Dezinsekcija.net

Kategorije

ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

Izvor RTS,kurir info,b92.net,blic.rs

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard maksimum tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region.

Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

„Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo“, naveo je Trkulja.

Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.
Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.

Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva“, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

„Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba“, napominje Trkulja.

Pravilna i kontrolisana primena pesticida i insekticida u agrarnoj proizvodnji u Srbiji je i dalje zarobljena u 70-im godinama proslog veka.Odsustvo reakcije drzavnih organa u blagovremenoj edukaciji poljoprivrednih proizvodjaca i izuzetno niska kupovna moc korisnika i konzumenata domaceg voca i povrca utice na izbor domaceg poljoprivrednika zarad smanjenja budzeta da samostalno pristupa tretmanu i dezinsekciji vocnjaka,atara i useva umesto angazovanja sanitarnih inzenjera i sa druge strane pristupa svesno za koriscenjem jeftinih i dostupnim pesticidima bez ikakve provere i kontrole rada nakon kupovine.
Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

„Obični građani ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci“, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

„Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji“, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

„Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno“, zaključio je Trkulja.

U video prilogu dole Sabacke Televizije TV KCNZ mozete videti odnos prema prirodi i okolini nasih sugradjana i ujedno nivo svesti o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u postupku sazrevanja i distribucije gotovih vocarskih i povrtarskih kultura:

Edukujte se iz referentnih izvora…

Zahtevajte besplatan sanitarni pregled od strane bilo koje DDD sluzbe u zemlji pre nego im date adresu za dolazak sto je Vase potrosacko pravo zagarantovano Zakonom o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.

Ukoliko firma ne zeli da uradi besplatan sanitarni pregled bez bilo kakvih obaveza placanja ako nije doslo do tretmana vec Vam odmah trazi novac i govori cenu na telefonu a da nisu videli objekat koji je subjekat rada-to je prvi znak DDD prevara(Videti gore odeljak“Stenice“ i pogledati autenticne intervjue stotine prevarenih lakovernih klijenata).

Besplatan Sanitarni pregled je propisan Zakonom o DDD uslugama i prava firma ce UVEK DOCI BESPLATNO DA VIDI O CEMU SE RADI bez obaveza bilo kakvog placanja ako nije doslo do tretmana.

Najveca greska svih Klijenata u Srbiji i bivsim YU republikama je u tome sto veruju u plagiranim sajtovima sa KOPIRANIM SADRZAJEM OD WIKIPEDIE i umesto da TRAZE BESPLATAN SANITARNI PREGLED OBJEKTA I INICIJALNE KONSULTACIJE SA LICIMA KOJA CE UNETI OTROVE U OBJEKTU KLIJENATA prvo pitaju za cenu ne razmisljajuci da li ta“FIRMA“ IMA LICENCE ZA RAD I DA LI SU UPOSLJENICI TE „FIRME“ bilo kakvi tehnolozi ili biolozi i naravno dobiju slatkorecivu cenu po principu“Mi to radimo za 2000 dinara eto dacemo Vam za 1000 dinara u Vasem slucaju nije problem spusticemo cenu dajte nam adresu za dolazak…“a kada vide „osobu“ na vratima koja ce im raditi tretman shvate da od toga nema nista i da „majstor“ nema nikakvog znanja o poslu koji stoji na „sajtu firme“ i da je sve prekasno ali „majstor je dosao i trazi novac jer ste ga pozvali…“.

Nakon stavljanja novca u dzep „majstor“ izdaje usmenu slatkorecivu garanciju ili vizit kartu sa telefonom na kome se vise niko ne javlja ili zvoni uvek bez odgovora i ako ga ikada dobijete na telefonu dobicete odgovor da GARANCIJE NE VAZI iz „njima neobjasnjivih razloga“ i naravno vise ga nikada ne vidite u zivotu.Zasto?Zato sto klijent nikada ne pita PRVO ZA BESPLATAN SANITARNI PREGLED.

Pitajte i trazite sanitarni pregled i UPOZNAJTE SE PRVO SA LICIMA KOJI CE VAM RADITI DDD TRETMAN bez potrebe placanja bilo kakvog dolaska ako nije doslo do efektivnog rada.

Na takva pitanja i zahteve pre davanja bilo kakvih adresa ili telefona cete kao Klijent u startu odbiti sve DDD prevarante i lazne fantomske Firme  na ovim prostorima koji deluju u saradnji sa nekontrolisanim internet agencijama za izradu internet sajtova i kojih je u Srbiji zaista previse za jednu malu drzavu.

Besplatne sanitarne preglede DDD prevaranti ne rade jer znaju da ce odmah biti „provaljeni“ i zato jer im se ne isplati da gube vremena u putu i prici  vec kazu daako dolaze mogu odmah i da urade i da isprskaju i potom kada cuju poziv za besplatan bezuslovni sanitarni pregled ako nije doslo do tretmana koriste sve metode unapred razradjenog prljavog psiholosko-socijalnog i trgovackog viralnog inzenjeringa  u smislu-to ce biti cena „eto umesto 2000 dinara za 1000 dinara moze nije nikakav problem koja god povrsina bila u pitanju ako vec dolazimo...“ i naravno lakoverni Klijenti u Beogradu i Srbiji se „prime“ na ovakvu neshvatljivu nisku cenu usluga za recimo 2-soban ili 3-soban stan i daju adresu i telefon za dolazak ne sumnjajuci nista..

Klijenti u Srbiji se prime na neshvatiljivo nisku cenu usluga i nakon par dana kada vide bube i dalje svom objektu shvate koja je to prevara ali je iznos prevare je toliko mali da se njima ne isplati da bilo sta pravno preduzimaju…

Pogledajte probleme sa kojima se susrecu nasi citaoci i posetioci naseg servisa

Pogledajte dole nase najcesce pretrazivane termine .

Pregled napretrazivanijih termina posetioca sajta u prethodnih 30 dana (izvor Google analytics)

kako unistiti bubasvabe Raid zamka za bubasvabe cena Dezinsekcija Nis Svrab po ledjima bubasvaba ujed Ujed stenica Dezinsekcija Zemun cene Preparati za mrave Vilotrin cena Deratizacija cena Preparati za stenice Kako se otarasiti bubasvaba Dezinsekcija Zeleznik cene Svrab po stomaku Deratizacija Beograd sta je dezinsekcija zavod za deratizaciju beogradu Deratizacija Beograd cene Icon cena bubasvabe u kupatilu Beograd Kako izgleda ujed stenice Lecenje svraba koze Icon protiv krpelja Deratizacija Kanarevo brdo Svrab koze na nervnoj bazi preparati za bubasvabe Stenice Beostan dezinsekcija Pancid 40 upustvo za upotrebu Da li bubasvabe ujedaju Kako izvaditi krpelja sapunom Deratizacija stana cena beograd Bubasvabe zanimljivosti Ujed stenice simptomi Krema za svrbez koze Raid protiv bubasvaba Dezinsekcija Beograd cene Ujedi na nogama rukama licu nakon spavanja Dezinsekcija Rakovica cene Stjenice kako ih se rijesiti dezinsekcija vikipedija deratizacija novi sad cene Kako izgleda krpelj na kozi Krpelji kod pasa simptomi cena deratizacije stana Raid sprej za bubasvabe Dezinsekcija Resnik cene Krpelji na macki Dezinsekcija beograd stenice cene Dezinsekcija Srbija ujed stenice Dezinsekcija bubasvabe Beograd cene Zdravlje Stjenice ugriz Bubasvabe wiki Ektanon za dvoriste Kako ukloniti krpelja Krpelji bubasvabe razmnozavanje Odakle dolaze bubasvabe bubasvabe u kuhinji kako ih unistiti Sredstava protiv bubasvaba Ujed stenice lecenje Kako izvaditi krpelja ako ostane glava Dezinsekcija Palilula cene Zasto se pojavljuju bubasvabe Bubasvabe Bubaruse Dezinsekcija Beograd Deratizacija bubasvabe cenovnik Kako unistiti krpelje u dvoristu Dezinsekcija Vidikovac cene Krpelji deratizacija Beograd Srbija Dezinsekcija Zavod za deratizaciju Beograd Deratizacija Novi Sad bubasvabe wikipedia Bubomor Stenice deratizacija Beograd Dezinsekcija stana-kuca-lokala vec od 900 dinara Deratizacija stenice beograd cene Ektanon cena Dezinsekcija gelom Glava krpelja ostala u psu Stenice u krevetu Kucne stenice Kako se resiti stenica Kako unistiti stenice Krpelj u kozi Dezinsekcija stana cena Dezinsekcija Beograd preporuke bubasvabe vikipedija Svrab po telu bez osipa Sredstvo za skidanje krpelja Svrab koze na nogama Krpelj u nozi Ujed insekata nakon spavanja Dezinsekcija Novi Sad