Poliovirus-prenosive bolesti i virusi koje prenose bubarusi

Poliovirus-prenosive bolesti i virusi koje prenose bubarusi

Za razliku od bakterija koje smo spomenuli u prethodna tri clanka a to su salmonela,stafilokoka i streptokoka pisacemo u izdvojenom obliku o virusu koji bubarusi prenose.

U pitanje je virus pod medicinskim nazivom „Poliovirus“.

Virus u odredjenim slucajevima izaziva deciju paralizu odnosno decja paraliza izazvana virusom poliovirus koja se popularno zove i „Poliomijelitis“jei izuzetno je opasan ako dospe u crevima deteta mladjeg od 3-12 godina.

Kod coveka se ovaj covek manifestuje najscesce crevnim bolovima sto pacijent pogresno tumaci losom hranom ili pokvarenom hranom.

ISTINA O POLIOMIJELITISU I DEČJOJ PARALIZI

KAKO SU TROVANJA SINTETIČKIM PESTICIDIMA POSTALA VIRALNE INFEKTIVNE BOLESTI?

Mnogi lekari se nakon Drugog svetskog rata uče medicini sa apsolutnim poverenjem u istinitost onoga što je u medicinskim knjigama zapisano.

Neke naučne tvrdnje za koje postoje naučne reference koje su odavno usvojene u takozvanim zvaničnim i priznatim naučnim krugovima, naučni radovi objavljeni u uglednim medicinskim žurnalima, kao i najveća od svih potvrda – Nobelova nagrada za medicinu, jednostavno ne ostavljaju mnogo mesta za sumnju. Proveriti istinitost ovakvih priznatih naučnih otkrića, jedno običnom studentu ili lekaru gotovo je nemoguće.

Piše: Ivona Živković

Poliomijelitis se i danas opisuje kao teška zarazna bolest, čiji je uzročnik poliovirus koji se nalazi u crevima. On može napasti nervni sistem i izazvati tešku upalu sive moždine.

Za samo nekoliko sati tako može doći do blokade rada mišića, a najčešće nastaje oduzetost nogu koja može biti privremena ili trajna, u zavisnosti od oštećenja ćelija u nervnom sistemu.

Ukoliko dođe do oštećenja nervnih vlakana koja pokreću mišiće u plućima (bulburni polio), organizam ne može da uzima kiseonik niti bolesnik da guta, pa se oboleli tada moraju hitno staviti na veštačka pluća (respiratore). Nekad su se koristila čelična pluća, koja su funkcionisala kao grudni koš i koja su mehanički ubacivala vazduh paralizovanima. Bolest je često smrtonosna, a mnogi koji je prežive mogu ostati doživotno vezani za invalidska kolica.

Tvrdi se da je poliomijelitis veoma zarazna bolest, koja se prenosi oralno-fekalnim putem.

Dečja paraliza je simptom ove bolesti, a ime je dobila po tome što ovaj poliovirus uglavnom napada decu mlađu od tri godine (oko 50 odsto obolelih su deca).

Za ovu strašnu bolest konvencionalna medicina tvrdi da joj leka još nema i najbolji način da se spreči jeste imunizacija koja se postiže vakcinacijom. Nažalost, neki obole i pored toga što dobiju vakcinu. Zato je u svim razvijenim i civilizovanim zemljama (znači zemljama gde se autoritet Svetske zdravstvene organizacije apsolutno uvažava) uvedena obavezna vakcinacija dece sa OPV (oralnom polio vakcinom).

Polio vakcinu je na svu sreću neko već izumeo (kad već nije izmislio lek), i to je uradio Džonas Salk 1955. godine.

I postao svetski poznato ime u savremenoj medicini. Njegova vakcina je kasnije usavršena (jer se i nije baš pokazala) i napravljena je oralna varijanta dr Alberta Sejbina. O tome kako ova vakcina danas više širi poliovirus nego što ga suzbija, objavila je više radova dr Vjera Šajbner, nezavisni istraživač.

Polio vakcina se daje prvi put svakoj bebi OBAVEZNO kada ona navrši dva meseca, a onda još tri puta na svaka dva meseca.

Ukupno se detetu „umrtvljeni“ polio virusi ubace četiri puta. Šta su zaista „umrtvljeni“ virusi videćemo kasnije. U SFRJ je obavezna polio vakcina uvedena 1961.

U svetu je zabeleženo nekoliko velikih epidemija poliomijelitisa. Prva velika epidemija je zabeležena 1894, a zatim 1916. Najveća je bila u SAD  u periodu od 1945 do 1949. U epidemiji poliomijelitisa u SFRJ, 1956. godine, registrivano je 854 obolelih. Epidemije se i dalje povremeno pojavljuju.

Poliovirusi (kojih ima bar tri vrste) izazivaju groznicu, povraćanje, konvulcije, oduzetost.

Kada je u pitanju poliomijelitis takođe postoje nezavisna istraživanja koja danas većini lekara nisu poznata, pošto su iz medicinskih knjiga jednostavno – izbačena.

To su istraživanja koja je vršio dr Morton. S. Biskind nakon izbijanja velike epidemije poliomijelitisa u SAD 1945.

I sam predsednik SAD Franklin D. Ruzvelt postao je žrtva ove bolesti.

Napomena administracije sajta:

Sve informacije na ovom sajtu su preuzete iz izvora koji su relevantni i objektivni ali se ne mogu tretirati sa 100% tacnosti.Administracija sajta ne preuzima moralnu eticku niti bilo kakvu odgovornost za greske u clancima nastalih od strane trecih lica a objavljenih na ovom sajtu ukoliko se teorija,napis,opis ili istrazivanja autora kasnije obori ili ne dokaze.


 


Prikazi ceo tekst...