Streptokoke-bakterije koje najscesce prenose bubarusi

Streptokoke-bakterije koje najscesce prenose bubarusi

U ovom clanku nastavljamo seriju opisa bakterija koje prenose bubarusi.

U ovom delu prikazacemo u skladu sa drugim zvanicnim izvorima informacija konkretno opis Streptokoka.

U proslim clancima opisali smo pojavu i stetnost stafilokoka i salmonele.

Sve informacije na ovom sajtu su dobijene iz zvanicnih izvora i predstavljaju presek obimnog istrazivanja svih vodecih medicinskih ustanova u svetu ciji je cilj da vlasnicima stanova,kuca i lokala ukaze na sirok pojam stetnosti bubarusa kao nosioca gore navedenih bakterija sto u velikoj vecini slucajeva skoro u 90-95% slucajeva navedeni vlasnici objekata i zivotnog prostora nisu ni svesni pri pogledu na bubaruse,tesuci se mislju da ce bubarusi sami od sebe nestati i da je to takoreci bezopasan organizam i insekat.

Praksa pokazuje sasvim druge pokazatelje.

Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika (koke), koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu (katalaza negativne).

Na osnovu vrste hemolize (hemoliza-razlaganje ćelija krvi) podeljene su na α,β i γ hemolitičke streptokoke, a na osnovu sastava ćelijskog zida i ljegovog antigeniteta u Lensfildove grupe A-B.

Streptokoke
Streptococcus pyogenes.jpg
Sistematika streptokoka
carstvo: Eubacteria
tip Firmicutes
klasa Bacilli
red Lactobacillales
porodica Streptococcaceae
rod Streptococcus
Rosenbach, 1884
Vrste streptokoka
S. agalactiae
S. bovis
S. mutans
S. pneumoniae
S. pyogenes
S. salivarius
S. sanguinis
S. suis
група S. viridans
и др.

 


Prikazi ceo tekst...

Stafilokoke-bakterije koje najcesce prenose bubarusi

Stafilokoke-bakterije koje najcesce prenose bubarusi

 

Stafilokoke
Latinski medicinski naziv
Staphylococcus spp.
SEM микрографија гроздастих колонија S. aureus

SEM микрографија гроздастих колонија S. aureus
Sistematika stafiloka
царство: Bacteria
тип: Firmicutes
класа: Bacilli
ред: Bacillales
породица: Staphylococcaceae
род: Staphylococcus
Rosenbach 1884
Vrste stafilokoka
S. afermentans
S. aureus
S. auricularis
S. capitis
S. caprae
S. cohnii
S. epidermidis
S. felis
S. haemolyticus
S. hominis
S. intermedius
S. lugdunensis
S. pettenkoferi
S. saprophyticus
S. schleiferi
S. simulans
S. vitulus
S. warneri
S. xylosus

 

Stafilokoke su gram-pozitivne bakterije loptastog oblika (koke), koje su grupisane u vidu grozdova ili jata. Postoji tridesetak vrsta stafilokoka, od koji je je najpoznatije

stafilokokus aureus (zlatni stafilokok) lat. Staphylococcus aureus
stafilokokus epidermidis (epidermalni stafilokok) lat. Staphylococcus epidermidis
stafilokokus saprofitikus (saprofitni stafilokok) lat. Staphylococcus saprophyticus.

Osobine i patogenost stafilokoka

Stafilokoke spadaju u grupu mikrokoka.

To su male bakterije, prečnika 1 μm, loptastog oblika.

Stafilokoke su nepokretne i proizvode katalazu, enzim koji razlaže vodonik peroksid.

Postoji preko 30 vrsta stafilokoka pri čemu su gore pomenute vrste patogene za čoveka.

Zapravo epidermalni i saprofitni stafilokok su deo normalne bakterijske flore i samo kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom mogu izazvati infekciju (čest su uzročnik bolničkih infekcija).

Stafilokokus aureus je patogena bakterija, koja sekretuje razne toksine: alfa toksin, enterotoksine, eksfolijatin, leukocidin, toksin koji izaziva toksični šok sindrom (pogledati egzotoksini), ali može i direktnim prodorom u organizam da izazove razne infekcije. Enterotoksini stafilokoka su čest uzrok intoksikacija putem hrane, jer su stabilni na toploti (kuvanjem hrane 15-30 minuta na 100°C se ne razgrađuju).

Stafilokokus aureus često izaziva zapaljenje lojnih žlezda ili grupe lojnih žlezda (furunkul i karbunkul), sinuzitis, infekcije rana, zapaljenje srednjeg uha, osteomijelitis (zapaljenje koštane srži i koštanih kanalića) itd.

Posebna grupa ovih bakterija, meticilin rezistentni stafilokokus aureus-MRSA razvila je veoma jaku otpornost na antibiotike, tako da samo nekoliko antibiotika deluje na ove bakterije.

Izvor:

Wikipedia

Originalni  link ovde.


Prikazi ceo tekst...

Salmonela-prenosive bolesti koje prenose bubarusi

Salmonela-prenosive bolesti koje prenose bubarusi

Bakterije koje prenose bubarusi.

Najcesca bakterija koju domaci Bubarusi u ovom delu Evrope prenose ukljucujuci i Srbiju kao vodece zemlje u generisanju prenosa ove bakterije usled neblagovremene dezinsekcije,higijene i prskanja zivotnog i radnog prostora jeste bakterija Salmonela.

Salmonella
SalmonellaNIAID.jpg
Fotografija izvor:Wikipedia
Namena ilustracije
Prikaz bakterije salmonele na sajtu
„Dezinsekcija.net“
Sva prava autora fotografije zasticena.


Salmonela

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sistematika
carstvo: Bacteria
tip: Proteobacteria
klasa: γ Proteobacteria
red: Enterobacteriales
porodica: Enterobacteriaceae
rod: Salmonella
Lignieres 1900
vrste

S. bongori
S. enterica
Ekologija taksona
P biology.svg Portal Biologija

Salmonela (Salmonella) je rod štapićastih Gram negativnih bakterija koji može prouzrokovati tifoidnu groznicu, paratifoidnu groznicu i trovanje hrane[1].

Salmonele razlažu veliki broj ugljenih hidrata uz stvaranje kiseline i gasa.

Salmonele ne razgrađuju laktozu, saharozu i ureju, a produkuju H2S.

Salmonele dobro rastu i razmnožavaju se na velikom broju podloga, a samim tim mogu se razvijati i u velikom broju namirnica različitog sastava.

Salmonele se razmnožavaju u temperaturnom intervalu od 5 do 47°C.

Temperature iznad 60°C uništavaju ih za nekoliko minuta.

Optimalne vrednosti pH za salmonele su u intervalu 6,5-7,5, a mogu se razmnožavati i pri vrednostima od 4,5-9,0. Mogu preživeti u namirnicama u kojima je aktivnost vode aw ≥ 0,94. Salmonele su osetljive prema hloru, hlornim jedinjenjima i hloramfenikolu, a otporne su prema dejstvu sulfonamida i benzil-penicilina.

Neki aditivi, konzervansi, začini i starter kulture, sami ili sinergistički sa drugim parametrima (pH, aw (aktivnost vode), temperatura) usporavaju ili zaustavljaju razmnožavanje Salmonela.

U rastvoru kuhinjske soli salmonele mogu preživeti nekoliko meseci, a u prašini preko 80 dana. Salmonele mogu biti prisutne u rekama, otpadnim vodama, kanalizaciji i drugim vodama i đubrivima.[2]

Salmonele sintetišu endotoksin, koji je po svom sastavu glicido-lipido-polipeptidni kompleks.

Retko sintetišu egzotoksin.

Do nedavno je vladalo mišljenje da nisu sve salmonele patogene za ljude.

Međutim, iskustva su pokazala da su praktično sve salmonele štetne za čoveka.

Izvor:
Wikipedia

Originalni link ovde.


Prikazi ceo tekst...