ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

Dezinsekcija i deratacija njiva i useva u Beogradu i Novom Sadu 2019.
Podelite znanje sa drugima...

Izvor RTS,kurir info,b92.net,blic.rs

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard maksimum tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region.

Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

“Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo”, naveo je Trkulja.

Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.
Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.

Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva”, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

“Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba”, napominje Trkulja.

Pravilna i kontrolisana primena pesticida i insekticida u agrarnoj proizvodnji u Srbiji je i dalje zarobljena u 70-im godinama proslog veka.Odsustvo reakcije drzavnih organa u blagovremenoj edukaciji poljoprivrednih proizvodjaca i izuzetno niska kupovna moc korisnika i konzumenata domaceg voca i povrca utice na izbor domaceg poljoprivrednika zarad smanjenja budzeta da samostalno pristupa tretmanu i dezinsekciji vocnjaka,atara i useva umesto angazovanja sanitarnih inzenjera i sa druge strane pristupa svesno za koriscenjem jeftinih i dostupnim pesticidima bez ikakve provere i kontrole rada nakon kupovine.
Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

“Obični građani ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci”, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

“Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji”, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

“Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno”, zaključio je Trkulja.

U video prilogu dole Sabacke Televizije TV KCNZ mozete videti odnos prema prirodi i okolini nasih sugradjana i ujedno nivo svesti o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u postupku sazrevanja i distribucije gotovih vocarskih i povrtarskih kultura:

Nase ostale autorske objave:

POTREBNI FRIZERI, PLATA OD 80.000 dinara! Mnogi misle da je u pitanju prevara, a mi smo se javili na oglas i saznali da NIJE ŠALA
Nakon naših prethodnih objava o oglasima o nedostatku radnika u Beogradu naše fotografije o potražnji za frizere sa početnom platom o 80 i slovima OSAMDESET HILJADA DINARA što je blizu 700 eura sa kako kažu vlasnici frizerskih salona"tendencijom rast...
Traži se internet montažer za posao u Nemačkoj, plata do 3.000 evra
O jagmi za kvalifikovanim radnicima iz Srbije u elitnim Nemačkim korporacijama govori i činjenični podatak o uvećanom prisutnom broju agencija u Beogradu i ostalim većim gradovima Srbije za zapošljavanje u Nemačkoj koji ne samo pronalaze posao u Nema...
Sve više medicinara iz Srbije preko Biroa aplicira za posao u Nemačkoj
Zvanični podaci o emigraciji medicinskih radnika iz Srbije put Evropskih država ukazuju da Srbija ubrzano ostaje bez ključnih lekara,medicinskih sestara,pedijatara,anestizeologa,negovatelja i negovateljica,hirurga.Ko će nas lečiti u 2020 oj ostaje po...
Od 1. januara 2020 e godine dozvole za rad stranim radnicima po ubrzanoj proceduri elektronskim putem
O tome da niko više ne želi da radi za Afričke plate u centru Evrope barem ne gradjani Republike Srbije govori i podatak o ubrzanoj proceduri i novom Zakonu o upošljavanju stranaca u R.Srbiji od 01 januara 2020 e godine.Umesto da drastično povećaju p...
Enormni manjak kvalifikovanih radnika u Srbiji koči nove investicije
Svakodnevna saopštenja o enormnom i alarmirajućem stanju na tržištu sektora kako kvalifikovane tako i nekvalifikovane radne snage da radnika više-NEMA.Tačnije ima ali ne žele više da rade za plate koje ne pokrivaju najosnovnije životne potrebe.Kvalif...
Rade i u penziji-najmanje 34.000 penzionera zaposleno u Srbiji
U Srbiji, prema grubim procenama, trenutno radi najmanje 34.000 penzionera starosti preko 70 godina i to najviše na zanatskim i majstorskim poslovima.O tome ko ce nam opravljati veš mašine,opravljati vodoinstalacije ili uticnice i električnu mrežu u ...
Lažno se predstavljala kao spremačica i Novosađaninu ukrala pare iz ormana
O tome ko je ostao u Srbiji i kako se lako dolazi do para od nedovoljno edukovanog naroda u Srbiji svedoči dole članak o kradjama putem oglasa za spremačice i čistacice.Veliki razlog jako niskog kvaliteta usluga čišćenja zgrada i ulaza u Novom Sadu,B...
Zbog velikog manjka radne snage, Srbija će morati da ekspresno poveća plate
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kaže za Novu ekonomiju da je zbog odliva i starenja stanovništva nastao manjak radne snage, zbog čega će nadnice morati ekspresno da rastu, a Srbija neće moći da gradi konkurentnost na jeftin...
Ni posle nedelju dana nije otkriven krivac za pomor 10 TONA RIBE na Velikom bačkom kanalu kod Srbobrana.
Nedelju dana od pomora 10 tona ribe od nekontrolisane upotrebe pesticida kod Sombora i dalje nepoznato ko je krivac... IZVOR portal 021.rs,RTV Vojvodina,Novosti,Tanjug, 11.11.2019. | 11:27 O tome ko smo mi Srbi i koja je buducnost bilo kakvog ek...
ZASTRAŠUJUĆA SITUACIJA! Srbi ostaju bez bureka, a molere i varioce ćemo papreno plaćati!
Potražnja: Oglasi za pekare, frizere i druge majstore koji mesecima stoje otvoreni najavljuju da će za nekoliko godina njihove usluge građani morati da plate i do tri puta više nego danas. Izvor beta,kurir.rs,Nacionalna Sluzba za zaposljavanje R.S...
Majstori u Srbiji imaju dnevnice minimum 100 evra
Stanje sa majstorskim uslugama u Beogradu.
Novi Beograd: Žena umrla odavno, stan zapečaćen, a komšije u problemu zbog smrada i bubasvaba
Izvor b92.net,blic.rs,Tanjug,02-og oktobra 2019-e godine.O problemima sa kojima se susrecu stanari Novog Beograda sa bubasvabama i ostalim insektima poput buva,moljaca,smrdibuba dovoljno govori jedna od mnostvo dokumentarnih emisija nacionalnih medij...

Podelite znanje sa drugima...
Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Mozete nas pozvati ovde...