“ koju prenosi bakterija Borelia Burgdoferi.
Ujed krpelja i pojava depresije kod macaka i pasa.Klik na sliku gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.Sajt"Dezinsekcija.net" i Preduzece "Pest-Global Group DOO Beograd".

Ujed krpelja i pojava depresije kod macaka i pasa.Klik na sliku gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Navedena bakterija ako se ne pristupi tretmanu moze izazvati u periodu od 3-10 godina po ujedu hronicni artristis i trajni poremecaj centralnog nervnog sistema kao i motorike ekstremiteta pacijenata.
Ujed krpelja kod macke deo ispod vilice.Klik na sliku gore levim misem za prikaz sa svim detaljima.

Ujed krpelja kod macke deo ispod vilice.Klik na sliku gore levim misem za prikaz sa svim detaljima.

Navedena bakterija se sadrzi u preko 95% krpelja i prenosi se ujedom odnosno usisavanjem krvi krpelja sa tela domacina zrtve koji moze biti u prvom redu domaca zivotinja izvedena u setnji na travnatoj povrsini a kasnije se lako moze preneti i sa zarazene zivotinje na coveka.
Prikaz vadjenja krpelja iz glave pacijanata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Prikaz vadjenja krpelja iz glave pacijanata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Po recima Marije Grubacevic pomocnice Gradskog sekretara za zastitu zivotne sredine grada Beograda ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pri Ministrastvu Zdravlja R.Srbije su vec uveliko izvrsile analize uzorka i nadgledanje pojave larvi komaraca i krpelja.Stoga ne cudi podatak da su po tom pitanju najugrozeniji delovi grada Beograda komarcima i krpeljima:
  • Deo od Pancevackog mosta do mesta Kovilovo.
  • Desna obala Dunava od Malog Mokrog Luga do mesta Grocka gde su najugrozeniji kanali koji proticu naseljenim mestima i u okolini.
  • Deo oko reke Save sa Makiske i Surcinske strane.
  • Kosutnjak
  • Topcider i Topcidersko brdo
  • Banjica
  • Ada Ciganlija
  • Makis
  • Bele vode i park u Belim vodama
  • Banovo brdo i park na Banovom Brdu
  • PIonirski park u centru grada
  • Sportski centar „Milan Gale Muskatirovic
  • Park u okoliki ulice Ljutice Bogdana
  • Akademski park
  • Tasmajdanski park
  • Hajd Park
  • Bojcinska Suma
Prikaz ujeda od krpelja.Klik na sliku gore levim misem za punu velicinu arhivske fotografije sa svim detaljima.

Prikaz ujeda od krpelja.Klik na sliku gore levim misem za punu velicinu arhivske fotografije sa svim detaljima.

Sve gore navedene lokacije vlasnici kucnih ljubimaca bi trebalo da pristupaju sa najvecim oprezom jer je na govoto svakom od njih nasumicnim uzorkom i strucnom proverom kvaliteta zemlje kao i listova zelenila kako na travi tako i na drvecu otkrivena pojava krpelja u manjoj ili vecoj meri.
Prikaz strucnog vadjenja krpelja.

Prikaz strucnog vadjenja krpelja.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Sajt „Dezinsekcija.net“ u skladu sa ovim saopstenjem apeluje na sve vlasnike pasa,macaka i drugih zivotinja nebitno rase,starosti ili velicine da po zavrsetku setnji svog kucnog ljubimca izvedu detaljan pregled u potkoznom delu zivotinja na prisustvo zaleplenih krpelja.
U slucaju otkrivenih krpelja ne bi smeli nikako samostalno bez strucne pomoci pristupiti vadjenju krpelja iz tela zivotinja vec za taj postupak je potrebno javiti se nadleznoj veterinarskoj sluzbi.
Krpelj u kozi pacijenata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Krpelj u kozi pacijenata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Sajt „Dezinsekcija.net“ se ne bavi lecenjem i veterinarskim uslugama ali posreduje kao dopunski sanitarni subjekat u potpunom uklanjanju i unistenju svih vrsta krpelja i komaraca u domu odnosno zivotnom prostoru ukucana zahvacenim krpeljima,buvama i komarcima pored standardnih insekata kao sto su bubaruse,mravi,paukovi i moljci.
Krpelj kod pasa koji se nalazaio duze od 30 dana na telu zivotinje.

Krpelj kod pasa koji se nalazaio duze od 30 dana na telu zivotinje.

Vlasnici pasa,macaka ili bilo koji drugih zivotinja koji su primetili da nakon setnje je domaca zivotnija depresivna,nervozna sa izuzetnim svrabom i neposlusnoscu mogu nam se obratiti za sva dalja pitanja kako bi se epidemija krpelja zaustavila u pocetnoj fazi i preduzele sve potrebne mere kako na sprecavanju sirenja zaraze kod zivotinja tako i na prevenciji prenosenja izuzetno opasne bakterije Borelie na ljude i ukucane.
Vise o nacinima i detaljnom opisu krpelja i njihovoj opasnosti po ukucane i vlasnike domacih zivotinja kao i postupku vadjenja i tretmana na pojavu krpelja mozete procitati u nasem prethodnoj objavi i clanku klikom OVDE.
Trajno unistenje svih uocenih osa ukljucujuci i maticu-kraljicu je jedna od osnovnih delatnosti Agencije "Eko-Kliner".Sajt "Dezinsekcija.net"

Trajno unistenje svih uocenih osa ukljucujuci i maticu-kraljicu je jedna od osnovnih delatnosti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticeni

 

 

 

 

Prikaz osa namenskim fotoaparatom pogled napred.Sajt "Dezinsekcija.net".Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

Prikaz osa namenskim fotoaparatom pogled napred.Sajt „Dezinsekcija.net“.Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

Sajt“Dezinsekcija.net“ i Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd su u prethodnih par dana primili izuzetno veliki broj poziva za sanacijom i dezinsekcijom osinjaka u svim delovima ne samo grada Beograda vec i svim ostalim gradovima Republike Srbije.
Ose konkretno matica osa od pocetka novembra do kraja marta svake godine je u stanju hibernacije odnosno ucaurivanja.Sa prvim danima meseca aprila pocinje izrazena reprodukcija radnika osa sto moze predstavljati izuzetnu opasnost po sve ukucane.

Ose konkretno matica osa od pocetka novembra do kraja marta svake godine je u stanju hibernacije odnosno ucaurivanja.Sa prvim danima meseca aprila pocinje izrazena reprodukcija radnika osa sto moze predstavljati izuzetnu opasnost po sve ukucane.

Kao bioloska cinjenica stoji da se ose konkretno osinjaci reprodukuju najizrazitije sa prvim danima proleca odnosno pocetkom meseca aprila.

Sam zivotni ciklus gnezda osa i osinjaka traje cak do kraja meseca oktobra i to svake godine sve dotle dok se ne unisti sam matica odnosno kraljica koja moze ziveti i do 10 godina.

Osa radnik arhivska fotografija.

Osa radnik arhivska fotografija.

Problem cega vecina vlasnika i stanara nije svesna jeste taj da u hijerarhiji zivotnog ciklusa osa sama matica odnosno kraljica osa moze ziveti i do 10 godina duboko sakrivena u gnezdu koje se svakim danom konstantno uvecava.Sa zavrsetkom meseca oktobra radnici ose uginu ali matica se po biloskom satu ucauri odnosno hibernise kako bi prezivela niske zimske temperature.
Prikaz dezinsekcije osinjeg gnezda arhivski snimci sa terena.Sva prava autora clanka i materijala su zakonom zasticena.Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net".

Prikaz dezinsekcije osinjeg gnezda arhivski snimci sa terena.Sva prava autora clanka i materijala su zakonom zasticena.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.

Sa prvim danim proleca ako je to gnezdo ostalo netretirano pocinje ekspresna reprodukcija osa od strane matice odnosno kraljice.Sami ukucani i stanari to mogu cuti po nesnosnom zujanju u toku jutarnjih ili vecernjih sati ali i uociti vizuelno po letu osa ne samo na svom krovu vec ubrzo i oko svog tela.
Razlike izmedju pcela sa leve strane i osa sa desne strane.Kliknite na sliku levim misem za opis i pregled svih detalja.Sva prava autora clanka su zakonom zasticena.Zabranjena je reprodukcija i neovlasceno kopiranje za bilo kakve komercijalne svrhe bez pismenog odobrenja autora clanka.Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net".

Razlike izmedju pcela sa leve strane i osa sa desne strane.Kliknite na ilustraciju gore levim misem za opis i pregled svih detalja.Sva prava autora clanka su zakonom zasticena.Zabranjena je reprodukcija i neovlasceno kopiranje za bilo kakve komercijalne svrhe bez pismenog odobrenja autora clanka.Preduzece“Pest-Global Group“DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.

Opasnost koju mogu naneti ose za razliku od standardnih pcela je neuporedivo veca ne samo po zdravlje ukucana vec i u smislu postupka dezinsekcije nastalim nakon formiranja osinjeg gnezda na krovovima i terasama pacijenata.

Ujed osa je visestruko jaci od ujeda pcela i neretko kod mladjih i starijih pacijenata moze izazvati infekcije na kozi ukljucujuci i srcani napad.

Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“ ovom prilikom javno obavestavaju sve vlasnike i podstanare objekta u cijoj se neposrednoj bilizini uocavaju pojavu osa bilo putem zujanja ili preleta da nam se u najskorijem vremenskom roku obrate za dalji vid besplatnih konsultacija i strucnih saveta jer sama reprodukcija osa je najizrazitija tokom meseca aprila i maja ukljucujuci u prvom redu izrazitu agresivnost samih novizleglih osa.
Prikaz ose matice neposredno nakon vadjenja iz gnezda.Klik na sliku levim misem za prikaz slike sa svim detaljima.

Prikaz ose matice neposredno nakon vadjenja iz gnezda.Klik na sliku levim misem za prikaz slike sa svim detaljima.

Prikaz osa namenskim fotoaparatom u makro modu pogled sa strane.Prikaz odrasle jedinke ose radnika.

Prikaz osa namenskim fotoaparatom u makro modu pogled sa strane.Prikaz odrasle jedinke ose radnika.

Ose za razliku od pcela se smeju i moraju tretirati i unistavati.Pcele po Zakonu o zastiti zivotne sredine se ne smeju unistavati vec se moraju prijaviti i vratiti nadleznim udruzenjima pcelara.
Ose kao potpuno drugacija iako na izgled slicna insekticiodna vrsta u odnosu na pcele su daleko agresivnije i potpuno nezavisna vrsta insekata i kao takve je potpuno dozvoljeno unistavanje i tretiranje.

Izuzetno je opasno primenjivati mehanicke metode unistavanja poput koriscenja standardnih dasaka i udaraca ili  pak primene paljenja objekata gde je uoceno gnezdo osa.

Prikaz osinjeg gnezda na tavanu kuce-arhivska fotografija.Sva prava autora su zasticena.Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net".

Prikaz osinjeg gnezda na tavanu kuce-arhivska fotografija.Sva prava autora su zasticena.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.

Dovoljno je da jedna matica osa prezivi odnosno pobegne od svog prethodnog inicijalnog gnezda i nakon toga ce napraviti gnezdo u razmaku od par metara na bukvalno istom prostoru.
Prikaz ujeda ose ispod desnog obraza pacijenata starosti 11 godina.Klik na sliku za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Prikaz ujeda ose ispod desnog obraza pacijenata starosti 11 godina.Klik na sliku za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Pokusaj mehanickog unistenja se neretko i takoreci u 99% slucajeva zavrsava bolnim ubodima prema nestrucnom licu koje pokusava samostalno izvesti tretman osa i osinjaka sto uzimajuci u obzir biolosku cinjenicu da ose mogu nebrojeni broj puta ujesti i ostati u zivotu za razliku od pcela koje ujedu jednom i uginu i nakon jednog ili vise ujeda vodi ka nepokretnosti dela tela ubrzo i sa prestanakom bilo kakve dalje radne sposobnosti pacijenata i psiho-fizicke pauze za svo vreme nakon ujeda osa.
PRikaz ujeda ose kod mladjeg pacijenta na desnom stopalu.Klik na ilustraciju za prikaz sa svim detaljima.Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net".

PRikaz ujeda ose kod mladjeg pacijenta na desnom stopalu.Klik na ilustraciju za prikaz sa svim detaljima.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.

Kod mladjih pacijenata karakteristicno je duze lecenje cirka 15-20 dana kod starijih pacijenata neretko se ispoljavaju srcane smetnje odmah nakon ujeda osa.
Ujed ose kod starijeg pacijenata ispod pazuha.Klik levim misem na ilustraciju za uvecanje.

Ujed ose kod starijeg pacijenata ispod pazuha.Klik levim misem na ilustraciju za uvecanje.

Najveci problem u sanaciji koze i dela tela nakon ujeda ose je neopisivo jak svrab koji nakon cesanja dovodi automatski do pojave infekcija od bakterija koje ostavljaju ose u samom epidermusu koze.
Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd sa visegodisnjim iskustvom i sertifikovanim tehnickim izvrsiocima pristupa najozbiljine resavanju problema kako odstranjivanja i unistavanja samih osa tako i odstranjivanju samog gnezda osa.
Prikaz ujeda ose kod starijeg pacijenta ispod desne ocne jabucice.Klik na sliku levim misem za prikaz sa svim detaljima.

Prikaz ujeda ose kod starijeg pacijenta ispod desne ocne jabucice.Klik na sliku levim misem za prikaz sa svim detaljima.

Pri tome se koriste dva tretmana od cega je prvi tretman takoreci kontatno unistavanje svih uocenih osa namenskim preparatima a drugi tretman podrazumeva koriscenje preparata sa formiranjem mikrofilma celoj povrsini objekata zahvacenim osama kako se ne bi ponovilo formiranje gnezda uzimajuci u obzir sa formiran mikrofilm odbija ose u dugorocnom takoreci trajnom periodu.
Ujed ose na levoj ruci koja je zahvacena infekcijom bez blagovremenog tretmana.Klik na sliku gore levim misem za prikaz u punoj velicini.

Ujed ose na levoj ruci koja je zahvacena infekcijom bez blagovremenog tretmana.Klik na sliku gore levim misem za prikaz u punoj velicini.

Sve usluge dezinsekcije na pojavu osa i osinjaka Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta“Dezinsekcija.net“ dolaze sa 6-mesecnom pismenom garancijom postujuci sve mere predostroznosti pri zastiti psiho-fizickog zdravlja ukucana bilo koje starosne dobi,kucnih ljubimaca i komsijskih objekata pre,za vreme i nakon zavrsetka tretmana.

Uocene ose i gnezdo osa je potrebno pod hitno tretirati kako bi se sprecilo dalje sirenje gnezda osa koje bez tretmana moze sadrzati i preko par hiljada osa vec u periodu od par meseci.

 

 

Uskoro potpuno besplatna izrada sajtova svim pravnim licima u zemlji u saradnji sa servisom 39euro.com

Uskoro potpuno besplatna izrada sajtova svim pravnim licima u zemlji u saradnji sa servisom 39euro.com

Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt „Dezinsekcija.net“ u saradnji sa domacim servisom“39euro.com“ iz Beograda ubrzano rade na pripremi akcije“besplatan sajt za sva pravna lica u zemlji“.
Servis „39euro.com“ je nas emiter sajta koji u svom timu ima iskusne tekstopisce,novinare,Internet programere i Internet marketing menadzere. 39euro.com servis je namenjen svim domacim preduzetnicima u zemlji.
Vas posao ako ste pravno lice moze biti na daleko vidjenijem i prepoznatljivijem nivou.Pozovite nas i uverite se u kvalitet nasih usluga.

U saradnji sa nasim  poslovnim- strateskim partnerom servisom 39euro.com,Vas posao ako ste pravno lice moze biti na daleko vidjenijem i prepoznatljivijem nivou bez ikakvih ulaganja.Pozovite nas i uverite se u kvalitet nasih usluga.

U pripremi je akcija koja krece vec od 15-og aprila 2013 „Besplatan sajt za sva pravna lica“ i omogucuje potpuno besplatnu izradu sajta,emitovanje i domen prvim 50 firmama koje se jave na mesecnom nivou.Nakon popune besplatne kvote svaka dalja prijave firme je svega 39 eura na godisnjem nivou.
Prednost u akciji“besplatan sajt za pravna lica“ imaju novoregistrovane firme bez svog licnog poslovnog Internet sajta bilo koje delatnosti ne starije od godinu dana po registraciji kao i svi buduci preduzetnici koji zele poslovati putem Interneta nakon registracije.
Informacije su danas vrednije od zlata.Ponudite trzistu informacije na pravi nacin bez ikakvog ulaganja.

Informacije su danas vrednije od zlata.Ponudite trzistu informacije na pravi nacin bez ikakvog ulaganja.

Servis“ 39euro.com“ i Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd su od 01-og januara 2012 pripojene radne jedinice koje posluju pod istom vlasnickom strukturom.Stoga mozemo garantovati svim nasim klijentima iz sektora pravnih lica bez obzira na vrstu delatnosti bolju marketinsku podlogu i profit na bazi Internet marketinga u saradnji sa navedenim servisom.
Ulaganje po tom osnovu je potpuno besplatno od strane pravnih lica bez obzira na planirani obim poslovanja,prostora na serveru,broja fotografija i slicno. Mozete nas kontaktirati po tom pitanju ako ste pravno lice vec sa od sredine meseca aprila 2013-e godine na nase telefone 066-505-505-7 ; 061-309-23-36 ; 063-742-84-63 ; svakog radnog dana od 09-20 sati ili posetiti servis 39euro.com.
Besplatna izrada sajtova svim preduzetnicima u Srbiji bez obzira na vrstu delatnosti od 15-og januara 2013-e godine u saradnji sa servisom 39euro.com

Besplatna izrada sajtova svim preduzetnicima u Srbiji bez obzira na vrstu delatnosti od 15-og aprila 2013-e godine u saradnji sa servisom 39euro.com

Servis „39euro.com“ pomaze svim pravnim licima u konsultativnom smislu reci usmeravajuci Internet marketing kao primarnu definitivno najeftiniju formu nastupa i oglasavanja svih proizvoda i usluga domacih pravnih lica naspram skupih i u zadnje vreme neprofitabilnih sektora marketinga poput TV,radija ili klasicne stampe.
Ulaganje od svega 39 eura na godisnjem nivou garantuje svakom postojecem ili novom preduzetniku u R.Srbiji vrhunsko emitovanje svog poslovnog sajta,unikatni dizajn,unikatni sadrzaj i prepoznatljiv .com.net,org,info,rs domen uz organski prirodni rejting na pretrazivacima u prvom redu na pretrazivacima poput Google-a,Yahoo-u i Bing-u.Sve to za 39 eura na godisnjem nivou.

 

Od 04-og aprila 2013-e godine po odluci menadzementa agencije svaki posetioc sajta moze dobiti besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje poziva ili vrste insekata koje uocavate u Vasem domu ili radnom prostoru.
Dovoljno je da posaljete standardni SMS na broj nase komercijale 061-309-23-36 sa naznakom’Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije’ i nasa sluzba komercijale ce Vas potpuno besplatno bez ikakvih uslova pozvati ubrzo bez obzira na duzinu razgovora ili subjekat poziva.
Besplatan poziv sa nase strane vazi za sve tri mreze:MTS Telekom,VIP i Telenor.Dobrodosli u "Eko-Kliners".Saznajte zasto smo jedan od najtrazenijij sluzbi za profesionalno i strucno unistvanje svih vrsta insekata u Vasem zivotnom i radnom prostoru sa ucinkom koji je vidljiv vecu prvih 30 minuta po primeni.

Besplatan poziv sa nase strane vazi za sve tri mreze:MTS Telekom,VIP i Telenor.Dobrodosli u „“Pest-Global Group“ DOO Beograd.Saznajte zasto smo jedan od najtrazenijij sluzbi za profesionalno i strucno unistvanje svih vrsta insekata u Vasem zivotnom i radnom prostoru sa ucinkom koji je vidljiv vecu prvih 30 minuta po primeni.

Sve tri mreze besplatnog pozivanja su pokrivene sa nase strane odnosno sva tri provajdera mobilne telefonije:

MTS Telekom brojevi 064,065,066

VIP brojevi 060,061

Telenor brojevi 062,063,069

Usluga je potpuno besplatna bez obzira na trajanje razgovora.

Pojava krpelja je jako ucestala sa prvim nedeljama meseca aprila i maja meseca.

Pojava krpelja je jako ucestala sa prvim nedeljama meseca aprila i maja meseca.

Sajt „Dezinsekcija.net“ i Gradski zavod za javno zdravlje grada Beograda pri Ministrastvu Zdravlja Republike SRbije apeluje ovim putem svim gradjanima kako naseg glavnog grada tako i svim ostalim gradjanima Republike Srbije bivsim YU-republikama da sezona pojavljivanja i ujeda krpelja je najizrazitija u prvim nedeljama meseca aprila i traja takoreci sve do zavrsetka proleca.
Krpelji su kao insekti najzastupljeniji u prirodi konkretno sumama ali i livadama,vocnjacima,zbunjevima ali i samoj zemlji unutar.Najcesce se prenose putem kucnih ljubimaca koji cesce u zajednici sa vlasnikom borave na otvorenim travnatim povrsinama.
Krpelji se prenose iz prirode putem pasa i macaka koje tu borave ili i samih ljudi koji leze na trave ili borave duze u prirodi.

Krpelji se prenose iz prirode putem pasa i macaka koje tu borave ili i samih ljudi koji leze na travi ili borave duze i cesce u prirodi.

Ujedena zivotinja najcesce dobije bakterije koje krpelji prenose sa sobom.Lepeza bakterija koje krpelji prenose na zivotinje ujedom a kasnije sa unesenom zivotinjom u zivotni objekat na coveka je vise vrsta.Najcesca je to bakterija „Borrelia burgdorferi“ koja se u nasem medicinskom recniku najcesce naziva jednostavno“Borelia“.Bakterija Borelia je osnovni pokretac i indikator Lajmske bolesti.Sama lajmska bolest moze biti dugo godina pritajena u organizmu kako coveka tako i zivotinje.Na svu srecu simptomi koji se javljaju nakon ujeda krpelja poput glavobolje,malaksalosti,osecaja hladnoce iako je spoljasna temperatura normalna i izrazit bol u rucnim i noznim zglobovim je prvi indikator Lajmske bolesti.
Krpelj moze biti u kosi coveka,bilo gde na kozi ali je najcesce u samoj kozi kucnih ljubimaca koji su nepregledani na ovaj vrstu insekata boravili na zelenim povrsinama zahvacenim krpeljima.

Krpelj moze biti u kosi coveka,bilo gde na kozi ali je najcesce u samoj kozi kucnih ljubimaca koji su nepregledani na ovaj vrstu insekata boravili na zelenim povrsinama zahvacenim krpeljima.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

U prvih 6-12 meseci po otkrivanju Lajmska bolest koju prenosi iskljucivo krpelji ako se na vreme pristupi lecenju se u potpunosti sanira klasicnim medikamentima na bazi“Doxicilina“ odnosno u apotekama poznatiji kao“Dovicin“ ili „Doksicilin“.Tretman ovim antibioticima treba trajati najmanje 30-45 dana svakog dana po jedna do dve kapsule nakon jela sa napomenom da se pacijent zarazen i dijagnostikovan sa Lajmskom bolescu ne sme izlagati previse suncu i suncevim zracima zbog alergija koje sam medikament „Doksicilin“stvara u prisustvu suncevih zraka. Izlecenje u prvih 6-12 meseci po otkrivanju i primeni navedenog antibiotika je vrlo visoko tako reci 99%.

Boravak macaka na livadama i travnjacima je najcesci vid unosa krpelja u objekat ukucana koji cuvaju i brinu se o psima i mackama.

Boravak macaka na livadama i travnjacima je najcesci vid unosa krpelja u objekat ukucana koji cuvaju i brinu se o psima i mackama.

 

Ako se sa terapijom zakasni duze od 12-18 meseci lajmska bolest prelazi u hronicnu tako da navedena bakterija Borelia se ne izbacuje iz organizma vec ostaje u njemu trajno.Nelecena nakon par godina Lajmska bolest moze prouzrokovati ozbiljna ostecenja motoricnog i centralnog nervnog sistema uz pojavu invaliditeta i nemogucnosu hoda i obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti.

Pas se prema preporuci drzavnih medicinskih ustanova mora detaljno pregledati nakon svakog boravka u prirodi i na zelenim povrsinama na pojavu krpelja u kozi ispod dlake psa.

Pas se prema preporuci drzavnih medicinskih ustanova mora detaljno pregledati nakon svakog boravka u prirodi i na zelenim povrsinama na pojavu krpelja u kozi ispod dlake psa.

Kako se zastiti od ujeda i pre svega kako dijagnostikovati ovu podmuklu bakteriju i samog krpelja koji je jedini prenosioc ove bolesti?
Prikaz krpelja na kozi pasa i macaka nakon detaljnog pregleda.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Prikaz krpelja na kozi pasa i macaka nakon detaljnog pregleda.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Vecina vlasnika pasa i macaka u prolecnim i letnjim danim izvodi svoje ljubimce u setnju na otvorenim travnatim povrsinama,livadama i sumama.Mesec april,maj,jun,juli,avgust su najizrazitiji meseci aktivnosti krpelji. Sama genetska struktura krpelja je u slicnosti sa genetskom strukturom stenica iako pripadaju drugacijoj vrsti insekata.Krpelji poput stenica se hrane iskljucivo krvlju i nijednom drugom namirnicom.
Lecenje domacih zivotinja na pojavu krpelja moze biti izuzetno zahtevno i traumaticno ako se sa tretmanom ne krene blagovremeno i ne vrsi periodicna i konstantna provera koze zivotinja ispod dlaka od strane samih vlasnika nakon svake setnje po travi i zelenilu sa prvim danim meseca aprila i tokom celog proleca.

Lecenje domacih zivotinja na pojavu krpelja moze biti izuzetno zahtevno i traumaticno ako se sa tretmanom ne krene blagovremeno i ne vrsi periodicna i konstantna provera koze zivotinja ispod dlaka od strane samih vlasnika nakon svake setnje po travi i zelenilu sa prvim danim meseca aprila i tokom celog proleca.

Za razliku od stenica koje imaju afinitet prema ljudskoj krvi krpelj se hrani krvlju zivotinja bez obzira na velicinu ili rod same zivotinje.
Prenos zaraze je vrlo ucestao sa zivotinje na coveka i obrnuto.Za razliku od stenica koje nikada po ujedu i usisavanju krvi ne stoje i ne borave u kozi domacina krpelji znaju da se takoreci zavuku pod kozu domacina zivotinje i u njoj zive mesecima pa i godinama.
Ujed krpelja kod pacijenata srednje starosne dobi nakon par meseci bez tretmana.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Ujed krpelja kod pacijenata srednje starosne dobi nakon par meseci bez tretmana.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Krpelji poput stenica u svojoj pljuvacki koju ispustaju pre uboda i uvlacenja svoje cevi za usisavanje krvi domacina imaju i poseduju takozvane „krpeljeski analgetik“ koji u 99% slucajeva cini da se ujedena zivotinja uopste ne oseca ujedenom niti oseca bol pri ujedu i usisavanju krvi od strane krpelja.
Po usisavanju krvi od pasa i macaka ako je krpelju ostao sto je vrlo verovatno u vecini slucajeva u kozi same zivotinje koja se ne vidi golim okom usled dlake na samoj kozi pasa i macaka a i same zivotinje retko kada osete ubod po svom obroku kada se domaca zivotinja uspava ispadaju instiktivno iz kozi domacina i krecu prema coveku ako je covek u istom objektu gde i zivotinja.Poput stenica krpelji osecaju u sklopu svoje bioloske evolucije preko par stotina hiljada godina ugljen dioksida coveka i domacih zivotina pri izdisanju.Sam covek izbacuje jako vecu kolicinu ugljen dioksida pri snu za razliku od zivotinja poput pasa i macaka.Krpelj to oseti i automatski sa zivotinje prelazi na coveka tokom sna.
Dalji tok komplikacija na kozi coveka izazvanim ujedima krpelja od pasa koji su boravili i potom boravili sa vlasnikom u istom objektu.

Dalji tok komplikacija na kozi coveka izazvanim ujedima krpelja od pasa koji su boravili i potom boravili sa vlasnikom u istom objektu.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Simptomi nakon ujeda se ispoljavaju tek nakon nekoliko dana u nekim slucajevima caki nakon nekoliko nedelja.Najcesci su vrtoglavica,malaksalost,suvi kasalja i bol u zglobovima.U vecini slucajeva pocinje svrab na kozi i mestu ujeda krpelja.Vecina pacijenata i vlasnika pasa i macaka se tesi mislju da su u pitanju klasicne buve ili alergija ne neku vrstu hrane ili pak kozna bolest.
Lajmska bolest u poodmakloj hronicnoj fazi nastale od bakterije Borrelia burgdorferi koji je najscesci sastojak strukture krpelja.Lajmska bolest nelecena moze izazvati trajni invalididet zarazene i nelecene osobe kako u centralnom nervnom sistemu tako i na dermatoloski.

Lajmska bolest u poodmakloj hronicnoj fazi nastale od bakterije Borrelia burgdorferi koji je najscesci sastojak strukture krpelja.Lajmska bolest nelecena moze izazvati trajni invalididet zarazene i nelecene osobe kako u centralnom nervnom sistemu tako i  dermatoloski.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

U R.Srbiji takoreci svaka bolje opremljenija labaratorija moze izvesti testiranje na Lajmsku bolest i u akutnom stanju koje traje prvih 6-18 meseci u hronicnom stanju koje se javlja neleceno nakon 18-24 meseci po ujedu.

Postupak skidanja krpelja se uvek mora obavljati namenskom pincetom nikako rucno ili improvizovanim alatom.

Postupak skidanja krpelja se uvek mora obavljati namenskom pincetom nikako rucno ili improvizovanim alatom.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

U svakom slucaju prvi i osnovni lek za coveka su antibiotici na bazi“Doksicilina“ dok za zivotinje se primenjuju razlicite kreme na bazi piretroida I klase u prvom redu permetrina.Lecenje zivotinja u prvom redu se mora obavljati pod striktnom nadzoru veterinara jer svaki vid tretmana zivotinja bez adekvatnih umirujucih lekova moze izazvati nervozu zivotinja i neposlusnost.
Prikaz strucnog i medicinski dokazanog skidanja tela krpelja iz koze coveka.Jako je bitno obaviti postupak skidanja namenskim pincetama pazeci da telo krpelja ne ostane u kozi prilikom skidanja.

Prikaz strucnog i medicinski dokazanog skidanja tela krpelja iz koze coveka.Jako je bitno obaviti postupak skidanja namenskim pincetama pazeci da telo krpelja ne ostane u kozi prilikom skidanja.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Dijagnostika i samostalni pregled tela pasa,macaka i ljudske koze na ujed krpelja:

Macka koja je razdrazljiva,cesto se cese na odredjenom delu tela i nervozna je svakim danom a pre toga je boravila na zelenim povrsinama van objekta domacina se mora detaljno pregledati na ujed krpelja.

Macka koja je razdrazljiva,cesto se cese na odredjenom delu tela i nervozna je svakim danom a pre toga je boravila na zelenim povrsinama van objekta domacina se mora detaljno pregledati na ujed krpelja.

Pogledati da li se na mestu gde se kucni ljubimac najcesce cese pojavljuje crvenilo u vidu koncentricnih krugova. Pazljivo prstom deo gde se pas najcesce cesa i svrbi napipati na prisustvo tela krpelja.Paziti da se deo krpelja ne odvali tok prilikom tako da donji deo krpelja ne ostane unutar tela psa ili macke.Za skidanje prikacenih krpelja koristiti namenske picente nikada rukom ili prstima ne biste smeli vaditi krpelja iz tela zarazene zivotinje.
Rani stadijum lajmske bolesti kod pacijenta mladje starosne dobi nakon ujeda krpelja.

Rani stadijum lajmske bolesti kod pacijenta mladje starosne dobi nakon ujeda krpelja.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Kod coveka pogledati da li ima ranica na kozi i koncentricnih krugova sa crvenilom oko ranica?
Ako se oseca svrab,malaksalost i groznica jako cesto savet je sto pre otici lekaru i testirati se na lajmsku bolest.

Dezinsekcija objekata na pojavu krpelja:

Prikaz krpelja u kozi pacijenata nakon ranog otkrivanja.

Prikaz krpelja u kozi pacijenata nakon ranog otkrivanja.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Dezinsekcija zivotnog i radnog prostora na pojavu krpelja je slican postupak unistavanju stenica.Zarazeni objekat i ukucani moraju biti svesni cinjenice da postupak dezinsekcije ukljucujue barem tri tretmana u raskoraku od 7 kalendarskih dana i koriscenje preparata koji ne spadaju u klasu 100% ekoloskih ali su za sada jedini vidi i vrsta terapije na prisustvo krpelja u svom domu.
Prikaz krpelja odrasle jedinke u zadnjem stadijumu razvoja nakon ispijene krvi i vise meseci provedenih na kozi domacina.

Prikaz krpelja odrasle jedinke u zadnjem stadijumu razvoja nakon ispijene krvi i vise meseci provedenih na kozi domacina.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Krpelji nakon ujeda i usisavanja krvi iz tela domacina znaju da se zavuku u nenosenu odecu u blizini kreveta gde zarazena osoba spava.Stoga je potrebno da po nasem tretmanu ukucani obezbede namenske kese za odlaganje garderobe uz prethodno pranje u ves masini na temperaturi 60 stepeni ili vecoj ako se radi o materijalima koji mogu podneti temperaturu pranja od 60 stepeni.U slucaju materijala i garderobe koja ne podnosi visoke temperature potrebno je svaki komad odece detaljno ispeglati na namenskoj daski za peglanje zbog ostavljenih larvi i jajasca.
Prikaz mladog krpelja na prstu medicinskog radnika nakon dijagnostike.

Prikaz mladog krpelja na prstu medicinskog radnika nakon dijagnostike.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Hemijski tretman se po pravilu primenju unutar samih kreveta u celom objetku i svim ivicama i supljinama u podu,lajsnicma,plakarima,stolicama,stolovima kao i tretman biljaka.
Ciklus zivota i razmozavanja krpelja u prirodi tokom svih cetiri godisnjih doba.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Ciklus zivota i razmozavanja krpelja u prirodi tokom svih cetiri godisnjih doba.Klik na sliku levim misem gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Efikasnost unistavanja krpelja je jako visoka vec prilikom prvog dolaska ali se tretman ponavlja jos dva puta zbog mogucnosti ostavljanja larvi i jajasca krpelja pred uginucem.
Krpelj starosti 1-2 m meseca u junior fazi odrastanja.

Krpelj starosti 1-2 m meseca u junior fazi odrastanja.Klik na sliku levim misem gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Nakon naseg tretmana osoba,ukucani i same zarazene zivotinje se moraju podvrgnuti stalnom tretmanu kod namenskog lekara i veterinara kako bi se akutno stanje Lajmske Bolesti sprecilo u prvom stadijumu koji je 100% izleciv.
U slucaju da se uocena Lajsmka bolest ne tretira u periodu duzim od 18 meseci od dana prvog uboda bakterija Borelia koja je izazivac Lajmske bolesti moze preci u organizmu domacina u hronicnu bolest i hronicnu bakteriju koja se kontrolise ali se na zalost po prelasku u hronicno stanje ne moze izbaciti iz organizma klasicnim antibioticima na bazi“Doksicilina“.
Sajt Dezinsekcija.net u saradnji za Gradskim Zavodom za Javno Zdravlje Grada Beograda apeluju na sve sugradjane i gradjane R.Srbije da se pri prvom uocavanju krpelja obrate kako nama tako i samo zavodu radi daljeg toka dijagnostikovanja na pojavu izuzetno opasne Lajmske bolesti i strucne i efektivne dezinsekcije na pojavu svih vrsta krpelja u Vasem domu.

Sajt Dezinsekcija.net u saradnji za Gradskim Zavodom za Javno Zdravlje Grada Beograda apeluju na sve sugradjane i gradjane R.Srbije da se pri prvom uocavanju krpelja obrate kako nama tako i samoj navedenoj Zdravstvenoj ustanovi radi daljeg toka dijagnostikovanja ili filijali navedene ustanove u mestima van grada Beograda na pojavu izuzetno opasne Lajmske bolesti i strucne i efektivne dezinsekcije na pojavu svih vrsta krpelja u Vasem domu.

Zavod za javno zdravlje grada Beograda i sajt Dezinsekcija.net ovom prilikom apeluju na sve pacijente,ukucane i vlasnike pasa i macaka koje imaju simptome ujeda krpelja ili su uocili krpelje da nam se jave radi besplatnog konsultativno-strucnog razgovora i pomoci kako usmenim putem tako i besplatnim dolaskom.

Citaoci i posetioci sajta Dezinsekcija.net mogu nam se obratiti telefonskim putem sa vase desne strane na nase sluzbene telefone za bilo koji vid besplatnih tehnickih i strucnih konsultacija i daljih smernica u lecenju,prevenciji i istrebljenju ovog izuzetno opasnog insekata koji je jako karakteristican sa prvim nedeljama meseca aprila.
Unistavanje zutih mrava je vremenski jako zahtevan i konzumativni proces.Agencija

Unistavanje zutih mrava zahteva ozbiljan medicinski i naucni pristup kao i visegodisnje radno iskustvo u smislu po zdravlje ukucana neskodljivih aktivnih hemijskih  reagenasa i poznavanje  fiziologije, fizionomije i hijerarhije kolonija.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka,autenticnih tekstova i arhivskih fotografija su zakonom zasticena.

Pojava zutih mrava i njihovo trajno suzbijanje i unistenje zahteva najozbiljniji bioloski,hemijski i naucno-medicinski dokazani pristup o adaptaciji, fizionomiji i fiziologiji ovih insekata kako u  zivotnom tako i u radnom prostoru

 

Prikaz jedinke zutog mrava takozvanog "Radnika".Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net"

Prikaz jedinke zutog mrava takozvanog „Radnika“.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

U prethodnih nekoliko dana Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd I sajt”Dezinsekcija.net” su primili uvecan broj zahteva za saniranjem I dezinsekcijom na pojavu zutih mrava.
Zuti mravi su kako karakteristicni za prolecni I letnji deo sezone.Neretko se javljaju I tokom zime kada usled nedostatka hrane krecu u potrazi za obrokom najcesce u kuhinji mada iskustvo u radu pokazuje da mogu biti bilo gde.
Prikaz zutog mrava u odnosu na novcic.Klik na sliku za vise detalja i prikaz fotografija u punoj velicini.

Prikaz zutog mrava u odnosu na novcic.Klik na sliku za vise detalja i prikaz fotografija u punoj velicini.

Problem dezinsekcije zutih mrava odnosno u medicinskom-latinskom nazivu sluzbenog naziva”Lasius Flavus” je vrlo slozen iako izgleda da kao mali a imaju svega par milimetara duzine svaki ponaosob je problem nije uopste jednostavno resiv kupovinom bilo kakvih sredstava u trgovini ili poljoprivrednoj apoteci.
Prikaz zutih mrava namenskim fotoaparatom u makro modu.

Prikaz zutih mrava namenskim fotoaparatom u makro modu.

Pod pojmom “zuti mravi” odnosno “Lasius Flavus” trebamo razumeti njihovu hijerarhiju,rod,vreme prezivljavanja i mesto stacioniranja.

Svako koriscenje preparata bez adekvatne 100% efektivne recepture i 100% efektivnog sastava ce samo privremeno resiti problem jer u praksi kontaktom preparata samo se pomera kolonija sa jednog na drugo mesto gde samo stradaju takozvani”Radnici” odnosno muzjaci I zenke koje koje donose hranu matici odnosno “kraljici”.

Prikaz Matice odnosno "Kraljice" koja producira nove jedinke zutih mrava.Lokacija i unistenje matice je takoreeci 99% zavrsenog posla u vezi sa trajnim unistenjem zutih mrava u Vasem zivotnom i radnom prostoru.

Prikaz Matice odnosno „Kraljice“ koja producira nove jedinke zutih mrava.Lokacija i unistenje matice je takoreeci 99% zavrsenog posla u vezi sa trajnim unistenjem zutih mrava u Vasem zivotnom i radnom prostoru.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Kolonija zutih mrava moze imati na par kvadratnih metara ne samo jednu vec I vise odvojenih matica odnosno “kraljica”.Kolonije zutih mrava koje producira jedna matica odnosno”kraljica” nikada ne prelaze u skloniste druge matice.Zato je problem zutih mrava jako tesko resiv za ukucane I osobe koje nisu imale iskustva u dezinsekciji na ovu vrstu malog ali I tekako dosadnog insekta.
Zuti mravi prikaz matice u punoj velicini namenskim fotoaparatom.Velicina u ovom slucaju je svega nekoliko milimetara.

Zuti mravi prikaz matice u punoj velicini namenskim fotoaparatom.Velicina u ovom slucaju je svega nekoliko milimetara.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Da bi problem bio potpuno resiv potrebno je znati gde obicno borave matice odnosno “kraljice”.U 90% slucajeva to su supljine u parketu,ivice izmedju lajsni I zidova ali mogu biti I iza zatvorenih izvora toplota poput zadnjeg dela frizdera,zadnjeg dela sporeta Ili zadnjeg dela zamrzivaca.
Neretko mogu biti cak I u saksijama sa cvecem dok “radnici” mogu biti na potpuno drugom kraju sobe.Ukucani se time pogresno vode mislju da tretirajuci “Radnike” koji najcesce dolaze kod izvora hrane bogatim uljenim hidratima odnosno secerom ili pak hranom bogatom mastima ili proteinina da je problem resen.Ne.Na taj nacin se samo preusmerava kolonija sa jednog na drugo mesto obitavanja sto se vidi vec u roku od par dana.Dakle prvih 24-72 sati postojece kolonije koje ukucani tretiraju nestaju dok nakon 3 ili 4-og dana ih opet uocava sto dovodi do pada morala i pocetka nervoze svih osoba koji zive u objektu zahvacenim zutim mravima.
Zuti mravi-prikaz muzjaka pogled napred.Velicna mrava je svega 0.5 do 2 milimetra.

Zuti mravi-prikaz muzjaka pogled napred.Velicna mrava je svega 0.5 do 2 milimetra.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Zuti mravi u praksi I naucno je to dokazano postavljanem namenskim makro kamerama koji snimaju do nivoa desetine milimetara nikada ne izlaze u celoj koloniji.Ono sto ukucani vide kao “koloniju” je u sustini tek mozda 10%-20% ukupnog broja mrava u celom objetku.Zuti mravi su genetski predizpoziocionirani kroz milione godina evolucije da nikada ne izlaze 100% u celom broju od mesta gde se nalazi matica koja ih producira vec samo jedan deseti deo.Dok jedna kolonija ide I donosi hranu matici ostatak 90% mrava je u sklonistu.NAkon “obroka” prve kolonije matici izlazi ostatak kolonije zamenjujuce “umorne radnike” .To je nesvestan process za 99.9% ljudi koji primate zute mrave u svom domacinstvu ili radnom prostoru.
Zuti mravi-prikaz zenke "Radnika" dakle zenke ali ne matice.Velicina glave je svega 1 milimetar.

Zuti mravi-prikaz zenke „Radnika“ dakle zenke ali ne matice.Velicina glave je svega 1 milimetar.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Zuti mravi u praksi I naucno je to dokazano postavljanem namenskim makro kamerama koji snimaju do nivoa desetine milimetara nikada ne izlaze u celoj koloniji.Ono sto ukucani vide kao “koloniju” je u sustini tek mozda 10%-20% ukupnog broja mrava u celom objektu.Zuti mravi su genetski predizpoziocionirani kroz milione godina evolucije da nikada ne izlaze 100% u celom broju od mesta gde se nalazi matica koja ih producira vec samo jedan deseti deo.Dok jedna kolonija ide I donosi hranu matici ostatak 90% mrava je u sklonistu.Nakon “obroka” prve kolonije matici izlazi ostatak kolonije zamenjujuce “umorne radnike” .To je nesvestan process za 99.9% ljudi koji primate zute mrave u svom domacinstvu ili radnom prostoru.
Zenka zutih mrava pogled sa strane celog tela.

Zenka zutih mrava pogled sa strane celog tela.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt”Dezinsekcija.net” ovom prilikom donose autenticne fotografije zutih mrava napravljenih namenskim fotoparatom nasih kolega labaratorije u Roterdamu u Holandiji koji su nam prosledili ove fotografije i pri tome dali svu licencu njihovog prikazivanja na nasem sajtu u iskljucivo edukativne svrhe.

Kolonija zutih mrava se kao sto smo gore istakli deli na tri pod-vrste:

Hijerarhija zutih mrava je jedna od najuredjenijih u celom zivotinjskom carstvu.

Hijerarhija zutih mrava je jedna od najuredjenijih u celom zivotinjskom carstvu.Klik na sliku gore za prikaz fotografije u punoj velicini i sa svim detaljima.

Matica odnosno kraljica koja producira nova jajasca odnosno”Radnike”.
“Radnici” koji mogu biti kako muskog tako i zenskog roda.
Uloga “Radnika” je da aktivno osete i donose hranu ostatku kolonije ukljucujuci maticu.Hrana koja je najcesce meta zutih mrava je hrana sa visokim sadrzajem ugljenih hidrata dakle sva hrana na bazi secera,meda,sokova,torti,voca odnosno fruktoze zatim hrana na bazi zitarica gde u prvom redu spadaju hleb ali mogu biti i druge vrste namirnica poput brasna,testenina ili pak povrca.
Kuhinje sa hranom na bazi zitarica,saharoze i fruktoze su prve na udaru zutih mrava i ucestalo mesto pojave.Matica se nazalost ne nalazi u kuhinji vec "Radnici" samo dolaze po hranu u kuhinji.

Kuhinje sa hranom na bazi zitarica,saharoze i fruktoze su prve na udaru zutih mrava i ucestalo mesto pojave.Matica se nazalost ne nalazi u kuhinji vec „Radnici“ samo dolaze po hranu u kuhinji.

“Radnici zutih mrava” donose hranu ostatku kolonije u gnezdu.Po prijemu hranu odmorni radnici krecu dalje dok prethodni “umorni” radnici se odmaraju na taj nacin da se proces dopremanja i konzumiranja hrane u domacinstvu nikada ne prestaje sve do momenta dok se ne primeni kontaktna dezinsekcija odnosno kontaktni ucinak hemijskih preparata po telu mrava.Preparat je sporodelujuci tako da obezbedjuje ucinak cak i kada se “umorni radnik” mrav vrati matici odnosno gnezdu i do 72 sati po doziranju.
Ma koliko slanjali i vidno stitili hranu od ulaza zutih mrava kolonija ce naci drugi prilaz i pristup ubrzo.Stoga je blagovremeni hemijski i strucni tretman od presudne vaznosti za ovu vrstu socijalno izuzetno organizovanih vrsta insekata.

Ma koliko slanjali i vidno stitili hranu od ulaza zutih mrava kolonija ce naci drugi prilaz i pristup ubrzo.Stoga je blagovremeni hemijski i strucni tretman od presudne vaznosti za ovu vrstu socijalno izuzetno organizovanih vrsta insekata.

Vreme prezivljavanja “Radnika” je svega par nedelja.Vreme prezivljavanja matice odnosno”kraljice” moze biti cak i do nekoliko godina.SA dolaskom hladnih temperatura matica hibernise odnosno zatvori se u ljusturu i tako prezimi do dolaska toplijih dana.

Ukoliko je napolju temperatura izuzetno niska a u zivotnom prostoru iznad 0 stepeni Celzijusovih matica nece hibernirati vec ce nastaviti da producira nove jedinke bez obzira na pojavu godisnjih doba.

Vecina ukucana i korisnika prostora zahvacenim kolonijama zutih mrava nije svesna cinjenica da osim jedne mogu biti vise matica koje su potpuno nezavisne sa svojim kolonijama odnosno svojom reprodukcijom.

Vecina ukucana i korisnika prostora zahvacenim kolonijama zutih mrava nije svesna cinjenica da osim jedne mogu biti vise matica koje su potpuno nezavisne sa svojim kolonijama odnosno svojom reprodukcijom.

Vreme prezivljavanja “Radnika” je svega par nedelja.Vreme prezivljavanja matice odnosno”kraljice” moze biti cak i do nekoliko godina.SA dolaskom hladnih temperatura matica hibernise odnosno zatvori se u ljusturu i tako prezimi do dolaska toplijih dana.
Po pozivu nasa tehnicka ekipa prvo vrsi lokaciju svih eventualnih mesta matica odnosno kraljica.Matice mogu biti u samom objektu ali cak i izvan objekta narocito ako je stan ili kuca blizu drveta ili grana drveta.Po lokaciji pretpostavljenih matica se moze krenuti sa tretmanom koji predstavlja proces primene preparata ne samo jednog ingredijenta vec vise njih koji deluju fleksibilno ali i hijerarhivno.U praksi to znaci da sastav preparata mora biti takav da deluje na kompletnu socijalnu hijerarhiju zutih mrava ne samo aktivnih radnika zatecenih na primer u kuhinji vec i svih skrivenih radnika u gnezdu matice ukljucujuci i samu maticu.
Ceo postupak dezinsekcije je cirka 15-30 minuta za objekat manje povrsine 30-80m2.
Postupak dezinsekcije pri pojavi zutih mrava mora biti detaljan do nivoa milimetara kako bise postigao trajni i efektivni radni ucinak.

Postupak dezinsekcije pri pojavi zutih mrava mora biti detaljan do nivoa milimetara kako bise postigao trajni i efektivni radni ucinak.

Nakon postupka dezinsekcije za podrucje grada Beograd i Novoga Sada se vlasniku takodje ostavlja besplatno sadrzaj paketa”Eko-Box”-a bez ikakve doplate za zakazanu prijavljenu povrsinu objekta racunato u metrima kvadratnim.Na taj nacin svi klijenti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta”Dezinsekcija.net” sa podrucja grada Beograda i Novoga Sada dobijaju kompletnu profesionalnu uslugu dezinsekcije sa 6-mesecnom garancijom i besplatan paket “Eko-Box” koji je sastavni deo cena nasih usluga bez ikakvih doplata.
Klijenti Van gradova Novoga Sada i Beograda mogu problem zutih mrava resiti kupovinom nasih univerzalnih i u praksi dokazanih “Eko-Box” paketa koji takodje kao jedni od jedinstvenih na trzistu dolaze sa 6-mesecnom pismenom garancijom na efektivni radni ucinak.
Uzivajte u zivotu bez ikakvih daljih insekata u Vasem domu sa nasim znanjem,pristupom i neskodljivim po zdravlje ukucana preparatima.

Uzivajte u zivotu bez ikakvih daljih insekata u Vasem domu sa nasim znanjem,pristupom i neskodljivim po zdravlje ukucana preparatima.

Svaka usluga i paket Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta”Dezinsekcija.net” dolazi sa punom strucnom,detaljnom i uvek besplatnom tehnickom podrskom putem fiksnog ili mobilnog telefona ili pak putem email-a ili formulara sa Vase desne strane svakog radnog dana od 09-21 sat radnim danom,subotom od 09-16 sati.Nedeljom Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd ne radi osim u slucaju hitnih neodloznih zahteva i poziva pravnih lica delatnosti koji zahtevaju momentalnu intervenciju.
Svaka usluga i paket Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta”Dezinsekcija.net” dolazi sa punom strucnom,detaljnom i uvek besplatnom tehnickom podrskom putem fiksnog ili mobilnog telefona ili pak putem email-a ili formulara sa Vase desne strane svakog radnog dana od 09-21 sat radnim danom,subotom od 09-16 sati.Nedeljom Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd ne radi osim u slucaju hitnih neodloznih zahteva i poziva pravnih lica delatnosti koji zahtevaju momentalnu intervenciju.
Problem insekata nikada se moze resiti sam po sebi.U prilog tome ide i nesvesna dezinsekcija od strane komsijskih objekata koja prouzrokuje iznenadnu pojavu insekata u Vasem domu bez obzira na nivo higijene koju domacin i ukucani odrzavaju.U tom slucaju samo pomaze koriscenje namenske i bioloski dokazani hemijski tretman pri uvecanom ili standardnom broju insekata u objektu domacina.

Problem insekata      nikada se ne moze resiti sam po sebi cekajuci da insekti sami po sebi uginu.To je prva i kardinalna greska svih vlasnika i korisnika objekta zahvacenim mravima.U prilog tome ide i nesvesna i  u vecini slucajeva precutna dezinsekcija od strane komsijskih objekata koja prouzrokuje iznenadnu pojavu insekata u Vasem domu bez obzira na nivo higijene koju domacin i ukucani odrzavaju.U tom slucaju samo pomaze koriscenje namenskog i bioloski dokazanog hemijskog tretmana pri bilo uvecanom ili standardnom broju insekata u objektu domacina.

Tu smo da jedno drugom pomognemo.Pomogli smo preko vec 7000 porodica kako u Beogradu i Novom Sadu tako i u svim ostalim mestima Srbije.Pomogli smo preko 2500 pravnih lica.Javite se i resite problem pojave svih vrsta insekata sa nasim znanjem,iskustvom i dokazanom po zdravlje ukucana neskodljivom recepturom i ingredijentima preparata.

Lasius flavus

Zuti mravi
Medicinska klasifikacija
Latinski naziv:

Lasius Flavus

Carstvo: Animalia
Rod: Arthropoda
Vrsta: Insecta
Pod-rod: Hymenoptera
Porodica insekata: Formicidae
Pod-porodica artropoda: Formicinae
Genetska struktura: Lasiini
Poreklo: Lasius
Naziv: L. flavus

Aktivno ime vrsta insekata

Lasius flavus
(Fabricius, 1782)


Prisustvo golubova i izmet golubova nedvosmisleno pokazuju nesvesnu opasnost po  ljudsko zdravlje i respiratorne organe coveka kako u akutnom tako i u hronicnom smislu reci.

Prisustvo golubova i izmet golubova nedvosmisleno pokazuju nesvesnu opasnost po  ljudsko zdravlje i respiratorne organe coveka kako u akutnom tako i u hronicnom smislu reci.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i koriscenih materijala su zakonom zasticeni.

Bolesti respiratornih organa i ucinak izmeta golubova na zdravlje ukucana u objektu i terasama i tavanima zahvacenim dolaskom golubova

 

Golubovi i njihova opasnost po ljudsko zdravlje i respiratorne organe od izmeta na terasama i tavanima domacina,vlasnika i stanara.Agencije"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net"

Golubovi i njihova opasnost po ljudsko zdravlje i respiratorne organe od izmeta na terasama i tavanima domacina,vlasnika i stanara.Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajt“Dezinsekcija.net“

U prethodnih par dana Preduzece „Pest-Global Group“ DOO Beograd sa prvim toplim retkim danims meseca marta 2013-e pre trenutnog zahladjenja je imala uvecan broj poziva za tretman pri odbijanju golubova sa terasa,balkona i tavana.
Uvecan broj golubova i nedovoljna obavestenost i pred-edukacija ukucana,stanara i podstanara dovodi do kontaminacije i sirenja bolesti respiratornih organa nastalih nakon udisanja izmeta i kontakta sa izmetom golubova.Agencija"Eko-Kliners" i sajt"Dezinsekcija.net".

Uvecan broj golubova i nedovoljna obavestenost i pred-edukacija ukucana,stanara i podstanara dovodi do kontaminacije i sirenja bolesti respiratornih organa nastalih nakon udisanja izmeta i kontakta sa izmetom golubova.Sajt „Dezinsekcija.net“.-

Ovaj clanak je napisan ne da bi nasim sugradjanima predstavio ionako uvecani broj golubova tokom ovih martovskih i aprilskih meseci vec ukazao na jednu jako bitno cinjenicu koja moze spasiti dalji tretman ukucana i stanara koji su imali kontakt sa izmetom golubova ili udisanjem istog
.

Clanak je napisan nakon izjave jedne od nasih klijenata koja se zalila na uvecan broj golubova od komsijske terasa koji prelaze na zandinjere odnosno sims-e prozora klijenata i problem sa respiratornim organima konkretno pojave slicne astmi i napadima kaslja i gusevanj koja je pocela sa prvom pojavom golubova i izmeta unazad par godina.
Medicinska literatura i renomirane svetske bolnice koje pristupaju lecenju obolelih pacijenata nakon kontakata sa izmetom golubova sugerisu da se pod prioritetnim vremenskim periodom izvrsi dezinfeskcija i dezinsekcija na pojavu golubova i njihovog izmeta.
Izmet golubova kako na izdvojenim objektima fizickih lica tako i pravnih moze uzrokovati dugotrajnu pojavu plucnih i crevnih oboljenja a manifestuje se jako sporo obicno nakon par meseci ili cak par godina.

Izmet golubova kako na izdvojenim objektima fizickih lica tako i pravnih moze uzrokovati dugotrajnu pojavu plucnih i crevnih oboljenja a manifestuje se jako sporo obicno nakon par meseci ili cak par godina.Klik na sliku gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Vecina golubova ostavlja izmet na terasama ukucana.Medicinska cinjenica i poslednji testovi i izvestaji govore i jasno naucno dokazno stavljaju do znanja da je izmet golubova jedan od najopasnijih po ljudsko zdravlje konkretno organe za disanje,bronhije,zdrelo i zeludac.
Ostavljen,nedezinfikovan i netretiran izmet golubova je vise nego pretnja po stanare i ukucane narocito sa povecanjem temperature vazduha u prvom redu zarazi su izlozena deca i starije osobe ali i osobe koje vec imaju neki vid respiratornih smetnji.

Ostavljen,nedezinfikovan i netretiran izmet golubova je vise nego pretnja po stanare i ukucane narocito sa povecanjem temperature vazduha u prvom redu zarazi su izlozena deca i starije osobe ali i osobe koje vec imaju neki vid respiratornih smetnji.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Sa hladnim danima mogucnost anaerobnog sirenja zaraze u vidu vazduha zarazenih bakterijama i virusima izmetom goluba je mali ali svaka dalja temperatura iznad 15-20 stepeni Celzijusovih prouzrokuje enormno sirenje bakterioloskih zagadjenog vazduha koji nastaje na cirka 10-20 centimetara u precniku oko izmeta golubova.

 

 

Bolest najmladjijih ako postoji prisustvo golubova i izmeta se najscesce u lekarskoj praksi pogresno postavlja kao "dijagnoza prehlade" iako iza bolesti respiratornih organa stoje potpuno drugacije bakterije koje uzrokuju zdravstene smetnje kod dec.

Bolest najmladjijih ako postoji prisustvo golubova i izmeta se najscesce u lekarskoj praksi pogresno postavlja kao „dijagnoza prehlade“ iako iza bolesti respiratornih organa stoje potpuno drugacije bakterije koje uzrokuju zdravstene smetnje kod dec.

Sami ukucani narocito maloletne osobe u prvom redu deca su daleko osetljiviji na respiratorne probleme koje zarazenih vazduh bakterijama izmeta golubova izaziva sto zbog imuniteta sto zbog daljeg postupka lecenja i saniranja posledica obolelih bronhija koji se manifestuje jako sporo ali ne leceno moze u velikom broju slucajeva preci u hronicni oblik upale pluca u prvom redu hronicnu takozvanu dijagnozu“fungalna pneumonia“ koje karakterisu sledece vrste bakterije i sve se one nalaze u izmetu skoro 99.99% golubova na podrucju R.Srbije i ostalih zemalja u okruzenju:
Tretman od bakterija nastalim nakon ostavljanja izmeta golubova moze biti jako dug i skup.

Tretman od bakterija nastalim nakon ostavljanja izmeta golubova moze biti jako dug i skup.

Pod broj jedan najcesci oblik zaraze koji ukucani koji na svojim terasama i tavanima imaju golubove duze od 7-15 dana  je takozvana „Histoplazmoza“.Histoplazmoza je oboljenje koje nastaje od gljivica koja se u 100% nalazi u izmetu golubova i njen medicinski naziv na latinskom je „Histoplasma capsulatum“.U Srbiji skoro svaki izmet goluba sadrzi navedenu bakteriju „Histoplazmu capsulatum“.Medicinski naziv nije toliko objasnjiv koliko simptomi koji nastaju nakon unosa ove bakterije bilo nedovoljno opranom obucom ukucana nakon kontakta sa izmetom golubova na terasi ili tavanu ili dodirom rukama ili pak udisanjem zarazenom vazduha koji sa povecanjem temperature moze biti i do 10-ak metara u precniku od izmeta golubova koje sadrze navedenu bakteriju.

Blagovremeni odlazak kod lekara na bilo koji vid kaslja-bolova u grudima ili glavobolje pracene malaksaloscu moze biti simptom"Histoplazmoze" bolesti koja nastaje udisanjem zarazenog vazduha nakon netretiranog izmeta golubova na terasama i tavanima.

Blagovremeni odlazak kod lekara na bilo koji vid kaslja-bolova u grudima ili glavobolje pracene malaksaloscu moze biti simptom“Histoplazmoze“ bolesti koja nastaje udisanjem zarazenog vazduha nakon netretiranog izmeta golubova na terasama i tavanima.

Za utehu je reci da „histoplazma capsulatum“ se ne moze preneti sa coveka na coveka poljupcem ili putem koze vec se opstaje u duboko zavucen u bronhijama domacina i do par godina nakon prvobitnog udisanja.KAo i kod svih anaerobnih bakterija odnosno bakterije koje se sire vazduhom a vode poreklo od zivotinja bilo zivih ili mrtvih i njihovih sekundarnih otpadaka postoje takozvano“Akutno“ i „hronicno“Stanje bolesti i simptoma.

Akutno stanje podrazumeva rano otkrivanje i pojavu simpota vec u prvih 10-15 dana po inficiranju i udisanju ili kontaktom sa bakterijom zarazenog izmeta golubova.Najcesci simptomi su bol u grudima,suv ucestali ali ne duboki i ne toliko bolni kasalj,malaksalost u misicima i predelu vrata,vratnih misica i ruku.

"Medicinski

Seminari Agencije"Eko-Kliners" i sajta"Dezinsekcija.net" su tu da Vam pomognu bilo u svojstvu pacijenata ili pak strucnog medicinskog osoblja.Znanje je najveci prijatelju u borbi protiv svih vrsta insekata gde veliku pretnju po zdravlje nacije zauzimaju-stenice.

Seminari Preduzeca „Pest-Global Group“  i sajta“Dezinsekcija.net“ su tu da Vam pomognu bilo u svojstvu pacijenata ili pak strucnog medicinskog osoblja.Znanje je najveci prijatelju u borbi protiv svih vrsta insekata gde veliku pretnju po zdravlje nacije zauzimaju-stenice.

U nasem prvom casu naseg novotvorenog seminara o stenicama cija je pojava i broj poziva tako alarmantne prirode u poslednjih nekoliko nedelja kako na teritoriji grada Beograda tako i svih ostalih mesta u Srbiji donosimo vrlo bitne vesti i najnovija istrazivanja vodecih svetskih centara o ovom insektu koji se smatra jednim od najopasnijih za covekov organizam i sve ukucane.
Najnovije informacije su ujedno i najbolji nacin svih lekara i epidemiologa u Srbiji i ostalim Yu-republikama dobiju strucne i verodostojne inofrmacije u ranom oktrivanju,dijagnostici i pravilnoj terapiji na ujed i infekcije izazvanim stenicama.

Najnovije informacije su ujedno najbrza pomoc svim lekarima i epidemiolozima u Srbiji i ostalim Yu-republikama pri dobijanju strucnih i verodostojnih izvestaja u ranom otkrivanju,dijagnostici i pravilnoj terapiji pacijenata na ujed i infekcije izazvanim stenicama.

Kao prvo najnovija istrazivanja nedvosmisleno pokazuju neosporne cinjenice sto domaci lekari vrlo malo ili nedovoljno znaju:

-Istrazivanja na prisustvo HIV-a za koji jos uvek nema leka su pokazala da stenice odnosno njena najzastupljenija vrsta pod medicinskim nazivom „Cimex Lectularius“ koji su karateristicni za sve zemlje Evrope,Amerike,Kanade i Istocne Evrope i Azije jednom recju Cimex Lectularius se nalazi kao vrsta stenica na celoj severnoj hemisferi mogu imati HIV virus u sebi do cak 8 dana od dana ujeda zarazene osobe u hotelima,hostelima,gostinskim sobama.

Prisustvo opakih i hronicnih virusa u telima kako zivih tako i mrtvih stenica je dovoljan razlog da svi pacijenti se testiraju na najzastupljenije viruse u prvom redu na prisustvo hepatitisa B,C,HIV ali i ostalih bakterija poput MRSA i VRE.

Prisustvo opakih i hronicnih virusa u telima kako zivih tako i mrtvih stenica je dovoljan razlog da svi pacijenti se testiraju na najzastupljenije viruse u prvom redu na prisustvo hepatitisa B,C,HIV ali i ostalih bakterija poput MRSA i VRE.

-Hepatitis B je takodje karakteristican i po istrazivanjima Americkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti i prevenciju(Centers for Disease Control and Preventions-vidi zvanicni sajt „cdc.gov“) se objavljuje podatak da ovaj virus koji jednom unesen u telo domacina trajno ostaje i dozivotno ostecuje jetru se u telu stenica moze zadrzati do neverovatnih 7 i po nedelja ili cak do 50 dana od dana usisavanja zarazene krvi domacina Hepatitisom B.

Po recima i poslednjim saopstenjima za pocetak meseca februara 2013-e godine celnih ljudi Americke nacionalne Agencije-Centra za kontrolu zaraznih bolesti i prevenciju pri vladi SAD-a rukovanje mrtvim ili pak zivim stenicama na neadekvatni nacin moze biti uzrok u odredjenim retkim slucajevima i izvor epidemija preko 41 zaraznih bolesti.

Po recima i poslednjim saopstenjima za pocetak meseca februara 2013-e godine celnih ljudi Americke nacionalne Agencije-Centra za kontrolu zaraznih bolesti i prevenciju pri vladi SAD-a rukovanje mrtvim ili pak zivim stenicama na neadekvatni nacin moze biti uzrok u odredjenim retkim slucajevima i izvor epidemija preko 41 zaraznih bolesti.

Hepatitis B za razliku Hepatitis C je jako postojan u spoljasnoj sredini.Istrazivanja koja su sprovedena od Nacionalne Agencije za kontrolu zaraznih bolesti i samih proizvodjaca medikamenata i preparata u borbi protiv stenica su dovela do ova dva vrlo uznemirujuca i nemila rezultata.CDC odnosno navedena Agencija za Kontrolu zaraznih bolesti pri Vladi SAD-a ostro apeluje svim pacijentima koji su bili zrtve ujeda stenica da se obavezno istestiraju na prisustvo virusa Hepatitis B,Hepatitis C i HIV.U praksi je prenos zaraze ovim trima vrsta virusa najcesce povezan sa coveka na coveka ali u slucaju stenica se jasno i naucno kako eksperimentalno tako i in vivo dokazalo da stenice mogu nositi ove viruse u sebi jako dugo vremena.

 

Vidi link CDC agencije na engleskom jeziku posvecenu najnovijim istrazivanja na temu ujeda stenica i njihov uticaj na opste zdravlje nacije:
http://www.cdc.gov/nceh/ehs/publications/Bed_Bugs_CDC-EPA_Statement.htm

Stalna ali i odsustvo edukacije radnik na odrzavanju higijene ugostiteljskih objekata,hostela i hotela u Srbiji je dovoljan razlog da stenice borave u krevetima istih dugo vremena sto menadzeri i vlasnici istih otkriju prekasno tek po lekarskom izvestaju bivsih gostiju-korisnika usluga hostela i hotela.U slucaj u stenica znanje udruzeno sa pravilnom higijenom je prvi i osnovni preduslov sprecavnja pojave epidemije stenica.

Odsustvo edukacije o pojavi i delovanju stenica u krevetima samih radnika na odrzavanju higijene ugostiteljskih objekata,hostela i hotela u Srbiji je dovoljan razlog da stenice borave u krevetima istih jako dugo vremena sto menadzeri i vlasnici istih otkriju prekasno tek po lekarskom izvestaju bivsih gostiju-korisnika usluga hostela i hotela.U slucaju stenica strucno znanje udruzeno sa pravilnom higijenom je prvi i osnovni preduslov sprecavnja pojave epidemije stenica.

Narocito su ugrozeni ovim putem svi korisnici hostela,hotela i slicnih ugostisteljiskih objekata gde svakog dana funkcionise i dolazi veliki broj gostiju na nivou svakog dana.
Ovaj clanak je ujedno i opomena i gest dobre volje svim vlasnicima hostela i hotela kako u Beogradu tako i u celoj Srbiji i svim bivsim Yu-republikama da pod hitno izvrse pregled svojih kreveta na prisustvo stenicama.

Jedan od osnovih dokaza na prisustvo stenicama su crne ili braon flekice sa unustrasnje ili spoljasnje strane duseka,ivica kreveta kao crnim flomasterom.Crne ili braon flekice sa crvenim tackama su tragovi uboda stenica.U narednim clancima detaljno cemo opisati nacin razlikovanja prisustva stenica od klasicnih necistoca na povrsini duseka ili ivicama kreveta.

Jedna od bitnih cinjenica sto lekari opste prakse pa cak i dermatolozi i epidemilozi u Srbiji nemaju u vidu ili pak znaju o tome ali vrlo malo je ta da bakterije koje stenice ostavljaju u kozi domacina dovode do sindroma su u 50%-70% takozvane posebne vrste bakterija iz roda Stafilokoka bakterija pod malo duzim ali u medicinskom recniku jako poznatom imenu“Meticilin rezistentni stafilokokus aureus“ ili skraceno MRSA bakterija.MRSA bakterija je nadjena u telu 25-50% stenica odnosno Cimex Lectularius-a.MRSA bakterija za razliku od standardnih Stafilokoka ciji je podvrsta pokazuje izuzetnu rezistentost na klasicne antibiotike kojima se tretiraju Stafilokoke u prvom redu medikamenti bazirani na oxacilin-u,penicilin-u i amoxicilin-u.

Vidi link za navedene bakterije:

http://sr.wikipedia.org/sr/Стафилококе

Vidi link za detaljan opis specijalne podvrste MRSA bakterija u okviru stafiloka porodice:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Стафилококус_ауреус

Vidi link autenticnih fotografija izazvanih MRSA bakterijom:
http://www.cdc.gov/mrsa/symptoms/index.html

Jos jedna vrlo opasna bakterija koje stenice mogu dugo vremena u vidu usisane krvi sa zrtve takoreci skladistiti u svojim telima na period od vise meseci je i vrlo opasna Vancomycin-rezistentni Enterokokus bakterija ili skraceno „VRE“.

VRE kao MRSA bakterija se jako tesko leci standardnim antibioticima.Izaziva upalu koze koja moze potrajati od par dana do cak par meseci sa cestim promenama izlecenja a potom povratka infekcije.

Vidi zvanicni link VRE bakterije:

http://en.wikipedia.org/wiki/Vancomycin-resistant_Enterococcus

Stalna informisanost sa najnovijim izvestavanjima i dostupnosti svih mogucih tretmana u trajnom suzbijanju stenica su jedna od mnogih delatnosti Agencije"EKo-Kliners" i sajta"Dezinsekcija.net".

Stalna informisanost sa najnovijim izvestavanjima i dostupnosti svih mogucih tretmana u trajnom suzbijanju stenica su jedna od mnogih delatnosti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta“Dezinsekcija.net“.Sve to ima za cilj opste poboljsanje preseka zdravstenog stanja svih nasih gradjana,radnika i paralelno sa tim omogucujemo permanentnu specijalizaciju medicinskih radnika i uposljenika svih medicinskih ustanova u svakom vecem ili manjem gradu u Srbiji i koji su kao takvi vodeci u lancu odrzavanja nivoa zdravlja cele nacije.

Seminar o stenicama nastavljamo na nivou svakodnevnih obavestenja u skladu sa nasim radnim vremenom i radnim obavezama.Sledeci clanak mozete ocekivati vec za sutradan petak 08-og februara 2013-e godine,kojom prilikom cemo prikazati do detalja u vise desetina autenticnih fotografija iz nase i prakse vodecih svetskih klinika infekcije na kozi nastalim od ujeda stenicama u uporedjenju sa standardnim koznim infekcijama gde detaljnim pregledom se moze doci do saznanja da osoba nema koznu bolest tipa herpes ili alergiju na hranu vec iskljucivo-infekciju izazvanu ubodima stenicama.
Strucna sluzba Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd i sajta“Dezinsekcija.net“ ovim putem apeluje na sve ukucane i osobe koje cesto putuju ili su korisnici,vlasnici ili radnici ugostiteljskih objekata na bazi pansiona i nocenja kako stranaca tako i domacih gostiju a imaju izrazen svrab na kozi i crvenilo duze od sedam dana da nam se iskreno jave kako bi blagovremeno uz nase visegodisnje iskustvo i strucni savet koji su potpuno besplatni putem nasih telefona ,formulara ili email-a pomogli u blagovremenom i uspesno tretmanu svih pacijenata nebitno od starosne dobi,lokacije ili imuniteta organizma domacina.

 


REFERENCE I KLIJENTI Preduzeca "Pest-Global Group“ DOO Beograd

Proverite zasto smo jedni od najboljih u svojoj bransi.

Sacekati par sekundi dok server prikaze zeljeni rezultat pretrage i problema.Hvala na strpljenju.

Prev
Play
Next

Bubaruse

Bubasvabe
Mravi
Moljci
Stenice
Ose
Pauci
Misevi i pacovi
Golubovi
Buve


Dezinsekcija i deratizacija Vaseg stana-kuce-lokala vec od 790 dinara/prvih 20m2.

REFERENCE I KLIJENTI Servisa "Dezinsekcija.net" i Preduzeca "Pest-Global Group“ DOO Beograd

Proverite klikom gore zasto nam je 7000+ klijenata kako fizickih tako i pravnih lica poklonilo bezgranicno poverenje tokom 7+ godina predanog rada.

 

Posaljite SMS sa naznakom"Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije"na broj nase komercijale 061-309-23-36 i dobicete ubrzo vec u narednih par minuta besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje razgovora.Sve tri mreze su pokrivene besplatnim pozivom sa nase strane:MTS Telekom,VIP i Telenor.Usluga vazi samo za podrucje Republike Srbije.Usluga vazi u radnom vremenu sluzbe komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" od 09-20 sati svakog radnog dana,subotom od 09-16 sati.Zahvaljujemo na saradnji i pitanju.

Pozovite sluzbu komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" resite se bubarusa-bubasvaba-mrava-moljaca-stenica-buva-krpelja-miseva-pacova i svih ostalih insekata i glodara najbrze i najeftinije :










Paket za samostalnu dezinsekciju

Eko-Box paket za samostalnu i uspesnu dezinsekciju svih objekata u Srbiji od sada u eksluzivnoj prodaji putem sajta "Dezinsekcija.net".

S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.

S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.

Ultra-Box je  profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.

Ultra-Box je profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.


Svaki dolazak i upotreba preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatan.

Ako nemate telefon pri sebi mozete nam se obratiti iz dole formulara za brzi kontakt i dobicete besplatan odgovor na Vas email vrlo brzo u roku od 30-60 minuta po slanju

Brzi kontakt

Napisite nam direktno sa ovog sajta Vase probleme,pitanja,sugestije,
preporuke ili pak zamerke ako ih imate i odmah cemo Vam odgovoriti besplatno.Sluzba komercijale "Pest-Global Group" DOO Beograd,radi svakim radnim danom od 09-21 sati,subotom od 09-16 sati.

  • Upisite gore sva pitanja vezana za usluge dezinsekcije i uopste celo Vase iskustvo,predlog,pitanja i specijalne zahteve vezane za nase usluge.Sluzba komercijale pregledava elektronsku postu svakog radnog dana od 09-22 sati,subotom od 10-16 sati.Odgovor je besplatan.Zahvaljujemo na interesovanju i pitanju.Tu smo da jedno drugom pomognemo.Vas "Pest-Global Group" DOO i sajt"Dezinsekcija.net"
  • Upisite Vas E-mail gore ako imate.Ako nemate preporucujemo da na adresi gmail.google.com otvorite sebi jedan besplatan email kako bi primali sva besplatna obavestenja,promocije i odgovore sa nase strane u elektronskom obliku bez potrebe rashoda i troskova na fiksne ili mobilne telefone.Sva obavestenja poslata na Vas email su uvek besplatna.
  • This field is for validation purposes and should be left unchanged.

Za vlasnike lokala izdajemo po izvrsenoj dezinsekciji potvrde u skladu sa zakonom o radnoj sredini.
Potvrde su validne 6 meseci.
Izdajemo takodje i potvrde po DHP,DPP I HACCP standardu u slucaju dolaska ne samo sanitarnih vec i veterinarskih inspektora.
(DHP,DPP standard je obavezan kod manjih i standardnih objekata koji se bave termickom obradom hrane.HACCP standard se primenjuje samo kod velikih industrijskih proizvodnih pogona.Objekti koji ne proizvode hranu su u obavezi da pribave samo potvrdu o izvrsenoj dezinsekciji shodno Zakonu o Sanitarnom nadzoru(ZSN potvrda).

Vasa "Dezinsekcija.net"
Cenovnik usluga  dezinsekcije za pravna lica Preduzeca Pest-Global Group DOO Beograd

Pozovite sluzbu komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" i resite se bubarusa-bubasvaba-mrava-moljaca i svih ostalih insekata najbrze i najeftinije :



Garancija na usluge je 6 meseci od datum prvog dolaska i izvrsene dezinsekcije.

Svaki dolazak i nanovno koriscenje preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatno.


Izaberite dole problem koji imate,Vase podatke i saznajte odmah cenu usluga sa pismenom 6-mesecnom garancijom .
Sve primljene narudzbine ovim putem se proveravaju istog dana i intervencija je moguca vec narednog dana za bilo koje podrucje grada Beograda.
Ostali gradovi van Beograda se realizuju u vidu grupne dezinsekcije celih zgrada uz saglasnost minimum 60% stanara i Skupstine Stanara.
Dolazak za podrucje grada Beograda je besplatan bez obzira na povrsinu objekta,stana,kuce ili lokala.
  • Izaberite u kom statusu narucujete usluge.Pravna lica dobijaju i obaveznu potvrdu o izvrsenoj dezinsekciji validnu 6 meseci u slucaju dolaska Sanitarnog inspektora shodno Zakonu o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.
  • Izaberite vrstu objekata u kojoj boravite i zivite.
  • Izaberite mesto gde se nalazite i gde je potrebno izvrsiti dezinsekciju.Dolazimo besplatno za pojedinacne stanove,kuce i lokale na teritoriji grada Beograda bez ikakvih rashoda za transport.Pojedinacni dolazak za mesta van Beograda zbog prevelikih rashoda putnih troskova nije moguc vec samo u vidu grupnih dezinsekcija celih zgrada ili objekta vecih od 500 m2.
  • Izaberite vrstu insekata sa kojom se susrecete u svom domu ili radnom prostoru.
  • Izaberite okvirno povrsinu objekta nad kojim zelite da se uradi kompletna dezinskcija.Pod pojmom "Dezinsekcija" se podrazumeva suzbijanje,tretman i trajna zastita od svih vrsta bubarusa,bubasvaba,paukova,moljaca,mrava i komaraca sa pismenom 6-mesecnom garancijom na sve usluge.Radimo sa vise mikstura u okviru jednog istog tretmana tako da je dolazak i ucinak pokriven za sve navedene insekte.
  • Izaberite mesec dolaska.
  • Izaberite dan dolaska shodno Vasem vremenu,zauzecu obavezama i prisutnosti ostlih ukucana i uposljenika u Vasem stanu/kucu/lokalu.
  • Izaberite doba dana kada nasa tehnicka sluzba moze doci do Vas za vrsenje dezinsekcije izabranog datuma.
  • Upisite gore konkretno u detaljima Vas problem:

    Koliko dugo imate problem?
    Kako mislite da je problem nastao?
    Da li ste dosada nesto koristili samostalno?
    Sa kojim uspehom?
    Da li je ovo prvi put da radite dezinsekciju ili ste ranije radili?
    Da li u objektu,stanu,kuci i lokalu imate decu manju od 2 godina starosti,kucne ljubimce poput macaka,pasa i ostalih vrsta zivotinja?
    Da li se nalazite na samom potkrovlju
    zgrade,prizemlju,suterenu ili bilo gde u zgradi?
    Da li je higijena objekta propisna?
    Da li ste ranije zvali bilo kakve sluzbe za dezinsekciju ili ste samostalno kupovali preparate?
    Da li su sluzbe ako ste ih zvali imali efektivan ucinak i koliko?
    Da li su kupljeni preparati imali ucinak i kakav?

    Sva postavljena pitanja se odgovaraju istog dana po slanju i vidu odgovora na Vas email dole ili pak besplatnim telefonskim pozivom za bilo koju mrezu sa nase strane na Vas mobilni telefon.
    Zahvaljujemo na ucescu i obracanju.Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd.
    Sluzba Komercijale.
    061-309-23-39.
    066-505-505-7.
    Radno vreme sluzbe komercijale Preduzeca"Pest-Global Group" DOO Beograd je svakog radnog dana od 09-21 sati,subotom od 09-16 sati.
  • Vase Ime i Prezime?
  • Upisite naziv ulice,adresu,tacan broj zgrade,sprat i stan.Hvala.
  • Upisite postanski broj mesta,ime mesta i deo grada/mesta naselja u kome se nalazite i za koji se nalazi objekat nad kojim zelite da se izvrsi proces dezinsekcije.Hvala.
  • Upisite Vas mobilni telefon.Na upisani mobilni telefon dobicete usmeni povratni poziv sa nase strane koji je potpuno besplatan bez obzira narucili usluge od nas ili ne.Mobilni telefon se ne cuva u bazi podataka niti se ustupa trecim licima ili marketinskim agencijama za dalje marketinske svrhe.Zakon o zastiti privatnosti podataka i Zakon o zastiti prava potrosaca je ovom prilikom primenjiv na sve ostavljene podatke("Službeni glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009, 68/2012,Clan 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije).Zahvaljujemo na razumevanju i interesovanju.Sluzba komercijale Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd.Telefon sluzbe Komercijale "Pest-Global Group" DOO Beograd je 066-505-505-7.
  • Upiste gore Vas email ako imate.Na Vas email dobicete besplatno istog dana potvrdu Vase narudzbine i sva ostala obavestenja.Ako ste uneli i Vas mobilni ili fiksni telefon dobicete prvo obavestenje na Vase telefone a ujedno i na Vas email.Zahvaljujemo na razumevanju i ukazanom poverenju.Ako nemate jos uvek svoj email mozete otvoriti besplatno svoj email u vidu "Gmail"-a na adresi gmail.google.com
  • This field is for validation purposes and should be left unchanged.

Sva prava izdavaca i izvrsioca usluga zasticena © 2017. Dezinsekcija.net
"Dezinsekcija.net" je zasticeno ime i produkat Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd",Sajkaska 15-B,Beograd
Izdvojena radna jedinica : Dunavska 2,Novi Sad.
Kontakt telefoni Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd su 066-505-505-7;
Izrada,dizajn,programiranje i sadrzaj sajta "Dezinsekcija.net" > Ljubisa T.Cakic <
Dodjite do svog kompletnog internet sajta sa unikatnim dizajnom,hostingom/emitovanjem i domacim i medjunarodnim domenom u naprednom Wordpress CMS programu za samostalno odrzavanje sajtova na srpskom jeziku vec od 39 eura
Radimo sa svim pravnim i fizickim subjektima u zemlji inostranstvu.
Garantujemo najnize cene izrade profesionalnih i posecenih sajtova u zemlji i inostranstvu bez ikakvih dodatnih troskova.
Cene od 39 eura su na godisnjem nivou racunato od dana uplate.
Svakom interesentu gratis 30 dana test period bez ikakvih obaveza i ugovora.
Pozovite 066-505-505-7.