Agencija "Eko-Kliners" dezinsekcija,deratizacija,ciscenje kuca,stanova i lokala

Dezinsekcija Vase kuce,stana i lokala sa ekoloskim po coveka neskodljivim preparatima i 6-mesecnom pismenom garancijom po ceni vec od 990 dinara.

Deratizacija Vase kuce,stana i lokala od svih vrsta glodara po ceni vec od 2000 dinara.

Ciscenje i pranje tepiha i namesta na licu mesta "Kirby" i "Rainbow"masinama vec od 110 dinara po kvadratnom metru tepiha i vec od 150 dinara po stolici.

Ciscenje stanova,kuca i lokala od prljavstina,pranje prozora,podova,namestaja vec od 350 dinara po radnom satu.

Kako prenosi dnevni poseceni portal „Blic.rs“ i Beogradski lokalni portal“24sata.rs“ a na prigovor jednog od nezadovoljnog roditelja i korisnika decjeg Vrtica epidemija bubarusama ne samo sto uzima maha kod fizickih lica vec se i bez kontrole pojavljuje tamo gde ne bi je trebalo biti-u decjim vrticima.
Pojava Bubarusa u Beogradskim Vrticima oktobar 2014 300x263 Epidemija bubarusa u Beogradskim vrticima i bolnicama ne jenjava...

Bubaruse i Bubasvabe u vrticima,skolama i bolnicama u Beogradu i celoj Srbiji.Dnevni list „Blic.rs“ od 23.10.2014.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.Klik na link ovde za prikaz celog clanka.Klik na sliku gore za prikaz izvestaja u punoj velicini.

U momentima gde je opravdana pojava u svom domu gde ukucani iz bilo kog razloga,ponajvise iz finansijskog nemogu priustiti profesionalni i 100% siguran tretman dezinsekcije na pojavu kako bubuarusa tako i bubasvaba ne opravdava cinjenica da u ustanovama koje bi trebale ponajvise zbog dece gde savesni roditelji redovno izmiriju obaveze prema ovim kako drzavnim tako i privatnim ustanovama gde izostaje ucinak i efektivnost na pojavu u prvom redu bubarusa.

 

Uz to zabrinjava podatak da drzavne ustanove kao prve koje bi trebale brinuti o higijeni najmladjih ne izdvajaju odnosno bolje receno ne raspodeljuju adekvatno svoj budzetski program i finansije u pravcu u kom je neophodno doci do 100% unistenja ovih vrlo dosadnih i u bakterioloskom smislu-ne tako bezopasnih insekata ,znajuci da izmet bubarusa u sebi sadrzi u manjoj ili vecoj veri ali u svakom slucaju-sadrzi bakterije koje vrse invazija na crevni trakt domacina po unosenju a to se najcesce desava izostankom higijena ne samo brisanjem podova gde obicno bubaruse zive vec i izostankom brisanja radnih povrsina i pribora za jelo gde bubaruse ostavljaju svoj izmet koji se u vecini slucajevima zamenjuje-sa slucajno donesenom prasinom braokaste boje.Bubaruse za razliku od bubasvaba sadrze drasticno veci broj bakterija ne samo u organizmu vec pre svega u svom-izmetu.
Kako pise ugledni britanski naucni magazin“Discover“ cija se iskustva i clanci baziraju na realnim i svakodnevnim istrazivanjima,telo i izmet bubarusa sadrze u prvom redu sledece bakterije:
  • Escherichia coli-vidi detaljan opis ove bakterije ovde.
    Salmonella-vidi detaljan opis ove bakterije ovde.
    Staphylcoccous,
    Pseudomonas aeruginosa
    Klebsiella pneumoniae
Najscesce otkrivena bakterija kod bubarusa je u svakom slucaju „Escherchia coli“ i „Salmonella“.Pripadaju gram-negativnoj grupi bakterija i iako u vecini slucajeva ne ostavljaju hronicne posledice znajuci da ih organizam izbacuje putem svog imuniteta kod dece sa oslabljenim imunitetom moze prouzrokovati najscece i vrlo bolne gastroloske i crevne simptome koji mogu potrajati od par dana do cak par nedelja iako dete pre toga nije unosilo hranu koja moze izazvati bilo koji poremecaj rada creva.U vecini slucaja medicinske sluzbe sugerisu na trovanje hranom ali u 99% nijedan zdravstevni radnik se nece usuditi da prosledi napacenom roditelju da je pored nezdrave bakterioloski neispravne hrane u vrticima,skolama ili bolnicima-osnovni uzrok crevnih oboljenja i poremecaj digestivnog trakta kod dece-sam bubarus.Tacnije bakterije iz izmeta bubarusa koje ostavljaju za sobom u namirnicama koje se bez adekvatne higijene ili termicke obrade serviraju decama u vrticima tokom dorucka,uzine ili rucka.
Stoga je od opste zdravstevnog,socijoloskog i geografsko-edukativnog znacaja bitno reci da higijena u decjim vrticima je direktno povezana ne samo sa spremanjem hrane ili bakterijama u hrani vec i sa odsustvom takozvane „Sanitarne Higijene“(Sanitaria Hygia lat.)koja u prvom redu podrzumeva skup postupaka usmerenih u permanentnom smislu reci kroz odredjene tehnike rada i primene insekticida u ocuvanju totalnog odsustva svih vrsta insekata koji prenose bakterije u prvom redu-Eserie Coli i Salmonelle.

 

Avionsko Zaprasivanje i dezinsekcija na pojavu komaraca Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Avionsko zaprasivanje komaraca tokom juna meseca 2014-e godine na teritoriji prigradskih naselja grada Beograda.

Sekretarijat za zastitu zivotne sredine Republike Srbije u saradnji sa svim vodecim medijima u Republici Srbiji objavio je ovih dana u medijima obavestenje o planskom i sistematskom zaprasivanju travnatih i livadskih predela na pojavu komaraca.Vise o ovoj vesti mozete procitati klikom OVDE.

Zaprasivanje ce se obavljati kombinovanim putem kako namenskim avionima iz vazduha za nenaseljena podruja tako i drumskim putem u vidu namenskih vozila sa izbacivacima pare protiv komaraca u naseljenim podrucjima.

Komarci zaprasivanje iz vazduha Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Zaprasivanje komaraca iz vazduha bice sprovedene tokom 05-og,06-og i 07-og juna  2014-e godine u vecini prigraskih naseljenih ne nenaseljenih podrucja grada Beograda.Izvor Sekreterijat za Zastitu zivotne sredine i dnevni list Blic.rs

Zaprasivanje i vazdusna dezinsekcija na pojavu komaraca sprovesce se na podrucjima tokom cetvrtka 05-og i petka 06-og juna na sledecim podrucjima :

Pcele cvet 150x150 Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Aktivnost pcela-osa-strsljenova se izuzetno povecava nakon avionskog i drumskog zaprasivanja na pojavu komaraca jer preparati na pojavu komaraca u vecoj ili manjoj meri itekako deluju na ponasanje pcela-osa i strsljenova sto ima za rezultat njihovo momentalno bezanje i prelet sa zaprasenih podrucja koje se najcesce manifestuje pokusajem pravljenjem gnezda u mehanizmima roletni stanovai ili tavanima kuca .Mole se citaoci sajta“Dezinsekcija.net“ da sve promene ili okupljanja pcela-osa i strsljenova u svom domu ,terasi,mehanizmima roletni i tavanu prijave istog dana kako se ne bi napravilo gnezdo u vrlo brzom vremenskom roku sto kasnije otezava uklanjanje istog.

  • Obrenovca,
  • Lazarevca,
  • Surčina,
  • desne i leve obale Save,
  • Ade Ciganlije,
  • Železnika,
  • Resnika,
  • Podavalskih naselja,
  • Grocke,
  • leve obale Dunava,
  • Višnjice,
  • Batajnice i
  • Novog Beograda.
Unistavanje komaraca Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Unistavanje komaraca.Sajt „Dezinsekcija.net“.Izvor Sekretarijat za zastitu zivotne sredine Republike Srbije.

Tokom subote 07-og juna 2014-e godine zakazana je vazdusna dezinsekcija na pojavu komaraca za podrucje podAvalskih sela:
  • Pinosave,
  • Belog potoka i
  • Zuca.
Tokom zaprasivanja znajuci da su sastojci protiv komaraca izuzetno aktivni i na ponasanje pcela,osa i strsljenova ovom prilikom iz Sekreterijata za Zastitu zivotne sredine apeluju na sve pcelare u navedenim podrucjima da zastite svoje pcele u narednih par dana.
Zaprasivanje dezinsekcija komaraca 01 Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Zaprasivanje komaraca utice na ponasanje i zivotni vek pcela-osa-strsljenova.Mole se vlasnici pcelinjaka da preduzmu sve mere zastita svojih pcela.Tokom aktivnosti zaprasivanja komaraca iz vazduha primetna je izrazita aktivnost i agresivnost osa i strsljenova.

DSCN0258 150x150 Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05 og i 06 og juna 2014 e godine.

Prikaz gnezda osa u mehanizmu roletni u jednom od Beogradskih stanova nakon skidanja zastitnih dasaka.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.Sve fotografije na ovom clanku su vlasnistvo sajt „Dezinsekcija.net“ i napravljene po odobrenju vlasnika objekta u cilju prevencije slicnih slucajeva bilo gde na teritoriji grada Beograda i cele Srbije.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima u punoj velicini.

Zaprasivanje komaraca ujed komaraca Zaprasivanje komaraca iz aviona u podrucjima ugrozenim poplavama.

Zaprasivanje komaraca iz vazduha

Sekreterijat za Zastitu Zivotne sredine kako javljaju mediji a medju njima prvi B92.net nakon povlacenja voda i dolaskom visokih temperatura krenuce sa sistematskim i planskim zaprasivanjem predela zahvacenim komarcima iz vazduha.

Zaprasivanje na pojavu komaraca ce se obavljati na sledecim opstinama i teritorijama:

  • -Surcina
  • -GRocke
  • -Obrenovca
  • -Lazarevca
  • -Leve obale Dunava od sela Skela kod Obrenovca do zapadnog dela Beograda
U vecini slucajeva zaprasivanje se radi piretroidima tako da ukucani sa respiratornim smetnjama ne bi trebalo duze se zadrzavati u spoljasnoj sredini odnosno u blizini suma i na otvorenom prostoru.
Zenka komaraca Zaprasivanje komaraca iz aviona u podrucjima ugrozenim poplavama.

Plansko zaprasivanje na pojavu komaraca nakon poplava u opstinama Obrenovac-Lazarevac-Mladenovac i dela Zapadnog Beograda vec od 23 maja 2014 po odluci Sekreterijata za Zivotnu Sredinu Republike Srbije.

Planirani datumi izvrsenja zaprasivanja na komarce je vikend pocev od 23 maja 2014-e do ponedeljka 26-og maja 2014-e godine.

 

Slika Ljubisa T Cakic Pretnja komaraca i bolesti od pacova nakon poplava

Najezda komaraca nakon poplava je jako karakteristicna i sto vecina stanovnika nerazvijenih drzava u kojoj mozemo reci spada i Republika Srbija nema u zdravstvenoj svesti to je da zaraze koje nastaju nakon povisenih temperatura i letecih i gmizucih insekata znaju da uzmu vise zivota nego li same poplave“.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

 

 

 

 

 

 

Kako izvestava dnevni list Blic.rs i po savetima pukovnika profesora dr. Radovana Čekanaca,strucnog epidemiloga i pomocnika Nacelnika prestizne i respektabilne Vojnomedicinske Akademije u Beograda(VMA) najezda komaraca i leptospiroze nakon ispustanja mokrace pacova u zarazenoj vodi moze biti jako opasna ako se ne primene mere blagovremene dezinsekcije.
Detaljnije o ovoj vesti citaoci portala Dezinsekcija.net mogu procitati klikom OVDE.
pretnja komarcima Pretnja komaraca i bolesti od pacova nakon poplava

Pretnja komarcima.Svaki ukucanin i vlasnik objekata zahvacenim nakon poplava se moze brzo-jednostavno-i jeftino zastititi od svih vrsta bolesti i ujeda komaraca sa samo jednim 100% efektivnim sastojkom i ujedno spasiti zivot sebi i ostalim osobama na odrzavanju cistoce objekata nakon poplava.

U prilog tome govori da su se zlocudni komarci vec pojavili u oblastima blizu reka nadomak Beograda-Sremske Mitrovice-Doboja-Batajnice-Obrenovca-Kraljeva i u skoro vecine ostalih manjih kontaminiranih podrucja ustajalom vodom nakon poplava.Kao takvi mogu preneti i vrlo opasan takozvani „Virus Zapadnog Nila“ gde strada u prvom redu nervni sistem coveka i prenosi se za sada retkim tipom komaraca koji je poznatiji u svetu kao „tigrati komaraca“.
Da bi se spasili ljudski zivoti na vreme i da bi vlasnici kriticnih podrucja zahvacenim komarcima spasili nadolazecih zdravstevnih problema sajt „Dezinsekcija.net“ na vreme savetuje da procitaju nase detaljno uputstvo za samostalnu dezinsekciju i krenu sa samostalnom dezinsekcijom koja u vecini slucajeva ne bi trebalo iznositi vise od 2000 dinara po domacinstvu tipa prskalica i sam preparat.
220px Aedes Albopictus Pretnja komaraca i bolesti od pacova nakon poplava

Tigrasti komarac-engl“Tiger Mosquito“ lat.“Aedes albopictus“je veliki ubica ljudi u Aziji izazivac virusa“Zapadnog Nila“oboljenja mozga i centralnog nervnog sistema.Jako je karakteristican nakon poplava u Aziji.

U ovu svrhu je potrebno sto pre obratiti paznju na preparat“Konzul“ sa svojim aktivnim jedinjenjem“Hloripirofos“ koji iz naseg iskustva dokazano u prvih 72 sati ubija sve letece insekte unutar i van objekta bez potrebe cekanja na intervenciju nadleznih sluzbi koji u vecini slucajeva tretiraju inficirana podrucja prevazidjenim piretroidima ili permetrinom koji na skali efektivnosti su daleko od „Hloripirofos“-a odnosno preparata „Konzul“.

Majke sa malom decom ne bi trebalo da se vraćaju u svoja domaćinstva, dok ostali članovi porodice ne izvrše čišćenje stanova, kuća i dvorišta. Prostorije u kojima žive i rade treba mehanički očistiti i oprati deterdžentnim sredstvima, metlama i četkama. Delovi prostorija koji su bili pod vodom eventualno nakvasiti rastvorima dezinfekcionih sredstava, a obavezno njima očistiti radne i površine koje se koriste za pripremu i konzumiranje hrane. Dvorište i predmete koji se nalaze u njemu temeljno mehanički očistiti i oprati. U slučaju pojave insekata i glodara u prostorijama gde se živi i neposrednom okruženju, angažovati stručne ekipe koje će uraditi dezinsekciju, odnosno deratizaciju – objašnjava pukovnik prof. dr Čekanac. (dnevni list Blic.rs clanak od 20.05.2014-e godine)

Dole su komentari i iskustva citaoca lista Blic.rs nakon objave clanka.VEcina komentatora vec ima ozbiljnih problema sa komarcima a neretko nakon toga dolaze i pacovi.Resenje je u jednom magicnom,jeftinom i dokazanom sastojku pod nazivom“Hloripirofos“ odnosno preparat“Konzul“ koji proizvodi Galenika AD iz Zemuna.

Vec su se pojavili komarci na lokaciji gde je bila poplava… i to ih ima bas mnogo!

nemojte ih slucajno poprskati na vreme..ili tretirati kako vec treba.verovatno drzava nema ni preparate.donacija?imamo li ista ,ili je bas sve pokradeno ranije.

Ne treba mi da budemo na oprezu nego lokalne vlasti.Ne treba da čekaju da nas pojedu komarci ni da trava naraste pola metra pa da je onda kose, nego treba da to urade na vreme komunalci kad su već plaćeni za to.

U Toplickom okrugu, koji je bio plavljen pre dvadesetak dana, ne može se sedeti napolju. Juče sam proveo pola sata m terasi i imam 15ak uboda. Uglavnom se radi o tigrastim komarcima, kojih „nema“.

dakle ne snem da izadjem iz kuce..kako izadjem napadne me bar 10 komaraca…ovo je strasno.mpod hitno mora neko da zapradi ovo

Danas sam volontirao u Doboju. Pored prljavstine, smrada i haosa koji je voda napravila komarci su jako brojni i agresivni. Apokalipsa…

Kraljevo je već prepuno komaraca…

U Krnjaci su se vec pojavili. Molim vas za avion i prskanje.

Sremska Mitrovica je danas bila prepuna komaraca.

kod nas u kragujevcu niko da se seti da poprska,svake godine imamo problem sa komarcima. jedino efikasno resenje je prskanje iz aviona. videcemo da li ce i ove godine posao prskanja uzeti firme lokalnih mocnika,i da li ce neko da odgovara konacno!

Stitite se ljudi kako znate i umete…ti mali zlotvori su pobili vise ljudi nego li svi napadi medveda, vukova, tigrova, krokodila, ajkula….

Ljudi, pomagao sam mojima u kopanju kukuruza juce, selo u okolini Krusevca, koje nije videlo ni „P“ od poplave, komaraca na hiljade, ono nije bilo normalno. Natecene ruke, lice, vrat… OVO CE MORATI DA SE RESAVA BRZO.

Komarci izlaze iz blata tako da ce ih biti dok god se voda bude povlacila.To je normalna pojava.Nadam se da ce ih sto pre poceti prskati.

sve je to tacno…nazalost..preostaje nam borba nadalje…vera u boga …i ljudskost…

 

Sa povlacenjem voda koje su nadosle nakon poplava i drasticnim povecanjem temperature u sta je najveci rizik i lesevi uginulih i potopljenih domacih zivotinja dolaze bakterije i virusi koji mogu biti i te kako opasni.

Za vreme uragana Katrina u New Orleans-u je vise ljudi stradalo od respiratornih i crevnih infekcija nego li od samog uragana.

Stoga je od presudne vaznosti razumeti koje bakterije ostaju nakon poplava i uciniti sve preduslove da zaraza ne dobije epitet epidemioloske katastrofe.

Escherichia Coli

Najcesci izazivac crvenih oboljenja kod stradalih u poplavama narocito dece i starijih osoba.Najcesci simpotimi su proliv-dijareja tokom vise dana pa cak i vise nedelja.Kod osoba sa slabim imunitetom dovodi do akutne ili teze upale sluzokoze debelog creva.
250px EscherichiaColi NIAID Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Escherichia Coli

Giardiasis - Giardia lamblia

Izaziva ga parazait Giardia Lamblia.Nalazi se najcesce u netretiranoj vodi iz reka.Simptomi mogu biti nekoliko puta jaci i ozbiljniji od Escherie Coli.Moze preziveti u vodi i do 3 meseci ako voda nije pre toga dezinfikovana odnosno izvrsen postupak dezinsekcije.

O tome kako ukucani i vlasnici objekata mogu samostalno izvrsiti dezinsekciju i u 99,99% slucajeva unitisti sve parazite u zarazenoj vodi mozete procitati u nasem prethodnom clanku OVDE.

 

230px Giardia lamblia SEM 8698 lores Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Giardia lamblia

Cryptosporidiosis- Cryptosporidium

Izazivac teskih crevnih oboljenja ako se voda i povrsina zahvacenog prostora ne tretira detaljno postupkom dezinfekcije i dezinsekcije.U najcescem broju slucajeva je uzrocnik bolnog i ucestalog proliva uz gubitak apetita koji moze trajati i do 15 dana.Deca i starije osobe mogu imati ozbiljnije posledice.Nije smrtonosan i ne ostavlja hronicne posledice ali zna biti jako neugodan
.

Unistava se jedinjenjima na bazi hloripirofosa navedenih nasem prethodnom clanku OVDE.

 

230px Cryptosporidiosis   very high mag   cropped Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Cryptosporidiosis-Cryptosporidium

Norovirus

Izaziva hronicnu slabost i dezorijentaciju.Na skali ozbiljnosti narusenosti zdravlja nije na visokoj lestvici ali se preporucuje postupak dezinfekcije i dezinsekcije u prioritetnom smislu reci.

 

Norwalk Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Norovirus

Shigellosis - Shigella

Izazivac hronicne zedji kod prezivelih nakon poplava i duze malaksalosti.Izaziva obilno i bolno krvarenje debelog creva u kasnijem stadijumu ako se lecenju ne pristupi blagovremeno.

Samo par sastojaka koje ukucani i nastradali mogu kupiti u najblizim poljoprivrednim apotekama moze resiti sve dalje zdravstvene probleme koje ova bakterija izaziva uputstvom za samostalnu dezinsekciju.

 

MSRA odnosno u medicini poznat kao „Staphylococcus aureus

Jedna od ozbiljnijih gram-pozitivnih bakterija.Moze izazvati akutnu upalu pluca i ostecnje kostane srzi.

 

220px Staphylococcus aureus VISA 2 Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Staphylococcus aureus

 

Legionnela

 

240px Legionella Plate 01 Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Legionella bakterija

Leptospirosis-Leptospira

Nastaje od izmeta zivih ili mrtvih zivotinja nakon poplava ali u normalnim uslovima ako se izmet zivotinja ne tretira postupkom dezinfekcije i dezinsekcije.Moze se javiti i do 20 dana po unosenju u organizmu jer period inkubacije u organizmu zna biti jako dug pre nego simptomi se pojave.Najcesce izaziva duze glavobolje,groznicu,povisenu temperaturu,probleme sa sluhom i upalu slusnog kanala.

Nije smrtonosna ali je jako neugodna.Dezinfekcija i dezinsekcija prostora zahvacenim izmetom uginulih ili zivih zivotinja koje su unosile zarazanu vodu nakon poplava je jedini nacin odbrane od ove bakterije.

 

230px Leptospirosis darkfield Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Leptospira bakterija-Leptospirosis

Akutni Hepatitis A

Iako nije toliko opasan kao Hepatitis B,virus Hepatitis A je podmukao i javlja se tek nakon 3-4 nedelja po unosu kontaminiranog virusa u organizmu.U praksi to moze znaciti i do 30 dana bez ikakvih simptoma po ulasku u kontaminirano podrucje pre nego virus krene u aktivno stanje kod pacijenata.U nasem narodu se virus drugacije zove“Zutica“.Prenosi se vecinom putem zarazenih ruku osoba koje su cistile povrsine i podrucja zahvacenim nakon poplava a u cijoj su blizini bile zarazene vode.Pranje ruku jacim sapunom ili antibakterijskim sapunom je prvi postulat zastite od ovog podmuklog virusa.Lecenje moze trajati i par meseci.Najcesce je ostecena jetra i epidermus lica.
230px Jaundice eye Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Akutni Hepatitis A.Klik na sliku gore za prikaz u punoj velicini.

 

 Akutni i hronicni Hepatitis B

Hepatitis B je trajan i u vecini slucajeva trajno ostaje u organizmu.Deca koja su vakcinisana na prisustvo virusa hepatitis B imaju mnogo manje sanse da virus predje u hronicno stanje.Odrasli koji su primili ovaj virus u 99% slucajeva postaju trajni nosioci ovog virusa.Smrtnost nije velika kao kod Hepatitisa C ali se lecenje mora primeniti na permanentnoj osnovi.Prenosi se putem izlucevina zarazenih osoba putem pljuvacke ili krvi povredjenih.Preizvljava jako visoke temperature cak i preko 80 stepeni Celzijusovih. Klasicni antiseptici u slucaju virusa Hepatitis B ne pomazu.Dokazano antisepticko sredstvo protiv Hepatitis B u spoljasnoj sredini su jedinjenja iz grupe Formaldehida za ciju primenu vaze posebne mere predostroznosti i ne sme se primenjivati od strane nestrucnih i nedovoljno obucenih lica
230px Hepatitis B virions Bolesti koje prete stanovnistvu Srbije,Bosne i Hrvatske u podrucjima zahvacenim nakon poplava

Akutni i Hronicni Hepatitis B

 

Slika Ljubisa T Cakic Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Samostalna dezinsekcija je obaveza svakog ukucana i vlasnika objekata nakon poplava.Samostalnom dezinsekcijom stanari kuca i vlasnici istih su maksimalno sigurni da propratnih bolesti niti insekata po tretmanu nece imati“.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

 

 

 

 

Servis „Dezinsekcija.net“ ovom prilikom nudi iz prve ruke zarad ocuvanja stabilnosti zdravlja svih ukucana poplavljenih podrucja pregled najvaznijih sastojaka i sam postupak dezinsekcije i dezinfekcije kako bi zdravlje ukucana pre i nakon ciscenja kuca i stanova bilo maksimalno ocuvano.

Pre pocetka tretmana treba imati u vidu:

Pumpa za izbacivanje vode 300x266 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Pumpa za izbacivanje vode u domacinstvima za manje povrsine nakon poplava.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

-Povrsina na kojoj se nanose preparati mora biti suva.Ako nije suva u tu svrhu se koriste potopne pumpe koje moraju izbaciti svu vodu ako je voda manjeg kapaciteta konkretno voda u kucama i podrumima.Prodajni centar WinWin nudi ovakve pumpe po cenama od 5990 dinara.Servis Dezinsekcija.net ne prodaje ovakve pumpe ali ih ovom prilikom navodi kao obaveznu upotrebnu jedinicu i alat pred postupak dezinsekcije svim ukucanima i vlasnicima kuca ne cekajuci sporodelujuce nadlezne sluzbe.Adresa servisa WinWin za narucivanje pumpi koji izvlace svu vodu iz domacinstva i podruma je WinWin.rs
-Po osusivanju unutrasnjeg i spoljasnjeg dela primenjuju se postupak DEZINFEKCIJE.Iako se cesto zamenjuje sa terminom „DEZINSEKCIJA“ termin „DEZINFEKCIJA“ oznacava ubijanje i unistavanje svih mikroorganizama,bakterija i virusa u zivotnom i spoljasnjem prostoru.U tu svrhu najpogodnije i najeftinije resenje je koriscenja sredstava na bazi ASEPSOLA u maksimalnoj koncentraciji.Cena pakovanja Asepsola od 10 litara pune koncentracije je cirka 900-1000 dinara u zavisnosti od prodavca.Servis preko koga mozete naruciti asepsol je servis sprotim.rs ili otici do bilo koje najblize bolje opremljene standardne apoteke.
Kompletna dezinfekcija podrucja zahvacenim poplavama unutrasnji prostor asepsolom 136x300 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Kompletna dezinfekcija i unistavanje svih bakterija i virusa  podrucja zahvacenim poplavama unutrasnjeg prostora se moze sprovesti jeftinim i izuzetno efektivnim asepsolom.Asepsol ne ubija insekte vec samo unistava bakterije i viruse.Unistavanje insekata nakon poplava se izvodi hemijskim jedinjenjem Hloripirofos odnosno preparatom Konzul.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Od 10 litara asepsola dobija se ukupno 100 litara razblazenog rastvora koji je potrebno napuniti u namenskim prskalicama od 5 ili 10 litara.Sa jednom prskalicom od 10 litara se moze poprskati povrsina blizu 200 kvadratnih metara odnosno 2 ara.Tako da jedan litar asepsola u koncentrovanoj fabrickoj ambalazi rastvoren u 10 litara vode obezbedjuje dezinfekciju unutrasnjeg i spoljasnjeg prostora do 200 kvadratnih metara ili do 2-3 ari njiva,placeva,vocnjaka i suma zagadjenim vodom od poplava.

-Prskalica.

Prskalica Springer Garden kapaciteta 10 litara Za dezinsekciju i Dezinfekciju 298x300 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Prskalica Springer Garden kapaciteta 10 litara.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Da bi se dezinfekcija i dezinsekcija izvrsila potrebno je koriscenje namenskih prskalica kako sa usmerivim direktnim tako i sa rasprsujucim mlazom.NA trzistu postoji puno prskalica ali mi bismo izdvojii i preporucili prskalice proizvodjaca „Springer-Garden“ ili „Springer-Hobby“kapacita 7,10 ili 12 litara.Cena u kapacitetu je mala svega par stotina dinara tako da 12-litarska prskalica ovog proizvodjaca je maksimalnih 1800-2000 dinara.Sve prskalice proizvodjaca „Springer-Garden“ odnosno „Sringer-HObby“ su nepremocive i izuzetno otporne na udarce padove lomove i sva atmosferska stanja.Kao takve zasluzuju iz nasih iskustva maksimalnu ocenu za kvalitet i pouzdanost.Svi uposljenici Agencije“Eko-Kliners“ sve svoje radove izvode iskljucivo prskalicama „Springer-Garden“ odnosno“Springer-Hobby“.Springer-Garden je profesionalna verzija prskalica namenjena profesionalnim izvrsiocima na poslovima dezinsekcije i dezinfekcije dok za kucne potrebe i Springer-Hobby moze i te kako dobro zavrsiti svoju namenu i ulogu.

-Po zavrsetku postupka DEZINSFEKCIJA ASEPSOLOM primenjuje se nakon par sati ili narednog dana postupak DEZINSEKCIJE.

Postupak DEZINSEKCIJA ukljucuje eliminaciju i unistavanje svih vrsta insekata kako zemljanih gmizucih tako i letecih koji su jako karakteristicni i izrazeni nakon poplava.
Postupak dezinsekcije je jako slozen ali ne i nemoguc postupak.Pod pojmom dezinsekcije imamo stanja normalnih zivotnih uslova ali i stanja post poplavnih stanja gde se primenjuju preparati maksimalne jacine zarad ocuvanja zdravlja svih ukucana kasnije obezbedjujuci ne samo kontaktni ucinak sa insektima vec i dugotrajnu zastitu formiranjem mikrofilma na povrsinama gde se nanose.
Kompletna dezinsekcija spoljasneg i unutrasnjeg zivotnog prostora nakon poplava konzul 100ML 153x300 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Kompletna dezinsekcija spoljasneg i unutrasnjeg zivotnog prostora i unistavanje svih vrsta insekata u vodi i na vodi u prvom redu bubasvaba ali i svih vrsta letecih insekata poput komaraca poput tigrastog komarca,nakon poplava preparatom Konzul pakovanje od 100 militira sto odgovara povrsini do 200 kvadratnih metara odnosno do 10 litara razblane forme sa vodom,Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.Ne sme se koristiti u zivotnoj i radnoj sredini vec samo u kriticnim situacijama nakon poplava ili zemljotresa.Upotreba u standardnim zivotnim uslovima se ne preporucuje zbog svoje skale toksicnosti.Za sve detalje pozvati na nase telefone 061-309-23-36  ili 066-505-505-7.

Jedan od najboljih i labaratorijsko dokazanih sastojaka u tom pravcu delovanja je hemijsko jedinjenje HLORIPIROFOS iz grupe organofosfata.Agencija „EKo-Kliners“ preporucuje svim nastradalim od poplava da pre pocetka bilo kojih daljih radova a nakon zavrsene dezinfekcije asepsolom obavezno primene i postupak dezinsekcije hloripirofosom.
Kompletna dezinsekcija spoljasneg i unutrasnjeg zivotnog prostora nakon poplava 114x300 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Kompletna dezinsekcija spoljasneg i unutrasnjeg zivotnog prostora nakon poplava.Preparat Konzul kapaciteta 1 litar u koncentrovanoj formi sto odgovara cirka povrsini od 1500 do 2000 kvadratnih metara u razblazenom obliku.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Jedinjenje hloripirofos se moze naci u Republici Srbiji u vidu preparata „Konzul“ koji proizvodi Galenika AD iz Zemuna i distribuira u gotovo svakoj poljoprivrednoj apoteci.Iako je prvobitno namenjen za zastitu vocnjaka „Konzul“ odnosno“Hloripirofos“ je pokazao izuzetnu aktivnost na sve vrste insekata poput komaraca-musica-bubasvaba-srebrnih ribica kako u kanalizaciji tako i nad vodom  i ustajalim travnjacima i na skali efektivnosti je ispred svih ostalih standardnih preparata narocito nakon humanitarnih i epidemiloskih katastrofa kakva je poplava ili zemljostres.Osim 100% uginuca insekata u prvih 60 minuta „Konzul“ obezbedjuje dugotrajnu zastittu i produzeno dejstvo cak i nakon par meseci po doziranju kako na zemlji tako i na fasadi kuce ili krovu ako je dobro poprskana iskljucivo rasprsujucim finim mlazom sto navedene prskalice Springer Garden i omogucuju gore recenog prethodno.Doziranje ovim prepratom ne bi trebalo raditi u toku dnevnog svetla odnosno izbegavati doziranje na suncu vec samo po zalasku sunca,u toku vecernjih sati koje mora biti bez kise i povrsina na kojoj se nanosi takodje mora biti suva ili isusena.
Kod preparata“Konzul“ vaze mere predostroznosti i koriscenje zastitnih maskica i rukavica.Preparat je toksican za udisanje ali ne u velikoj meri kao standardni i jos jaci preparati.Kao takav je gotovo savrsen ubica svih vrsta insekata nakon poplava a sa druge strane obezbedjuje dugotrajnu zastitu i efektivnost.

Pakovanje Konzul preparata u domacih poljoprivrednim apotekama staje od 200-250 dinara za pakovanje od 100 militara odnosno 1500-1900 dinara za pakovanje od 1 litra.

Doziranje Konzula se obavlja do 50 militara na 5 litara vode odnosno 100 mililitara na 10 litara vode.Takav rastvor pokriva povrsinu od cirka 150 kvadratnih metara.Sa 100 mililitara Konzula se moze efektivno ubiti insekata na prostoru od najmanje 150 do 200  kvadratnih metara zahvacenim poplavama.Preparat je po doziranju potrebno da odstoji barem 24-48 sati po doziranju da bi postigao maksimalni ucinak jer je sporodelujuci ali jako produzenog dejstva.Treceg cetvrtog dana ukucani mogu pristupiti ciscenju.
VAZE MERE PREDOSTROZNOSTI! Jedinjenje Hloripirofos odnosno preparat u Srbiji pod nazivom Konzul se ne sme koristiti u zivotnoj sredini i radnoj sredini gde borave toplokrvne zivotinje i ljudi zbog svoje  skale toksicnosti.Hloripirofos odnosno Konzul je primenjiv i svoju osnovnu ulogu ima na povrsinama zahvacenim muljem i nakon povlacenja poplava cime ubija u 99,99% slucajeva sve insekte u vodi-na vodi- i iznad vode -donesene nakon poplava i istovremeno ostavlja zastitni mikrofilm u objektu pred pocetak ciscenja.Standardno vreme poluraspada jedinjenja Konzul odnosno Hloripirofos je od 48-72 sati.Tek nakon treceg ili cetvrtog dana po doziranju ukucani se mogu vratiti u objekat i nakon primena mera detoksikacije odnosno neutralizacije efekta navedenog insekticida klasicnim rastvorom sode bikarbone mogu krenuti sa generalnim ciscenjem i restauracijom i renoviranjem objekata stradalim u poplavama.Sto se tice drugih drzava mozete pitati samo za jedinjenje Hloripirofos a moze biti pod vise sluzbenih naziva sam preparat koji u minimum 50% koncentraciji sadrzi navedeno jedinjenje.
-Treca stavka je detoksikacija objekta nakon koriscenja sredstava za dezinsfekciju i dezinsekciju i u tom pogledu se koristi standradna soda bikarbona(natrijum-hidrogen-karbonat) u razmeri 50 grama na 5 litara vode u prkalici odnosno do 100 grama u 10 litara vode.
Post tretman dezinsekcije i dezinfekcije sodom bikarbonom 226x300 Smernice i besplatna strucna pomoc stanovnistvu ugrozenih podrucja poplavama u smislu koriscenja preparata za kompletnu dezinsekciju,dezinfekciju i post tretman nakon povlacenja voda.

Post tretman dezinsekcije i dezinfekcije sodom bikarbonom,100 grama sode bikarbone rastvorene u 5 litara tecnosti i dozirane u rasprsujucoj formi namenskom prskalicom za dezinsekciju automatski cini detoksikaciju do 100 kvadratnih metara.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

-Cetvrta stavka je zadnja stavka a to je postupak ciscenja.

Rezime clanka i zavrsna objasnjenja
:

-Korak 1 doziranje Asepsolom maksimalne koncentracije regulise se pojava svih vrsta bakterija i virusa ali ne i insekata.Sa jednim litrom aseposola mozete dobiti realnih 200 kvadratnih metara osiguranih od svih vrsta virusa i bakterija koji dolaze sa zagadjenom vodom ali ne i insekata.
-Korak 2 doziranje Konzulom odnosno“Hloripirofosom“ koncentracije 100 militara u 10 litara vode dobijate oko 200 kvadrata prostora koji je zasticen od svih vrsta insekata poput bubasvaba,krpelja,bubarusa.Konzul je namenjen iskljucivo za spoljasnu upotrebu ili za kriticna stanja nakon poplava.Ne sme se koristiti u standarndim zivotnim uslovima.
-Korak 3 doziranje Sodom bikarbonom u razmeri 100 grama u 5 litara vode dobijate kompletnu detoksikaciju svog prostora od prethodna dva preparata asepsolom i Konzulom cime je Vasa kuca i stan u potpunosti spreman za renoviranje i dalje radove na gradjevini bez bojazni da cete imati bilo kakvih virusa,bakterija,insekata.

 

 

Mesta Zahvacena poplavama 001 300x168 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Mesta zahvacena poplavama u Srbiji maj 2014-e godine.Sajt“Dezinsekcija.net“ i u saradnji sa servisom „Poplave.rs“.Klik na sliku gore za prikaz mesta zahvacenim poplavama oznacenim plavim koncentricnim krugovima.Mapa i prikaz servis“Poplave.rs“.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Usled velike ekoloske,humanitarne i epidemioloske katastrofe izazvanim velikim poplavama i pljuskovima u proteklih par dana od 12 maja 2014 do dana pisanja ovog clanja Agencija”Eko-Kliners” je odlucila da se pridruzi svom humanitarnom doprinosu odrzavanja sanitarne ispravnosti zahvacenih podrucja vodom I poplavama.
Naime u bioloskom smislu reci poznato je da nakon povlacenja vode sto ce uslediti jako brzo je potrebno izvrsiti dezinfekciju i dezinsekciju objekata na pojavu svih vrsta insekata u prvom redu bubasvaba,bubarusa I mrava.
Poplave prijaveljena podrucja u Obrenovcu 300x193 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Obrenovac i prijaveljenih slucajeva potopa celih kuca.Sajt“Dezinsekcija.net“ nudi besplatnu dezinsekciju i dezinfekciju celih objekata ugrozenom stanovnistvu.Pozvati na telefone komercijale 061-309-23-36 ili 066-505-505-7 za sva dalja pitanja i obavestenja.Klik na sliku gore za prikaz mape svih detalja.

Bubasvabe se najcesce pojavljuju nakon poplava i to znaju biti u jako velikom broju.

Sajt “Dezinsekcija.net” se ovom prilikom pridruzuje humanitarnoj akciji pomoci stanovnistvu u smislu preparata i besplatne dezinsekcije I dezinfekcije svih kuca I stanova zahvacenih poplavama gde je uocena pojava bubasvaba nakon povlacenja vode za sledeca najugrozenije gradove I mesta:
Obrenovac-besplatnim dolaskom za vise objekata u zakazanom terminu iz Beograda jednom ili dva puta nedeljno
Sabac-besplatnim slanjem preparata u vidu boca za dezinfekciju dezinsekciju na pojavu bubasvaba,bubarusa I svih vrsta bakterija I virusa ili dolaskom u vidu grupne dezinsekcije.

Batajnica-besplatnim dolaskom u okviru dolaska na celoj teritoriji grada Beograda
.

Vranje prikaz naselja Zahvacenim poplavama 300x189 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Vranje prikaz naselja zahvacenim popolavama.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

-Ostala mesta pogledati dole mape i naci svoje mesto ako je zahvaceno poplavama zarad besplatnog dolaska ili besplatnim slanjem preparata za dezinsekciju i dezinfekciju .
Veliko Polje poplavljene kuce nastavak 002 300x223 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Veliko Polje poplavljene kuce izvestaj zitelja Velikog Polja.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.Stanovnici i zitelji sela Velikog Polja mogu nas pozvati za pomoc pri postupku dezinsekcije i dezinfekcije potpuno besplatno.

 

Ako se nalazite u podrucju zahvacenim poplavama mozete nam se obratiti formularom ispod I naruciti besplatan dolazak u okviru grupne dezinsekcije.Pod grupnom dezinsekcijom se podrazumevaju barem deset I vise objekata u jednom kompaktnom gradu ili naselju precnika do 15 kilometara.Datumi dolaska bice naknadno utvrdeni slanjem SMS poruke ili pozivom na broj koji ostavite.Molimo ne zvati za besplatnu dezinsekciju ako se Vas objekat ne nalazi u dola navedenim kriticnim I prijavljenim oblastima.
Veliko Polje kod Obrenovca izvestaj zitelja u toku poplave maj 2014 300x219 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

VEliko Polje kod Obrenovca nastavak sage i vapaja stanovnistva putem servisa Poplave.rs.Servis Dezinsekcija.net ziteljima Velikog Polja kod Obrenovca do daljneg nudi strucnu besplatnu pomoc pri primemni postupka dezinsekcija i dezinfekcije bez ikakve novcane nadoknade.

U saradnji sa servisom Poplave.rs koji u realnom vremenu prati sva poplavljena mesta dajem dole mapu kriticnih mesta odakle nam se ukucani ili podstanari zahvaceni poplavama mogu javiti odmah po povlacenju vodene stihije za besplatan dolazak sa nase strane u okviru grupne dezinsekcije.

Za ukucane I vlasnike objekta u odsecenim I udaljenim mestima dajemo besplatnu pomoc u vidu slanja preparata sa kojima ukucani mogu besplatno I uspesno dezinfikovati I uradeti ujedno postupak dezinsekcije.

Varvarin Mrzenica kod Cicevca prikaz mape nakon poplava 300x190 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Selo Mrzenica kod Cicevca prikaz terena zahvacenim poplavama.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Postupak dezinfekcije I dezinsekcije u tehnickom smislu reci su dva odvojena pojma.Postupak”Dezinfekcije” podrazumeva unistavanje I eliminaciju mikroba,bakterija kako gram pozitivnih tako I gram negativnih bakterija kao I opasnih virusa koji nastaju nakon poplava ili ostavljanjem izmeta nadolazecih insekata ili pak korpusa I leseva uginutih zivotinja.
Pojam”Dezinsekcije” obuhvata postupak unistvanja svih vrsta insekata na permanentnom trajnom nivou minimum 6 meseci koliko se dobija I garancija od samih proizvodjaca preparata.
Sumadija Zapadna Srbija Prikaz nakon poplava 300x184 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Zapadna Srbija i Sumadija presek stanja na terenu prikazanim plavim krugovima stradalim u poplavama.Svi stanovnici sela i gradova prikazanih na mapi i stradalim u poplavama mogu ugovoriti besplatno slanje preparata ili besplatan dolazak na nivou celog grada od strane servisa „Dezinsekcija.net“.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Pojam Dezinsekcije I Dezinfekcije su usko povezani I u tom smisli Sajt”Dezinsekcija.net” svim nastradalim gradjanima Srbije u ovonedeljnim izuzetno jakim poplavama obezbedjuje kompletnu besplatnu zastitu kako u postupku Dezinsekcije tako I u postupku Dezinfekcije odnosno u vidu pazljivo odabranih I umiksovanih preparata kako za zivotnu sredinu tako I za spoljasnu sredinu zahvacenim poplava.

Smederevska Palanka Petrovac na Mlavi poplave prikaz na mapi maj 2014 300x188 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Smederevska Palanka i Petrovac na Mlavi prikaz zahvacenih mesta poplavama.U saradnji sa servisom Poplave.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Trenutno Agencija”Eko-Kliners” I sajt”Dezinsekcija.net” mogu pomoci besplatnom sanacijom I uslugama Dezinsekcija I Dezinfekcije zivotnog prostora kuca I stanova I dela placa koji se granici sa kucom sto je prvi preduslov daljeg renoviranja I obnove kuce.Dezinsekcija I Dezinfekcija sireg spoljasneg prostora tipa njiva,placeva,vocnjaka I pasnjaka nije ukljucena u ponudu zbog visokih cena preparata ali u tom slucaju ukucani I stanari odnosno zitelji kriticnih poplavljenih mesta mogu u doglednom periodu kada se postupak renoviranja zivotnih objekata zavrsi naruciti po vrlo povoljnim cenama preparate za dezinsekciju I dezinfekciju velikih povrsina zahvacenim poplavama po ceni od cirka 190 dinara za 1000 kvadratnih metara iskljucivo travnate povrsine gde spadaju I stabla,njive,vocnjaci I pasnjaci.Vise o tome pozvati na nase dezurne telefone

061-309-23-36

066-505-505-7

063-742-84-63

Pozega zahvacena poplavama 300x191 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Pozega prikaz mesta zahvacenim poplavama gde je potrebno apriori perpetum hitna dezinsekcija i dezinfekcija.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

ili jednostavno ako nemate kredita dovoljno je poslati standardan SMS sa naznamakom “Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije” na broj komercijale 061-309-23-36 I bicete besplatno pozvani sa nase strane bez obzira gde se nalazili,bez obzira na duzinu trajanja poziva I bez obzira na vrstu insekata I ozbiljnost problema koji imate a potrebne su pod hitno usluge dezinsekcije I dezinfekcije narocito u mestima zahvacenim poplavama.

Na gore navedene telefone sve lokalne drzavne sluzbe Zavoda za Zastitu Zdravlja pri Ministarstvu Zdravlja mogu nam se obratiti kako bi pomogli I bolje se organizovali u zastiti respiratornih I koznih oboljenja svih gradjana Republike Srbije gore navedenim postupcima odmah nakon povlacenja voda.

Kostolac kod Pozarevca zahvacen poplavama 300x187 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Kostolac kod Pozarevca prikaz terena zahvacenim poplavama.Servis Poplave.rs .Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Uslov da bi se dezinsekcija I dezinfekcija u potpunosti primenila je barem jedan suncani dan I suva podloga bez padavina.Objekat moze biti u vlagi ali ne bi smeo imati vecu kolicinu vode odnosno kisnice unutra.Za izbacivanje vode ukucani mogu koristiti namenske pumpe za izvlacenje voda iz kuca cime ubrzavaju postupak susenja vec u prvih 24 sata po radu navedenih pumpi.Jednom kada pumpa za izbacivanje voda zavrsi svoj ucinak tek tada se moze primeniti postupak besplatne dezinsekcije I dezinfekcije.
Loznica Zahvacena poplavama 300x188 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Loznica i deo Loznickog okruga zahvacenim poplavama sto je prikazano plavim krugovima koji su postavili sami zitelji tog mesta koristeci servis poplave.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Postupak “Deratizacije” je pojam oralnog unistavanja glodara u prvom redu miseva I pacova I ona se izvodi tek kada se u potpunost zavrsi postupak Dezinsekcije I Dezinfekcije.

Na slici dole u saradnji sa servisom Poplave.rs moze se brzim pregledom ustanoviti kriticne oblasti I gradovi zahvaceni poplavama I potencijalnim izvoristima zaraze nakon povlacenja voda.

TRenutno Agencija “Eko-Kliners” dolazi na podrucju Republike Srbije.Stanovnici ugrozenih podrucja u Bosni I Republici Srpskoj mogu besplatno preuzeti nase preparate uz dokaz o prebivalistu u gradu zahvacenim poplavama poput licne karte ili pasosa.Za sve dalje informacije mozete poslati I zvanican email na
Poplavljena podrucja Zapadne Srbije Macve Sabac Bogatic i okolna sela 300x165 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Poplavljena sela podrucja Zapadne Srbije-mesto Bogatic i mesta u okolini Bogatica.Sajt“Dezinsekcija.net“ u saradnji sa servisom Poplave.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

poplave@dezinsekcija.net

Bice Vam odgovoreno istog ili narednog dana.

ili koristiti kratak formular ispod.Molimo unosititi tacne I verodostojne podatke.SVaki pokusaj zloupotrebe zahteva za besplatnom dezinsekcijom u podrucjima koje nisu zahvacene poplavama I unistenim zivotnim prostorom bice sankcionisan.Usluge besplatne dezinsekcije I dezinfekcije namenjene su iskljucivo gradovima I ukucanima odnosno stanarima kriticnih gradova pre pocetka renoviranja svojih kuca,stanova,zgrada,lokala,garaza,placeva.

 

Gradovi koji nisu zahvaceni poplavama nazalost ne mogu koristiti nase usluge humanitarne akcije”Besplatna dezinsekcija za ugrozene od poplava”.

Na mapi dole plavim koncentricnim krugovima prikazana su mesta zahvacena poplavama.Ako zivite u navedenom mestu I poplava je unistila Vasu kucu,stan,lokal ili garazu javite se na gore navedene telefone za dalje besplatne savete I besplatnu podrsku.

Slika 001,servis Poplave.rs od 18 maja 2014-e godine.

Dole mozete pregledati galeriju autenticnih objava zitelja mesta zahvacenim poplavama sirom Srbije.Sva navedena mesta moraju imati kompletan postupak dezinfekcije i dezinsekcije u smislu unistavanja svih vrsta insekata ,bakterije i virusa pred pocetak ciscenja:

Sve fotografije i prilozi dole su vlasnistvo autora servisa poplave.rs i servisa planplus.rs

Skradjani selo kod Bogatica Sabac izvestaj nakon poplave 300x247 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Skradjani selo kod Bogatica Sabac izvestaj nakon poplave.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Smederevska Palanaka izvestaj o poplavama 01 300x225 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Smederevska Palanaka izvestaj o poplavama 01.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Smedervska Palanka KAradjordjevo naselje izvestaj o poplavama 300x226 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Smedervska Palanka KAradjordjevo naselje izvestaj o poplavama.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Sremska Mitrovica Kudos Pavlovci i juzni deo Rume bliza orijentacija servis planplus 300x162 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Sremska Mitrovica Kudos Pavlovci i juzni deo Rume bliza orijentacija servis planplus.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Sremska Mitrovica prikaz popljavjenih delova grada servis Poplave rs 300x155 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Sremska Mitrovica prikaz popljavjenih delova grada servis Poplave.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Sremska Mitrovica Vojvodina apel za pomoc od poplava 01 300x224 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Sremska Mitrovica Vojvodina apel za pomoc od poplava prikaz 01.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Svilajnac izvestaj o poplavama samih Zitelja Svilajnca 300x222 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Svilajnac izvestaj o poplavama samih Zitelja Svilajnca.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Veliko Polje izvestaj o poplavljenim kucama 300x222 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Veliko Polje izvestaj o poplavljenim kucama.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Selo Veliko Polje kod Obrenovca Zahtev za pomoc 300x156 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Selo Veliko Polje kod Obrenovca Zahtev za pomoc.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Selo Skela prikaz na mapi radi lakse orijentacije servis planplus rs 300x155 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

Selo Skela prikaz na mapi radi lakse orijentacije servis planplus.rs.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

Veliko Polje kod Obrenovca izvestaj zitelja u toku poplave maj 2014 300x219 Humanitarna akcija sajtaDezinsekcija.net besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epidemioloskim poplavama

VEliko Polje kod Obrenovca nastavak sage i vapaja stanovnistva putem servisa Poplave.rs.Servis Dezinsekcija.net ziteljima Velikog Polja kod Obrenovca do daljneg nudi strucnu besplatnu pomoc pri primeni postupka dezinsekcije i dezinfekcije bez ikakve novcane nadoknade.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

 

 

Buve prikaz namenskim fotoaparatom 300x231 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Buve prikaz namenskim fotoaparatom sa pregledom cevi,nozica i celjusti sa kojom vrse konzumaciju ljudske i zivotinjske krvi.Sajt“Dezinsekcija.net“.Klik na sliku gore za prikaz autenticne fotografije sa svim detaljima.

Buve u podrumima se otkrivaju najcesce prekasno.
Kante sa peskom bi trebalo drzati zatvorene Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Napustene kante prvobitno namenjene gasenju pozara protivpozarnih peskom su najpodesnije tlo za razvoj i reprodukciju buva.Ostavljene nezatvorene kako kante sa peskom u podrumima tako i prozori podruma kroz koje ulaze macke vodi vrlo brzo u roku od par nedelja kolicini od preko par stotina pa i preko par hiljad buva u celom podrumu zgrade.Stanari postanu svesni buva tek prekasno kada se u prolazu pozale jedno drugom i kada reprodukcija i broj buva postane neizdrizv sa bezbroj ujeda na telu korisnika podruma.Klik na sliku fotografije gore  za prikaz sa svim detaljima.

Razlog tome je sto vecina ukucana ili stanara ne ulazi u podrume cesto ili bez preke potrebe koriscenja ostavljenih predmeta unazad par godina.
Najveci problem pri tretmanu podruma kako kuca tako i podruma stambenih zgrada predstavlja cinjenica da stanari odnosno ukucani ostavljaju otvorene podrumske prozore zarad bolje ventilacije.Kao takvi otvoreni tokom cele godine su prvi izbor komsijskih ili napustenih macaka zarazenih buvama.
Pesak u kantama u podrumima je podloga za razvoj buva 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Pesak i kantama predstavlja najpodesnije tlo za razvoj unesenih buva putem napustenih pasa i macaka.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Ukucani nesvesni cinjenice koji otvoreni prozori cine pri unosu macijih i psecih buva unose buve na sebi tokom posete podrumu u vidu stacioniranja na nogavicama ukucana ali i predmeta koji se prenose iz podruma u zivotnom prostoru,u prvom redu inventara od drveta ali ne retko to mogu biti bicili i sedista bicikla gde buve znaju da se dobro stacioniraju kao i klasicne stolice,stolovi ili alati.
Pojava buva na stolarskim plocama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Pojava buva na stolarskim plocama napustenim u podrumu kuce.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Postupak dezinsekcije zivotnog prostora ukucana odnosno stanara je jako slozen i ukljucuju koriscenje preparata odredjene jacine.Postupak dezinsekcije podruma na pojavu buva je u tehnickom opisu jednostavniji i daleko bezbedniji od postupka dezinsekcije soba i celog zivotnog objekta.
Prikaz kanti sa peskom u podrumima zahvacenim buvama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz kante koja nije zatvrena duze vreme a utvrdjeno je prisustvo zarazenih macaka buvama u podrumu.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Ovaj clanak je napisan za zeljom da svi vlasnici podruma,predstavnici i predsednica kucnih saveta i sami stanari odnosno podstanri prekontrolisu podrume zgrada i svojih kuca i na vreme zatvore prozore ne dozvoljavajuci na taj nacin pristup napustenim mackama sa ulice ili komsiluka koje mogu biti potencijalno izvor epidemije buva.
Prikaz napustene trske i stolarija u podrumu zahvacene buvama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Trska i napusteni otudjeni drveni inventar je prvi na udaru buva u podrumima kako kuca tako i stambenih zgrada.Klik na sliku gore za prikaz arhivske fotografije sa terena sa svim detaljima.

Tretman na pojavu buva pored podruma ako je ukljucen i kontaminiram zivotni prostor vlasnika ili zakupca stana odnosno kuce moze biti jako slozen i skup koji se radi u obavzna dva dolaska u kalendarskom razmaku od sedam dana.
Prikaz napustenih polica u podrumima i kompleksnost primena postupka dezinsekcija na pojavu buva 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Napustena stolarija i nebriga vlasnika za sprecavanje ulaska zivotinja u podrume direktno vode u epidemiju buvama kako podruma tako i zivotnog prostora po ulasku ukucana i stanara u podrumu i povratku u zivotnom prostoru nakon posete podrumima.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

OBezbedjivanjem podruma zgrade i kuce od ulaska napustenih macaka i pasa stanari mogu biti sigurni da kontaminacija zivotnog prostora odnosno dnevnih i spavacih soba je svedena na minimum. Dezinsekcija zivotnog prostora je jako komplikovana u slucaju pojave buva i podrazumeva odsustvo vlasnika i stanara barem par sati po tretmanu van objekta.

 

 

 

 

U nastavku mozete pogledati ostatak arhivsko-edukativnih fotografija na pojavu buva u podrumima i nacinu tretmana napravljenih od nase tehnicke sluzbe tokom prolecnih i letnjih meseci kako prosle 2013-e tako i tekuce 2014-e godine.Klik na bilo koju od autenticnih fotografija dole za dalje i detaljne opise prostorija i dalja vizuelno-strucna objasnjenja u punoj rezoluciji:

Supljine u napustenoj Stolariji u podrumima su razlog permanentnog prisustva buva tokom cele godine 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz inventara zahvacenim buvama.Arhivska fotografija broj 28/08/2013.

Primer propisno zatvorenih kanti u podrumima od zastite razmnozavanja buva 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

STacioniranje i briga o kantama sa protivpozarnim peskom je jedna od prvih stavki svih higijensko-tehnickih sluzbi na odrzavanju sanitarne higijene zgrade i podruma kuca.

Prikaz stolarije u podrumu zahvacenim buvama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Kolicina drvenih predmeta direktno utice na vreme reprodukcije buva.

Prikaz podruma zahvacenim buvama arhivska fotografija broj 28 08 2013 05 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz podruma zahvacenim buvama arhivska fotografija broj 28/08/2013/05.

Prikaz podruma zahvacenim buvama arhivska fotografija broj 28 08 2013 02 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz podruma zahvacenim buvama arhivska fotografija broj 28/08/2013/02.

 

Prikaz napustenih polica u podrumima i kompleksnost primena postupka dezinsekcija na pojavu buva 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Napustena stolarija i nebriga vlasnika za sprecavanje ulaska zivotinja u podrume direktno vode u epidemiju buvama kako podruma tako i zivotnog prostora po ulasku ukucana i stanara u podrumu i povratku u zivotnom prostoru nakon posete podrumima.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Prikaz napustene trske i stolarija u podrumu zahvacene buvama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Trska i napusteni otudjeni drveni inventar je prvi na udaru buva u podrumima kako kuca tako i stambenih zgrada.Klik na sliku gore za prikaz arhivske fotografije sa terena sa svim detaljima.

Prikaz kanti sa peskom u podrumima zahvacenim buvama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz kante koja nije zatvrena duze vreme a utvrdjeno je prisustvo zarazenih macaka buvama u podrumu.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Pojava buva na stolarskim plocama 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Pojava buva na stolarskim plocama napustenim u podrumu kuce.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Pesak u kantama u podrumima je podloga za razvoj buva 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Pesak i kantama predstavlja najpodesnije tlo za razvoj unesenih buva putem napustenih pasa i macaka.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

Kante sa peskom bi trebalo drzati zatvorene 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prikaz otvorenih kanti sa protivpozarnim peskom sa jajascima i stecistem buvama u samom pesku.

Kanalizacione Sahte trebaju biti otvorene u postupku dezinsekcije podruma 150x150 Buve u podrumima kuca i stambenih zgrada preventiva,saveti i mere predostroznosti zarad sprecavanje epidemije narocito u prolecnim i letnjim mesecima reportaza 01

Prilikom tretmana podruma omoguciti pristup kanalizaciji kako bi tretman bio u potpunosti uspesan.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja.

 

160 F 49343281 K8gM4IyQtFa9MyNp2pKrCYX4hnBhV4Qg Veliki februarski popusti 20% 50%

Popusti na dezinsekciji pri pojavi bubarusa-bubasvaba-paukova-zutih i crnih mrava,stenica-buva krpelja za podrucje grada Beograda i Novoga Sada od 09-28 februara 2014-e godine.

U skladu sa daljom poslovnom politikom svi posetioci sajta Dezinsekcija.net mogu naruciti nase usluge sa citavih 20%-50% popusta kako na pojavu bubarusa,bubasvaba,mrava,paukova i moljaca tako i na pojavu stenica,buva i krpelja.

Popusti vaze od ponedeljka 09-og februara i traju do petka 28-og februara 2014-e godine.

Za Klijente na bilo kojoj od 17 Beogradskih opstina dolazak je ukljucen u cenu kao i za podrucje Novoga Sada.

 

 

 

160 F 43455604 chIffp24rzoAhM035IILwKTSun2blXLD Veliki februarski popusti 20% 50%

Besplatan dolazak je ukljucen u cenu tretmana na pojavu svih vrsta bubarusa,bubasvaba,zutih i crnih mrava,paukova,kuhinjskih i garderobnih moljaca,stenica,buva i krpelja i dolazi sa 6-mesecnom garancijom na uslugu trajnog suzbijanja svih vrsta insekata za svih 17 Beogradskih opstina i podrucje grada Novoga Sada.

160 F 60515538 IPp4oVRHxEB52t9VqabfIDfjeZoXIqtR Veliki februarski popusti 20% 50%

Svaki Klijent usluga u Beogradu i Novom Sadu nezavisno od kvadrature ili vrste insekata sa nase strane po zavrsenom generalnom tretmanu dobija potpuno gratis po litar i po dva litra preparata maksimalne koncentracije radi dodatne sigurnosti i doprskavanja u slucaju ostavljenih larvi i jajasca u kuhinjskim i elektricnim aparatima.

Jedna smo od retkih Agencija u Beogradu i Novom Sadu koja uvek ostavlja po zavrsetku generalnog tremana od strane tehnickih izvrsioca Klijentu rezervnih litar i po do dva litra preparata maksimalne koncentracije radi dodatne 100% sigurnosti.Zasto se nakon generalnog tretmana po zavrsetku dezinsekcije na bilo koju vrstu insekata ostavlja dodatnih do dva litra preparata?Zato sto pod pojmom sanitarne higijene podrazumevamo kako odrasle jedinke insekata koje su vec prilikom prvog tretmana obuhvacene i uginute tako i pojam larvi i jajasca sakrivenih po elektricnih u kucnim aparatima koje nismo ovlasceni otvarati.Klijent je po tom pitanju sa dodatnih litar i po do dva litra preparata maksimalnih 100% zasticenen od pojave takozvanih „Bebica“ odnono tek izleglih larvi i jajasca iz kuhinjskih i elektricnih aparata periodicnim doprskavanjem u vecernjim satima pred odlazak na spavanje ako je u pitanju stan ili kuca fizickog lica ili par minuta pred zatvaranjem radnje ili kancelarije ako je u pitanju pravno lice.
Svaka dalja dostava preparata je besplatna u narednih sest meseci ukljucujuci i dolazak i ponovljeni tretman ako zaq to ima potrebe nakon prvog puta.

Vecina reklamacija nastaje:

160 F 60972903 vyqwgFrkngDri1wfpv4BdWWhDxj2WE2I Veliki februarski popusti 20% 50%

Nepoznavanje fiziologije i fizionomije insekata je prvi i osnovni razlog i odgovor na pitanje klijenata,domacina i vlasnika ili zakupca objekta „Zasto se insekti non-stop pojavljuju cak i nakon vise vrsta preparata i doziranja?“.Pokusacemo okvirno da damo naucno dokazane odgovore koje mozete upisati ili zapamtiti.Za sva dalja pitanja pozvati telefone nase komercijale ne telefone 011-413-50-01 za podrucje grada Beograda ili 021-661-93-50 za podrucje grada Novoga Sada ili 24 sata dostupan telefon dezurne sluzbe 061-309-23-36.

-Zbog masine za pranje posudja i termoizolacione vune takozvane „staklene vune“ unutar masine za pranje posudja.
-Lamperija na zidu i plafonu
-Nedovoljno kvalitetno uradjenom parketu,laminata sa puno rupica izmedju poda,zida,lajsni gledano generalno.
-Ugradnih kuhinja gde je takoreci nemoguce dopreti do zatvorenih izvora toplote poput zadnje strane motora frizidera,grejaca kuhinskog bojlera,ugradnog zamrzivaca.
Navedeni faktori se otklanjaju u hodu rada po dolasku ili nakon detaljnog razgovora sa vlasnikom/zakupcem objekata.

 

Nase nove cene za mesec februar u trajanju od 21 kalendarskih dana su :

Za pojavu bubarusa,bubasvaba,paukova,mrava crnih i mrava zutih,moljaca kako garderobnih tako i kuhinjskih:

Za fizicka lica,stanove,kuce,garaze,garsonjere,tavane i podrume:

5-20m2=790 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
21-40m2=890 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
41-60 m2=990 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
61-80m2=1090 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
81-100 m2=1190 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.

Nakon prvih 100m2 svakih 20 m2 je cirka svega 100 dinara preko.

Pojava stenica,buva i krpelja,cenovnik za fizicka lica,stanove,kuce za podrucje grada Beograda i Novoga Sada sa besplatnim dolaskom ukljucenim u ceni:

5-40m2=2290 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
41-60m2=2590 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
61-80m2=2990 dinara+gratis preparat litar i po do dva litra.
Preko 80m2=po dogovoru sa vlasnikom/zakupcem stana ili kuce.
160 F 56529142 CKHXrnwEksXMG2kXYHWkFHMFhI2OzZJ2 Veliki februarski popusti 20% 50%

Detaljan i iskren razgovor sa vlasnikom ili zakupcem objekta je prvi i osnovni preduslov za trajno suzbijanje svih vrsta insekata sa maksimalnim osvrtom i postovanjem zdravog nacina zivota i potpunim ocuvanjem zdravlja klijenata kao i celokupnog eneterijera,namestaja i kucnih aparata.

Svaki Kupac nasih usluga dobija profesinalnu analizu i detekciju insekata u svom domu,detaljan besplatan intervju sa svim daljim uputstvima i smernicama,besplatnu medicinsku pomoc u vidu besplatnih medicinskih saveta i opsteg pregleda ukucana ako se radi o trecoj klasi insekata poput stenica,buva i krpelja i besplatan pregled objekata ako se radi o prvoj i drugoj klasi ne-krvolocnih insekata poput navedenih bubarusa,bubasvaba,paukova i moljaca.
Svaki korak i doziranje se radi nakon detaljne analize i razgovora sa ukucanima i iskustvom dokazanim na preko 7500+ klijenata u toku naseg rada.

 

Ucinak sa nasim preparatima je zagarantovan u prvih 30-60 minuta.Sta se podrazumeva pod ucinkom?
160 F 60764229 DXy0IHojIdL7XE3YVrI0Dq0zWsZiuw5y Veliki februarski popusti 20% 50%

Efektivni ucinak svih nasih usluga je zagarantovan u prvih 30-60 minuta po tretmanu.Na taj nacin svi korisnici nasih usluga nakon prvih 30-60 minuta mogu u praksi ziveti i psihicki i fizicki funkcionisati bez pojave insekata sa garancijom na pojavu ne samo u prvih 60 minuta vec i u narednih minimum 6 meseci po tretmanu.

U slucaju klasicnih prve i druge klase insekata,poput navedenih bubarusa,bubasvaba,paukova,moljaca i mrava-insekti pocinju po tretmanu da izlaze ali su jako usporeni sto je znak da preparat deluje.U tim momentima nema potrebe za bilo kakvim mehanickim odstranjivanjem ili mehanickim unistavanjem.U prvih 15-30 minuta po tretmanu insekti su van svog skrovista ali totalno omamljeni i u mestu.U prvih 45-60 minuta insekti su okrenuti i totalno uginuti.

Sa druge strane postupak unistavanja trece klase krvolocnih  insekata koje iskljucivo zive i prezivljavaju od ljudske krvi i krvi domacih zivotinja,poput stenica,buva i krpelja je jako slozen i tu se rezultati vide cirka 90-120 minuta po tretmanu.

160 F 52766704 rlnW9vHaoL8X9gPBwmH2KGwLKPcuiGpQ Veliki februarski popusti 20% 50%

Najveca paznja posvecuje se ne samo formulaciji iz koje nastaje 100% uginuce insekata vec i nesmetano funkcionisanje svih ukucana i uposljenika bez ikakve opasnosti po zdravlje kako starijih tako i najmladjih ukucana,radnika kao i svih kucnih ljubimaca.

Pri tom je vazno reci da se preparati ne osecaju u vazduhu,svi ukucani mogu biti u objektu.Preparati se u vazduhu ne osecaju ,na kozi nema nus pojava jedino je ogranicenje ne unositi preparat u organizmu.PReparati su u tecnom stanju,bez boje mirisa koji takvi prelaze u kristalno cvrsto stanje u prvih 60-90 minuta.Nakon toga je objekat dovoljno usisati bez brisanja.Postupak generalnog brisanje se moze raditi za cirka 48-72 sati ali ne pre toga.
Unistavanje stenice,krpelja i buva se nazalost jos uvek ne moze raditi eko-bazama.Stoga unistavanje i tretman na pojavu navedenih krvolocnih insekata podrazumeva odsustvo iz objekta,kuce,stana ili hotelske sobe minimum 90-120 minuta.Nakon toga i po dobrom provetravanju prostorija Klijent nesmetano koristi prostorije bez ikakvog straha od daljih ujeda navedenih insekata.

Kesu usisivaca nakon usisavanje mrtvih insekata poprskati takodje preparatom koji se ostavlja ili zameniti novom kesom za usisivace.

Nase usluge mozete naruciti besplatnim SMS-om na nase telefone:

066-505-505-7

061-309-23-36

063-742-84-63

sa naznakom“Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije“.Vrlo brzo bicete besplatno pozvani sa nase strane bez obzira na duzinu trajanja razgovora gde mozete do detalja sa zagarantovanom diskrecijom obrazloziti Vas problem,koju vrstu insekata imate,koliko dugo pojava insekata postoji i da li ste dosada nesto preduzimali poput samostalne dezinsekcije ili pozivanjem drugih sluzbi.

 

Slika Ljubisa T Cakic Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Strucno i trajno unistenje buva u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Agencije „Eko-Kliners“.


Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena.

 

 

 

 

 

 

Pseca buva prikaz izbliza slika veca 150x150 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Prikaz buve prikacene za dlaku pasa.Klik na sliku gore za prikaz i objasnjenja sa svim detaljima.Agencija“Eko-Kliners“ i sajt“Dezinsekcija.net“.Sva prava autora prilozenih materijala su zasticena.

Buve su iako karakteristicne za prolecne i letnje tople mesece ipak izazivaju veliki broj nus pojava kod vlasnika pasa i macaka bilo u permanentnom ili privremenom smislu reci.
pas pojava buva i ujedi buva ilustracija 02 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Vlasnici pasa ma koliko imali ljubav prema psima sa prvim znacima i saznanjem da zive sa buvama moze drasticno promeniti ponasanje vlasnika prema psu.

Iako buve shodno snizenoj temperaturi bivaju u sve manjem broju,stalna temperatura zivotnih i radnih prostora nasih sugradjana omogucava razvoj nesmetan zivot buva i tokom cele zime.Sa bioloske tacke gledista postoje nekoliko vrsta buva od cega vecina vrsta prezivljava temperature od 7-45 stepeni Celzijusovih.
Tokom zimskih i jesenjih hladnih i kisnih meseca vrlo je mala verovatnoca da buve kao sofisticirana zivotinjska vrsta moze preziveti u spoljasnim uslovima gde temperatura pada ispod 5 stepeni Celzijusovih.
pas pojava buva i ujedi buva ilustracija 01 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Pas kao verni pratilac i zivotni saputnik ma koliko vlasnik pazio moze postati vrlo lako nesvesno i nenamerno zrtva ujeda buva koji se mogu odbiti sredstvima za odbranu pasa od buva ali same unesene buve u objektu ostaju takoreci zauvek do momenta odgovarajuceg hemijskog tretmana od strane strucnih sluzbi.

Medjutim domovi ukucana prethodno zahvacenim buvama mogu cuvati i biti savrseno pogodno tle za nesmetan zivot i evoluciju ovih malih insekata tokom cele zime jer se temperatura zivotnih i radnih objekata retko spusta ispod 15 stepeni Celzijusovih imajuci u vidu da sami ukucani,stanari ili podstanari zive u tom objektu.
macke i pojava i ujedi buva ilustracija 02 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Macke za razliku od pasa daleko brzo i lakse postaju steciste buva shodno svom velikom i nekontrolisanom radijusu kretanja ali sa druge strane lecenje macaka od ujeda i infekcije buva moze biti jako dugotrajan proces znajuci da koza macaka je vrlo alergicna na klasicne medikamente koje se primenjuju kod pasa.

Stoga je od sustinske vaznosti razumeti fiziologiju,klasifikaciju i zivotni ciklus buva kako bi se vlasnici pasa i macaka primarno ali i ostali stanari koji su u direktnom ili indirektnom kontaktu sa objektom zahvacenim buvama dobili blagovremenu edukaciju koja moze pomoci ne samo u ranom otkrivanju vec i sprecavanju daljih zdravstveno-ekoloskih problema.
Macija Buva Ctenocephalides felis slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Macija buva,pregled i ilustracija cele jedinke sa detaljnim prikazom skeletona i tropusa.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Buve kao jedna od najstarijih zivotinjskih vrsta insekata mogu siriti vise bolesti shodno svojoj bioloskoj i familijarlnoj klasifikaciji i ujedno ako se ne preduzmu medicinske i hemijske intervencije potpuno unistiti epidermus pasa i macaka cime imunitet kucnih ljubimaca drasticno slabi usled neocekivanih i brzih promena na kozi sto kao rezultat ima u vecini slucajeva smanjeni zivotni vek kucnih ljubimaca i prevremeno uginuce bilo koje vrsta pasa i macaka cak i onih najvecih sa ocekivanih dugim zivotnim vekom.
Prikaz pasa nelecenog od ujeda buva slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Prikaz nelecenog psa zahvacenim buvama i razvojem daljih komplikacija usled nebrige i neblagovremenog tretmana od strane vlasnika.

 

Kod coveka pojava buva shodno imunutetu coveka ne predstavlja u prvoj fazi ujeda znacajan zdravstveni problem ali ujed buva koji u sebi sadrzi mnostvo bakterija na permanentoj osnovi tokom dana,nedelja ili meseci slabi imunitet coveka i dece sto sa sobom vuce dalje ako je osoba zarazena i izujedana buvama manje ili vece zdravstvene komplikacije ne samo u dermatoloskom smislu reci vec i u kompletnom fizioloskom stanju organizma domacina koji je predmet ujeda buva.

 Fiziologija i bioloska klasifikacija buva.

Ujed buva ispod pazuha slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Prikaz ujeda buva kod pacijenta starosti 30-ak godina u predelu pazuha i donjeg dela ledja.Klik na sliku gore  za uvelicani pregled svih ujeda sa svim detaljima.

Buve pripadaju rodu bezkrilatih muva.U evolucijskom pogledu buve su takoreci evuluirale odnosno pretrpele vremensku metamorfozu tokom miliona godina od standardnih letecih muva koje poznajemo.
Prikaz ujeda buve na ruci slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Individualni prikaz ujeda buva na ruci pacijenata starosti 40-ak godina.Arhivski snimci.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Tokom evolucije razvile su napredan viralni aparat za isisavanje iskljucivo ljudske ili zivotinjske krvi.Nijedna druga namirnica buvama nije interesantna i ne zive od drugih vrsta namirnica osim ljudske i zivotinjske krvi.U daljem kontekstu govoreci buve zajedno sa stenicama i krpeljima spadaju u visu trecu klasu insekata ciji je pristup zarada 100% efektivnosti i tretmana jako detaljan i iziskuje neprestana istrazivanja i uskladjenost primene preparata sa svim vodecim Evropskim i Svetskim standardnima.
Buva ilustracija manja slika Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Detaljna ilustracija buva karakteristicnih za nase prostore.Razlikujemo telo,abdomen,glavu,grizni aparat,udove za stajanje i udove za skakanje.Klik na sliku gore za prikaz ilustracije sa svim detaljima.

Unistavanje buva je slozen proces koji da bi se primenio se mora shvatiti detaljni zivotni ciklus ovih izuzetno malih ali jos izuzetnije opasnih insekata koji su u ljudskoj istoriji ostavile crnu rupu u vidu gubitka zivota preko 100.000(sto hiljada) hiljada ljudi u Londonu za samo jednu godinu postojanja zaraze daleke 1665-1666 godine.Buve su bile direktni prenosioci zaraznih bolesti i u Moskvi 1770-e godine kada je skoro 20% stanovnika Moskva u ondasnje vreme umrlo preko 150.000 ljudi.
Kuga u Londonu 1665 godine uzrocnik buva ilustracija 150x150 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Pojava ozoglasene kuge u Londonu i srednjovekovnoj Evropi je dugo vremena bila neresiva enigma za sve lekare tog vremena do otkrica mikroskopa i naucnog otkrica da Kugu su u stvari prenosile buve putem izujedane koze pacova iz Afrike i Azije pristiglim na Britansko tlo sa dzakovima brasna i prekookeanskih brodova.Kuga je tada od 1665 do 1667-e godine uzela preko 100.000 zivota ili 15% ukupnog broja stanovnika Londona za samo par godina.Klik na sliku za uvelicani prikaz ilustracije.Tako sicusan organizam a tako opasan.

U istorji i medicini je ovaj izuzetno veliki broj umrlih poznatiji kao Kuga.Epidemija kugom je dugo vremena sve do oktrica mikroskopa i antibiotika koje deluju na gram negativne bakterije bila misterija a u ondasnje vreme je narod verovao u „Boziju kaznu“ i „Silazak djavola medju ljude“.
dostignuca nauke u borbi protiv oboljenja nastalim od ujeda buva 107x150 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Tek sa otkricem mikroskopa i aktivnim izucavanjem fizionomije buva 1894-e godine skoro preko 200 godina od prve velike manifestacije kuge u Evropi istrazivaci su zakljucili da je kuga direktno nastala kao bakterija od ujeda buva.

Otkricem mikroskopa i analiziranjem ostataka umrlih od Kuge u Londonu i Moskvi se doslo do prostog otrkica da je jedan jedini cinioc uzrokovao smrtnost preko 250.000 ljudi-bakterija“Yersinia Pestis“ ili ranije poznata kao“Pasteurella Pestis“.

 Bakterija“Yersinia Pestis“ je prema zvanicnoj objavi svih vodecih istrazivackih i medicinskih centara u Engleskoj direktan uzrok Kuge u tadasnje vreme koju su preneli putem buva prekookenaski brodovi misevi nastanjeni u dzakovima brasna iz Severne Afrike.

 

Prikaz psece buve Ctenocephalides canis slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Prikaz psece buve karakteristicne za nasa podneblja i nase cetvoronozne ljubimce.Klik na sliku gore za prikaz svih detalja i daljih objasnjenja.

Ovo je jedna vrsta bakterije koja je defacto takoreci iskorenjena ali se prenosi iskljuvo putem misjih odnosno pacovskih buva sa geo-podrucja severne Afrike i dalekog istoka.Misja odnosno pacovska Buva koja sadrzi u sebi navedenu bakteriju se u medici zove „Xenopsylla cheopis“i nije karakteristicna za nase podneblje ali je navodimo ovom prilikom da bi svim citaocima i posetiocima sajta“Dezinsekcija.net“ ukazali kako jedan mali sicusni organizam moze biti izuzetno opasan i za ono vreme u mortoloskom smislu reci poguban za zivote preko 250.000 ljudi.Misevi i pacovi sa nasih prostora u globalu ne nose ovu vrstu buva ali sa druge strane pacovi i misevi sa podrucje severne Afrike,bliskog i dalekog istoka u ruralnim podrucjima gde nije sprovedena bioloska izolacija navedenih zivotinja se moze govoriti o zaostalim primercima ovakvih miseva i pacova.
Orijentalna misja pacovska buva prenosioc Yersinia pestis bakterije i kuge u 17 veku slika manja Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Prikaz i ilustracije pacovske buve uzrocnika pojave Kuge i bakterije Yersinie Pestis u srednjem veku od koje umrlo u Evropi preko 250.000 ljudi za manje od sto godina.Bakterija i uzrok su otkriveni tek 1894-e godine.

Otkrice ove bakterije je direktno zasluzan biolog Aleksandar Yersin sa Pasterovog instituta u 1894-oj godini nakon pojave Kuge u Hong Kongu te godine.Sa ovim otkricem da u ondasnje vreme takozvana „Orijentalna Africko-Azijska buva“(Xenopsylla cheopis)je vodila u progresivna istrazivanja i rezultate na osnovu kojih je napravljen antibiotik u vidu za sadasnje vreme klasicnih ali u ondasnje vreme za zivota vaznim antibioticima u prvom redu antibiotik na bazi streptomicin-a,zatim antibiotik na bazi hloramfenikol,tetraciklina i fluorokinolona.Ovaki antibiotici u danasnje vreme kostaju par stotina dinara u maloprodaji shodno razvoju medicinske i farmaceutske tehnologije ali u ondasnje vreme nisu ni postojali.Tacnije receno bilo je potrebno preko 200 godina od 1665-e godine do 1894-e godine da bi covecanstvo shvatilo da je Kuga kao pojava direktno povezana sa pojedinacnim vrstama ujeda buva i njihovih bakterija.Vakcina je razvijena i siroko primenjena za sve kriticne zemlje sa navedenom“Orijentalnom misjom-pacovskom buvom“ u prvom redu zemlje Severne Afrike,Moreuza i Juzne Azije.

Klasifikija buva koje se pojavljuju na domacim prostorima gde spada Srbija,Crna Gora,Makedonija,Hrvatska,Bosna I Hercegovina ali i Madjarska,Rumunija i Bugarska se moze podeliti na tri podrvrste:

dlake pasa i macaka mogu u sebi sadrzati stotine larvi i jajasca buva narocito psi koji se linjaju 150x150 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Otpale dlake pasa i macaka zarazenih buvama su izuzetno opasne po coveka i zivotni prostor jer sadrzi stotine jajasca i larvi iz kojih na cirka 2-7 kalendarskih dana izlaze nove zrele jedinke buva.Klik na sliku za prikaz sa svim detaljima.

-Macja buva koja postoji na epidermusu macaka i koje prenose macke.Sluzbeni naziv u medicini za macje buve je „Ctenocephalides felis“
-Pseca buva koja postoji na koznom i potkoznom tkivu pasa.LAtinski sluzbeni naziv ove vrste psecih buva je „Ctenocephalides canis“
pas izujedan od buva Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Pas zarazen buvama bi najprioritetnije trebao biti pod konstantnim nadzorom veterinara i u koordinaciji sa strucnim sluzbama za dezinsekciju zivotnog i radnog prostora blagovreno ociscen i hospitalizovan.Ciscenje pasa od buva ne resava problem objekta gde se nalaze vlasnici istih jer buve ostaju u zivotnom prostoru oko psa.Ceo taj ciklus mora biti uskladjen sa veterinarskom sluzbom kako bi se pojava buva nakon vec prvog tretmana sa nase strane u potpunosti zavrsila sa 100% uspehom.

-Ljudska buva koja je metamorfoza odnosno miks navedenih gore dveju vrsta buva.“Pulex irritans“

Postoje jos dve jako bitne vrste buva za domace citaoce bitne a koji putuju put  Severne Evrope,Juzne i Severne Amerike i Azije.

To su:

„Buva severnog pacovskog misa“-“Nosopsyllus fasciatus“ koja je karakteristicna kao domacin na telu i kozi pacova Severne Evrope.
Prikaz buve severnih pacova Ceratophyllus Fasciatus manja slika Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Buva severno Evropskog pacova karakteristicna za sever Evrope.

„Buva orijentalnog africko-azijskog misa“-“Xenopsylla cheopis“ koja je navedena gore kao direktni uzrocnik sa svojim bakterijama za epidemiju Kuge u Londonu i Moskvi u 17 i 18-om veku.Ova buva obicno obitava i gnezdi se na kozi pacova i miseva zemalja Severne Afrike,Bliskog Istoka i Juzne Azije.

Ovo je samo pregled od preko 2000 daljih podrvrsta buva u svetu.Navedene podvrste su one najkarakteristicnije sa najvecim brojem prijavljenih slucajeva.

Na nasim prostorima se u 99,99% moze naci vrsta macjih,psecih i ljudskih buva.

Sve ove navedene vrsta buva iskljucivo skacu nikada ne lete jer im je organ za razvoj krila tokom evolutivnog procesa u potpunosti zakrzljao.
ljudske buve obitavaju i u kosi coveka ilustracija 01 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Buve u zivotnom objektu vrlo lako kod coveka nadju steciste u kosi i tu se domacin najscesce zbuni i navodi na pogresnu dijagnozu da je zarazen ljudskim vasima.

Buva je velicine od 1.5mm do maksimalnih 3 mm.Cak i pod pritiskom prstiju se ne garantuje da moze uginuti jer je telo buve jako fleksibilno i prilagodljivo ljudskim sakama i prstima.
Sa druge strane za velicinu od svega 3 mm-milimetara buva moze skociti i citavih 50 centimetara u visini ili dijagonalno, cime se na taj nacin premesta sa jednog na drugo mesto u potrazi za obrokom ili adekvatnim sklonistem u slucaju niskih ili visokih temperatura ili opasnosti.

 

 

buva i skok buve Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Buva i mogucnost da sa zadnjim nogama skoci preko 50 centimetara od zemlje i poda a visoka je svega 3 milimetara predstavlja apsolutnog sampiona od svih insekata na Planeti po pitanju odnosa skoka i visine koji je u slucaju buva 1:150.Dakle sa svojih 3 milimetara visine buva moze skociti i do 60 centimatara u odredjenim slucajevima zbog cega je izuzetno opasna i teska za standardno mehanicko unistavanje i gde je jedini dokazani farmaceustki lek-hemijski efektivni tretman od strane strucnih sluzbi.

Kao takva ujedno predstavlja sampiona u skoku jer nijedna druga zivotinjska vrsta ne moze skociti preko 150 puta visine koja prelazi njeno telo visine koja je samo 3 mm.Zato je buva kao zivotinjska vrsta zahvaljujuci urodjenoj sposobnosti da brzo i visoko skace izuzetno kompleksna za trajno unistavanje standardnim fizickim-manuelnim metodama.Jedina ispravna i u praksi dokazana procedura unistavanja buva je namenska hemijska formula koja poprskana na svim povrsinama u objektu direktno prodire kroz telo buva i dovodi u vecini slucajeva do kontaktnog uginuca.

Zivotni ciklus buva:

-Buva u proseku moze ziveti i do 12 meseci.U praksi cirka 3-6 meseci.Najopasniji medicinski podatak je taj da buva koja zivi u proseku 6 i vise meseci za vreme svog zivota donese na svet preko 3000 novih jajasca.Dobra vest je ta da za razliku od stenica buva umire u prvih 7 dana ako nema obroka odnosno domacina za usisavanjem krvi dok stenice mogu preziveti bez obroka i citavih 90 dana.Zato su buve ma koliko opasne za klasu jednostavnije u ekoloskom smislu reci od stenica.
Prva faza u zivotu buva je jaje.Nakon dva do deset dana iz jajasca nastaje larva odnono bebica-buva.Bebice buve provode u zatamnjenom prostoru dok ne stasaju za ujed odnosno usisavanje krvi.
Nakon par dana donesene krvi od majke i ostalih odraslih jedinki larva postaje zrela jedinka i krece sa usisavanjem krvi domacina.
Iz zrele jedinke se za par nedelja razvija odrasla buva koja kao takva je izuzetno otporna na vecinu hemijskih reagenasa i moze ziveti cak i do 12 meseci u spoljasnoj temperaturi ako ima obezbedjen nacin ishrane u vidu pasa i macaka lutalica ili pak mrtvih i uginutih ptica i ostalih zivotinja.

Ujed buva:

Ujed buva kod coveka iako kratkotrajan ako se ne leci moze izazvati ozbiljne promene na kozi i imunitetu Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Ujed buva u pocetku je kraktotrajan i ne suvise bolan.Bez adekvatnog hemijskog tretmana u spoljasnoj sredini gde buve zive i razmnozavaju se svakodnevno organizam vremenom slabi na bakterije koje se nalaze unutar tela buva po ujedu i usisavanju krvi iz tela domacina cime  automatski dolazi do smanjenja imuniteta i daljih nus pojava.

Ujed buva je u vecini slucajeva krakto bolan ali efekat ujeda moze potrajati danima pa i nedeljama.Osoba ima intenzivni osecaj svraba koji ne prestaje i koji osoba ne moze da kontrolise a sa svakim postupkom svraba se jos vise aktiviraju bakterije na povrsini koze tako da je u medicinskom pogledu ujed buva jako kompleksan jer iako se bol ne oseca epidermus koze slabi a ujedno i imunitet domacina sto kasnije kao sekundarnu pojavu ima prodor svih ostalih mikroorganizama u telu.

Da li buve prenose bolesti?

U praksi ne toliko ali sve zavisi od slucaja do slucaja:
ujed buva bez preduzetih hemijskih Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Stalni ujedi buva bez strucnog i efektivnog  hemijskog tretmana zivotne sredine gde se buve nalaze moze brlo brzo po pojavi uzrokovati ozbiljan poremecaj metabolizma i imuniteta svih ukucana.

 

bakterije koje prenose buve Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Nezbrinut zivotni objekat na duzu pojavu buva automatski vodi u smanjen imunoloski sistem domacina sto u prvom redu povlaci smanjenu koncentraciju-vid-osecaj nervoze,slabosti i gastroloske probleme.

-Najcesce prenosive bakterije od ujeda buva shodno klasifikaciji da li su to macje,psece ili ljudske buve mogu biti bakterije „Bartonella henselae.“-Bakterija koja se uporedo prenosi ujedom i sa macjim i sa psecim buvama.Karakterise je razdrazljivost,osecaj izuzetne malaksalosti,manji ili veci gubitak apetita,glavobolja oko delova vrata i iznad usiju ali i bol grlu i vratnim misicima.Uspesno se leci bilo kojim lekom na bazi eritromicina ili doksicilina.Dijagnostikuje se nakon bolesti macaka zarazenih buvama ili in vitro u labaratoriji nakon uzorka krvi zarazenog domacina koji je bio/bila subjekat ujeda buva unesenih od strane macaka ili pasa u domacinstvu,podrumu ili radnom prostoru.
„Rickettsia felis“-ovu bakteriju prenose najcesce macje buve.Manifestuje se razlicito od domacina i imuniteta ujedene osobe.Moze izazvati hronicni osecaj slabosti,vrtoglavice i drhtavice uz prolazni proliv i gubitak apetita.Leci se antibioticima na bazi doksicilina ili hemomicina-azitromicina.U principu ako je osoba normalnog imuniteta simptomi prolaze za prvih 5-12 dana po pojavi.Kod starijih osoba i dece simptomi mogu trajati znatno duze i sto je jako retko voditi u ozbiljne komplikacije ako se ne krene sa dijagnozom i blagovremenim lecenjem.
macje buve su za razliku od psecih izuzetno destruktivnije po pitanju napada na imunoloski sistem coveka Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Ujedi macijih buva se mnogo brze i teze manifestuju kod osoba sa slabijim imunitetom za razliku od psecih buva koji mogu ali i ne mora da znaci da ostavljaju duze posledice.U praksi macije buve su nekoliko puta opasnije i sa duzim negativnim efektom po zdravlje ujedene osobe nego li standardne psece buve.

„Rickettsia typhi“-Ova bakterija je po svim vodecim svetskim izvestajim najeminentijih medicinskih ustaniva direktni uzrocnik „Murinskog tifusa“.Murinski tifus se prenosi putem koze zarazenog pacove ili misa.Sa misa na macki se prenosi nakon konzumiranja i hvatanja miseva od strane macaka.Leci se uspesno kod pacijenata sa standardnim,normalnim imunitetom na bazi lekova koji u sebi sadrze aktivnu komponentu tetraciklin ili hloramfenikol.Starije osobe mogu pretrpeti duze i jace posledice ako na vreme ne krene sa lecenjem.
„Yersinia pestis“-Jako retka bakterija takoreci u izumiranju ali ipak i dan danas prisutna u nerazvijenim podrucjima Afrike,Bliskog Istoga I Juzne Azije.Direktni je uzrocnik Kuge.

Ali i viruse pod nazivom „Miksoma Virus“-(Myxoma virus).

lovci i divljina i mogucnost prenosa virusa Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Miksoma virus se prenosi putem zarazene kozi divljaci u prirodi i kontakata osoba sa takvih zivotinjama.Od sustinske je vaznosti blagovremeni postupak kompletne dezinsekcije i dezinfekcije odece,ruku,koze i aparature pred ulazak u zivotni i radni prostor nakon povratka sa lova ili istrazivackog rada u prirodi i bliskog kontakta sa zivotinjama u prirodi.

Miksoma virus prenose buve na kozi sisara u divljini ili kanalizaciji u prvom redu pacovi,misevi ali i sumski zecevi i divljac.Osobe koje cesto borave u divljini i imaju kontakt sa divljacima takoreci svih vrsta sisara pocev od zeceva i veverica preko jelena ,srndaca,jazavaca i ostalih sumskih zivotinja iz reda sisara.Karakterise se jakim svrabom i uzrokuje duze lecenje nakon ujeda standardnih buva.Leci se sa manjim ili vecim uspehom lekovima na bazi doksicilina.Najteze pogodjeni ovim virusom su posetioci suma i sumskih parkova ali i lovci na divljac,zeceve i ostale sisare u sumama ako se nakon dolaska sa mesta zarazenih buvama ne uradi blagovremena dezinfekcija i neutralizacija zarazene odece,ruku i koze.

Lecenje i tretman na ujede buva kod domacih zivotinja u prvom redu pasa i macaka:

-Lecenje pasa i macaka se sprovodi kroz uzajamnu saradnju sa veterinarskim drzavnim ili privatnim subjektima kroz program neutralizacije i odbijanja buva na kozi kucnih ljubimaca.
veterinarski pregled na pojavu buva Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Dijagnostika i kompletno izlecenje pasa i macaka se mora obavljati u koordinaciji sa veterinarskom sluzbom i obezbedjivanjem pasa i macaka od skokova i kacenja insekata na kozi.Nakon toga se primenjuje strucni dezinsekcioni tretman celog zivotnog ili radnog objekta.

Postoje vise nacina prvo otklanjanja a kasnije i trajnog odbijanja dospeca buva na kozi domacih zivotinja.

Jedan od osnovnih sastojaka je „lufenuron“ ili pak“metopren“ koji imaju osnovnu ulogu da zaustave pristup i skladistenje buva na dlaci i koznom tkivu zivotinja.

Jako je bitno reci da u postupku tretmana na kozi macaka se moraju koristiti strogo blagi i namenski soft preparati za razliku od pasa koji mogu primati standardnu terapiju.Koza macaka je daleko osetljivija od koze pasa te stoga preparati koji su namenjeni psima nikada u praksi se ne smeju koristititi kao tretman na pojavu buva kod macaka bez prethodnog strucnog razgovora i zvanicnog odobrenja veterinara.
advantix k9 i frontline uporedjenje 300x184 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Uporedjenje Advantix K9 i Frontline Plus preparata gde proizvodjac u ovom slucaju Bayern istice niz naprednih dokazanih ucinaka u odnosu na standardni Frontline.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Na trzistu postoje preparati poput „Advantix K9″-a namenjenim iskljucivo psima poznatog nemackog proizvodjaca“Bayer“ iz Minhena.Ovaj preparat je namenjen samo tretmanu na pojavu buva kod pasa.Kod macaka se ne sme korisititi.Detaljno o ovom proizvodu mozete videti klikom OVDE.

Za efikasno i dokazano resenje problema pojave buva kod pasa moze se primeniti i dokazani „Frontline“ preparat sa visestrukim dejstvom.Namenjen je samo psima.Vise o ovom preparatu mozete videti klikom OVDE.

Tretman macaka je malo slozeniji ali ne i neresiv shodno genetskom sastavu koze koja je vrlo alergicna na bilo koji preparat za razliku od koza pasa.

Preparati koji se koriste za subijanje i pojavu buva kod macaka mozete videti klikom OVDE.

frontline ilustracija veca 300x192 Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.

Zastita pasa od ujeda buva i krpelja mora se primeniti sa dokazanim proizvodjacima i u konsultaciji sa veterinarom.Pojava buva kod macaka se ne sme tretirati preparatima za pse bez prethodne saglasnosti veterinara imajuci u vidu cinjenicu da koza macaka je daleko podlogzna kontraindikacijama za razliku od koze pasa.

Navedeni proizvodi se mogu kupiti i kod nas od najblizeg prodavca hrane za zivotinje ili veterinarske sluzbe.
Sto se tice zivotnog prostora u kom ukucani zive on i dalje ostaje steciste larvi,jajasca i zivih jedinki buva.
Stoga je blagovremeni i detaljan hemijski tretman jedino efektivno resenje pojave ujeda i svraba na kozi coveka,ukucana i svih clanova porodice.
Tretman na pojavu buva je malo kompleksniji od pojave standardnih insekata.Zahteva detaljnu pripremu i stalnu saradnju sa vlasnikom ili zakupcem objekta gde se nalaze jedinke buva.

Sam tretman u proseku traje 30-60 minuta i ponavlja se dva puta na 7 kalendarskih dana.

Nakon tretmana dovoljno je sat i po do dva biti van i nakon toga ukucani mogu nesmetano koristiti objekat.U 99% slucajeva sve zive jedinke buva su unistene ali se sigurnosti radi zbog ostavljenih larvi i jajasca tretman ponavlja za 7 dana.NAkon drugog tretmana mozemo govoriti u teoretskom smislu reci o totalnom unistenju buva u zivotnom i radnom prostoru.
Podrumi i tavani sa druge strane mogu biti jako kriticni zbog svog tamnog i nedostupnog dela ali se i oni sa velikim uspehom resavaju uz stalnu saradnju sa vlasnicima podruma ili predstavnikom zgrade.

Cena unistavanja buva,stenica i krpelja zbog svoje kompleksnosti izvodjenja,namenskih preparata sa sertifikatom iz uvoza i angazovanjem tehnickih izvrsioca gde je potrebno takoreci visegodisnje iskustvo u radu i najozbiljniji pristup u resavanju problema se razlikuje od  cene standardnih tretmana.

Pozvati na telefone komercijale za detaljan opis Vaseg problema ili poslati SMS za besplatan povratni poziv sa nase strane na telefone:


Sa naznakom“Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije“ i bice te pozvani potpuno besplatno ubrzo u okviru radnog vremena nase sluzbe komercijale bez obzira na mesto odakle pozivate ili duzinu trajanja razgovora

Citaoci naseg sajta koji zive van grada Beograda i van Novoga Sada a imaju ujede i neresivu pojavu buva,mogu koristiti u praksi 100% dokazani preparat „S-BOX“ koji pored stenica takoreci sa 100% uspesnosti tretira i pojavu buva,shodno njihovoj genetskoj nomenklaturi.PAket „S-BOX“ pored stenica je stoga namenjen i za unistavanje buva u zivotnom i radnom prostoru sa takoreci istom efektivnoscu kao i na pojavu stenica.


Citaoci i posetioci sajta koji zive u Vojvodini van grada Novoga Sada mogu naruciti dolazak nasih tehnickih izvrsioca iz Novoga Sada za podrucje cele Vojvodine na gore navedene telefone 021-661-93-50 ili 064-101-76-87:

Citaoci i Klijenti iz Beograda i okoline mogu nas pozvati svakog radnog dana za dolazak vec narednog dana po dogovorenom terminu na telefone:

011-413-50-01
066-505-505-7
061-309-23-36
063-742-84-63

Klijenti iz gradova Van Beograda,Novoga Sada i Vojvodine za sada jedino resenje mogu naci u nasem paketu za samostalnu dezinsekciju „S-BOX“ koji stize narednog dana po narudzbenici i koji klijenti shodno uputstvu i u pismenoj i usmenoj formi sa nase strane samostalno primenjuju.Dolazak za navedene gradove u zavisnosti od kompleksnosti pojave buva i kvadrature objekta gde klijent ne moze samostalno uradeti dezinsekciju na pojavu buva kao i u slucaju blize udaljenosti mesta i objekta od grada Beograda je moguc uz prethodni dogovor sa sluzbom komercijale na gore navedene telefone.

Medicinska klasifikacija buva-
zvanicni medicinski nazivi

Carstvo:

Animalia
Vrsta: Arthropoda
Klasa: Insecta
Podklasa: Pterygota
Nadklasa: Neoptera
Roditeljska klasa: Endopterygota
Tip: Siphonaptera
Latreille, 1825
Dalje podvrste

Ceratophyllomorpha
Hystrichopsyllomorpha
Pulicomorpha
Pygiopsyllomorpha

Sinonimi
Aphaniptera ნინო

 

 

lecenje od ujeda osa slika manja Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa sumara u Prokuplju pre par dana.Izvor dnevni list Blic.rs.Klik na sliku gore za pregled u punoj velicini

Po pisanju dnevnih novina u prvom redu Blic-a i ostalih novinskih kuca svega par minuta je u slucaju uvecanog broja ujeda osa dovoljno da zrtva odnosno pacijent podlegne kolicini otrova koje ispustaju ose prilikom ujeda.
prikaz glave osa namenskim fotoaparatom u makro modu sajt dezinsekcija net Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Prikaz glave ose iz najblizeg moguceg ugla snimanja namenskim fotoaparatom.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografija su zasticena.

Pojedinacni ujed osa moze biti bolan ali nikada koban.U slucaju vise uboda osama pacijent dozivljava stanje soka,sa padom pristiska i gubitkom svesti ravnoteze i orijentacije.U medicini se ovo drugacije opisuje kao „amfiloticki sok“ gde se mora reagovati jako brzo kako se vitalni organi pacijenta u prvom redu mozak,srce i jetra ne bi ostetili od otrova osa ubrizganih u telo pacijenta.Narocito je opasan ujed ose direktno u arteriju pacijenta koji je obicno deo vrata ili ispod usiju.Neretko ose ujedaju ispod pazuha sto moze dovesti do ozbiljnih srcanih smetnji cak i do srcanog udara u blazoj ili jacoj formi sve u zavisnosti od starosti i imuniteta ujedene osobe osama.Od presudne je vaznosti da ujed strsljena je za razliku od ujeda osa 5-15 puta jaci.Ujed strsljena moze voditi u duboku komu a nerekto i smrt kod starijih i mladjih pacijenata.
ujed osa sumara u prokuplju sajt dezinsekcija net slika manja Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa Sumara u Prokuplju kod Nisa koji je direktno nesmotreno pao na panj pun osa.Klik na sliku gore za prikaz fotografija sa svim detaljima.Izvor i fotografije dnevni list Blic.rs

Pojava osa je jako ucestala u letnjim mesecima ne samo u sumskim predelima vec i u urbanim sredinama trazeci svoje gnezdo.Razlog za masovnu pojavu osa u urbanom prostoru pored njihovih prirodnih stecista je mozemo slobodno reci jako velika upotreba ne sertifikovanih pesticida i insekticida koje se neplanski i bez sertifikata nanose na navedena prirodna stecista u prvom redu sume,planine,reka i jezera.Bezeci od svega sto nije prirodno ose,pcela i strsljenovi pronalaze svoje skroviste u urbanim sredinama poput zidova kuca,deo izmedju crepova i krovnih dasaka a neretko ih vidjamo i na terasama koje se najcesce oseti po zujanju u vecernjim satima.
ujed osa direktno u arteriju moze biti jako opasan po ujedenu osobu Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa direktno u ruci moze prouzrokovati oduzetost tog dela tela na najmanje par sati do nekoliko dana uz ogromnu kolicinu bola za koju su potrebni jaki protivotrovi.

prikaz ose pogled odozgo Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Prikaz osa pogled odozgo fotografija za raspoznavanje osa od pcela i strsljenova

Slucaj sumara iz Prokuplja Slavise Maletica kod Nisa je dovoljno recit sto se tice ujeda osa.Nesrecni covek je imao pri sebi telefon tako da je pozvao blagovremeno u pomoc svog najblizeg kolegu dok otrov osa jos nije poceo da deluje u punoj meri.
Kako isticu mediji i zvanicne medicinske ustanove ovoga kraja samo prethodnih dana više od dvadesetak osoba je zatrazilo pomoc lekara od ujeda osa i insekata na podrucju Prokuplja i okolnih mesta.

Vidi izvor i detaljan clanak ovde. 

 

ujed osa kod starijih i mladjih pacijenata moze prouzrokovati amfiloticki sok srcani i mozdani udar Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa kod starijih i mladjih pacijenata sa slabijim i narusenim imunitetom moze izazvati momentalni sracani udar ili amfiloticki sok.

U Hitnoj službi kažu da su učestale intervencije koje se odnose na alergijske reakcije izazvane ujedom insekata i zato upućuju apel građanima, a pogotovu onima koji su alergični na ujed insekata, da povedu računa i klone se mesta gde mogu biti napadnuti.
ujed osa lecenje antibioticima moze biti dugo i bolno Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Koktel lekova od najmanje dve ili tri razlite vrste kako protiv opstih bolova tako i protiv zgrusavanja krvi i mozdanog i srcanog udara je obavezan nakon ujeda osa.

Uklanjanje gnezda osa i strsljenova od strane nestrucnih sluzbi i pogotovo usmenih uputstva prodavaca u poljoprivrednim apotekama koji imaju za cilj samo prodati preparate svesno ili nesvesno saljuci kupce preparata u takoreci neizvestan obracun sa osama i strsljenovima moze imati jako velike posledice za zdravlje osobe koja primenjuje postupak uklanjanja osa i osinjaka bez adekvatne pripreme recepture i samog nacina izvodjenja postupka.
ujed osa u vratu moze voditi u komi od nekoliko dana Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa direktno u arteriji na vratu sto se retko ali ipak desava moze izazvati mozdani udar vec nakon tridisetak minuta po ujedu ako se ne pristupi medicinskom tretmanu na vreme.

Svaki pokusaj usmenog ubedjivanja prodavaca poljoprivrednih apoteka da je dovoljna samo jedna vrsta preparata „od par stotina dinara“ je veliki rizik gde prodavac preparata ne rizikuje nista odnosno prodaje preparat dok kupac istih moze proci sa jako velikim brojem ujeda za koje prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.
prodavci u poljoprivrednim apotekama svesno ubedjuju kupce da kupe bilo sta zarad sopstvenog profita Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Prodavci u poljoprivrednim apoteka se rukovode formulom i postulatom brze zarade ne razmisljajuci mnogo o zdravlju i posledicama kupaca koji dobiju ujede osa ma koji vid preparata koristili.

Da bi se gnezdo osa u potpunosti saniralo potreban je detaljan pristup,visegodisnje iskustvo u radu sa uklanjanjem gnezda osinjaka i gnezda strsljenova kao i mikstura i mesavina od najmanje 4 i 5 preparata koji se doziraju ne manje od 5-6 litara u brzom i jakom mlazu za koje je pak potrebna profesionalna aparatura sa sertifikatom.

 

 

ujed osa na donjim ekstremitetima prouzrokuje odsustnost osobe van svih zivotnih i radnih Funkcija nekoliko dana Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Ujed osa na clancima i petama rezultovace barem 3-4 dana u mirovanju pacijenta van svih radnih i socijalnih funkcija.

Stoga apelujemo na sve gradjane i citaoce sajta „Dezinsekcija.net“ da nam se jave bez obzira na mesto gde se nalaze kako bi usmenom besplatnom konsultacijom putem telefona ili licnim dolaskom dobili sve informacije od strane nase strucne sluzbe pre izvodjenja celog tretmana.
prikaz ose u punoj velicini razlika u odnosu na pcelu je ocigledna Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Prikaz ose pogled sa strane.Sajt Dezinsekcija.net.Sva prava autora fotografije su zasticena.

Za podrucje grada Beograda I Novoga Sada besplatan dolazak je ukljucen u cenu.Za sve ostale gradove dajemo besplatne informacije i namenske pakete za unistavanje osa u vidu „O-Box“ paketa koji je u pripremi i koji ukljucuje sve sto je potrebno da bi osobe koje imaju pojavu osa i strsljenova mogle sa 100% sigurnosti po svoje zdravlje primeniti postupak ukljanjanja navedenih osa i strsljenova.Vise o tome mozete saznati na nase telefone komercijale i tehnicke sluzbe sa Vase desne strane.
paljene povrsinama zahvacenim osama u zabacenim predelima moze uzrokovati samo agresivnost osa i ekolosku katastrofu objekta Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Paljenje dela tavana ili dela krova zahvacenim osama je sve samo ne siguran nacin da se ukucani rese osa.Paljenjem i izazivanjem pozara se samo podstice agresivnost osa i mogucnost razvitka vatre na sve delove objekta kuce i stana.Verovanje i saveti naroda medjusobnim savetima u slucaju osa izazivanjem vatre ne resavaju pojavu osa na trajnoj osnovi vec mogu izazvati opstu ekolosku katastrofu.

Svaki pokusaj unistavanja osa popust izazivanja vatre,paljenja i koriscenjem nesertifikovanih preparata od“par stotina dinara u pakovanju od 200 militara“ moze voditi u jako ozbiljne zdravstvene probleme samog izvrsioca dezinsekcije imajuci u vidu jacinu otrova i broj ujeda koji preko 10 moze voditi u 99% slucajeva u komu pacijenata.
preporuke prodavaca u poljoprivrednim apotekama i pored svih dobrih namera samog prodavca mogu biti samo gubljenje vremena novca i neiskrenog saveta zarad sticanja profita Ujed osa moze biti koban ako se ne krene sa lecenjem primer sumara iz Prokuplja to dokumentuje na licu mesta.

Neiskrene preporuke prodavaca zarad brzog profita pri prodaji bilo kakvih preparata kupcima koji imaju pojavu osinjaka moze se zavrsiti sa teskim posledicama od strane osobe koja primenjuje preparat.

 

Sajt „Dezinsekcija.net“ donosi ovom prilikom kompletan Zakon o zastiti Zivotne sredine.


Z A K O N

 

O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

 

Član 1.

 Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

 

Sistem zaštite životne sredine

 

Član 2.

 

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:

 

1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;

 

2) sprečavanje,  kontrolu,  smanjivanje  i  sanaciju  svih  oblika zagađivanja životne sredine.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

 

 

Značenje izraza

 

Član 3.

 

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

 

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

 

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

 

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

 

5)  javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

 

6) geodiverzitet   (geološka   raznovrsnost)   jeste   prisustvo   ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura

 

 

 

i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

 

7) biodiverzitet  (biološka  raznovrsnost)  jeste   raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8)  katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim  procesima,  karakteristikama,  materijalnim  bilansima  na  ulazima  i izlazima  sirovina,  poluproizvoda  i   proizvoda,  postrojenjima  za   prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

 

9) aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost)  jeste  svaki  zahvat  (stalni  ili  privremeni)  kojim  se  menjaju  i/ili  mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

 

10) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

 

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

 

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

 

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

 

15) zagađujuće  materije  jesu  materije  čije  ispuštanje  u  životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

 

16) opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih  vrednosti)  i  prekomerno  (preko  dozvoljenih  graničnih  vrednosti) opterećenje;

 

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja  mera  radi  otklanjanja  uzroka  narušavanja  kvaliteta  ili  štete  po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

 

18) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

 

 

 

19) imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

 

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje   dostupne   tehnike   predstavljaju   najefektivnije   i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

 

23) rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uključujući i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oštećenjem;

 

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

 

26) javnost  jeste  jedno  ili  više  fizičkih  ili  pravnih  lica,  njihova udruženja, organizacije ili grupe.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine

 

Član 4.

 

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

 

 

 

 

 

 

 

samouprave);


1)  Republika;

2)  autonomna pokrajina;

3)  opština,    odnosno    grad    (u    daljem    tekstu:    jedinica    lokalne

 

 

4)  preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u

 

obavljanju  privredne  i  druge  delatnosti  koriste  prirodne  vrednosti,  ugrožavaju  ili

zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

 

5)  naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

 

6)  građanin,  grupe  građana,  njihova  udruženja,  profesionalne  ili druge organizacije.

 

Svi  subjekti  sistema  zaštite  životne  sredine  dužni  su  da  čuvaju  i unapređuju životnu sredinu.

 

 

 

Obaveze subjekata

 

Član 5.

 

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korišćenje prirodnih bogatstava; uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

 

Jačanje svesti

 

Član 6.

 

Državni organi, naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine.

 

Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine.

 

 

Udruženja građana

 

Član 7.

 

Udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu aktivnosti i mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.

 

 

Saradnja

 

Član 8.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju odluka.

 

Republika ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

 

 

Načela zaštite životne sredine

 

Član 9.

 

Osnovna načela zaštite životne sredine jesu:

 

 

 

1)  Načelo   integralnosti   -   državni   organi,   organi   autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.

 

2)  Načelo prevencije i predostrožnosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.

 

Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

 

Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu.

 

3)  Načelo očuvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.

 

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta.

 

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.

 

4) Načelo održivog razvoja - održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

 

Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

 

5) Načelo  odgovornosti  zagađivača  i  njegovog  pravnog sledbenika  -  pravno  ili  fizičko  lice  koje  svojim  nezakonitim  ili  neispravnim aktivnostima  dovodi  do  zagađenja  životne  sredine  odgovorno  je  u  skladu  sa zakonom.

 

Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

 

Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine.

 

Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.

 

6) Načelo „zagađivač plaća“ - zagađivač plaća naknadu za zagađivanje  životne   sredine   kada   svojim   aktivnostima  prouzrokuje  ili   može

 

 

 

prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

 

Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje  i  smanjivanje  zagađivanja  koji  uključuju  troškove  rizika  po  životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

 

7)  Načelo „korisnik plaća“ -  svako ko  koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.

 

8)  Načelo  supsidijarne odgovornosti -  državni  organi,  u  okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.

 

9) Načelo primene podsticajnih mera - državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne sredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije i sprečavanjem ili smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom  najboljih  dostupnih  tehnika,  postrojenja  i   opreme  koja   ne   zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.

 

10) Načelo informisanja i učešća javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.

 

Podaci o stanju životne sredine su javni.

 

11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu - građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

 

Posebni zakoni

 

Član 10.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje:

 

1)  procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu;

2)  integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja;

3)  zaštita prirode;

4)  zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa;

5)  upravljanje hemikalijama;

6)  upravljanje otpadom;

7)  jonizujuća i nejonizujuća zračenja;

8)  zaštita od buke i vibracija i dr.

 

 

 

II. UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

 

 

1. Planiranje i korišćenje prirodnih vrednosti

 

Upravljanje prirodnim vrednostima

 

Član 11.

 

Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem održivog korišćenja i očuvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zaštite životne sredine utvrđenih ovim i posebnim zakonom.

 

Prirodne vrednosti su:

 

1)  prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

 

2)  zaštićena prirodna dobra;

 

3)  javna prirodna dobra.

 

Prirodne vrednosti mogu se davati na korišćenje u skladu sa uslovima i na način utvrđen ovim i posebnim zakonom.

 

 

Strateški dokumenti

 

Član 12.

 

Održivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti obezbeđuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

 

Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skupština.

 

Nacionalna strategija sadrži, naročito:

 

1)  načela održivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

 

2)  analizu stanja i dosadašnjeg stepena istraženosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

 

3)  bilansne  kategorije  (prostorne  i  vremenske  funkcije,  količine, kvalitet, ugroženost, obnovljivost, strateške rezerve i sl.) i predviđanje trendova promene stanja;

4)  način vrednovanja i uslove održivog korišćenja prirodnih resursa i

 

dobara;

 

 

5)  plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strateških prioriteta

 

istraživanja i korišćenja prirodnih resursa;

 

6)  ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili

dobra;

 

 

 

7)  uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

 

8) smernice za dalja istraživanja u oblasti pojedinačnih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donošenje planova i programa.

 

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinačni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.

 

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije ( udaljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalne strategije.

 

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstava,   privremeno   ograničiti   obim   korišćenja   prirodnih   vrednosti   na određenom području.

 

 

 

Srbije“.


Nacionalna strategija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike

 

 

 

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 13.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa strateškim dokumentima iz člana 12. ovog zakona i svojim specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedničke programe iz stava 1. ovog člana.

 

 

Kontrola korišćenja i zaštita

 

Član 14.

 

Kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naročito:

 

1)  sprovođenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

 

2) primenom standarda, normativa i propisa o korišćenju i zaštiti prirodnih resursa i dobara;

 

3) strateškom  procenom  uticaja  na  životnu  sredinu  planova, programa, osnova i drugih akata kojima se uređuje korišćenje prirodnih vrednosti i zaštita životne sredine;

 

4) procenom uticaja projekata na životnu sredinu na svim nivoima istraživanja i eksploatacije;

5)  integrisanim    sprečavanjem    i    kontrolom    zagađivanja    životne

 

sredine;

 

 

6)  usklađenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

 

 

 

7)  vođenjem katastra korišćenja prirodnih bogatstava i dobara;

8)  organizovanjem monitoringa korišćenja prirodnih resursa i dobara, stanja životne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

 

Saglasnost za korišćenje

 

Član 15.

 

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

 

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Obaveze korisnika

 

Član 16.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  koristi  prirodne  resurse,  odnosno  dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.

 

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

 

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

 

 

Zaštićena prirodna dobra

 

Član 17.

 

Zaštićena prirodna dobra koriste se i unapređuju na način koji omogućava njihovo trajno očuvanje i unapređivanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.

 

U zaštićenom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se  ugrožava  kapacitet  životne  sredine,  prirodna  ravnoteža,  biodiverzitet, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednosti ili na bilo koji način degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

 

 

 

Korišćenje i zaštita javnih prirodnih dobara

 

Član 18.

 

Javna prirodna dobra, kao dobra od opšteg interesa, koriste se na način i pod uslovima kojima se omogućava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizičkih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

 

 

Korišćenje prostora

 

Član 19.

 

Razvojnim i prostornim planom utvrđuju se zone izgradnje na određenim lokacijama zavisno od kapaciteta životne sredine i stepena opterećenja, kao i ciljeva izgradnje unutar određenih delova na tim lokacijama.

 

U pojedinim zonama u kojima je utvrđena zaštitna udaljenost ili područje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na način utvrđen posebnim propisima u skladu sa prirodom opterećivanja životne sredine.

 

 

Javne zelene površine

 

Član 20.

 

Javne  zelene  površine  u  naseljenim  mestima  i  predelima obuhvaćenim prostornim i urbanističkim planovima podižu se i održavaju na način koji omogućava očuvanje i unapređivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

 

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na način koji određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Opšti uslovi zaštite, način podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vođenja podataka o javnim zelenim površinama uređuju se posebnim zakonom.

 

 

2. Zaštita prirodnih vrednosti

 

Integrisana zaštita

 

Član 21.

 

Zaštita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovođenjem mera za očuvanje njihovog kvaliteta, količina i  rezervi, kao  i  prirodnih procesa, odnosno njihove međuzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini.

 

 

Zaštita tla i zemljišta

 

Član 22.

 

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

 

 

 

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište.

 

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

 

 

Zaštita voda

 

Član 23.

 

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

 

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.

 

 

Zaštita vazduha

 

Član 24.

 

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko- tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima.

 

 

Zaštita i očuvanje šuma

 

Član 25.

 

Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šumama, očuvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

 

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slučaju prekograničnog zagađivanja.

 

 

 

Očuvanje biosfere i zaštita biodiverziteta

 

Član 26.

 

Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama, njihovih zajednica i staništa, uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema, uz obezbeđivanje njihove održivosti.

 

Biodiverzitet  i  biološki  resursi  štite  se  i  koriste  na  način  koji omogućava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapređivanje u uslučaju narušenosti.

 

Zaštita biodiverziteta, korišćenje bioloških resursa, genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima.

 

 

Zaštita i korišćenje flore i faune

 

Član 27.

 

Radi zaštite biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadležni organi i organizacije kontrolišu unošenje i gajenje biljnih i životinjskih vrsta stranog porekla.

 

Zabranjeno  je  uznemiravati,  zlostavljati,  ozleđivati  i  uništavati  divlju faunu i razarati njena staništa.

 

Zabranjeno je uništavati, kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru, odnosno uništavati i razarati njena staništa.

 

Određene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na način i pod uslovima utvrđenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

 

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši promet vrsta divlje flore i faune dužno je da plaća naknadu.

 

Visina naknade iz stava 5. ovog člana utvrđuje se aktom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog člana prihod su budžeta Republike i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Promet ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune

 

Član 28.

 

Uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena količina ili broj primeraka ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

 

 

 

Tranzit  ugroženih  i  zaštićenih  vrsta  divlje  flore  i  faune,  njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

 

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

 

1)  mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se izvozom ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici;

 

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene da se izvozom ugrožene i zaštićene vrste divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog člana, sadržinu i izgled dozvole.

 

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan način.

 

 

Opasne materije

 

Član 29.

 

Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  upravlja  opasnim  materijama  ili  koje primenjuje  tehnologije  štetne  po  životnu  sredinu,  dužno  je  da  preduzima  sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru.

 

 

Upravljanje otpadom

 

Član 30.

 

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja  sa  otpadom  u  okviru  sistema  sakupljanja,  transporta,  tretmana  i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

 

Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje  sekundarnih  sirovina  i  korišćenje  otpada  kao  energenta,  odnosno odlaganje otpada.

 

 

 

Zaštita od buke i vibracija

 

Član 31.

 

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

 

Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih ljudskom delatnošću.

 

 

Zaštita od zračenja

 

Član 32.

 

Zaštita od zračenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zračenja koja potiču iz jonizujućih i nejonizujućih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zračenja emituju ili mogu da emituju.

 

Pravno i fizičko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizujućih i nejonizujućih zračenja po propisanim uslovima i na propisan način.

 

 

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Preventivne mere Planiranje i izgradnja Član 33.

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područjima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

 

1) prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

 

2)  obezbedi  zaštita  i  nesmetano  ostvarivanje  funkcija  zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

 

3)  obezbedi očuvanje izgrađenog prostora;

 

4)  obezbede uslovi za odmor i rekreaciju čoveka;

 

5)  odrede mere zaštite životne sredine;

 

6)  prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 2), 3) i 4) ovog

člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

 

 

 

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom.

 

 

Prostorno i urbanističko planiranje

 

Član 34.

 

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

 

1)  utvrđivanje   posebnih   režima   očuvanja   i   korišćenja   područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

 

2)  određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanciju ovih područja;

 

3)  utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

 

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

 

Član 35.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

 

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

 

 

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu

 

Član 36.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

 

Procena  uticaja  projekta  na  životnu  sredinu  obuhvata  projekte  iz oblasti  industrije,  rudarstva,  energetike,  saobraćaja,  turizma,  poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom.

 

 

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

 

Član 37.

 

Za rad novih i postojećih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

 

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom.

 

 

Procena opasnosti od udesa

 

Član 38.

 

Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a  koje mogu izazvati udes dužno je da u  postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

 

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

 

 

 

 

 

sanacije.


1)  sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

 

2)  preduzimanje    mera    otklanjanja    posledica    udesa,    odnosno

 

 

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

 

 

 

2. Uslovi zaštite životne sredine

 

2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije

 

 

Granične vrednosti

 

Član 39.

 

U Republici utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije, odnosno granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija i energije u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja.

 

Jedinstveni  normativi  utvrđuju  se  radi:  kontrole  kvaliteta  vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

 

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe imisije zagađujućih materija u životnoj sredini utvrđuje Vlada.

 

 

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

 

Član 40.

 

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

 

Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti.

 

Prevozna sredstava koja se proizvode i puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja.

 

 

Ograničenje radi primene standarda

 

Član 41.

 

Radi postepene primene standarda emisija i imisija iz člana 39. ovog zakona i očuvanja prirodnih vrednosti, Vlada može, na određeno vreme, ograničiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na određenom području.

 

Vreme na koje Vlada utvrđuje ograničenja iz stava 1. ovog člana određuje se u skladu sa propisanim graničnim vrednostima i Nacionalnim programom zaštite životne sredine.

 

 

 

Upozorenje javnosti

 

Član 42.

 

Ministarstvo obaveštava javnost i donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima neposredne opasnosti ili prekoračenja propisanih graničnih vrednosti zagađenja.

 

Ministar propisuje kriterijume za donošenje akta iz stava 1. ovog člana i način upozorenja javnosti.

 

Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučaju iz stava 1. ovog člana ako je zagađenje ograničeno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na šire područje.

 

 

Status ugrožene životne sredine

 

Član 43.

 

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za područje od značaja za Republiku određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Status posebno ugrožene životne sredine određuje Vlada.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

 

 

2.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

 

 

Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

 

Član 44.

 

U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

 

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

 

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi  uključivanja u  sistem upravljanja i  kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

 

Član 45.

 

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se

 

 

 

odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

 

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjivač iz pravnog i fizičkog lica ili van njega.

 

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

 

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

 

1) izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2)  potvrda akreditovanog ocenjivača EMAS o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

 

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

 

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana propisuje ministar. Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

 

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

 

 

Akreditacija

 

Član 46.

 

Akreditacija ocenjivača EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje akreditacija.

 

Akreditovani ocenjivač EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizička lica koja se uključuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

 

 

Registri sistema EMAS

 

Član 47.

 

 

 

EMAS.


Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem

 

 

 

Podaci iz registra EMAS su javni.

 

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivača sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra,  a  na  zahtev  Ministarstva  dostavlja  i  podatke  u  vezi  sa  postupkom akreditacije ocenjivača EMAS.

 

Na   zahtev   Ministarstva   akreditovani   ocenjivač   EMAS   dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

 

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

 

 

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

 

Član 48.

 

Ministarstvo će odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fizičko lice ne ispunjava uslove za uključenje u sistem EMAS.

 

Iz registra sistema EMAS briše se pravno i fizičko lice:

 

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaćenoj naknadi;

 

2) ako se utvrdi da pravno i fizičko lice ne ispunjava jedan ili više uslova za registraciju;

 

3)  ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izveštaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivača EMAS.

 

Ministarstvo može u slučaju iz stava 2. ovog člana odlučiti da registraciju pravnog i fizičkog lica suspenduje na određeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

 

 

Znak EMAS

 

Član 49.

 

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizička lica koja su registrovana u sistem EMAS u slučajevima i na način utvrđen u skladu sa zakonom.

 

 

Ovlašćenje za donošenje propisa

 

Član 50.

 

Ministar propisuje:

 

1) zahteve za uspostavljanje i sprovođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine;

 

2) sadržinu izveštaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

 

 

 

3) sadržinu izjave za uključivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

 

4)  način  provere  sistema  EMAS  unutar  pravnog  i  fizičkog  lica  i sadržaj izveštaja ocenjivača;

 

5)  sadržinu, izled i upotrebu znaka EMAS.

 

 

2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga

 

 

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

 

Član 51.

 

Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

 

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

 

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava

2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

 

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

 

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

 

 

Upozorenje na deklaraciji

 

Član 52.

 

Proizvođač ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagađenje životne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati.

 

Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važećim standardima i propisima za rukovanje.

 

 

 

Ekološki znak

 

Član 53.

 

Ekološki znak utvrđuje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda koji u poređenju sa sličnim proizvodima manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

 

Ekološki znak utvrđuje se i za procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.

 

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizičko lice može dobiti pravo na korišćenje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

 

1)  potrošnja energetskih resursa;

2)  emisija štetnih i opasnih materija;

3)  proizvodnja otpada;

4)  potrošnja prirodnih resursa i dr.

 

Ministar propisuje bliže uslove i postupak za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemente, izgled i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

 

 

Dodela i oduzimanje ekološkog znaka

 

Član 54.

 

Akt o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

 

 

 

godine.


Pravo na korišćenje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri

 

 

 

 

Ministarstvu.


Zahtev  za  dobijanje ekološkog znaka  zainteresovano lice  podnosi

 

 

 

 

zakona.


Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 53. ovog

 

 

Troškove   dodele    prava   na    korišćenje    ekološkog    znaka   snosi podnosilac zahteva.

 

Pravo  na  korišćenje  ekološkog  znaka  oduzima  se  ako  proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

 

 

Priznanja i nagrade

 

Član 55.

 

 

 

dodeliti za:


Priznanja  i  nagrade  za  doprinos  zaštiti  životne  sredine  mogu  se

 

 

1)  sprečavanje zagađivanja životne sredine;

 

 

 

2)  najpovoljnija  rešenja  u  proizvodnim  postupcima  u  odnosu  na životnu sredinu;

3)  razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine;

4)  razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

 

5)  doprinos  pojedinaca  za  razvoj  i  unapređenje  zaštite  životne sredine ili za doprinos u međunarodnoj saradnji;

 

6)  doprinos stručnih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine.

 

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

 

 

 

nagrada.


Ministar  bliže  propisuje  postupak  i  uslove  za  dodelu  priznanja  i

 

 

 

3. Mere zaštite od opasnih materija

 

3.1. Proizvodnja i promet

 

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač

 

Član 56.

 

Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

 

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

 

Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji  sadrže  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač,  zabranjen  je,  izuzev  za posebne namene.

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

 

 

 

koji prilaže:


Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz

 

 

1)  vrstu i količinu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;

 

2)  podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač koje se uvoze ili odredištu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i količini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, količini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizičkim licima kojima su supstance prodate.

 

 

 

Vlada propisuje:

 

1)  listu supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen;

 

2) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;

 

3) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač za posebne namene.

 

Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, način vođenja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci, odnosno proizvoda, način i rok dostavljanja podataka.

 

 

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

 

Član 57.

 

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

 

Otpad se može uvoziti samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina.

 

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima.

 

Pri podnošenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže dokumentaciju čiju sadržinu propisuje Ministarstvo.

 

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada.

 

Ministar određuje stručne organizacije iz stava 5. ovog člana.

 

 

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

 

 

Obaveze pravnog i fizičkog lica

 

Član 58.

 

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

 

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

 

 

 

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

 

2)  sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

 

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

 

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.

 

U  slučaju  kvara  na  postrojenjima  ili  uređajima  za  zaštitu  životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

 

 

Odgovor na udes

 

Član 59.

 

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

 

 

Obaveza dostavljanja obaveštenja

 

Član 60.

 

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

 

1)  novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

 

2)  postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

 

 

 

postrojenja;


1)  vrsti  aktivnosti i  radu  postrojenja, lokaciji i  neposrednoj okolini

 

 

 

2)  identifikaciji,  količini  i  fizičkom  obliku  opasnih  materija,  kao  i njihovoj kategorizaciji;

3)  stanju sigurnosti;

 

4) sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

5)  merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

 

Obaveze nadležnih organa

 

Član 61.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

 

Plan zaštite od udesa sa prekograničnim efektima donosi Vlada. Planovi iz st. 1. i 2. ovog člana revidiraju se svake treće godine. Ministar propisuje:

1)  sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

 

2)  način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, način i rokove dostavljanja podataka;

 

3)  nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

4)  način  i  kriterijume  za  kategorizaciju  i  karakterizaciju  opasnih

 

materija;

 

 

5)  kriterijume za utvrđivanje obima udesa za proglašavanje stanja

 

ugroženosti životne sredine od udesa.

 

Na osnovu obaveštenja iz čl. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

 

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je veća verovatnoća ili mogućnost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

 

 

Proglašavanje stanja ugroženosti

 

Član 62.

 

U slučaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, proglašava se stanje ugroženosti životne sredine i obaveštava javnost o preduzetim merama.

 

Stanje ugroženosti životne sredine iz stava 1. ovog člana proglašava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

Za udese sa prekograničnim efektima stanje ugroženosti životne sredine proglašava Vlada.

 

 

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost

 

Član 63.

 

Radi sprečavanja daljeg širenja zagađenja prouzrokovanog udesom, pravno i fizičko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zaštite o svom trošku.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio troškove otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

 

4. Programi i planovi Nacionalni program Član 64.

Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skupština za period od najmanje deset godina.

 

Nacionalni program iz stava 1. ovog člana obezbeđuje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naročito:

 

1)  opis i ocenu stanja životne sredine;

 

2)  osnovne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite;

 

3)  uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine;

 

4) dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;

5)  nosioce, način i dinamiku realizacije;

6)  sredstva za realizaciju.

 

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina.

 

Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalnog programa.

 

 

Akcioni plan

 

Član 65.

 

Akcioni planovi donose se za:

 

1)  unapređivanje prostornog planiranja i uređenja prostora;

 

 

 

2)  zaštitu zemljišta;

3)  zaštitu voda;

4)  zaštitu vazduha i atmosfere;

5)  zaštitu šuma;

6)  zaštitu ekosistema;

7)  zaštićena prirodna dobra;

8)  upravljanje otpadom;

9)  upravljanje hemikalijama;

10) zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

11) zaštitu od udesa;

12) zaštitu od buke i vibracija;

13) održivo upravljanje energijom;

14) razvoj informacionog sistema;

15) razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

 

Sanacioni plan

 

Član 66.

 

Sanacioni plan donosi se kada zagađenje na određenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji rizik od trajnog narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

 

Sanacioni plan Vlada donosi u slučaju:

 

1)  kada nivo i obim degradacije životne sredine prevazilazi sanacione mogućnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

 

2)  kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice preko granica Republike;

 

3) kada  je  odgovorni subjekat van  jurisdikcije Republike, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice na njenoj teritoriji;

 

4)  kada zagađenost životne sredine ugrožava područje od izuzetnog značaja za Republiku ili na njemu izaziva štetne posledice;

 

5)  kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim

slučajevima.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za zagađivanje, organ koji je snosio troškove sanacije životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

U slučaju prekoračenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije životne sredine, zagađivač je dužan da o svom trošku uradi i realizuje sanacioni plan.

 

 

 

Sadržina planova

 

Član 67.

 

Akcioni i sanacioni planovi sadrže naročito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u slučaju ugrožene životne sredine, nosioce, način, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

 

Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadležnim za odgovarajuću oblast.

 

 

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 68.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz čl. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajednički program zaštite životne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu ili iz razloga ekonomičnosti (zajedničko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).

 

 

IV. PRAĆENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Monitoring Obezbeđenje monitoringa Član 69.

Republika,  autonomna  pokrajina  i  jedinica  lokalne  samouprave  u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Monitoring  je   sastavni  deo   jedinstvenog  informacionog  sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine. Autonomna  pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi

program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava

3. ovog člana.

 

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

 

 

 

Sadržina i način vršenja monitoringa

 

Član 70.

 

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora  stanja  i  zagađenja  životne  sredine  koje  obuhvata  praćenje  prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uključujući i prekogranični monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke,  otpada,  ranu  najavu  udesa  sa  praćenjem i  procenom  razvoja  zagađenja životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka.

 

 

Ovlašćena organizacija

 

Član 71.

 

Monitoring može da obavlja i ovlašćena organizacija ako ispunjava uslove  u  pogledu  kadrova,  opreme,  prostora,  akreditacije  za  merenje  datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

 

Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za određenu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija iz stava 1. ovog člana.

 

Ministar određuje ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

 

Akt  iz  stava  3.  ovog  člana  objavljuje  se  u  “Službenom  glasniku

Republike Srbije“.

 

 

Monitoring zagađivača

 

Član 72.

 

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

 

1)  obavlja monitoring emisije;

 

2) obezbeđuje  meteorološka  merenja   za   velike   industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

3)  učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

4)  prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

 

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

 

 

 

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

 

 

Dostavljanje podataka

 

Član 73.

 

Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice  lokalne  samouprave,  ovlašćene  organizacije  i  zagađivači  dužni  su  da podatke iz monitoringa iz čl. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan način.

 

 

2. Informacioni sistem i način dostavljanja podataka

 

Informacioni sistem

 

Član 74.

 

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

 

Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine. Informacioni sistem  obezbeđuje                        pristup    drugim            informacionim

sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.

 

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedničke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

 

 

Integralni katastar zagađivača

 

Član 75.

 

Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

sredine.


Integralni  katastar  zagađivača  vodi  Agencija  za  zaštitu  životne

 

 

Ministar   propisuje    metodologiju    za    izradu    integralnog    katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

 

 

 

Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.

 

 

3. Izveštaj o stanju životne sredine Izveštaj o stanju životne sredine Član 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

 

Nadležni   organ   autonomne  pokrajine,   odnosno   nadležni   organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

 

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima

Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

 

 

Sadržaj izveštaja o stanju životne sredine

 

Član 77.

 

Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži naročito podatke o:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sredine;


1)  stanju i promenama u životnoj sredini;

2)  sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3)  sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4)  finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5)  prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne

 

 

6)  drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i

 

zaštitom životne sredine.

 

 

V. INFORMISANJE I UČEŠĆE JAVNOSTI

 

 

Pristup informacijama

 

Član 78.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

 

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

Dostavljanje informacija na zahtev

 

Član 79.

 

Informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine nadležni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Ako  su  informacije  iz  stava  1.  ovog  člana  obimne  ili  bi  njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Troškove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.

 

Ministar propisuje visinu troškova iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

 

 

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

 

Član 80.

 

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

 

 

 

zakonom;


1)  poverljivost  rada   državnih   organa   kada   je   ona   predviđena

 

 

2)  međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3)  rad pravosudnih organa;

4)  poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva

 

poverljivost predviđena zakonom, osim  informacija o  emisijama koje  ugrožavaju životnu sredinu;

5)  prava intelektualne svojine;

 

6)  poverljivost   ličnih   podataka,   odnosno   dosijea   kada   je   ona predviđena zakonom;

 

7)  interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem.

 

Učešće javnosti u odlučivanju

 

Član 81.

 

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka o:

 

1)  strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

 

2)  proceni    uticaja    projekata    čija    realizacija    može   dovesti    do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3)  odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.

 

 

 

Učešće javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35. ovog zakona na javni uvid.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja.

 

Zainteresovana  javnost  se   preko  javnog  oglasa  obaveštava  o postupku  donošenja  odluka  i   učestvuje  u   postupku  dostavljanjem  mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

 

 

Ograničenje učešća javnosti u odlučivanju

 

Član 82.

 

Vlada može radi zaštite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograničiti učešće javnosti u donošenju odluka iz člana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI Finansiranje zaštite životne sredine

 

Član 83.

 

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1. Vrste ekonomskih instrumenata

 

1.1. Naknada za korišćenje prirodnih vrednosti

 

 

Član 84.

 

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana, u visini od

60% prihod su budžeta Republike, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

1.2. Naknada za zagađivanje životne sredine

 

 

Član 85.

Zagađivač je dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine. Kriterijumi za određivanje naknade iz stava 1. ovog člana su:

 

 

 

 

 

otpada;


1)  vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

 

2)  vrsta,  količina  ili  osobine  emisija  proizvedenog  ili  odloženog

 

 

3)  sadržaj     materija    štetnih     po    životnu     sredinu     u     sirovini,

 

poluproizvodu i proizvodu.

 

Obveznik plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

 

Vlada  bliže  određuje  vrstu  zagađivanja,  kriterijume  za  obračun naknade i obveznike, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% prihod su budžeta Republike, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

Sredstva iz stava 5. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

 

 

Povraćaj, oslobađanje ili smanjenje naknade za zagađivanje životne sredine

 

Član 86.

 

Obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine, odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade, ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa.

 

Vlada bliže utvrđuje merila i uslove za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade.

 

 

 

 

Ministar  odlučuje  o  pravu  iz  stava  1.  ovog  člana  u  skladu  sa propisanim merilima i uslovima.

 

 

 

Naknade jedinice lokalne samouprave

 

Član 87.

 

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.

 

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika  teretnog  vozila,  odnosno  za  pravno  i  fizičko  lice  koje  obavlja  poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

 

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

 

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine.

 

 

Obezbeđenje plaćanja naknada

 

Član 88.

 

U pogledu plaćanja naknade iz čl. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obračun kamate za docnju u plaćanju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak.

 

 

1.3. Sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći

 

 

Korišćenje sredstava

 

Član 89.

 

Finansiranje  iz  namenskih  sredstava  budžeta  i  sredstava međunarodne finansijske pomoći vrši se preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

 

 

Osnivanje Fonda

 

Član 90.

 

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

 

Fond ima svojstvo pravnog lica. Sedište Fonda je u Beogradu.

 

 

 

Poslovi Fonda

 

Član 91.

 

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovođenja i razvoja  programa,  projekata  i  drugih  aktivnosti  u  oblasti  očuvanja,  održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, a naročito:

 

1)  stručne i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korišćenjem sredstava Fonda;

 

2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

 

3) vođenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima  u  oblasti  zaštite  životne  sredine  i  energetske  efikasnosti,  kao  i potrebnim i raspoloživim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje;

 

4) podsticanje,   uspostavljanje   i   ostvarivanje   saradnje   sa međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima radi finansiranja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima za namene utvrđene ovim zakonom.

 

Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

 

 

Prihodi Fonda

 

Član 92.

 

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

 

1) namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u čl. 27. i 45. i određenih naknada iz člana 85. ovog zakona;

 

2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća ostvarenih u postupku privatizacije;

 

3) prihoda  ostvarenih  na  osnovu  međunarodne  bilateralne  i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti;

4)  prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima

 

Fonda;

 

 

5)  priloga, donacija, poklona i pomoći;

6)  drugih izvora u skladu sa zakonom.

 

Svako  povećanje  imovine  Fonda  upisuje  se  u  registar  privrednih

 

subjekata jednom godišnje.

 

Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije iz stava 1. tačka 2. ovog člana određuje se u skladu sa zakonom kojom se uređuje privatizacija.

 

 

 

Korišćenje sredstava Fonda

 

Član 93.

 

Fond u obavljanju svojih poslova, a naročito u planiranju i korišćenju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, međunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

 

Sredstva  Fonda  koriste  se  za  finansiranje  akcionih  i  sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naročito za:

 

1)  zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;

 

2) sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

 

3)  podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

 

4)  tehnologije  i  proizvode  koji  smanjuju  opterećenje  i  zagađenje životne sredine;

5)  zaštitu i očuvanje biodiverziteta;

6)  podsticanje održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;

7)  podsticanje održivog razvoja ruralnog područja;

 

8) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu energetsku efikasnost;

9)  podsticanje čistijeg transporta;

 

10) podsticanje  održivih  privrednih  delatnosti,  odnosno  održivog privrednog razvoja;

11) unapređenje  sistema   informisanja  o   stanju   životne   sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;

 

12) podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;

13) sufinansiranje preventivnih i  interventnih mera  u  vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa;

14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama. Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih

aktivnosti  za  namene  iz  stava  2.  ovog  člana,  ako  ih  organizuju  i  finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

 

 

Načini korišćenja sredstava Fonda

 

Član 94.

 

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

 

 

 

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i učestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

 

Opštim  aktom  Fonda  utvrđuju  se  uslovi  koje  moraju  ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila   za   ocenjivanje  predloga   projekata,  odnosno   zahteva   za   dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao  i  druga pitanja od  značaja za  dodeljivanje i  korišćenje sredstava Fonda.

 

 

Programi Fonda

 

Član 95.

 

Fond:

 

1)  donosi godišnji i srednjoročni program rada;

2)  utvrđuje finansijski plan, periodični obračun i godišnji obračun;

 

3)  prati   realizaciju   programa   i   vrši   kontrolu   nad   racionalnim korišćenjem sredstava;

4)  odlučuje o drugim pitanjima i vrši druge poslove utvrđene statutom

 

Fonda.

 

 

Na  srednjoročni  program  saglasnost  daje  Vlada,  a  na  godišnji

 

program Ministarstvo.

 

Fond dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine.

 

Izveštaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev.

 

 

Organi Fonda

 

Član 96.

 

Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Članove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada . Upravni odbor ima sedam članova koje čine: tri predstavnika Vlade i

po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda.

 

Nadzorni odbor ima pet članova koje čine: dva predstavnika Vlade, po jedan  predstavnik  organa  autonomne  pokrajine,  jedinice  lokalne  samouprave  i Fonda.

 

Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razrešava Vlada.

 

Članovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od četiri godine.

 

 

 

Opšti akti Fonda

 

Član 97.

 

Fond ima statut i druga opšta akta u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade.

Statutom Fonda uređuje se: organizacija i način poslovanja Fonda, nadležnost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, način organizovanja poslova i druga pitanja od značaja za rad i poslovanje Fonda.

 

 

Javnost rada Fonda

 

Član 98.

 

Rad Fonda je javan.

 

Fond blagovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na način propisan statutom Fonda.

 

Fond  može  uskratiti  davanje  informacije  koja  je  propisana  kao službena ili poslovna tajna.

 

 

Obavljanje stručnih i drugih poslova

 

Član 99.

 

 

 

Fondu.


Stručne i druge administrativno-tehničke poslove obavljaju zaposleni u

 

 

Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima.

 

 

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

 

Član 100.

 

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji će se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

 

Na Fond iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 90-

99. ovog zakona.

 

 

 

1.5. Ekonomske podsticajne mere

 

 

Vrste podsticajnih mera

 

Član 101.

 

Za  pravna  i  fizička  lica  koja  primenjuju  tehnologije,  proizvode  i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

 

Za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan način, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

VII. ODGOVORNOST ZA ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE Obaveze pravnih i fizičkih lica

 

Član 102.

 

Pravno i fizičko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

 

1)  primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine;

2)  održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;

 

3) uvođenjem  energetski  efikasnijih  tehnologija  i  korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa;

 

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

 

5) preduzimanjem  mera   prevencije   ili   otklanjanja   posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;

 

6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;

 

7)  kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

8)  drugim merama u skladu sa zakonom.

 

Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog člana pravno i fizičko lice obavlja samostalno ili preko ovlašćene organizacije.

 

 

 

Odgovornost za zagađivanje

 

Član 103.

 

Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti.

 

Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine.

 

 

Obaveza zagađivača

 

Član 104.

 

Zagađivač koji svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje zagađivanje životne sredine dužan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrđene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini.

 

Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovarajućim merama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra.

 

 

Odgovornost za štetu

 

Član 105.

 

Zagađivač je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove procene štete i njenog uklanjanja, a naročito:

 

1)  troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograničavanje i sprečavanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva;

 

2)  direktne  i  indirektne  troškove  sanacije,  ustanovljavanja  novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu;

 

3)  troškove  sprečavanja  nastanka  iste  ili  slične  štete  po  životnu sredinu i prostor;

 

4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredinu i prostor.

 

Zagađivač je dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbeđenje plaćanja naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u toku i posle obavljanja aktivnosti.

 

Vlada  propisuje  vrstu  garancija  iz  stava  2.  ovog  člana,  visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbeđuju zagađivači.

 

 

 

Obaveza osiguranja

 

Član 106.

 

Zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa.

 

 

Naknada štete

 

Član 107.

 

Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete.

 

Zahtev za naknadu štete može se podneti neposredno zagađivaču ili osiguravaču, odnosno finansijskom garantu zagađivača kod koga je nastao udes, ako takav osiguravač, odnosno finansijski garant postoji.

 

Ako je više zagađivača odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo pojedinih zagađivača nije moguće odrediti, troškove snose solidarno i posebno.

 

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i učinioca štete. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala.

 

Postupak pred sudom za naknadu štete je hitan.

 

Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

 

 

Shodna primena zakona

 

Član 108.

 

Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII. NADZOR Upravni nadzor

 

Član 109.

 

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Inspekcijski  nadzor  vrši  Ministarstvo  preko  inspektora  za  zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

 

 

 

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

Jedinica  lokalne  samouprave  vrši  inspekcijski  nadzor  nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

 

Prava i dužnosti inspektora

 

Član 110.

 

 

 

utvrđuje:


U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da

 

 

1)  da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

 

2)  da  li  se  sakupljanje i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

 

3)  da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4)  da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i

 

izgradnji;

 

 

emisije;

 

 

5)  da li se primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi

 

 

6)  da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7)  da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno

 

postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim

uslovima;

 

8)  da li se znak EMAS koristi na propisan način;

9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

 

10) da  li  se  primenjuju  propisane  zabrane  proizvodnje  i  prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

 

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

 

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

 

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagađivača;

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

 

 

 

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne

 

sredine.

 

 

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši republički

 

inspektor na granici.

 

 

Ovlašćenja inspektora

 

Član 111.

 

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

 

1)  naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

 

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

 

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4)  zabrani  uništavanje i  oštećivanje divlje  flore  i  faune  i  njihovih

 

staništa;

 

 

5)  zabrani  sakupljanje  i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune,

 

njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

 

6)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

 

7)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

 

8)  zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

 

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

 

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani  korišćenje  znaka   EMAS  suprotno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

12) zabrani  rad,  upotrebu  ili  korišćenje  tehnologije,  tehnološkog

 

procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu

dozvoljene;

 

13) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja

 

 

 

na  životnu  sredinu  i  privremeno  zabrani  njihovu  upotrebu  ili  korišćenje  dok  se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

 

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

 

15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

16) zabrani  korišćenje  ekološkog  znaka  protivno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski

 

omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da

se vrati pošiljaocu;

 

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

19) naredi vođenje propisane evidencije iz  člana 56. stav 6.  ovog

 

zakona;

 

 

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

21) zabrani uvoz, izvoz i  tranzit otpada suprotno odredbama ovog

 

zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

 

22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama

 

ovog zakona;

 

 

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa

 

i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i

drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

 

24) u   slučaju   udesa   naredi   preduzimanje   interventnih   mera   i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

 

25) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

26) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim

 

zakonom;

 

 

27) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

 

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba,

 

ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

 

 

 

je konačno.


Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog člana

 

 

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

 

 

Član 112.

 

U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

 

 

 

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

 

 

Član 113.

 

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.

 

 

 

inspektora.


Drugi  nadležni  inspekcijski organ  o  preduzetim merama  izveštava

 

 

U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere.

 

 

Član 114.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

 

 

Član 115.

Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuću opremu. Ministar  propisuje  obrazac  službene  legitimacije, izgled  i  sadržinu

oznake i vrstu opreme.

 

 

IDŽ. KAZNENE ODREDBE

 

 

1. Privredni prestupi

 

Član 116.

 

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

 

 

 

 

 

15. stav 1);


1)    koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (član

 

 

2)    pri korišćenju resursa i dobara, u toku izvođenja radova, kao i po

 

njihovom  prestanku  ne  sprovodi  mere  kojima  se  sprečava  ugrožavanje  životne

sredine (član 16. stav 1);

 

3)  ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 2);

4)   sakuplja i  stavlja u  promet određene vrste divlje flore  i  faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

 

5)   vrši uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima (član 28. stav 1);

 

6)  pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

7)    ne izradi procenu opasnosti od udesa (član 38. stav 1);

8)  izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav

1);

 

9)  ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju   u   vazduh,   vodu   ili   zemljište   na   način   i   u   količinama,   odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

 

10)   proizvodi   i   stavlja   u   promet   prevozna   sredstava   koja   ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

 

11)  primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

 

12)  upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi suprotno članu 51. stav

4. ovog zakona;

 

13)   na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

 

14)    proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav

 

1);

 

 

15)    uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno

 

proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora

(član 56. stav 2);

 

16)   uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

 

 

 

17)    uvozi  i  izvozi  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač  bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

18)    uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

 

19)    uvozi,  izvozi  ili  vrši  tranzit  otpada  bez  dozvole  Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

20)    ne  postupa  u  skladu  sa  odredbama  člana  58.  stav  2.  ovog

 

zakona;

 

 

 

 

zakona; (član 106).

 

 

21)    ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

22)    ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog

 

 

23)    ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa

 

 

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u

 

pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

 

 

2. Prekršaji

 

Član 117.

 

Novčanom  kaznom  od  30.000  do  1.000.000  dinara  kazniće  se  za prekršaj pravno lice ako:

 

 

 

 

 

zakona;


1)  koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

2)  upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog

 

 

3)  ne dostavlja podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

4)  ne  vodi  evidencije  o  vrstama  i  količinama  opasnih  materija  u

 

proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju (član 58. stav

3);

 

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije (član 58. stav 4);

 

6)  ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija

(član 58. stav 5);

 

7)  u slučaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja nadležnih organa (član

59);

 

8)  ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz člana

60. ovog zakona;

 

9)  vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine

 

(član 72);

 

 

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje integralnog katastra

 

zagađivača životne sredine na propisan način (član 75. stav 4);

 

 

 

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim iz tač. 3) i 9), kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

 

Član 118.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

 

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

 

2)  uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3).

 

 

Član 119.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

 

 

Član 120.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

 

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

 

2) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

 

3)  izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

 

4) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34;

 

5)  ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

 

6) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

 

7)  ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

 

 

 

 

 

zakona;


8)  odbije  upis  i  vrši  brisanje iz  registra suprotno  članu  48.  ovog

 

 

9)  ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju

 

ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

 

10) ne donese plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog člana;

 

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi integralni katastar zagađivača (član 75. stav 2);

16) dostavljanje informacija vrši suprotno članu 79. ovog zakona;

 

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

 

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

 

Član 121.

 

Za prekršaj iz čl. 117. i 118. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

 

 

DŽ. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

 

Član 122.

 

Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 123.

 

Narodna skupština doneće u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

 

1)  Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz člana 12. ovog zakona;

2)  Nacionalni program zaštite životne sredine iz člana 64. ovog zakona.

 

Član 124.

 

Vlada će doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz člana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz člana 65. ovog zakona, kao i program iz člana 69. stav 3. ovog zakona.

 

 

 

Do donošenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za korišćenje prirodnih resursa i dobara čine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, šumska, geološka, mineralno-sirovinska, pedološka, poljoprivredna, zaštita prostora i druge ekološko-prostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa,  odnosno  dobra  koji  se  izrađuju  ili  inoviraju  na  osnovu  utvrđenih  ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanističkim planovima.

 

 

Član 125.

 

Fond za zaštitu životne sredine počinje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 126.

 

Predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada će imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

 

imenovanja.


Upravni odbor doneće statut Fonda u  roku  od  30  dana  od  dana

 

 

 

Član 127.

 

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom neće se primenjivati.

 

 

Član 128.

 

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu:

 

1)  Zakona o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

 

 

Član 129.

 

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi:

 

1)  Zakon o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se uređuje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke.

 

 

Član 130.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije“.

komarci slika 02 Zakazana masovna dezinsekcija na pojavu komaraca iz vazduha za podrucje grada Beograda

Dezinsekcija na pojavu komaraca.

Sajt „Dezinsekcija.net“ obavestava sve stanovnike grada Beograda u saradnji sa Ministarstvom Zdravlja R.Srbije da u toku danasnjeg dana ponedeljka 17-og juna 2013-e godine i u toku sutrasnjeg dana utorka 18-og juna po planiranom rasporedu aktivnosti Republickog Sekreterijata za zastitu zivotne sredine pocinje urbana-masovna dezinsekcija na pojavu komaraca vazdusnim rasprsivacima za sledece delove grada:

 

  • Novi Beograd sa priobaljem Save i Dunava,
  • Adi Huji,
  • Lešću,
  • Višnjičkoj banji,
  • Adi Ciganliji,
  • Dorćolu,
  • Banjici,
  • Topčideru,
  • u Zvezdarskoj šumi i
  • Mirijevu.
komarci slika Zakazana masovna dezinsekcija na pojavu komaraca iz vazduha za podrucje grada Beograda

Dezinsekcija na pojavu komaraca u svim Beogradskim opstinama za 17.jun 2013-e godine.

Akcija se završava u utorak 18-og juna , gde se postupak dezinsekcije na pojavu komaraca zavrsava u :
  • Velikom Selu i Slancima,
  • Leštanima,
  • Vinči,
  • Grockoj,
  • Ritopeku,
  • Boleču,
  • Lazarevcu,
  • Mladenovcu,
  • Barajevu,
  • Rušnju,
  • Pinosavi,
  • Zucu.

Subijanje komaraca planirano je od 19 do 23 časa.

Koji su ocekivani efekti vazdusne urbane dezinsekcije?:
-smanjenje broja komaraca konkretno zenki komaraca na nivo do 5% od postojecih
-smanjenje reprodukcije za barem 70%
-smanjenje delokruga doleta komaraca za barem 90% od sadasnjeg.
Sajt „Dezinsekcija.net“ izdaje ovo saopstenje za sve stanovnike navedenih Beogradskih naselja shodno Zakonu o Zastiti zivotne sredine clan 4,clan 5, i clan 13 ovog Zakona R.Srbije.
Ovo obavestenje je od opsteg socijalnog znacaja i sprovodi se grupno bez detaljne dezinsekcije pojedinacnih objekata.

Ukoliko postoji uvecani broj komaraca u zivotnom i radnom prostoru molimo pozovite na telefone sluzbe Komercijale sajta „Dezinsekcija.net“sa vase desne strane.Sajt „Dezinsekcija.net“ sprovodi neskodljivim preparatima potpunu zastitu na pojavu svih vrsta komaraca za pojedinacna domacinstva,stanove,svih vrsta kuca,kao i svih vrsta privrednih i preduzetnickih radnji,lokala i kancelarija sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni trajni ucinak.

ujed komaraca Zakazana masovna dezinsekcija na pojavu komaraca iz vazduha za podrucje grada Beograda

Ujed komaraca i planirana dezinsekcija iz vazduha za 17-i i 18-i jun 2013-e godine.

Preporucuje se da stanovnici gore navedenih naselja drze svoje prozore objekata u kome zive i rade zatvorenim na minimum 15-30 minuta u toku tretmana.
Sediste Sekreterijata za zastitu zivotne sredine grada Beograda je u ulici 27-og marta broj 43-45.
Gradjani grada Beograda i svih 17 Beogradskih opstina pri navedenom sekretarijatu mogu potraziti strucnu pomoc i konsultacije vezanu za zastitu zivotne sredine od otpadaka,komsijskih nehigijenskih uslova,neplaniranim smetistima sekundarnih sirovina i ostalim pitanjima koje Zakon o zastitit covekove sredine R.Srbije jasno i nedvosmisleno pokriva.
Nakon prituzbi i reklamacija Sekreterijat zivotne sredine preduzima korake i mere ka ocuvanju zivotne sredine ako je bilo koji clan Zakona o zastiiti covekove sredine povredjen ili u suprotnosti sa navedenim.
Klijenti i posetioci sajta“Dezinsekcija.net“ iz drugih gradova u Srbiji van grada Beograda mogu na dole navedene brojeve dobiti dalje informacije o zastititi svoje zivotne sredine za svoje mesto zivljenje i boravka ako je to van Beograda.Pitanja se mogu odnositi u pismenoj formi na dole navedeni email ili usmenoj formi ako je bilo od operatera Sekretarijata dostupan u momentu poziva za odgovor.

Pitanja mogu biti iskljucivo od opsteg Sanitarno-Higijenskog znacaja i tice se u prvom redu na ocuvanju zivotne sredine cije je jedan od inicijatora sajt“Dezinsekcija.net“ za bilo koje mesto u Srbiji.

Kompletan Zakon o zastititi covekove sredine R.Srbije mozete videti na nasem delu sajta koji se odnosi na zastitu zivotne sredine klikom ovde.

 

Stalna prevencija i nadzor koze pasa i macaka su najbolji nacin Zastite zdravlja kucnih ljubimaca od ujeda krpelja Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Ujedi i pojava krpelja je jako karakteristicna za pocetak meseca aprila i traje sve do meseca avgusta.

Mesec April jedan od najkarakteristicnijih za izrazenu kako pojavu tako i enormnu reprodukciju krpelja kao i pocetak reprodukcije komaraca tokom letnjeg perioda 2013-e godine.
psi i macke su prve na udaru krpelja u prolecnim mesecima Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Psi i macke su prve na udaru krpelja i bakterije BORELIE u prolecnim mesecima nakon setnji na travnatim povrsinama.

Krpelji su nosioc izuzetno teskog oboljenja u medicini poznatim kao“lajmska bolest“ koju prenosi bakterija Borelia Burgdoferi.
Ujed krpelja i pojava depresije kod macaka pasa i svih domacih zivotinja 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Ujed krpelja i pojava depresije kod macaka i pasa.Klik na sliku gore za prikaz fotografije sa svim detaljima.

Navedena bakterija ako se ne pristupi tretmanu moze izazvati u periodu od 3-10 godina po ujedu hronicni artristis i trajni poremecaj centralnog nervnog sistema kao i motorike ekstremiteta pacijenata.
Ujed krpelja kod macke deo ispod vilice 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Ujed krpelja kod macke deo ispod vilice.Klik na sliku gore levim misem za prikaz sa svim detaljima.

Navedena bakterija se sadrzi u preko 95% krpelja i prenosi se ujedom odnosno usisavanjem krvi krpelja sa tela domacina zrtve koji moze biti u prvom redu domaca zivotinja izvedena u setnji na travnatoj povrsini a kasnije se lako moze preneti i sa zarazene zivotinje na coveka.
Prikaza vadjenja krpelja iz glave pacijenata 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Prikaz vadjenja krpelja iz glave pacijanata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Po recima Marije Grubacevic pomocnice Gradskog sekretara za zastitu zivotne sredine grada Beograda ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pri Ministrastvu Zdravlja R.Srbije su vec uveliko izvrsile analize uzorka i nadgledanje pojave larvi komaraca i krpelja.Stoga ne cudi podatak da su po tom pitanju najugrozeniji delovi grada Beograda komarcima i krpeljima:
  • Deo od Pancevackog mosta do mesta Kovilovo.
  • Desna obala Dunava od Malog Mokrog Luga do mesta Grocka gde su najugrozeniji kanali koji proticu naseljenim mestima i u okolini.
  • Deo oko reke Save sa Makiske i Surcinske strane.
  • Kosutnjak
  • Topcider i Topcidersko brdo
  • Banjica
  • Ada Ciganlija
  • Makis
  • Bele vode i park u Belim vodama
  • Banovo brdo i park na Banovom Brdu
  • PIonirski park u centru grada
  • Sportski centar „Milan Gale Muskatirovic
  • Park u okoliki ulice Ljutice Bogdana
  • Akademski park
  • Tasmajdanski park
  • Hajd Park
  • Bojcinska Suma
Prikaz ujeda krpelja fotografija 02 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Prikaz ujeda od krpelja.Klik na sliku gore levim misem za punu velicinu arhivske fotografije sa svim detaljima.

Sve gore navedene lokacije vlasnici kucnih ljubimaca bi trebalo da pristupaju sa najvecim oprezom jer je na govoto svakom od njih nasumicnim uzorkom i strucnom proverom kvaliteta zemlje kao i listova zelenila kako na travi tako i na drvecu otkrivena pojava krpelja u manjoj ili vecoj meri.
Prikaz strucnog vadjenja krpelja 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Prikaz strucnog vadjenja krpelja.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Sajt „Dezinsekcija.net“ u skladu sa ovim saopstenjem apeluje na sve vlasnike pasa,macaka i drugih zivotinja nebitno rase,starosti ili velicine da po zavrsetku setnji svog kucnog ljubimca izvedu detaljan pregled u potkoznom delu zivotinja na prisustvo zaleplenih krpelja.
U slucaju otkrivenih krpelja ne bi smeli nikako samostalno bez strucne pomoci pristupiti vadjenju krpelja iz tela zivotinja vec za taj postupak je potrebno javiti se nadleznoj veterinarskoj sluzbi.
Krpelj u kozi na ruci pacijenata 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Krpelj u kozi pacijenata.Klik na sliku gore za prikaz sa svim detaljima.

Sajt „Dezinsekcija.net“ se ne bavi lecenjem i veterinarskim uslugama ali posreduje kao dopunski sanitarni subjekat u potpunom uklanjanju i unistenju svih vrsta krpelja i komaraca u domu odnosno zivotnom prostoru ukucana zahvacenim krpeljima,buvama i komarcima pored standardnih insekata kao sto su bubaruse,mravi,paukovi i moljci.
Krpelj kod pasa i ujed 150x150 Izuzetna aktivnost i reprodukcija krpelja uz pocetak reprodukcije komaraca u skoro svim Beogradskim opstinama sa prvim danima meseca aprila 2013 e godine.

Krpelj kod pasa koji se nalazaio duze od 30 dana na telu zivotinje.

Vlasnici pasa,macaka ili bilo koji drugih zivotinja koji su primetili da nakon setnje je domaca zivotnija depresivna,nervozna sa izuzetnim svrabom i neposlusnoscu mogu nam se obratiti za sva dalja pitanja kako bi se epidemija krpelja zaustavila u pocetnoj fazi i preduzele sve potrebne mere kako na sprecavanju sirenja zaraze kod zivotinja tako i na prevenciji prenosenja izuzetno opasne bakterije Borelie na ljude i ukucane.
Vise o nacinima i detaljnom opisu krpelja i njihovoj opasnosti po ukucane i vlasnike domacih zivotinja kao i postupku vadjenja i tretmana na pojavu krpelja mozete procitati u nasem prethodnoj objavi i clanku klikom OVDE.

 

Novi Servis izrade Internet sajtova koji je potpuno besplatan Besplatan sajt za sva pravna lica u R.Srbiji od 15 og aprila 2013 e godine.

Uskoro potpuno besplatna izrada sajtova svim pravnim licima u zemlji u saradnji sa servisom 39euro.com

Agencija“Eko-Kliners“ i sajt „Dezinsekcija.net“ u saradnji sa domacim servisom“39euro.com“ iz Beograda ubrzano rade na pripremi akcije“besplatan sajt za sva pravna lica u zemlji“.
Servis „39euro.com“ je nas emiter sajta koji u svom timu ima iskusne tekstopisce,novinare,Internet programere i Internet marketing menadzere. 39euro.com servis je namenjen svim domacim preduzetnicima u zemlji.
Besplatna izrada Sajtova svim pravnim licama u zemlji od 15 og Aprila 2013 e Godine Besplatan sajt za sva pravna lica u R.Srbiji od 15 og aprila 2013 e godine.

U saradnji sa nasim  poslovnim- strateskim partnerom servisom 39euro.com,Vas posao ako ste pravno lice moze biti na daleko vidjenijem i prepoznatljivijem nivou bez ikakvih ulaganja.Pozovite nas i uverite se u kvalitet nasih usluga.

U pripremi je akcija koja krece vec od 15-og aprila 2013 „Besplatan sajt za sva pravna lica“ i omogucuje potpuno besplatnu izradu sajta,emitovanje i domen prvim 50 firmama koje se jave na mesecnom nivou.Nakon popune besplatne kvote svaka dalja prijave firme je svega 39 eura na godisnjem nivou.
Prednost u akciji“besplatan sajt za pravna lica“ imaju novoregistrovane firme bez svog licnog poslovnog Internet sajta bilo koje delatnosti ne starije od godinu dana po registraciji kao i svi buduci preduzetnici koji zele poslovati putem Interneta nakon registracije.
Servis 39euro com najeftinija i najprepoznatljivija izrada poslovnih sajtova u R Srbiji Besplatan sajt za sva pravna lica u R.Srbiji od 15 og aprila 2013 e godine.

Informacije su danas vrednije od zlata.Ponudite trzistu informacije na pravi nacin bez ikakvog ulaganja.

Servis“ 39euro.com“ i Agencija“Eko-Kliners“ su od 01-og januara 2012 pripojene radne jedinice koje posluju pod istom vlasnickom strukturom.Stoga mozemo garantovati svim nasim klijentima iz sektora pravnih lica bez obzira na vrstu delatnosti bolju marketinsku podlogu i profit na bazi Internet marketinga u saradnji sa navedenim servisom.
Ulaganje po tom osnovu je potpuno besplatno od strane pravnih lica bez obzira na planirani obim poslovanja,prostora na serveru,broja fotografija i slicno. Mozete nas kontaktirati po tom pitanju ako ste pravno lice vec sa od sredine meseca aprila 2013-e godine na nase telefone 011-413-50-01 svakog radnog dana od 09-20 sati ili posetiti servis 39euro.com.
Ukljucite se na vreme Besplatan sajt za sva pravna lica u R.Srbiji od 15 og aprila 2013 e godine.

Besplatna izrada sajtova svim preduzetnicima u Srbiji bez obzira na vrstu delatnosti od 15-og aprila 2013-e godine u saradnji sa servisom 39euro.com

Servis „39euro.com“ pomaze svim pravnim licima u konsultativnom smislu reci usmeravajuci Internet marketing kao primarnu definitivno najeftiniju formu nastupa i oglasavanja svih proizvoda i usluga domacih pravnih lica naspram skupih i u zadnje vreme neprofitabilnih sektora marketinga poput TV,radija ili klasicne stampe.
Ulaganje od svega 39 eura na godisnjem nivou garantuje svakom postojecem ili novom preduzetniku u R.Srbiji vrhunsko emitovanje svog poslovnog sajta,unikatni dizajn,unikatni sadrzaj i prepoznatljiv .com.net,org,info,rs domen uz organski prirodni rejting na pretrazivacima u prvom redu na pretrazivacima poput Google-a,Yahoo-u i Bing-u.Sve to za 39 eura na godisnjem nivou.

 

 

besplatan poziv za sve klijente koji uocavaju insekte slanjem SMS na broj 061 309 23 36 Nova usluga na sajtu Dezinsekcija.netBesplatan poziv sa nase strane.

Besplatan poziv svim klijentima i posetiocima sajta koji uocavaju insekte u svom domu bez obzira na duzinu trajanja razgovora od 04-og aprila 2013.Posaljite SMS na nase telefone komercijale 061-309-23-36 i dobicete potpuno besplatan poziv i strucne konsultacije bez ikakvih dodatnih troskova.

Od 04-og aprila 2013-e godine po odluci menadzementa agencije svaki posetioc sajta moze dobiti besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje poziva ili vrste insekata koje uocavate u Vasem domu ili radnom prostoru.
Dovoljno je da posaljete standardni SMS na broj nase komercijale 061-309-23-36 sa naznakom’Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije’ i nasa sluzba komercijale ce Vas potpuno besplatno bez ikakvih uslova pozvati ubrzo bez obzira na duzinu razgovora ili subjekat poziva.
sve tri mreze u Srbiji su pokrivene besplatnim pozivom sa nase Strane Agencija Eko Kliners Nova usluga na sajtu Dezinsekcija.netBesplatan poziv sa nase strane.

Besplatan poziv sa nase strane vazi za sve tri mreze:MTS Telekom,VIP i Telenor.Dobrodosli u „Eko-Kliners“.Saznajte zasto smo jedan od najtrazenijij sluzbi za profesionalno i strucno unistvanje svih vrsta insekata u Vasem zivotnom i radnom prostoru sa ucinkom koji je vidljiv vecu prvih 30 minuta po primeni.

Sve tri mreze besplatnog pozivanja su pokrivene sa nase strane odnosno sva tri provajdera mobilne telefonije:

MTS Telekom brojevi 064,065,066

VIP brojevi 060,061

Telenor brojevi 062,063,069

Usluga je potpuno besplatna bez obzira na trajanje razgovora.


Posaljite SMS sa naznakom"Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije"na broj nase komercijale 061-309-23-36 i dobicete ubrzo vec u narednih par minuta besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje razgovora.Sve tri mreze su pokrivene besplatnim pozivom sa nase strane:MTS Telekom,VIP i Telenor.Usluga vazi samo za podrucje Republike Srbije.Usluga vazi u radnom vremenu sluzbe komercijale Agencije"Eko-Kliners" od 09-20 sati svakog radnog dana,subotom od 09-16 sati.Zahvaljujemo na saradnji i pitanju.


REFERENCE I KLIJENTI AGENCIJE „EKO-KLINERS“

Proverite zasto smo jedni od najboljih u svojoj bransi.

Prev
Play
Next

Bubaruse

Bubasvabe
Mravi
Moljci
Stenice
Ose
Pauci
Misevi i pacovi
Golubovi
Buve



Posaljite SMS sa naznakom"Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije"na broj nase komercijale 061-309-23-36 i dobicete ubrzo vec u narednih par minuta besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje razgovora.Sve tri mreze su pokrivene besplatnim pozivom sa nase strane:MTS Telekom,VIP i Telenor.Usluga vazi samo za podrucje Republike Srbije.Usluga vazi u radnom vremenu sluzbe komercijale Agencije"Eko-Kliners" od 09-20 sati svakog radnog dana,subotom od 09-16 sati.Zahvaljujemo na saradnji i pitanju.


Cenovnik usluga dezinsekcije stanova i kuca na pojavu bubarusa-bubasvaba-mrava-paukova i moljaca shodno povrsini za podrucje grada Beograda i Novoga Sada :

5-20 kvadrata=990 dinara

21-40 kvadrata=1190 dinara

41-60 kvadrata=1390 dinara

61-80 kvadrata=1590 dinara

81-100 kvadrata=1790 dinara

101-i vise kvadrata=po dogovoru sa vlasnikom kuce ili stana.

Cenovnik usluga dezinsekcije zivotnog i radnog prostora,stanova.kuca i ugostiteljskih i hotelijerskih objekata na pojavu stenica,buva i krpelja shodno povrsini za podrucje grada Beograda i Novoga Sada :

5-40 kvadrata=3590 dinara
41-50 kvadrata=4090 dinara
51-60 kvadrata=4590 dinara
61-70 kvadrata=5090 dinara
71-80 kvadrata=5590 dinara
81-90 kvadrata=6090 dinara
91-100 kvadrata=6590 dinara

Preko 100 kvadrata=Po dogovoru sa vlasnikom stana ili kuce koja je zahvacena epidemijom stenicama,buvama i krpelja.

Cene se odnose za objekte na teritoriji grada Beograda i teritoriji grada Novoga Sada.Cenovnik dolaska za ostala mesta van grada Beograda i Novoga Sada se uvecava za troskove dolaska u iznosu od 12 dinara po predjenom kilometru puta u obadva pravca do maksimalnih 75 kilometara.

Gradovi i mesta Van Beograda i Novoga Sada i Vojvodine udaljenosti daljoj od 75 kilometara nisu obuhvaceni standardnim cenovnikom.

Klijenti iz udaljenih mesta i gradova van Beograda i Novoga Sada u slucaju pojava stenica,buva i krpelja mogu naruciti nas paket za samostalnu dezinsekciju "S-Box" koji stize narednog dana brzom dostavom zarad smanjivanja troskova dolaska i utrosenom vremenu dolaska tehnickih izvrsioca i vozaca iz Beograda i Novoga Sada gde je u prakticnom smislu reci potrebno utrositi ceo radni dan koji drasticno povecava cene usluga od gore navedenih ako se radi o udaljenijim mestima narocito kod klijenata u manjim selima ili pogranicnim naseljima.

Cenovnik usluga dezinsekcije na pojavu trece klase krvolocnih insekata krpelja,buva i stenica koje se nalaze u spoljasnjem ne-zivotnom prostoru poput placeva,tavana,podruma,dvorista i suma:

5-100m2=1900 dinara
101-200m2=3690 dinara
201-300 m2=5290 dinara/m2.
301-400 m2=6590 dinara/m2.
401-500 m2=7690 dinara/m2.

500 i vise kvadratnih metara=po dogovoru sa vlasnikom/zakupcem objekta.

Cene se odnose za objekte na teritoriji grada Beograda i teritoriji grada Novoga Sada.Cenovnik dolaska za ostala mesta van grada Beograda i Novoga Sada se uvecava za troskove dolaska u iznosu od 12 dinara po predjenom kilometru puta u obadva pravca do maksimalnih 75 kilometara.

Gradovi i mesta Van Beograda i Novoga Sada i Vojvodine udaljenosti daljoj od 75 kilometara nisu obuhvaceni standardnim cenovnikom.

Pozovite sluzbu komercijale agencije "Eko-Kliners" resite se bubarusa,bubasvaba,mrava,moljaca i svih ostalih insekata najbrze i najeftinije :





















Paket za samostalnu dezinsekciju

Eko-Box paket za samostalnu i uspesnu dezinsekciju svih objekata u Srbiji od sada u eksluzivnoj prodaji putem sajta "Dezinsekcija.net".









S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.

S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.




Ultra-Box je  profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.

Ultra-Box je profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.





Svaki dolazak i upotreba preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatan.


Ako nemate telefon pri sebi mozete nam se obratiti iz dole formulara za brzi kontakt i dobicete besplatan odgovor na Vas email vrlo brzo u roku od 30-60 minuta po slanju

Brzi kontakt

Napisite nam direktno sa ovog sajta Vase probleme,pitanja,sugestije,
preporuke ili pak zamerke ako ih imate i odmah cemo Vam odgovoriti besplatno.Sluzba komercijale Agencije"Eko-Kliners",radi svakim radnim danom od 09-22 sati,subotom od 09-16 sati.

  • Upisite gore sva pitanja vezana za usluge dezinsekcije i uopste celo Vase iskustvo,predlog,pitanja i specijalne zahteve vezane za nase usluge.Sluzba komercijale pregledava elektronsku postu svakog radnog dana od 09-22 sati,subotom od 10-16 sati.Odgovor je besplatan.Zahvaljujemo na interesovanju i pitanju.Tu smo da jedno drugom pomognemo.Vas "Eko-Kliner" i sajt"Dezinsekcija.net"
  • Upisite Vas E-mail gore ako imate.Ako nemate preporucujemo da na adresi gmail.google.com otvorite sebi jedan besplatan email kako bi primali sva besplatna obavestenja,promocije i odgovore sa nase strane u elektronskom obliku bez potrebe rashoda i troskova na fiksne ili mobilne telefone.Sva obavestenja poslata na Vas email su uvek besplatna.




Cenovnik usluga dezinsekcije agencija Eko-KlinersCenovnik dezinsekcija lokala,kancelarija,ugostiteljskih i industrijskih objekata shodno povrsini radnog prostora


5-20 kvadrata=2390 dinara

21-40 kvadrata=3390 dinara

41-60 kvadrata=4390 dinara

61-80 kvadrata=5390 dinara

81-100 kvadrata=6390 dinara

Preko 100+kvadrata=po dogovoru sa vlasnikom ili zakupcem objekta


Za vlasnike lokala izdajemo po izvrsenoj dezinsekciji potvrde u skladu sa zakonom o radnoj sredini.

Potvrde su validne 6 meseci.

Izdajemo takodje i potvrde po HACCP standardu.


Vasa "Dezinsekcija.net"


CEnovnik usluga  dezinsekcije za pravna lica agencije Eko-Kliner

Pozovite sluzbu komercijale agencije "Eko-Kliners" resite se bubarusa,bubasvaba,mrava,moljaca i svih ostalih insekata najbrze i najeftinije :
















Garancija na usluge je 6 meseci od datum prvog dolaska i izvrsene dezinsekcije.


Svaki dolazak i nanovno koriscenje preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatno.



Izaberite dole problem koji imate,Vase podatke i saznajte odmah cenu usluga sa pismenom 6-mesecnom garancijom .
Sve primljene narudzbine ovim putem se proveravaju istog dana i intervencija je moguca vec narednog dana za bilo koje podrucje grada Beograda.
Ostali gradovi van Beograda se realizuju u vidu grupne dezinsekcije celih zgrada uz saglasnost minimum 80% stanara i Skupstine Stanara.
Dolazak za podrucje grada Beograda je besplatan bez obzira na povrsinu objekta,stana,kuce ili lokala.
  • Izaberite u kom statusu narucujete usluge.Pravna lica dobijaju i obaveznu potvrdu o izvrsenoj dezinsekciji validnu 6 meseci u slucaju dolaska Sanitarnog inspektora shodno Zakonu o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.
  • Izaberite vrstu objekata u kojoj boravite i zivite.
  • Izaberite mesto gde se nalazite i gde je potrebno izvrsiti dezinsekciju.Dolazimo besplatno za pojedinacne stanove,kuce i lokale na teritoriji grada Beograda bez ikakvih rashoda za transport.Pojedinacni dolazak za mesta van Beograda zbog prevelikih rashoda putnih troskova nije moguc vec samo u vidu grupnih dezinsekcija celih zgrada ili objekta vecih od 500 m2.
  • Izaberite vrstu insekata sa kojom se susrecete u svom domu ili radnom prostoru.
  • Izaberite okvirno povrsinu objekta nad kojim zelite da se uradi kompletna dezinskcija.Pod pojmom "Dezinsekcija" se podrazumeva suzbijanje,tretman i trajna zastita od svih vrsta bubarusa,bubasvaba,paukova,moljaca,mrava i komaraca sa pismenom 6-mesecnom garancijom na sve usluge.Radimo sa vise mikstura u okviru jednog istog tretmana tako da je dolazak i ucinak pokriven za sve navedene insekte.
  • Izaberite mesec dolaska.
  • Izaberite dan dolaska shodno Vasem vremenu,zauzecu obavezama i prisutnosti ostlih ukucana i uposljenika u Vasem stanu/kucu/lokalu.
  • Izaberite doba dana kada nasa tehnicka sluzba moze doci do Vas za vrsenje dezinsekcije izabranog datuma.
  • Upisite gore konkretno u detaljima Vas problem:

    Koliko dugo imate problem?
    Kako mislite da je problem nastao?
    Da li ste dosada nesto koristili samostalno?
    Sa kojim uspehom?
    Da li je ovo prvi put da radite dezinsekciju ili ste ranije radili?
    Da li u objektu,stanu,kuci i lokalu imate decu manju od 2 godina starosti,kucne ljubimce poput macaka,pasa i ostalih vrsta zivotinja?
    Da li se nalazite na samom potkrovlju
    zgrade,prizemlju,suterenu ili bilo gde u zgradi?
    Da li je higijena objekta propisna?
    Da li ste ranije zvali bilo kakve sluzbe za dezinsekciju ili ste samostalno kupovali preparate?
    Da li su sluzbe ako ste ih zvali imali efektivan ucinak i koliko?
    Da li su kupljeni preparati imali ucinak i kakav?

    Sva postavljena pitanja se odgovaraju istog dana po slanju i vidu odgovora na Vas email dole ili pak besplatnim telefonskim pozivom za bilo koju mrezu sa nase strane na Vas mobilni telefon.
    Zahvaljujemo na ucescu i obracanju.Agencija "Eko-Kliners".
    Sluzba Komercijale.
    011-341-57-06.
    066-505-505-7.
    Radno vreme sluzbe komercijale Agencije "Eko-Kliners" je svakog radnog dana od 09-22 sati,subotom od 09-16 sati.
  • Vase Ime i Prezime?
  • Upisite naziv ulice,adresu,tacan broj zgrade,sprat i stan.Hvala.
  • Upisite postanski broj mesta,ime mesta i deo grada/mesta naselja u kome se nalazite i za koji se nalazi objekat nad kojim zelite da se izvrsi proces dezinsekcije.Hvala.
  • Upisite Vas mobilni telefon.Na upisani mobilni telefon dobicete usmeni povratni poziv sa nase strane koji je potpuno besplatan bez obzira narucili usluge od nas ili ne.Mobilni telefon se ne cuva u bazi podataka niti se ustupa trecim licima ili marketinskim agencijama za dalje marketinske svrhe.Zakon o zastiti privatnosti podataka i Zakon o zastiti prava potrosaca je ovom prilikom primenjiv na sve ostavljene podatke("Službeni glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009, 68/2012,Clan 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije).Zahvaljujemo na razumevanju i interesovanju.Sluzba komercijale Agencije "Eko-Kliners".Telefon fiksni sluzbe Komercijale Agencije "Eko-Kliners" je 011-341-57-06,telefon mobilni je 066-505-505-7.
  • Upiste gore Vas email ako imate.Na Vas email dobicete besplatno istog dana potvrdu Vase narudzbine i sva ostala obavestenja.Ako ste uneli i Vas mobilni ili fiksni telefon dobicete prvo obavestenje na Vase telefone a ujedno i na Vas email.Zahvaljujemo na razumevanju i ukazanom poverenju.Ako nemate jos uvek svoj email mozete otvoriti besplatno svoj email u vidu "Gmail"-a na adresi gmail.google.com
"Dezinsekcija.net"
je produkat i produkcija agencije za ciscenje "Eko-Kliners"
Zeljka Milivojevica 39,Beograd.
Izdvojena radna jedinica u Novome Sadu,Beogradska 1
Maticni broj firme:61901922
PIB:103212876
Suzbijanje svih vrsta bubarusa i bubasvaba sa 6-mesecnom garancijom:
Suzbijanje svih vrsta bubarusa sa punom garancijom 6 meseci
Suzbijanje svih vrsta bubarusa Agencija "Eko-Kliner".
Trajno se resite bubarusa sa garancijom po ceni vec od 990 dinara za jednosobne stanove velicine 5-20 kvadrata odnosno po ceni od 2500 dinara za lokale povrsine do 40 kvadrata .

Cene za vece povrsine su navedene gore.

Vasa "Dezinsekcija.net"

Pored Beograda i Valjeva,dolazimo po dogovoru u sva mesta Srbije.Resite se trajno bubarusa i bubasvaba po ceni vec od 990 dinara sa pismenom 6-mesecnom garancijom i besplatnim dolaskom za podrucje grada Beograd i Novoga Sada
Zakoracite u novi deo Vaseg zivota.

Zivite opusteno i bez stresa sa nasim uslugama i nasim visegodisnjim i bogatim iskustvom u radu.
Agencija Eko-Kliners
Preko 2500 zadovoljnih klijenata na godisnjem nivou garancija su nasih usluga,cena i dugorocnosti poslovanja.

Vas "Eko-Kliners".
Postanite sponzor sajta
vec od 3000 dinara mesecno

Neka nasa prezentacija bude deo Vaseg profita

Postanite sponzor sajta
"Dezinsekcija.net"
Pozovite sluzbu komercijale
Sva prava izdavaca i izvrsioca usluga zasticena © 2014. Dezinsekcija.net
"Dezinsekcija.net" je zasticeno ime i produkat agencije za ciscenje "Eko-Kliners",Zeljka Milivojevica 39,Beograd
Izdvojena radna jedinica : Beogradska 1,Novi Sad.
Kontakt telefoni agencije "Eko-Kliners" su 066-505-505-7;011-413-50-01;
Izrada,dizajn,programiranje i sadrzaj sajta "Dezinsekcija.net" > Ljubisa T.Cakic <
Dodjite do svog kompletnog internet sajta sa unikatnim dizajnom,hostingom/emitovanjem i domacim i medjunarodnim domenom u naprednom Wordpress CMS programu za samostalno odrzavanje sajtova na srpskom jeziku vec od 39 eura
Radimo sa svim pravnim i fizickim subjektima u zemlji inostranstvu.
Garantujemo najnize cene izrade profesionalnih i posecenih sajtova u zemlji i inostranstvu bez ikakvih dodatnih troskova.
Cene od 39 eura su na godisnjem nivou racunato od dana uplate.
Svakom interesentu gratis 30 dana test period bez ikakvih obaveza i ugovora.
Pozovite 066-505-505-7.