Dezinsekcija.net

Kategorije

Fiziologija i zivot mrava

Fiziologija i zivot mrava
Podelite znanje sa drugima...

Autor clanka: Tatjana Cico Sva prava Autora clanka su zasticena.

Zivot mrava opis Dezinsekcija.net
Zivot mrava opis

Mravi 

Taksonomija Carstvo:
Animalia Razred:Insecta
Koleno :Arthropoda
Porodica: Formicideae Red: Hymenoptera

Opšti opis Mravi (porodica Formicideae) pripadaju redu Hymenoptera (opnokrilci).

Mravi Formicidae
Mravi Formicidae

 

 

 

 

 

 

Uglavnom su 2 do 7 mm dugi, ali neke vrste mogu biti velike i do 2 cm. Spadaju u socijalne insekte, što znači da žive u velikim kolonijama ili grupama (neke se kolonije mogu sastojati od čak milion mrava).

Postoje tri različita tipa mrava u svakoj koloniji:

  • kraljica,
  • sterilni ženski radnici i
  • mužjaci

Mravi postoje na zemlji vec više od 100 miliona godina i možemo ih pronaći gotovo svuda na planeti. Carstvo:Animalia Razred:Insecta Koleno :Arthropoda Porodica: Formicideae Red: Hymenoptera

Pretpostavlja se da postoji više od 20 000 različitih vrsta i upravo zbog toga ih nazivamo najuspešnijom vrstom na zemlji.

Oni žive u velikim organizacionim zajednicama.

Postoje mužjaci i ženke, ali u njihovim zajednicama ima mnogo više oblika koje su spolno zakržljale ženke.

Prema veličini čeljusti i glave, te prema poslovima koje obavljaju razlikujemo „radnike“ i „vojnike“.

Žive u trulim stablima, zemlji ili grade humke od nanesene tvari.

U mravinjacima se održava najviši stepen čistoće što je preduslov za njihov zajednički život.

Takođe, možemo reći da su mravi dosta korisni ostalim organizmima jer oni skupljaju sve ostatke, mrtve organizme i sitne organske tvari koje bi se inače gomilale na površini ili počele raspadati što bi, kao izravnu posledicu, osim neugodnog mirisa, moglo i pozitivno delovati na širenje različitih zaraza. Mravi su uglavnom omnivori, ali postoje vrste kojima je potrebna posebna hrana.

Za neke možemo reći da se bave i agrikulturom jer uzgajaju gljivice kojima se hrane u svojim mravinjacima te upravo zbog toga unose lišce u gnezdo (ono im služi kao hranljiva podloga).

Neki se ipak hrane lisnim sokom ili kapljicama nektara tj. smole.

Medjutim, treba naglasiti da mravi ne skupljaju hranu za zimu, vec se zimi uvuku u dublje delove mravinjaka gde ukočeni prezime.

Anatomija mrava Mravi (porodica Formicideae) pripadaju redu Hymenoptera (opnokrilci).

Ilustracija anatomija mrava sajt Dezinsekcija.net

Ilustracija anatomija mrava.

Telo mrava možemo podeliti na tri dela: glavu, trup i metasomu.

Površinu tela mrava izvana čini vanjski skelet (egzoskelet).

Na glavi nalazimo nekoliko važnih delova.

Oči su im vrlo slične muvinim. Sastoje se od puno malih očiju (omatidija) međusobno povezanih što im omogućuje da dobro vide pokrete.

Na glavi se također nalaze dva antenice. To su posebni organi za oset mirisa koji im pomažu u komunikaciji. Tako npr. kad jedan mrav pronadje hranu on vrlo brzo javi ostalima. Mravi također oslobađaju feromone (hemijske stvari koje različito mirišu) i pretpostavlja se da svaka kolonija ima svoj miris koji se razlikuje od ostalih te se na taj način lako prepoznaju i komuniciraju.

Imaju i snažna klješta smeštena spreda na glavi i njih koriste za nošenje hrane, kopanje i odbranu od neprijatelja.

Unutar ustiju nalaze se i male vrećice u kojima mravi mogu skladištiti hranu, te njome kasnije hraniti druge jedinke. Trup započinje na mestu gde je prihvaćena šesta nožica.

Na kraju svake noge nalazi se oštra kandžica koja im pomaže u penjanju ili vešanju.

Metasomu u stvari predstavlja otrovna vrećica.

Mravi su blisko srodni sa osama i drugim insektima koji bodu.

Mnoge vrste mrava imaju žalac kojim mogu zadati vrlo bolan ubod.

To je vrlo učinkovit način za odbranu od mnogih predatora.

Unutrašnja građa

Unustrasnja gradja mrava sajt Dezinsekcija.net

Unustrasnja gradja mrava

Mravi nemaju pluća. 

Kiseonik ulazi kroz sitne otvore koji se nalaze po celom telu (odušci ili stigme), a kroz njih izlazi i ugljenik (IV) oksid.

Kiseonik se po telu prenosi sistemom razgranjenih cevčica koje zovemo uzdušnickim kapilarama (traheje).

Kako uzdušnice preuzimaju deo uloge krvnih žila, njihov krvno žilni sistem je znatno pojednostavljen.

Postoji ledjna krvna žila koja je u stražnjem delu proširena u srce.

Ono ima parne bočne otvore (ostije) sa zaliscima kroz koje krv ulazi u srce.

Potom se zalisci na ostijama zatvore i srce pumpa bezbojnu krv prema glavi kroz prednji deo ledne žile (tzv. aorta).

Iz aorte krv se razliva u krvne zatone, oplakuje sve organe, a potom se ponovo vraća u srce.

Živčani sistem se sastoji od mozga sastavljenog od :

  • protocerebruma,
  • deuterocerebruma i
  • tritocerebruma.

Mozak je povezan s parnim podždrijelnim ganglijima koji su medjusobno poprečno povezani komisurama, a podužno su povezani s parom ganglija u prvom telesnom kolutiću. U svakom sledećem telesnom kolutiću nalazi se par ganglija međusobno povezanih trbušnom živčanom vrpcom. Iz svakog para ganglija izlaze periferni živci.

Životni ciklus

Zivotni ciklus mrava ilustracija sajt Dezinsekcija.net

Zivotni ciklus mrava ilustracija.

Mrav tekom svog života ima četiri faze:

  • jaje,
  • licinka,
  • kukuljica i
  • odrasla jedinka.

Iz oplodjenih jaja razvijaju se ženke (kraljica, radnici ili vojnici), a iz neoplodenih se razvijaju mužjaci.

Licinke nalikuju na crve, nemaju oči i noge.

Presvlače se nekoliko puta.

Nakon što dostignu odredenu veličinu zakukulje se u kukuljicu.

U toj fazi njihovo telo se u potpunosti menja u odrasli oblik koji zatim izlazi iz kukuljice i nastavlja svoj život.

Taj celi proces uglavnom traje 6 do 10 nedelja.

Neke kraljice mogu živjeti i više od 15 godina, a neki radnici čak 7 godina.

Riđi šumski mrav- zaštitnik šuma

Ridji Sumski mrav sajt Dezinsekcija.net

Ridji Sumski mrav.

Riđi šumski mrav živi na planinama, najčeštje uz ivice četinarskih šuma.

Gnezdo, u vidu kupole i do jednog metra visine, građeno je od grančica, suvog lišca, zemlje.

Ovo je samo površinski deo gnezda. čitav splet hodnika i komora koji se mogu rasprostirati više od metra u dubinu, a nekoliko metara u širinu, nalaze se ispod površine zemlje.

Jedno gnezdo čini nekoliko kraljica (matica) i često preko milion radnika.

Kraljica može biti do 1.3 cm dužine, dok radnici nisu duži od jednog centimetra.

Zašto je baš ovaj mrav izabran da bude zaštićen?

Šumski mravi iz Formica rufa grupe svojom ishranom imaju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže u šumskom ekosistemu. Utvrdeno je da 30-40 odsto ishrane ovog mrava čine insekti, zatim drugi beskičmenjaci (crvi, gliste, stonoge, pauci), a oko 2 odsto gljivice među kojima i neke štetne za biljke. U toku jednog vegetacionog perioda (proleće, leto i jesen) radnici jednog mravinjaka ulove 2-5 miliona jedinki raznih insekata. U vreme prenamnožavanja pojedinih vrsta insekata, najveći udeo u plenjenu radnika Formica rufa čine upravo prenamnoženi insekti.

Zato često čovek i uništava gnezdo tragajući za lutkama.

Proračun je da je jeftinije čuvati gnezda ovog mrava i pomoći u njegovom razmnožavanju u planinskim šumama, nego se boriti protiv gubara.

Zanimljive činjenice o mravima

Cinjenice o mravima sajt Dezinsekcija.net

Cinjenice o mravima.

  1. Kao i svi insekti, mravi imaju šest nogu, a na svakoj su tri članka. U odnosu na njihovo telo, noge su im vrlo snažne i stoga mogu vrlo brzo trčati. Kada bi čovek mogao trčati kao mrav, trčao bi brzo kao trkački konj!
  2. Osim što brzo trče, mravi mogu podignuti teret i 20 puta teži od vlastite težine.
  3. Mozak mrava ima oko 250.000 moždanih stanica. Ljudski mozak ima oko 10.000 miliona. Jedna kolonije mrava od 40.000 mrava ima jednaku veličinu mozga kao čovek.
  4. Prosečan život mrava traje od 45 do 60 dana. Život mrava sastoji se od 4 faze: jajašce, larva, kukuljica i odrasli mrav.
  5. Mravi koriste svoje antene ne samo zbog oseta dodira, već njima i mirišu.
  6. Mravi imaju jake čeljusti kojima režu poput škara. No, odrasli mravi ne mogu žvakati i gutati krutu hranu, zato se hrane sokovima iz bilja.
  7. Svaka kolonija mrava ima barem jednu ili više kraljica. Ona liježe jaja o kojima se brinu mravi radnici koji su sterilni. Oni su također zaduženi za pronalaženje hrane i obranu gnezda.
  8. Mravi su jako čiste životinje.
    Neki su radnici zaduženi za odnošenje smeća iz mravinjaka koje zatim stavljaju u posebna odlagališta!
  9. Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris.
    Zato se uljezi vrlo lako mogu prepoznati.
  10. Mravi imaju dva želuca. U jedan ide hrana za njega, a u drugi hrana koju ce podeliti s drugim mravima.
  11. Mravi mogu da podignu 20 puta veću težinu od sopstvene. Prosečan 10-godišnji dečak težak je 30 kilograma i morao bi da podigne 600 kilograma da bi se merio s mravom. Mrav ima najvetji mozak medu insektima. Naš veliki ljudski mozak sa svojim beskrajnim idejama nije najveći medju mozgovima sisara. Zapravo, ljudski mozak je velik kao samo šesti deo mozga kita.
  12. Prosečni životni vek mrava je 45-60 dana. Mravlji mozak ima oko 250.000 moždanih ćelija. Ljudski mozak ima 10.000 miliona moždanih ćelija, tako da kolonija od 40.000 mrava zajedno ima mozak velik kao ljudski.
  13. Neki mravi spavaju sedam sati dnevno. Prosečan čovek spava oko osam sati svakog dana.
  14. Spoljašnjost mravljeg tela sačinjena je od čvrste ljuske – egzoskeleta. Ljudi i neke druge životinje imaju čvrst skelet unutar tela.
  15. Najveci mrav dugačak je 2,5 cm, a najmanji mrav je dugačak jedan milimetar. Potvrđeno je da je 231 cm visok pastir u Pekingu, u Kini, Ginisov rekorder kao najviši ovek na svetu.
  16. Mravlja kolonija može imati od stotinu do milijardu jedinki. Najvetja ljudska populacija je u Kini sa ukupno 1.306.313.812 ljudi.
  17. Mravi koriste svoje antene ne samo kao čulo dodira već i mirisa.
    Mravlji trup sadrži dva stomaka.
    Jedan stomak čuva hranu namenjenu samom mravu, a drugi hranu koja ce se deliti s drugim mravima.
    Mravi nemaju pluća.
    Kiseonik ulazi kroz male rupe po čitavom telu, a ugljen-dioksid izlazi kroz iste otvore.
  18. Kao svi insekti, mravi imaju šest nogu.
    Mogu biti zelene, crvene, smeđe, žute, plave ili ljubičaste boje.
    Mravlje telo ima tri glavna dela: glavu, trup i metazomu.

Napomena administracije sajta:

Sva prava autora clanka zasticena.
Zabranjeno je dalje reprodukovanje sadrzaja clanka bez pismenog odobrenja autora.


Podelite znanje sa drugima...
  • anatomija mrava

Edukujte se iz referentnih izvora…

Zahtevajte besplatan sanitarni pregled od strane bilo koje DDD sluzbe u zemlji pre nego im date adresu za dolazak sto je Vase potrosacko pravo zagarantovano Zakonom o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.

Ukoliko firma ne zeli da uradi besplatan sanitarni pregled bez bilo kakvih obaveza placanja ako nije doslo do tretmana vec Vam odmah trazi novac i govori cenu na telefonu a da nisu videli objekat koji je subjekat rada-to je prvi znak DDD prevara(Videti gore odeljak“Stenice“ i pogledati autenticne intervjue stotine prevarenih lakovernih klijenata).

Besplatan Sanitarni pregled je propisan Zakonom o DDD uslugama i prava firma ce UVEK DOCI BESPLATNO DA VIDI O CEMU SE RADI bez obaveza bilo kakvog placanja ako nije doslo do tretmana.

Najveca greska svih Klijenata u Srbiji i bivsim YU republikama je u tome sto veruju u plagiranim sajtovima sa KOPIRANIM SADRZAJEM OD WIKIPEDIE i umesto da TRAZE BESPLATAN SANITARNI PREGLED OBJEKTA I INICIJALNE KONSULTACIJE SA LICIMA KOJA CE UNETI OTROVE U OBJEKTU KLIJENATA prvo pitaju za cenu ne razmisljajuci da li ta“FIRMA“ IMA LICENCE ZA RAD I DA LI SU UPOSLJENICI TE „FIRME“ bilo kakvi tehnolozi ili biolozi i naravno dobiju slatkorecivu cenu po principu“Mi to radimo za 2000 dinara eto dacemo Vam za 1000 dinara u Vasem slucaju nije problem spusticemo cenu dajte nam adresu za dolazak…“a kada vide „osobu“ na vratima koja ce im raditi tretman shvate da od toga nema nista i da „majstor“ nema nikakvog znanja o poslu koji stoji na „sajtu firme“ i da je sve prekasno ali „majstor je dosao i trazi novac jer ste ga pozvali…“.

Nakon stavljanja novca u dzep „majstor“ izdaje usmenu slatkorecivu garanciju ili vizit kartu sa telefonom na kome se vise niko ne javlja ili zvoni uvek bez odgovora i ako ga ikada dobijete na telefonu dobicete odgovor da GARANCIJE NE VAZI iz „njima neobjasnjivih razloga“ i naravno vise ga nikada ne vidite u zivotu.Zasto?Zato sto klijent nikada ne pita PRVO ZA BESPLATAN SANITARNI PREGLED.

Pitajte i trazite sanitarni pregled i UPOZNAJTE SE PRVO SA LICIMA KOJI CE VAM RADITI DDD TRETMAN bez potrebe placanja bilo kakvog dolaska ako nije doslo do efektivnog rada.

Na takva pitanja i zahteve pre davanja bilo kakvih adresa ili telefona cete kao Klijent u startu odbiti sve DDD prevarante i lazne fantomske Firme  na ovim prostorima koji deluju u saradnji sa nekontrolisanim internet agencijama za izradu internet sajtova i kojih je u Srbiji zaista previse za jednu malu drzavu.

Besplatne sanitarne preglede DDD prevaranti ne rade jer znaju da ce odmah biti „provaljeni“ i zato jer im se ne isplati da gube vremena u putu i prici  vec kazu daako dolaze mogu odmah i da urade i da isprskaju i potom kada cuju poziv za besplatan bezuslovni sanitarni pregled ako nije doslo do tretmana koriste sve metode unapred razradjenog prljavog psiholosko-socijalnog i trgovackog viralnog inzenjeringa  u smislu-to ce biti cena „eto umesto 2000 dinara za 1000 dinara moze nije nikakav problem koja god povrsina bila u pitanju ako vec dolazimo...“ i naravno lakoverni Klijenti u Beogradu i Srbiji se „prime“ na ovakvu neshvatljivu nisku cenu usluga za recimo 2-soban ili 3-soban stan i daju adresu i telefon za dolazak ne sumnjajuci nista..

Klijenti u Srbiji se prime na neshvatiljivo nisku cenu usluga i nakon par dana kada vide bube i dalje svom objektu shvate koja je to prevara ali je iznos prevare je toliko mali da se njima ne isplati da bilo sta pravno preduzimaju…

Pogledajte probleme sa kojima se susrecu nasi citaoci i posetioci naseg servisa

Pogledajte dole nase najcesce pretrazivane termine .

Pregled napretrazivanijih termina posetioca sajta u prethodnih 30 dana (izvor Google analytics)

Kako izvaditi krpelja ako ostane glava Ujed insekata nakon spavanja Sredstava protiv bubasvaba bubasvabe razmnozavanje Dezinsekcija Resnik cene bubasvabe u kuhinji kako ih unistiti Stjenice kako ih se rijesiti Svrab koze na nervnoj bazi bubasvabe vikipedija Dezinsekcija stana cena Beograd dezinsekcija vikipedija Ujed stenice simptomi Pancid 40 upustvo za upotrebu Dezinsekcija Beograd Deratizacija cena Odakle dolaze bubasvabe Kako izvaditi krpelja sapunom preparati za bubasvabe sta je dezinsekcija Kako izgleda ujed stenice Dezinsekcija stana-kuca-lokala vec od 900 dinara Dezinsekcija bubasvabe Beograd cene Dezinsekcija Kako ukloniti krpelja Dezinsekcija Beograd preporuke deratizacija novi sad cene Bubasvabe zanimljivosti Dezinsekcija Zemun cene Krema za svrbez koze Dezinsekcija Srbija Dezinsekcija gelom Dezinsekcija beograd stenice cene Dezinsekcija Novi Sad Stenice Kako izgleda krpelj na kozi Raid sprej za bubasvabe zavod za deratizaciju beogradu Krpelj u kozi Krpelji Svrab po ledjima Svrab po stomaku Svrab koze na nogama Kako unistiti krpelje u dvoristu Krpelji deratizacija Beograd Krpelji na psu Stjenice ugriz Dezinsekcija Vidikovac cene Dezinsekcija Rakovica cene Ujedi na nogama rukama licu nakon spavanja Zasto se pojavljuju bubasvabe Vilotrin cena Bubomor Raid zamka za bubasvabe cena Deratizacija Kanarevo brdo Deratizacija Novi Sad Deratizacija stenice beograd cene Bubasvabe Bubasvabe wiki Dezinsekcija Beograd cene Krpelji kod pasa simptomi Ujed stenice lecenje Dezinsekcija Zeleznik cene Kako se otarasiti bubasvaba bubasvabe u kupatilu Zavod za deratizaciju Beograd Deratizacija stana cena beograd Deratizacija Beograd Da li bubasvabe ujedaju Deratizacija Beograd cene Icon cena Stenice u krevetu Lecenje svraba koze Dezinsekcija Nis Kucne stenice kako unistiti bubasvabe Ektanon cena Bubaruse Dezinsekcija Palilula cene Krpelj u nozi Deratizacija bubasvabe cenovnik Icon protiv krpelja Kako se resiti stenica Krpelji na macki Ektanon za dvoriste Raid protiv bubasvaba bubasvaba ujed Ujed stenica Preparati za stenice Srbija Sredstvo za skidanje krpelja Stenice deratizacija Beograd Svrab po telu bez osipa Beostan dezinsekcija bubasvabe wikipedia Zdravlje Glava krpelja ostala u psu Kako unistiti stenice Krpeljska groznica kod pasa cena deratizacije stana