Dezinsekcija.net

Kategorije

Za godinu dana u Srbiji ubijeno 176 vukova, 666 divljih mačaka i 141.000 fazana

Za godinu dana u Srbiji ubijeno 176 vukova, 666 divljih mačaka i 141.000 fazana

Podelite znanje sa drugima...

Izvor 021.rs,beta,Savezni Zavod za Statistiku pri Vladi Republike Srbije.

U Srbiji je 2018. godine ulovljeno 176 vukova, više od 16.000 lisica i više od 11.000 divljih svinja, navodi se u publikaciji Šumarstvo u Republici Srbiji, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

U toj godini ubijeno je 14 divokoza, 47 muflona, 666 divljih mačaka, kao i 941 jelen od čega 85 „lopatara“.
Srbija postaje sve zanimljivija kako domacim tako i stranim udruzenjima i individualcima iz sfera lovaca i ribolova.Kako ce se to odrzati na ukupan eko sistem Republike Srbije nezahvalno je dati bilo kakve prognoze u narednih nekoliko godina.
Srbija postaje sve zanimljivija kako domacim tako i stranim udruzenjima i individualcima iz sfera lovaca i ribolova.Kako ce se to odrzati na ukupan eko sistem Republike Srbije nezahvalno je dati bilo kakve prognoze u narednih nekoliko godina.
Tokom 2017. godine ulovljeno je 141 hiljada fazana, gotovo 32 hiljade prepelica, 13,6 hiljada divljih pataka, 26 hiljada zečeva i 10,5 hiljada srna.
 
U lovištima je uhvaćeno 4,2 hiljade žive divljači, dok je kako se navodi, u šume uneto više od 246 hiljada žive divljači.
Po izjavama Beogradskih i ostalih turistickih agencija u Vojvodini i centralnoj Srbiji primecena je velika ekspanzija lovackog turizma narocito lovaca turista iz Evropske Unije jer Srbija je jedna od najeftinih drzava u Evropi za dobijanje lovackih kvota i dozvola a sa druge strane briga za reprodukciju divljaci i divljih zivotinja je jedna od najnizih u Evropi racunato po glavi stanovnika upravo u Srbiji.Namece se logicno pitanje sta ce ostati od divljih ruralnih zivotinja sa ovakvim tempom lovackih aktivnosti ne samo od strane domacih vec i od strane inostranih lovackih turista?
Po izjavama Beogradskih i ostalih turistickih agencija u Vojvodini i centralnoj Srbiji primecena je velika ekspanzija lovackog turizma narocito lovaca turista iz Evropske Unije jer Srbija je jedna od najeftinih drzava u Evropi za dobijanje lovackih kvota i dozvola a sa druge strane briga za reprodukciju divljaci i divljih zivotinja je jedna od najnizih u Evropi racunato po glavi stanovnika upravo u Srbiji.Namece se logicno pitanje sta ce ostati od divljih ruralnih zivotinja sa ovakvim tempom lovackih aktivnosti ne samo od strane domacih vec i od strane inostranih lovackih turista?
Te godine u Srbiji je bilo je 314 lovišta u Srbiji dok je lovaca bilo više od 77 hiljada.
 
Dole video prilog naseg lovca sugradjana Pejce Lovca nedvosmisleno potvrduje na kom stupnju se nalazi svest nasih sugradjana o nasoj zivotnoj okolini i eko sistemu u kome zivimo i u kome cemo tek ziveti.

Kao epilog ovog teksta izdvajamo par dobrodusnih komentara citaoca portala 021.rs o ovakvim aktivnosti u Republici Srbiji i ovom delu Evrope.

Nivo svesti o eko sistemima u Srbiji je jedan od najnizih u Evropi.Komenatar nasih sugradjana iz podrucja gde lovacki turizam remeti flore i faune ne samo divljih zivotinja i prirodnih resursa vec i nesmetani boravak rodjenih mestana u okolini.
Nivo svesti o eko sistemima u Srbiji je jedan od najnizih u Evropi.Komenatar nasih sugradjana iz podrucja gde lovacki turizam remeti flore i faune ne samo divljih zivotinja i prirodnih resursa vec i nesmetani boravak rodjenih mestana u okolini.
O tome kako se nekontrolisano smanjuje broj divljaci kako onih dozvoljenih za odstrel tako i onih Zakonom zasticenih najbolje svedoci komentar nasih sugradjana koji zive u oblastima gde lovacki turizam dozivljava ekspanziju na racun remecenja eko sistema i samih zivota starosedeoca tih krajeva.
O tome kako se nekontrolisano smanjuje broj divljaci kako onih dozvoljenih za odstrel tako i onih Zakonom zasticenih najbolje svedoci komentar nasih sugradjana koji zive u oblastima gde lovacki turizam dozivljava ekspanziju na racun remecenja eko sistema i samih zivota starosedeoca tih krajeva.

Podelite znanje sa drugima...
U JAVNOM SEKTORU PLATA 60.000 DINARA, U PRIVATNOM SVEGA 38.000

U JAVNOM SEKTORU PLATA 60.000 DINARA, U PRIVATNOM SVEGA 38.000

Podelite znanje sa drugima...

Izvor blic.rs

05.09.2019

Ovaj clanak je osvrt na ono sto je ostalo u Srbiji od kvalitetnih majstora u domenu DDD usluga i koja je buducnost bilo kakvih majstorskih usluga u Srbiji.Ujedno je ovaj clanak opomena svim preostalim odgovornim i pravim DDD majstorima u Srbiji da naplacuju svoje usluge prema trzisnim cenama rada ne prema cenama koje Klijent ocekuje da se uradi i da ne pristaju vise na nikakvo cenkanje i rad za malo para jer dobar DDD majstor u Beogradu i ostalim mestima Srbije se vise ne nalazi i za lek jer enormno veliki broj DDD majstora odlazi iz Srbije uzurbano zajedno sa svojim porodicama u platezne EU drzave gde se ceni necije znanje,trud i posteno obrazovanje.

Ostaje niskokvalifikovani i ne-edukovani prinauceni DDD kadar sa vrlo malo ili nimalo iskustva.

Skoro 60%-70% poziva koje primamo od predstavnika pravnih lica u Beogradu u 2019-oj godini i u poslednjih par letnjih meseci su upravo nezadovoljni klijenti koji su pozivali odredjene neiskusne i ne-edukovane ddd sluzbe sa vrlo malo ili nimalo efektivnog ucinka u radu i traze kvalitetnu uslugu sa 100% ucinkom.

Sa druge strane Klijenti ne zele da plate za kvalitetnu uslugu vec ocekuju da neko radi po cenama iz 1999-e ili 2001-e godine ali „profesionalno,odgovorno,savesno i sa garancijom na radni ucinak.“

Iz svega toga usled odbijanja pravih DDD tehnologa da rade za africke dnevnice i plate nedostojnim coveka koji zivi u Evropi ne u centralnim Africkim drzavama i usled epiloga za ogromnom potraznjom za DDD uslugama narocito tokom letnjih meseci nakon povratka sa odmora u stanovima koje niko ne odrzava nastaje veliki vakumski i manevarski medijski prostor za upliv ogromnog broja Internet DDD prevaranata o kome smo pisali unazad vise meseci u nasim autorskim clancima o stenicama i ostalim formama insekata prevarenih Klijenata u Beogradu koji ocekuju savrsenu uslugu za vrlo mala para sa cak „12 meseci garancije“ nakon citanja sponzorisanih google adwords copy/paste sa wikipedijinim clancima prevarantskog DDD sajta koji se emituje smisljeno i ciljano prema starijoj i ne-edukovanoj populaciji stanovnistva koja samo pita „Koja je cena“ i nista drugo osim cene ih ne interesuje ali ih kasnije interesuju u razgovoru sa nasim biolozima i tehnolozima zasto su bili subjekat Internet DDD prevaranata i zasto nema nikakve efektivnosti u radu za razliku od prethodnih godina kada se to radilo daleko savesnije i odgovornije.

Nadamo se da ce ovaj clanak dole i podaci u ovom clanku dati trzisni odgovor zbog cega kvalitetan i savestan DDD majstor medijski ne postoji u Beogradu i ako postoji uopste zasto trazi enormno visoke cene rada za svoje profesionalne DDD usluge za razliku od prethodnih godina rada i uporedjenju sa drugim prinaucenim i amaterskim neretko i prevarantskim DDD sluzbama i prevarantskim DDD internet portalima.

Javni preglomazni sektor administracija svake godine belezi rast plata bez ikakvog unapredjenja usluga a sa druge strane uposlenici i odgovorna lica u drzavnim ustanovama se pitaju zasto nema vise kvalitetnih majstora u Srbiji i zasto imaju bubasvaba i bubarusa i mrava i pacova i miseva.Ogroman broj pravih i profesionalnih DDD tehnologa je shodno gore navedenom cinjenicnom stanju ODAVNO OTISAO IZ SRBIJE.Ili se sprema da ode ako nije vec otisao.
Javni preglomazni sektor administracija svake godine belezi rast plata bez ikakvog unapredjenja usluga a sa druge strane uposlenici i odgovorna lica u drzavnim ustanovama se pitaju zasto nema vise kvalitetnih majstora u Srbiji i zasto imaju bubasvaba i bubarusa i mrava i pacova i miseva.Ogroman broj pravih i profesionalnih DDD tehnologa je shodno gore navedenom cinjenicnom stanju ODAVNO OTISAO IZ SRBIJE.Ili se sprema da ode ako nije vec otisao.

Prosečna plata u javnom sektoru u Srbiji u junu ove godine bila je 59.389 dinara, pokazuje zvanična statistika. Istovremeno, prema anketi Mreže za poslovnu podršku, zaposleni kod privatnika zarađivali su u proseku 322 evra, odnosno oko 37.900 dinara. Razlika je, dakle, nešto više od 21.000 dinara ili 182 evra.

Predstavnici drzavnog sektora i drzavnih firmi poput bolnica,osnovnih i srednjih skola,drzavnih fakulteta i predskolskih ustanova ocekuju vrhunsku uslugu i regulaciju svih formi insekata i glodara za 10 eura dnevnice ili 10 eura po objektu.Sa druge strane prikrivaju cinjenicno stanje o neraspodeli sredstava za sektor zanatskih usluga gde spadaju i usluge dezinsekcije i deratizacije naspram sektora administracije ciji se nacin poslovanja nije menjao niti znacajno unapredjivao vise od 30 godina.
Predstavnici drzavnog sektora i drzavnih firmi poput bolnica,osnovnih i srednjih skola,drzavnih fakulteta i predskolskih ustanova ocekuju vrhunsku uslugu i regulaciju svih formi insekata i glodara za 10 eura dnevnice ili 10 eura po objektu.Sa druge strane prikrivaju cinjenicno stanje o neraspodeli sredstava za sektor zanatskih usluga gde spadaju i usluge dezinsekcije i deratizacije naspram sektora administracije ciji se nacin poslovanja nije menjao niti znacajno unapredjivao vise od 30 godina.

Prosečna zarada raste oko 7 odsto

Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva finansija, prosečna plata u javnom sektoru u martu ove godine je iznosila 60.243 dinara. Zaposleni u državnim javnim preduzećima primali su 74.718 dinara, a njihove kolege na lokalu nešto manje – 51.302 dinara. Prosečna zarada u administraciji na svim nivoima bila je 64.185 dinara, u obrazovanju i kulturi 56.908 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 54.618 dinara.

Zarada u javnom sektoru uvećavana je na godišnjem nivou od 6 do 7,8 odsto, a najviši rast zabeležen je u februaru i to kod javnih državnih preduzeća, kada su plate porasle 10,2 odsto, pokazuje zvanična statistika.

Svaki drugi poziv koji dobijamo od predstavnika drzavnih firmi je sa zakljuckom da su njima dolazi cetiri pet puta razlicite sluzbe i da problem bubarusa,bubasvaba,mrava,stenice ili pacova i dalje postoji.Pri tom zaboravljaju da je godina 2019-a ne 2002-a i da dobar DDD majstor ne zeli vise da radi bilo sta u Srbiji za africke plate i africke dnevnice.
Svaki drugi poziv koji dobijamo od predstavnika drzavnih firmi je sa zakljuckom da su njima dolazi cetiri pet puta razlicite sluzbe i da problem bubarusa,bubasvaba,mrava,stenice ili pacova i dalje postoji.Pri tom zaboravljaju da je godina 2019-a ne 2002-a i da dobar DDD majstor ne zeli vise da radi bilo sta u Srbiji za africke plate i africke dnevnice.

Samo u prošloj godini zarade su u javnom sektoru porasle 11,2 odsto – obrazovanje i kultura su zabeležili rast od 18,4 odsto, dok je prosečna plata u zdravstvu i socijalnom radu porasla 14,4 odsto.

Rast plata u 2018. (u odnosu na 2017)

Plata u javnom sektoru           11,2%

Administracija, javni sektor                      12,7%

Obrazovanje i kultura, javni sektor              18,4%

Zdravstvo i socijalni rad, javni sektor        14,4%

Inače, prosečna plata u Srbiji je tokom prethodne tri godine rasla po godišnjoj stopi od 1,6 odsto u 2018. godini, 0,9 u 2017. godini i 2,5 procenta u 2016. godini.

Prosečna neto zarada u Srbiji

2015               44.432 dinara

2016               46.097

2017               47.893

2018               49.650

S druge strane, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se prosečna realna zarada u privatnom sektoru kreće oko do prosecnih 38.000 dinara. Precizira da radnici u u trgovini u proseku zarađuju oko 37.000 dinara (oko 310 evra), u proizvodnji nešto više od 38.000 dinara (oko 317 evra), a oko 41.000 dinara u uslužnim delatnostima koje obuhvataju i IT i telekomunikacije koje znatno podižu prosek.

„Prosečna zarada kod privatnika na podrucju grada Beograda je oko cirka 240 do 322 evra, i to je cifra oko koje se zarada u privredi kreće poslednje četiri godine, sa vrlo malim odstupanjima. Isto je bilo i u prvoj polovini 2019. godine i deluje kao da masa zarada ostaje ista, uprkos tome što smo imali dva povećanja minimalne zarade“, objašnjava Rajić u razgovoru za „Blic Biznis“.

„Veću prosečnu zaradu javnog sektora uglavnom donose javna preduzeća, čije plate podižu prosek. Loša stvar je što su ona uglavnom monopolisti u svojim sektorima, pa tako mogu da određuju i neopravdano više cene usluga za građane“, ističe Dragoljub Rajić.

Ovaj clanak je napisan sa namerom da podigne svest svakog uposlenika i odgovornih subjekata u drzavnim ustanovama i na Budzetu Republike Srbije da znanje o specijalistickim i efektvinim uslugama analiticke dezinsekcije i deratizacije u Beogradu i ostalim mestima u Srbiji se ne kupuje kao diploma privatnog fakulteta vec se stice vremenom i podrazumeva izuzetno naporne i stresne situacije za vrlo malo para.Epilog i zakljucak preseka vrlo losih uradjenih usluga dezinsekcije i deratizacije u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbije lezi u cinjenici da profesionalni DDD majstor i sanitarni inzenjer je placen ispod svakog donjeg zivotnog minimuma i zato ljudi sa realnim i dokazanim znanjem o DDD uslugama odlaze uzurbano iz Srbije u plateznim i pravnim drzavama Evropske Unije jer shvataju da vise nemaju kome prodati znanje u Srbiji usled monopolistickog ponasanja same drzave i nemogucnosti naplate svojih usluga.
Ovaj clanak je napisan sa namerom da podigne svest svakog uposlenika i odgovornih subjekata u drzavnim ustanovama i na Budzetu Republike Srbije da znanje o specijalistickim i efektvinim uslugama analiticke dezinsekcije i deratizacije u Beogradu i ostalim mestima u Srbiji se ne kupuje kao diploma privatnog fakulteta vec se stice vremenom i podrazumeva izuzetno naporne i stresne situacije za vrlo malo para.Epilog i zakljucak preseka vrlo losih uradjenih usluga dezinsekcije i deratizacije u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbije lezi u cinjenici da profesionalni DDD majstor i sanitarni inzenjer je placen ispod svakog donjeg zivotnog minimuma i zato ljudi sa realnim i dokazanim znanjem o DDD uslugama odlaze uzurbano iz Srbije u plateznim i pravnim drzavama Evropske Unije jer shvataju da vise nemaju kome prodati znanje u Srbiji usled monopolistickog ponasanja same drzave i nemogucnosti naplate svojih usluga.

Dole prilog Zrenjaninske KTV ilustruje sve gore navedeno zasto ljudi sa znanjem odlaze iz Srbije a sa druge strane umesto da drzava omoguci nesmetano poslovanje po EU principima trzisnog ne-monopolskog rada drzava Srbija trzisno neopravdano povecava plate u drzavnom sektoru gde se takoreci nista ne radi a najvise se i zaradjuje sto dovodi do zakljucka da usled preglomazne administracije i vrlo lose naplativosti prema privatnim firmama imamo zacarani crni finansijski krug izuzetno niskih cena pruzanja sa jedne strane ne-edukovanog radnog osoblja i neiskusnih DDD firmi sa nikakvim ucinkom i vrlo niskog kvaliteta DDD usluga iz koje se resenje ne vidi takoreci dug niz decenija ne samo godina unapred..

Predstavnici drzavnog sektora se stoga pitaju „Zasto mi i dalje imamo bubarusa i mrava i miseva i stenica i buva i moljaca a cetiri puta su nam dolazili do sada neke tri razlicite sluzbe i opet ih imamo o cemu se tu radi objasnite nam zar u Beogradu ne postoji neka profesionalna DDD sluzba koja ce to da uradi sa 100% ucinkom…“.

Odlazak medicinara i ostalih profilisanih strucnjaka van Srbije u drzave EU.

Da situacija sa manjkom medicinskog osoblja nije vezana samo za zrenjaninsku bolnicu, govori i podatak da Kliničkom centru Vojvodine već godinama nedostaje oko 300 medicinskih sestara i tehničara, dok je u domovima zdravlja situacija još alarmantnija jer nedostatak osoblja dovodi do zatvaranja ambulanti i zdravstvenih stanica. Posebno je poražavajuća činjenica da u urušavanju zdravstvenog sistema u Srbiji učestvuje i sama država. Naime, od 2013. godine na snazi je sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju u Saveznoj republici Nemačkoj koji je potpisala nacionalna služba za zapošljavanje. Sa spske strane sporazum je potpisao tadašnji direktor nacionalne službe za zapošljavanje, dok je potpisnik sa nemačke strane bila Monika Varnhagen direktorka nemačke Centrale za rad sa strancima. Rezultat ovog sporazuma je odlazak više od 10 000 lekara u jednu od zemalja Evropske unije. U proteklih godinu dana Srbiju je napustilo preko 1 000 lekara, uglavnom sa specijalizacijom. Lekari koji napuštaju Srbiju sa sobom odnose dragoceno iskustvo koje su sticali po srpskim bolnicama, ostavljajući svoje mlađe kolege bez mentora. Srpske bolnice su postale pravi regrutacioni centri za tržište Evropske unije. Uzimajući u obzir pravi egzodus zdravstvenog osoblja koji je zadesio Srbiju u poslednjoj deceniji, jasno je da naša država u narednih par godina sasvim izvesno ostaje bez medicinskog kadra. kTV televizija će se svakako baviti ovom temom u narednom periodu i pokušati da sazna ko je stvorio uslove da medicinsko osoblje postane nabolji srpski izvozni proizvod.

Izvestaj KTV-a o katastrofalnom stanju i odliva mozgova iz Srbije u stabilnim,pravnim i dobro plateznim drzavama EU
Prilog Televizija KTV sva prava autora su zasticena.
2019

Podelite znanje sa drugima...
Novo prskanje protiv komaraca u Novom Sadu, upozorenje pčelarima da zaštite košnice

Novo prskanje protiv komaraca u Novom Sadu, upozorenje pčelarima da zaštite košnice

Podelite znanje sa drugima...

izvor Novosadska TV i ostali mediji u Novom Sadu i Vojvodini..

18-i juli 2019-e godine.

Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području Novog Sada biće izvedeni od danas, 18. jula do 2. avgusta, saopštila je drzavna Novosadska „Ciklonizacija“.

Nakon velikih prituzbi gradjana i medijskih objava nadlezne ustanove u Republici Srbiji su krenule u ozbiljniju regulaciju pojave komaraca ne samo u Vojvodini i Novom Sadu i Beogradu vec i u ostalim mestima u Srbiji.Saopstenja nadleznih ustanova nam to upravo i potrvdjuju zvanicnim dojavama.PRoblem zaprasivanje komaraca sa sobom nosi veliki rizik po smrtnost pcela koje su senzitivne na preparate na pojavu komaraca.Pcelirama se savetuje da barem 1-2 dana po izvrsenom tretmanu ne pustaju pcele vani kako se nebi kontaminirali od nastalog preparata na pojavu komaraca i citavih 24 sata po tretmanu.
Nakon velikih prituzbi gradjana i medijskih objava nadlezne ustanove u Republici Srbiji su krenule u ozbiljniju regulaciju pojave komaraca ne samo u Vojvodini i Novom Sadu i Beogradu vec i u ostalim mestima u Srbiji.Saopstenja nadleznih ustanova nam to upravo i potrvdjuju zvanicnim dojavama.PRoblem zaprasivanje komaraca sa sobom nosi veliki rizik po smrtnost pcela koje su senzitivne na preparate na pojavu komaraca.Pcelirama se savetuje da barem 1-2 dana po izvrsenom tretmanu ne pustaju pcele vani kako se nebi kontaminirali od nastalog preparata na pojavu komaraca i citavih 24 sata po tretmanu.
Tačno mesto i vreme tretmana zavisiće od monitoringa i vremenskih uslova, a tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.
 
Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili premeste putem namenskih vozila za transport pcela i kosnica najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. 
 

Dejstvo preparata traje od jedan do tri dana.

Na video zapisu informativni prilog Vojvodjanskih tv stanica o aktivnosti nadleznih sluzbi koje se preduzimaju u okviru Zakonski dozvoljenih aktivnosti u tretiranju kontaminiranih urbanih i seoskih sredina na pojavu opasnih i inficiranih komaraca:
 

Podelite znanje sa drugima...
Majstori „deru“ građane: Da zavrnu ventil uzimaju 15.000 dinara

Majstori „deru“ građane: Da zavrnu ventil uzimaju 15.000 dinara

Podelite znanje sa drugima...

Izvor b92.net,tv prva i asocijacija nezavisnih novinara grada Beograda.

11.juli.2019-e godine.

Ovaj prilog ilustruje sve probleme sa kojima se susrecu stanovnici i gradjani Republike Srbije narocito u 2019 oj godini,odlaskom strucnih ljudi van Srbije u drzave Evropske Unije gde dobijaju u startu 10 puta vece dnevnice od „majstora“ u Srbiji.

Koliko god puta alarmirali domacu javnost o ekspresnom odlasku onih pravih majstora ne samo u domenu haus usluga poput gradjevinskog sektora,usluge vodoinstalacije i elektroinstalacije vec i u sektoru usluga sanitarne higijene,regulacije i dezinsekcije bubarusa,bubasvaba zatim mrava,stenice,buva,moljaca kao i krpelja ili osa domaci i lokalni Klijenti korisnici majstorskih usluga zive u nekom svom svetu „pravne drzave“ i pretpostavljaju da je dobar majstor nesto poput bureka u prodavnici ili cokalade u supermarketu i da se nalazi lako,jeftino i pouzdano.

Ovaj clanak je objavljen sa namerom da prikaze realno trzisno stanje odnosa kvaliteta rada i cena u Beogradu i Republici Srbiji koji bi doveo do otreznjenja korisnika sanitarnih usluga da je sektor majstorskih i sanitarnih usluga „nesto vrlo jednostavno,lako i jeftino evo ljudi rade to  za 1000 dinara pozoves,dodju isprskaju i resen problem…“.

Uspesne firme za pruzanje sanitarnih i majstorskih usluga kao i usluga specijalisticke dezinsekcije i deratizacije u Beogradu,Novom Sadu i ostalim mestima susrecu se sa neresivim i permanentnim problemom odlaska kljucnih edukovanih i iskusnih strucnjaka u drzave EU gde se u startu dobija plata koja je 5 do 15 puta veca od one u Srbiji.Sa druge strane firme u Srbiji ne mogu drasticno povecati plate svojim majstorima usled izuzetno niske platezne moci stanovnistva i jednim od najnizih plata od svih drzava u Evropi.Na scenu stupaju Internet DDD prevaranti koji putem prevarantskih DDD sajtova dolaze do ogromne kolicine novca sa vrlo malo ili nimalo truda nedovoljno obrazovanim korisnicima usluga dezinsekcije i deratizacije u Beogradu koji smatraju da se dobar DDD majstor nalazi i u 2019-oj godini za 1000 dinara po intervenciji kao sto se nalazio 1995-e ili 2000-e godine.
Uspesne firme za pruzanje sanitarnih i majstorskih usluga kao i usluga specijalisticke dezinsekcije i deratizacije u Beogradu,Novom Sadu i ostalim mestima susrecu se sa neresivim i permanentnim problemom odlaska kljucnih edukovanih i iskusnih strucnjaka u drzave EU gde se u startu dobija plata koja je 5 do 15 puta veca od one u Srbiji.Sa druge strane firme u Srbiji ne mogu drasticno povecati plate svojim majstorima usled izuzetno niske platezne moci stanovnistva i jednim od najnizih plata od svih drzava u Evropi.Na scenu stupaju Internet DDD prevaranti koji putem prevarantskih DDD sajtova dolaze do ogromne kolicine novca sa vrlo malo ili nimalo truda nedovoljno obrazovanim korisnicima usluga dezinsekcije i deratizacije u Beogradu koji smatraju da se dobar DDD majstor nalazi i u 2019-oj godini za 1000 dinara po intervenciji kao sto se nalazio 1995-e ili 2000-e godine.

Naci dobrog i proverenog majstora u Republici Srbiji u toku leta 2019- e je sve samo ne lak zadatak.

Ekipa b92.net i TV prva prateci trend odlaska strucnih ljudi iz ove jos uvek nazovimo je „drzave“ na jedan iskren i autorski nacin dokumentuje sve ono sto ponavljamo unazad vise godina a to je da za par godina u Srbiji ce ostati 95% prevaranata i prinaucenih majstora kojima je za cilj uzeti samo novac Klijentu nakon cenkanja za koje je i sam Klijent u ogromnoj meri kriv za nastalu prevaru jer svako cenkanje automatski podrazumeva i neodgovornu uslugu nakon cenkanja a sa druge strane odgovorne usluge sanitarne higijene radice tek 5% pravih majstora od ukupnog broja majstora u Srbiji koji ce svoje efikasne usluge naplacivati papreno nakon saznanja da su 2 ili 3 ili 5 puta u stanu bili prinauceni DDD majstori,amateri i Internet DDD prevaranti..

Redakciji B92 i TV PRva građani su se žalili da su zamenu plovka na vodokotliću plaćali 14.000 dinara.

A među oglašenim zanatlijama ima u velikom broju i onih koji su obični prevaranti.

Poznat je i onaj slučaj „majstora“, koji je u svako novobeogradsko sanduče ubacio flajer da popravlja veš-mašine.

Dolazak naplaćuje od 2.000 do 4.000 dinara, u zavisnosti od procene – koliko je porodica imućna.

Ispostavilo se da on uopšte nije nikakav majstor.

Posle „pregleda“ mašine svakoj mušteriji kaže da popravka nije isplativa i da im je jeftinije da kupe novu.

Saosećajno putem takozvanog „socijalnog inzenjeringa“ koja je odlika svih Internet prevaranata,kaže da ne želi da „dere“ i da im uzima pare za skupu zamenu programatora, „već samo traži da mu plate dolazak na teren..“.

Mnogi od „majstora“ žele brzu i laku paru. A u tom slučaju uglavnom bude po onoj narodnoj – drži vodu dok majstori odu.

Da je tako, ne krije ni struka. Jedan od glavnih razloga za takvo stanje ističu – odlazak u inostranstvo edukovanih i iskusnih majstora, ali i sve manje interesovanje za ova zanimanja usled izuzetno niske platezne moci domaceg stanovnistva te se zanatlije orijentisu iskljucivo na rad u drzavama EU.

„Istina je da je teško naći dobrog majstora iz razloga što dosta ljudi otišlo u inostranstvo radi bolje zarade.

Ima dosta ljudi koji rade kako ne treba i naplaćuju svoje usluge nerealno a kvalitet nije nikakav i toga ima mnogo i mnogo se ljudi žale na to, ali ne mogu svi biti dobri u svom poslu“, za Prva TV priča Dejan Radivojević, jedan od prestoničkih majstora.

Prva TV za ovaj prilog je pozvala čak 26 majstora. Njih pet je čvrsto obećalo da će govoriti za našu televiziju, a onda se na naredne pozive niko od njih više nije javio. Ukoliko je takav odnos i prema mušterijama – jasno je i odakle dolazi njihovo nezadovoljstvo.

Usluge majstora svake godine postaju sve gore i sve skuplje.Razlog ovakom stanju u sektoru sanitarnih usluga treba traziti u ogromnom odlasku pravih majstora put EU zatim ocekivanjima domacih Klijenata da ce neko raditi 20 ili 30 godina za 10 eura dnevnice i kao trece ogroman broj Internet DDD prevaranata koji vide svoju sansu za bogacenjem bez imalo truda i edukacije prodajuci maglu ne-edukovanom stanovnistvu u Srbiji i Beogradu koji misle da je dobar majstor isto sto i kruska i jabuka na pijaci.
Usluge majstora svake godine postaju sve gore i sve skuplje.Razlog ovakom stanju u sektoru sanitarnih usluga treba traziti u ogromnom odlasku pravih majstora put EU zatim ocekivanjima domacih Klijenata da ce neko raditi 20 ili 30 godina za 10 eura dnevnice i kao trece ogroman broj Internet DDD prevaranata koji vide svoju sansu za bogacenjem bez imalo truda i edukacije prodajuci maglu ne-edukovanom stanovnistvu u Srbiji i Beogradu koji misle da je dobar majstor isto sto i kruska i jabuka na pijaci.

Visoke cene usluga, nepouzdanost, „otaljavanje“ posla samo su neke od odlika današnjih automehaničara, keramičara, vodoinstalatera, električara…

Kako istražuje Prva TV, dešavalo se da zanatlije dođu, urade posao i da traže za čišćenje cevi i zavrtanje ventila 15.000 dinara.

Na poslednjem autorskom prilogu dole portala b92.net i TV prve mozete se uveriti ko je ostao od“majstora“ u Srbiji u intervjuima stanovnika Novog Beograd i sta sve dozivljavaju domaci korisnici i klijenti u Beogradu verujuci u sve sto procitaju od oglasa i prevarantskih sajtova na internetu.

99% prevarenih Klijenata u Srbiji prvo pita“za cenu“ pre pitanja za cenu ne postavlja pitanja kojima ce proveriti strucnost,kredibilitet i iskustvo majstora,vec odmah trazi „cenu“ jer misli da je sektor zanatskih,majstorskih i sanitarnih usluga nesto poput artikla u prodavnici i da to svako ume da radi onako kako su procitali na Internetu.

U 99% slucajeva prevareni Klijenti nakon pozivanja kvazi majstora su upravo Klijenti koji su trazili i majstora sa najnizom cenom ili su verovali u sve sto procitaju na oglasu ili laznom sajtu“majstora“.

 

Pojacati Vase zvucnike i uverite se u formi autenticnih intervjua prevarenih Klijenata zbog cega dobar majstor u Srbiji i Beogradu u 2019-oj godini jednostavno zlata vredi i zasto ga treba platiti realno ne ucenjivati dnevnicom od 1000 ili 1500 dinara ako iza toga stoji garantni list i prateca dokumentacija i visegodisnje preporuke.

Katastrofalna greska koju korisnici i Klijenti majstorskih usluga u Beogradu i Srbiji prave to je da zarad ustede od 500 ili 1000 dinara u ceni uvek biraju neproverene individue za razliku od proverenih firmi sa kredibilitetom koje stoje svojim edukovanim i iskusnim osobljem uz izdavanje pratece sluzbene dokumentacije po zavrsenom poslu.

Dole video zapis i autorski prilog je jedna od nizu medijskih opomena i saveta korisnicima usluga dezinsekcije i deratizacije u Beogradu i Novom Sadu da cena nikada ne sme biti vodilja u odluci kome cete pokloniti poverenje vec znanje,strucnost,obrazovanje i reference/preporuke koje cete dobiti prostim ispitivanjem i bilo kog majstora pre famoznog pitanja „koja je cena“ na koju se „pada“ usled svega gore navedenog.

Kod 99% prevarenih Klijenata vodilja za odluku o angazovanju je bila“cena“.

Nakon saznanja da su prevareni ta“cena“ je dva puta veca jer su jednom platili prevarantu sa najnizom cenom i koji nije nista uradio a drugog puta trzisna i realna cena edukovanih i iskusnih majstora koji moraju da ispravljaju greske prethodnih Internet DDD prevaranata.


Podelite znanje sa drugima...
Masovni pomor ribe u kanalu kod Bačkog Petrovca, nadležni na terenu

Masovni pomor ribe u kanalu kod Bačkog Petrovca, nadležni na terenu

Podelite znanje sa drugima...

Izvor 021.rs

autor Gorica Nikolin.

12.juli 2019-e godine.

Masovno uginuće ribe zabeleženo je u kanalu Bački Petrovac – Karavukovo, na delu poznatom kao „triangla“, saznaje portal 021 i ostali mediji u Vojvodini.

Pomor riba je takoreci svakodnevan u svakoj reci ili jezeru u Srbiji nekontrolisanom upotrebom pesticida,insekticida i otpadnih voda i industrijskog ulja koje poslovni subjekti a neretko i sami stanovnici lokalnih krajeva ispustaju u reke.Reka je izvor zivota za vecinu zivotinja i vodozemaca dok sa druge strane svest o ocuvanju zivotne i covekove sredine takoreci ne postoji u mentalnom sklopu naroda na ovim prostorima.Na slici gore autenticna fotografija mestanina kod mesta Karavukovo kod Sombora u Zapadnoj Vojvodini pre par dana.
Pomor riba je takoreci svakodnevan u svakoj reci ili jezeru u Srbiji nekontrolisanom upotrebom pesticida,insekticida i otpadnih voda i industrijskog ulja koje poslovni subjekti a neretko i sami stanovnici lokalnih krajeva ispustaju u reke.Reka je izvor zivota za vecinu zivotinja i vodozemaca dok sa druge strane svest o ocuvanju zivotne i covekove sredine takoreci ne postoji u mentalnom sklopu naroda na ovim prostorima.Na slici gore autenticna fotografija mestanina kod mesta Karavukovo kod Sombora u Zapadnoj Vojvodini pre par dana.

Pomor su ribolovci primetili u četvrtak, kad su videli da ogromna količina različite vrste ribe pluta po površini kanala. 

Preglednosti terena ne pomaže ni velika količina trave koja je po površini, a koja je štetna za ribu. 
Komentar jednog od posetioca portala 021.rs koji ilustruje svu zelju da se krene o ocuvanju zivotne sredine u Srbiji.

Kako za Vojvodjanske portale i medije navodi načelnik pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine Nemanja Ivanović, prva saznanja pokazuju da je voda u ovom kanalu „masna“ jer je u nju verovatno ispuštena određena tečnost. Šta je tačno u pitanju znaće se u toku dana. Inspekcija i ribočuvarska služba su na terenu, kao i ekipe „Voda Vojvodine“, a obaveštena je i vodna inspekcija. U analize će biti uključeno i odeljenje industrije.

Jedan od glavnih krivaca totalno poremecenog eko sistem u Srbiji je u 99% slucajeva ljudski faktor.
Jedan od glavnih krivaca totalno poremecenog eko sistem u Srbiji je u 99% slucajeva ljudski faktor.
Ivanović naglašava da je, za sada, poznato da je došlo do pomora bele ribe i smuđa, koji je posebno osetljiv.
 
Ribolovci koji su bili svedoci pomora ribe na kanalu kažu da je voda karakterističnog mirisa, te da je uginulo na stotine kilograma ribe različite težine, uključujući i štuku. Kanal je, pritom, relativno blizu kuća. 
 
 Na video zapisu dole jedan od desetine priloga medija o trovanju recnih riba od strane lokalnih fabrika i samih stanovnika:

Podelite znanje sa drugima...

MRTVE RIBE PLUTALE NIZ CRVENU VODU Horor fotografije Južne Morave, meštani se žale na NESNOSAN SMRAD

Podelite znanje sa drugima...

Izvor Jugmedia.rs,blic.rs

13.juli.2019-e godine.

Voda Južne Morave kod Vladičinog Hana, u blizini sela Džep, u utorak je pocrvenela od nepoznate materije, a zatim je usledio pravi pomor živog sveta u njenom koritu.

Meštani su, tvrde, primetili ogromnu količinu mrtvih riba koje plutaju niz vodu. Kažu da se Morava belela od riba, piše „Jugmedia„.

Od najmanjih, pa do onih po metar metar i po. Jedan deo je voda nanela na obalu ,dok je veći deo otplutala po površini i nataložila po mrinijim delovima reke. Smrad je nesnosan. Čak i sama voda toliko smrdi na mrtvu ribu da je to nesto strašno – kazao je Leskovčanin Vladimir Šiškin koji je na ovom uslikanom potezu otišao da peca.

On tvrdi da se slični ekološki akcidenti u Južnoj Moravi dešavaju već godinama, a da još uvek niko za to nije odgovarao.

– Pitam se zašto i pitam se dokle. Imamo li mi zakone, sudije, državu? – pita se Šiškin.

Pomor riba od cega se reka Morava u Vladicinim Hanu na jugu Srbije,opstina Vranje bila crvena juce.Slika govori dovoljno o mentalitetu i intelektualnom sklopu kako vlasnika biznisa u okolini tako i samih stanovnika tih krajeva.U ogromnom broju slucajeva je uzrok ispustanje otrovnih insekticida i pesticida u rekama ili pak odlaganje zabranjenog otpada u rekama umesto predvidjenim namenskim kontejnerima.Ako ovako praksa nastavi stoji da bioloski Republika Srbija do 2050-e godine nece imati recnih riba u rekama.
Pomor riba od cega se reka Morava u Vladicinim Hanu na jugu Srbije,opstina Vranje bila crvena juce.Slika govori dovoljno o mentalitetu i intelektualnom sklopu kako vlasnika biznisa u okolini tako i samih stanovnika tih krajeva.U ogromnom broju slucajeva je uzrok ispustanje otrovnih insekticida i pesticida u rekama ili pak odlaganje zabranjenog otpada u rekama umesto predvidjenim namenskim kontejnerima.Ako ovako praksa nastavi stoji da bioloski Republika Srbija do 2050-e godine nece imati recnih riba u rekama.
Reka Jablanica kod Lebana,opstina Leskovac,jug Srbije.Fotografije uginutih riba nakon ekoloske katastrofe gde je u 100% slucajeva jedini krivac ljudski faktor i totalno odsustvo svesti o ekologiji medju narodima i stanovnistvom koje zivi na ovimReka Jablanica kod Lebana,opstina Leskovac,jug Srbije.Fotografije uginutih riba nakon ekoloske katastrofe gde je u 100% slucajeva jedini krivac ljudski faktor i totalno odsustvo svesti o ekologiji medju narodima i stanovnistvom koje zivi na ovim prostorima. prostorima.
Reka Jablanica kod Lebana,opstina Leskovac,jug Srbije.Fotografije uginutih riba nakon ekoloske katastrofe gde je u 100% slucajeva jedini krivac ljudski faktor i totalno odsustvo svesti o ekologiji medju narodima i stanovnistvom koje zivi na ovim prostorima.

Podelite znanje sa drugima...
ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

Podelite znanje sa drugima...

Izvor RTS,kurir info,b92.net,blic.rs

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard maksimum tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region.

Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

„Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo“, naveo je Trkulja.

Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.
Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.

Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva“, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

„Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba“, napominje Trkulja.

Pravilna i kontrolisana primena pesticida i insekticida u agrarnoj proizvodnji u Srbiji je i dalje zarobljena u 70-im godinama proslog veka.Odsustvo reakcije drzavnih organa u blagovremenoj edukaciji poljoprivrednih proizvodjaca i izuzetno niska kupovna moc korisnika i konzumenata domaceg voca i povrca utice na izbor domaceg poljoprivrednika zarad smanjenja budzeta da samostalno pristupa tretmanu i dezinsekciji vocnjaka,atara i useva umesto angazovanja sanitarnih inzenjera i sa druge strane pristupa svesno za koriscenjem jeftinih i dostupnim pesticidima bez ikakve provere i kontrole rada nakon kupovine.
Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

„Obični građani ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci“, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

„Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji“, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

„Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno“, zaključio je Trkulja.

U video prilogu dole Sabacke Televizije TV KCNZ mozete videti odnos prema prirodi i okolini nasih sugradjana i ujedno nivo svesti o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u postupku sazrevanja i distribucije gotovih vocarskih i povrtarskih kultura:


Podelite znanje sa drugima...

Edukujte se iz referentnih izvora…

Zahtevajte besplatan sanitarni pregled od strane bilo koje DDD sluzbe u zemlji pre nego im date adresu za dolazak sto je Vase potrosacko pravo zagarantovano Zakonom o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.

Ukoliko firma ne zeli da uradi besplatan sanitarni pregled bez bilo kakvih obaveza placanja ako nije doslo do tretmana vec Vam odmah trazi novac i govori cenu na telefonu a da nisu videli objekat koji je subjekat rada-to je prvi znak DDD prevara(Videti gore odeljak“Stenice“ i pogledati autenticne intervjue stotine prevarenih lakovernih klijenata).

Besplatan Sanitarni pregled je propisan Zakonom o DDD uslugama i prava firma ce UVEK DOCI BESPLATNO DA VIDI O CEMU SE RADI bez obaveza bilo kakvog placanja ako nije doslo do tretmana.

Najveca greska svih Klijenata u Srbiji i bivsim YU republikama je u tome sto veruju u plagiranim sajtovima sa KOPIRANIM SADRZAJEM OD WIKIPEDIE i umesto da TRAZE BESPLATAN SANITARNI PREGLED OBJEKTA I INICIJALNE KONSULTACIJE SA LICIMA KOJA CE UNETI OTROVE U OBJEKTU KLIJENATA prvo pitaju za cenu ne razmisljajuci da li ta“FIRMA“ IMA LICENCE ZA RAD I DA LI SU UPOSLJENICI TE „FIRME“ bilo kakvi tehnolozi ili biolozi i naravno dobiju slatkorecivu cenu po principu“Mi to radimo za 2000 dinara eto dacemo Vam za 1000 dinara u Vasem slucaju nije problem spusticemo cenu dajte nam adresu za dolazak…“a kada vide „osobu“ na vratima koja ce im raditi tretman shvate da od toga nema nista i da „majstor“ nema nikakvog znanja o poslu koji stoji na „sajtu firme“ i da je sve prekasno ali „majstor je dosao i trazi novac jer ste ga pozvali…“.

Nakon stavljanja novca u dzep „majstor“ izdaje usmenu slatkorecivu garanciju ili vizit kartu sa telefonom na kome se vise niko ne javlja ili zvoni uvek bez odgovora i ako ga ikada dobijete na telefonu dobicete odgovor da GARANCIJE NE VAZI iz „njima neobjasnjivih razloga“ i naravno vise ga nikada ne vidite u zivotu.Zasto?Zato sto klijent nikada ne pita PRVO ZA BESPLATAN SANITARNI PREGLED.

Pitajte i trazite sanitarni pregled i UPOZNAJTE SE PRVO SA LICIMA KOJI CE VAM RADITI DDD TRETMAN bez potrebe placanja bilo kakvog dolaska ako nije doslo do efektivnog rada.

Na takva pitanja i zahteve pre davanja bilo kakvih adresa ili telefona cete kao Klijent u startu odbiti sve DDD prevarante i lazne fantomske Firme  na ovim prostorima koji deluju u saradnji sa nekontrolisanim internet agencijama za izradu internet sajtova i kojih je u Srbiji zaista previse za jednu malu drzavu.

Besplatne sanitarne preglede DDD prevaranti ne rade jer znaju da ce odmah biti „provaljeni“ i zato jer im se ne isplati da gube vremena u putu i prici  vec kazu daako dolaze mogu odmah i da urade i da isprskaju i potom kada cuju poziv za besplatan bezuslovni sanitarni pregled ako nije doslo do tretmana koriste sve metode unapred razradjenog prljavog psiholosko-socijalnog i trgovackog viralnog inzenjeringa  u smislu-to ce biti cena „eto umesto 2000 dinara za 1000 dinara moze nije nikakav problem koja god povrsina bila u pitanju ako vec dolazimo...“ i naravno lakoverni Klijenti u Beogradu i Srbiji se „prime“ na ovakvu neshvatljivu nisku cenu usluga za recimo 2-soban ili 3-soban stan i daju adresu i telefon za dolazak ne sumnjajuci nista..

Klijenti u Srbiji se prime na neshvatiljivo nisku cenu usluga i nakon par dana kada vide bube i dalje svom objektu shvate koja je to prevara ali je iznos prevare je toliko mali da se njima ne isplati da bilo sta pravno preduzimaju…

Pogledajte probleme sa kojima se susrecu nasi citaoci i posetioci naseg servisa

Pogledajte dole nase najcesce pretrazivane termine .

Pregled napretrazivanijih termina posetioca sajta u prethodnih 30 dana (izvor Google analytics)

Kako izvaditi krpelja ako ostane glava bubasvabe razmnozavanje Raid zamka za bubasvabe cena Dezinsekcija gelom Lecenje svraba koze Svrab po telu bez osipa Pancid 40 upustvo za upotrebu Kako izvaditi krpelja sapunom preparati za bubasvabe Deratizacija bubasvabe cenovnik Vilotrin cena Bubomor Dezinsekcija Srbija Stenice sta je dezinsekcija Beograd Svrab koze na nervnoj bazi bubasvabe vikipedija Glava krpelja ostala u psu Raid protiv bubasvaba Dezinsekcija Beograd Dezinsekcija Beograd preporuke Beostan dezinsekcija Dezinsekcija stana cena Zdravlje Dezinsekcija Palilula cene Deratizacija stenice beograd cene Bubasvabe wiki Zavod za deratizaciju Beograd Deratizacija Kanarevo brdo Krema za svrbez koze Raid sprej za bubasvabe dezinsekcija vikipedija Srbija Stenice u krevetu Krpelji kod pasa simptomi Ujed stenice simptomi Dezinsekcija Nis kako unistiti bubasvabe Ektanon za dvoriste Kako se resiti stenica Deratizacija stana cena beograd Krpelj u nozi Kako unistiti krpelje u dvoristu Krpelj u kozi Deratizacija Beograd cene Ujed stenice lecenje Krpelji na macki Dezinsekcija Zeleznik cene Odakle dolaze bubasvabe Ujed stenica Deratizacija Beograd Ujed insekata nakon spavanja Svrab po stomaku Deratizacija Novi Sad Dezinsekcija Vidikovac cene Sredstvo za skidanje krpelja Stjenice ugriz cena deratizacije stana Kako ukloniti krpelja Preparati za mrave Dezinsekcija bubasvabe Beograd cene Ujedi na nogama rukama licu nakon spavanja Kako izgleda ujed stenice bubasvaba ujed Krpelji Zasto se pojavljuju bubasvabe Deratizacija cena deratizacija novi sad cene Svrab po ledjima Sredstava protiv bubasvaba bubasvabe wikipedia Dezinsekcija Kucne stenice Kako izgleda krpelj na kozi Dezinsekcija stana-kuca-lokala vec od 900 dinara ujed stenice Dezinsekcija Rakovica cene Krpelji deratizacija Beograd bubasvabe u kupatilu bubasvabe u kuhinji kako ih unistiti Svrab koze na nogama Icon cena Kako unistiti stenice Dezinsekcija Novi Sad Kako se otarasiti bubasvaba Bubasvabe Bubasvabe zanimljivosti Dezinsekcija Resnik cene Dezinsekcija Beograd cene Ektanon cena Stenice deratizacija Beograd Icon protiv krpelja Stjenice kako ih se rijesiti Dezinsekcija beograd stenice cene zavod za deratizaciju beogradu Dezinsekcija Zemun cene Preparati za stenice Da li bubasvabe ujedaju Bubaruse