Dezinsekcija.net

Kategorije

Zasto je preventivno prskanje i dezinsekcija bolje od standardnog prskanja?

Zasto je preventivno prskanje i dezinsekcija bolje od standardnog prskanja?

Podelite znanje sa drugima...

Preventivna zastita od buba je uvek i najbolja zastita.Sajt "Dezinsekcija.net" i Agencija "Eko-Kliner".
Preventivna zastita od buba je uvek i najbolja zastita.

Blagovremena dezinsekcija i uspesno prskanje Vaseg radnog ili zivotnog prostora je ne vise potreba bogatih klijenata vec i ustaljena praksa svih vlasnika stanova,kuca i lokala u Srbiji i ostalim bivsim Jugoslovenskim republikama.

Preventivnim prskanjem se osigurava sam vlasnik,ukucani ili pak radno osoblje ako je u pitanju radni objekat od bilo kakve pojave insekata i bilo kog oblika buba u narednih sigurnih 3-6 meseci.

Preventivno prskanje za razliku od realnog standardnog prskanja je korak napred u preduhitrenju pojave bilo kojih buba u Vasem objektu.Ukoliko ih nemate ali ste misljenja ili imate najava i informacija da objekti iz komsiluka imaju bube u tom slucaju prevencija je uvek bolja od samo leka.

Preventivnim prskanjem osiguravate konstantno dobro zdravlje Vas i Vasih ukucana kao i odrzanje higijene Vaseg stana,kuca ili lokala na najvisem nivou bez potrebe oslanjanja na zavrsetak prskanja komsijskih stanova kuca ili lokala.


Podelite znanje sa drugima...
Povecanje temperature tokom prolecnih meseci utice na ubrzano razmnozavanje bubarusa i bubasvaba

Povecanje temperature tokom prolecnih meseci utice na ubrzano razmnozavanje bubarusa i bubasvaba

Podelite znanje sa drugima...

Povecanje dnevnih temperatura dovodi i do povecanja reprodukcije bubarusa i bubasvaba u Vasem stanu,kuci ili lokalu.
Povecanje dnevnih temperatura dovodi i do povecanja reprodukcije bubarusa i bubasvaba u Vasem stanu,kuci ili lokalu.

Povecanje kako dnevne tako i nocne temperature dovodi do ubrzanog razmozavanja bubarusa i bubasvaba za razliku od hladnijih zimskih meseci kada bubarusi mogu takoreci prezimiti bez ikakvog razmnozavanja.

Ako ste primetili u svom stanu,kuci ili lokalu bubaruse a napolju je osetan porast temperature mozete nam se obratiti na nase telefone sa Vase desne strane i dobiti besplatne savete o zastiti Vaseg zivotnog i radnog prostora od ubrzane reprodukcije bubarusa,bubasvaba,mrava i ostalih vrsta insekata.


Podelite znanje sa drugima...
Reference i klijenti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd-proverite i saznajte zasto smo jedni od najboljih!

Reference i klijenti Preduzeca „Pest-Global Group“ DOO Beograd-proverite i saznajte zasto smo jedni od najboljih!

Podelite znanje sa drugima...

Preduzece "Pest-Global Group DOO Beograd" liste referenci i musterija koji su koristili i koriste nase usluge na preventivnom ili permanentnom nivou
Dezinsekcija i Deratizacija u  Beogradu-lista referenci i musterija koji su koristili i koriste nase usluge na preventivnom ili permanentnom nivou

Preduzece Pest-Global Group DOO Beograd ima iza sebe preko 700+ pravnih subjekata sa kojima uspesno saradjuje na permanentnom i uspesnom nivou.

Pored efektivnog suzbijanja svih vrsta insekata u Vasem radnom ili zivotnom prostoru bavimo se i preventivnom zastitom.

Tu smo da Vas informisemo i stavimo  do znanja na dole navedenim klijentima koji su nam poklonili poverenje da je preventiva ujedno i najbolji primer suzbijanja insekata.

Ako ih nemate a mislite da ih necete imati-ne budite sigurni.

Sigurnost i dugorocnost poslovanja sa nama su nasi prvi i osnovni postulati nase poslovne politike
Sigurnost i dugorocnost poslovanja sa nama su nasi prvi i osnovni postulati nase poslovne politike u suzbijanju i regulaciji bubarusa-mrava-bubasvaba-buva-stenica i ostalih formi insekata kod pravnih lica.

Iskustva dole nasih klijenata se nadovezuju na gore pravilo da je „preventiva najbolji lek od svih postojecih“.

Navodimo ovom prilikom listu i reference klijenata koji su koristili nase usluge u efektivnom smislu reci a koriste ih nadalje u preventivnom smislu takodje.

Ako ste pravno lice i obavljate delatnost bilo gde u Srbiji-javite se id odeljka gore „Formular za dolazak“ i resite se sa 100% garancijom na usluge svih problema vezanih za insekte u Vasem radnom prostoru kao sto su u prvom redu bubarusi,bubasvabe,mravi a potom paukovi i moljci.

Ako ste fizicko lice takodje nam se mozete javiti iz gore navedenog odeljka“Formular za dolazak“.Dolazimo u roku od 24-48 sata za celo podrucje grada Beograd i Valjeva.Ostale gradove pokrivamo dolaskom po dogovoru.

Dole su neke od nasih zapazenih i renomiranih referenci i klijentela od ukupno 700+ klijenata u periodu od 2010-e godine do 2012-e godine odnosno do datuma pisanja ovog clanka :

Reference i klijenti Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" u Beogradu i celoj Srbiji
Nasi klijenti u Beogradu i celoj Srbiji za 2012-u godinu.

Modul Gradnja DOO
Bulevar Arsenija Carnojevica 11
Beograd

SZTPTR Prvak
Jurija Gagarina BB
Novi Beograd

Nutriko STR
Milentija Popovica 8
Novi Beograd

Auto Skola B PLUS
Nehruova 51,
lokal 11
Novi Beograd

Palata Jadran A.D.
Nemanjina 4/2
Beograd

Baklava Carstvo
Trg Nikole Pasica 1,
Terazije
Beograd

Sava Trans DOO
Nemanjina 4/126
Beograd

Advokatska Kancelarija Jelusic
Nemanjina 4/108
Beograd

Nocni klub-streljana GUN CLUB
Milosa Pocerca 10-a
Beograd

SUR Brza Hrana Shishko
Antifasisticke borbe 17/3
Novi Beograd

Srpska Patrijarsija
Sinod Srpske Pravoslavne Crkve
Kralja Petra broj 5
Beograd

Tim CO DOO
Jovana Rajica 5-c
Beograd

Pekara Verona
Dragice Koncar 45
Beograd

PP DESIGN PLUS DOO
Ivo Lole Ribara 1B
Beograd

STR Delcija
Gandijeva 76 a ,lokal 13,
Beograd

SUR Picerija Buenos Vojvode Stepe 343
Beograd

Fond za Mikro Razvoj
Svetozara Markovica 17/16
Beograd

Fond za otvoreno drustvo
Kneginje Ljubice 14.
Beograd

VEOLIA DOO
Kralja Milana 21
Beograd

BIG BLUE TRAVEL DOO
Makedonska 4,
Beograd

SUR“Markiz
Jurija Gagarina 149-a/26
Novi Beograd

Eventim DOO
Toplicin Venac 19
Beograd

Blondy STR
Bulevar Kralja Aleksandra 138
Beograd

CEPTING DOO
Gandijeva 76a/I sprat
Novi Beograd

Advokatska kancelarija Kastratovic
Kursulina 14
Beograd

Advokatska kancelarija Brajer
Kursulina 14
Beograd

Agencija za knjigovodstvo DOSEN DOO
Novopazarska 10
Beograd

STR Lazic
Trg Nikole Pasica 9
Beograd

MONTAGNA DOO
Simina 21,
Beograd

Momcilovic
Nikodina Milosa 27
Beograd

STUR  BOKI 82
Borska 70 a
Beograd

STR STEFAN
Jurija Gagarina 227,lokal 3
Novi Beograd

TRANS LASA DOO
Ratka Mitrovica 185/5
Beograd

Active Fitness Centar Lazarevacki drum 25
Beograd

Kafe Domino Bulevar Arsenija Carnojevica 186
Beograd

Restoran Mali Pariz Bircaninova 17
Beograd

Poslasticara Max Bulevar Despota Stefana 17
Beograd

Pizzeria Mljac-Mljac Bulevar Despota Stefana 72
Beograd

Caffee club CLUB 4 Bastovanska 4
Beograd

Specijalisticka kordinarna ordinacija Pro Corde Kajmakcalanska 17
Beograd

LTD SAN-STUDIO ONE
Pozarevacka 5
Beograd

STR Maja-Z
Slavka Miljkovica 129
Beograd-Resnik

Veltino DOO
Cara Nikolaja II 56
Novi Beograd

STR Milenijum
Bitke Na Neretvi 43
Beograd-Kotez

Mlecni restoran Djir
Cara Urosa 19
Beograd

Restoran Atase
Bulevar Zorana Djindjica 106
Beograd

Zdrava hrana Cecin Biospajz 
Paunova 3a
Beograd

Specijalisticka ocna ordinacija Laser Focus
Cara Nikolaja II 25
Beograd

Stomatoloska ordinacija Dental Studio 32
Mazuraniceva 31
Beograd

Konel Computers
Gandijeva 122
Novi Beograd


Podelite znanje sa drugima...
Clanak o detaljnom opisu bubarusa u Srbiji

Clanak o detaljnom opisu bubarusa u Srbiji

Podelite znanje sa drugima...

U ovom delu prenosimo pisanje i clanak nama svima poznatog magazina“Politikin Zabavnik“ u izdanju „Politike“.

Autor Clanka:

S.Delibasic.

Sva prava autora clanka zasticena.

Clanak se ne moze upotrebiti u bilo kakve svrhe bez pismene ili usmene saglasnosti autora ili institucije koja je sponzor ili producent clanka.

Originalni link ovde.

Istine i zablude o najomraženijem urbanom insektu na ovim prostorima-bubarusu.

Bubasvabe i bubarusi
Bubasvabe i bubarusi

Zbog toga što se roje po prljavim i tamnim mestima i šire bolest, bubašvabe i bubarusi su kod čoveka oduvek izazivale gađenje i jezu, a zbog izuzetne izdržljivosti i privida da su neuništive, čak i strah.

Verovatno ne postoji životinja o kojoj se više priča nego što je bubašvaba odnosno bubarus.

Gotovo da je neizbežna tema na svakom mestu i u svakom društvu.

O bubašvabama i bubarusima raspravljaju hemičari, nuklearni fizičari, tehnolozi, prirodnjaci, prodavci, domaćice. Ovi insekti su na lošem glasu.

U stvari, teško da postoje omraženije životinje. Pri samoj pomisli kako se roje po prljavim i mračnim mestima, kanalizaciji i potom haraju po kuhinjama i kupatilima zagađujući hranu i šireći bolesti, mnoge podilazi jeza. A pri tome, bubašvabe su zastrašujuće izdržljive i teško ih je obuzdati.

Mogu da izdrže mesec dana bez hrane, nedelju dana bez glave (potom se osuše jer više ne mogu da piju vodu), bez vazduha mogu i do četrdeset minuta, voda im ne smeta, a otporne su i na radijaciju.
Ipak, reklo bi se od pamtiveka, čovek ne odustaje od namere da nepoželjnim bubašvabama stane na put. A jesu li s pravom omražene i zaista neuništive?

Rodoslov i pravila ponašanja

Naučnici su uspeli da opišu oko 3500 vrsta bubašvaba, primarno krilatih insekata latinskog imena Blattaria,, a veruje se da ih ima barem još toliko neistraženih. Na Zemlji su već milionima godina, iz doba kambijuma. Potiču iz toplih, tropskih predela gde i danas, naročito u šumama ekvatorijalnog pojasa, živi većina vrsta. Unutar drvenih brodova, uz čije zidove su se uspele, bubašvabe su se raširile po celom svetu.
Veruje se da su najraniji zglavkari ove vrste bili strvinari i svaštojedi koji su se hranili truleži. Nisu bili probirljivi, već halapljivi i plodni. Ženke prabubašvaba donosile su na svet po nekoliko stotina bledih nimfi koje su potom nastavile da legu sopstvene potomke. Da su svi oni uspeli da prežive, na Zemlji bi za nekoliko godina bilo više od deset milijardi jedinki. Na sreću, nisu jer su mnoge postale plen grabljivica, neke se zarazile parazitima a većina preostalih završila je pod nogama dinosaurusa. Bilo je bezbroj načina da budu istrebljene, a da prežive samo nekoliko.

Jedan od osnovnih bio je da se višestruko prilagode.
Tek nekoliko retkih vrsta uspelo je da se privikne na hladnoću i surove uslove života na Severnom i Južnom polu. U kontinentalne krajeve umerene klime prodrlo je desetak vrsta i tu naselilo zatvorene prostore koje koristi čovek. Uz prostor, bubašvabe su prisvojile i njegove namirnice uništavajući mu zalihe hrane.
Ipak, nametljivi i halapljivi sustanar nije uspeo da stekne ni lep izgled da bi, bar zbog toga, dobio čovekovu naklonost. Telo pokriveno smolastocrnim tamnim i sjajnim pokrilcima dostiže prosečnu dužinu od tri centimetra, spljošteno je, mekano i deluje debelo, oči su velike, dva dugačka pipka ispod njih nalik su na bičeve, a tri para maljavih nogu omogućavaju brzo kretanje.

Krila su kod nekih vrsta dugačka a kod drugih izgubljena, uglavnom služe za kratko jedrenje ili održavanje ravnoteže.
Bubašvabe i bubarusi su vremenom počele da se razlikuju po boji, ponašanju i životnom ciklusu.
Iako je dolazak na svet bubašvaba isti (iz jaja koja ženka nosi između poslednja dva trbušna segmenta pre nego što ih odloži pojavljuju se larve koje podsećaju na odrasle ali nemaju krila i podležu brojnim promenama) ljubavni život im je raznolik.

Neke vrste čine samotnjaci koji se sakupljaju jedino zbog parenja, druge žive u manjim ili većim zajednicama. Bubašvaba Cryptocerus spp. živi u hladnim šumama, u trulim deblima prašuma.

Nakon uspešnog udvaranja par gradi skrovište na tlu prekrivenom trulim lišćem i tu zajedno provode ostatak života.

Požrtvovani su i kao roditelji koji o svom potomstvu brinu do kraja života.

Dobar i loš komšija

Uprkos tome što hiljadama godina žive s bubašvabama, ljudi i dalje imaju snažan otpor pa i osećaj gađenja prema ovim životinjama.

Najnovija istraživanja jedne od kućnih vrsta, obične bubašvabe, Blatta orientalis,otkrivaju šta je čovek sve propustio.

Saznalo se da se kod nekih vrsta mužjaci tuku kako bi se udvarali ženki.

Kod drugih ženke biraju mužjake na osnovu njihovog mirisa i, pokazalo se, više vole one koji mirišu „pitomije”. Kad imaju mladunce, ženka ih svuda nosi na leđima.

Pojedine vrste postaju veoma ratoborne ukoliko u kući ima mnogo bubašvaba, neke imaju sposobnost da prate tragove drugih kako bi došle do hrane.

Godinu za godinom ovi insekti postaju još složeniji stvarajući svoj svet ispod ljudskih nogu.

Veliki broj bubašvaba i bubarusa koje s čovekom dele prostor potpuno su bezopasne, ali ima i onih koje mogu da budu nosioci raznih zaraznih klica i mogu da proizvode belančevine koje podstiču astmu i druge vrste alergija.

Istini za volju, iako sve gradske vrste nalikuju jedna drugoj, razlikuju se u brojnim osobinama i izgledu. Američka bubašvaba, Periplaneta americana , poreklom iz Afrike, ima jedinstven način ishrane – jede hartiju, kosu, hleb, voće, korice knjiga, ribu, kikiriki, stari pirinač, životinjsku kožu, odeću, uginule insekte.

Bubarusi snimak izbliza
Bubarusi snimak izbliza

Bubarusi, iz roda „Blattella germanica“ , verovatno su najčešća vrsta i mutacija bubasvaba na prostoru Srbije i bivsih Jugoslovenskih republika, obožavaju kuhinje i čini se da nisu sposobne da žive bez ljudi.

Ženke imaju upadljivu mrežu punu jajašaca koju vuku za sobom sve do dolaska naslednika na svet.

Obična bubašvaba, Blatta orientalis , mnogo je tamnija od svoje gradske prijateljice bubaruse, a uz kuhinju voli i podrum. U međuvremenu, bubašvabe sa Surinama, Pycnoscelus surinamensis, obožavaju da žive u povrću. Razmnožavaju se u svojoj prirodnoj okolini, Indomaleziji, ali ukoliko ih premestimo drugde postaju aseksualne. Ženke oplođuju ženke, dok su mužjaci potpuno nezainteresovani.
Iako se čini da kućne vrste bubašvaba postaju sve otpornije i uspešnije u borbi s ljudima, teško je reći da li je baš tako. Uočeno je da su brojne vrste, zahvaljujući otporu čoveka, verovatno pred istrebljenjem.

Panesthia lata jedna je od njih. Nekada rasprostranjena na australijskom ostrvu Lord Hovi, ova vrsta bubašvaba nije viđena još od šezdesetih godina prošlog veka. Tokom 2003. godine nekoliko primeraka viđeno je na okolnim ostrvima, ali budućnost im je neizvesna.
I pretpostavke da bi bubašvabe preživele nuklearni rat dovedene su u sumnju. Mnoge vrste već sada su prava retkost.

Suočene sa svakojakim, pre svega hemijskim sredstvima za uništenje, one ni u prirodi više nemaju zaštitnika – gube staništa, prete im biozagađenje i klimatske promene.

Prirodnjaci kažu da bubašvabe lagano nestaju. Ma šta čovek mislio o njima, one su još jedna vrsta koju bi Zemlja jednog dana mogla da izgubi.

Najčešće kućne bubašvabe

Obična ili crna bubašvaba (Blatta orientalis)

Bubasvaba " Blatta orientalis "
Bubasvaba “ Blatta orientalis „

dostiže dužinu od 25 do 30 milimetara
živi u kući ili skladištima
mužjaci imaju krila (kod ženki su zakržljala) ali ne lete
ženke su veoma proždrljive i mogu da jedu kožu, drvo, odeću, hartiju

Bubarusa (Blattella germanica)

Bubarusi "Blatella Germanica"
Bubarusi „Blatella Germanica“

dostiže dužinu od 12 do 15 milimetara
voli mračne prostore kuhinje i ostave
mužjak je sitniji i manji od ženke
oba pola imaju krila, ali ne lete

Ovo, možda, niste znali

• bubašvabe su poznate po brzini pa se u Brizbejnu, u Australiji, poslednjih 21 godinu održava svetsko prvenstvo u trkanju bubašvaba

• od svih poznatih vrsta manje od jednog procenta bubašvaba, ili 60 vrsta, štetočine su

• najmanja bubašvaba, koja živi u gnezdima mrava, ima raspon krila od samo četiri milimetra

• australijska rovačka bubašvaba može da dostigne težinu kokošijeg jajeta

• bubašvabe imaju tri para jakih nogu za izuzetno brzo kretanje

• bubarusa se povlači i traži novo stanište ako se u kući pojavi crna bubašvaba


Podelite znanje sa drugima...
Poliovirus-prenosive bolesti i virusi koje prenose bubarusi

Poliovirus-prenosive bolesti i virusi koje prenose bubarusi

Podelite znanje sa drugima...

Za razliku od bakterija koje smo spomenuli u prethodna tri clanka a to su salmonela,stafilokoka i streptokoka pisacemo u izdvojenom obliku o virusu koji bubarusi prenose.

U pitanje je virus pod medicinskim nazivom „Poliovirus“.

Virus u odredjenim slucajevima izaziva deciju paralizu odnosno decja paraliza izazvana virusom poliovirus koja se popularno zove i „Poliomijelitis“jei izuzetno je opasan ako dospe u crevima deteta mladjeg od 3-12 godina.

Kod coveka se ovaj covek manifestuje najscesce crevnim bolovima sto pacijent pogresno tumaci losom hranom ili pokvarenom hranom.

ISTINA O POLIOMIJELITISU I DEČJOJ PARALIZI

KAKO SU TROVANJA SINTETIČKIM PESTICIDIMA POSTALA VIRALNE INFEKTIVNE BOLESTI?

Mnogi lekari se nakon Drugog svetskog rata uče medicini sa apsolutnim poverenjem u istinitost onoga što je u medicinskim knjigama zapisano.

Neke naučne tvrdnje za koje postoje naučne reference koje su odavno usvojene u takozvanim zvaničnim i priznatim naučnim krugovima, naučni radovi objavljeni u uglednim medicinskim žurnalima, kao i najveća od svih potvrda – Nobelova nagrada za medicinu, jednostavno ne ostavljaju mnogo mesta za sumnju. Proveriti istinitost ovakvih priznatih naučnih otkrića, jedno običnom studentu ili lekaru gotovo je nemoguće.

Piše: Ivona Živković

Poliomijelitis se i danas opisuje kao teška zarazna bolest, čiji je uzročnik poliovirus koji se nalazi u crevima. On može napasti nervni sistem i izazvati tešku upalu sive moždine.

Za samo nekoliko sati tako može doći do blokade rada mišića, a najčešće nastaje oduzetost nogu koja može biti privremena ili trajna, u zavisnosti od oštećenja ćelija u nervnom sistemu.

Ukoliko dođe do oštećenja nervnih vlakana koja pokreću mišiće u plućima (bulburni polio), organizam ne može da uzima kiseonik niti bolesnik da guta, pa se oboleli tada moraju hitno staviti na veštačka pluća (respiratore). Nekad su se koristila čelična pluća, koja su funkcionisala kao grudni koš i koja su mehanički ubacivala vazduh paralizovanima. Bolest je često smrtonosna, a mnogi koji je prežive mogu ostati doživotno vezani za invalidska kolica.

Tvrdi se da je poliomijelitis veoma zarazna bolest, koja se prenosi oralno-fekalnim putem.

Dečja paraliza je simptom ove bolesti, a ime je dobila po tome što ovaj poliovirus uglavnom napada decu mlađu od tri godine (oko 50 odsto obolelih su deca).

Za ovu strašnu bolest konvencionalna medicina tvrdi da joj leka još nema i najbolji način da se spreči jeste imunizacija koja se postiže vakcinacijom. Nažalost, neki obole i pored toga što dobiju vakcinu. Zato je u svim razvijenim i civilizovanim zemljama (znači zemljama gde se autoritet Svetske zdravstvene organizacije apsolutno uvažava) uvedena obavezna vakcinacija dece sa OPV (oralnom polio vakcinom).

Polio vakcinu je na svu sreću neko već izumeo (kad već nije izmislio lek), i to je uradio Džonas Salk 1955. godine.

I postao svetski poznato ime u savremenoj medicini. Njegova vakcina je kasnije usavršena (jer se i nije baš pokazala) i napravljena je oralna varijanta dr Alberta Sejbina. O tome kako ova vakcina danas više širi poliovirus nego što ga suzbija, objavila je više radova dr Vjera Šajbner, nezavisni istraživač.

Polio vakcina se daje prvi put svakoj bebi OBAVEZNO kada ona navrši dva meseca, a onda još tri puta na svaka dva meseca.

Ukupno se detetu „umrtvljeni“ polio virusi ubace četiri puta. Šta su zaista „umrtvljeni“ virusi videćemo kasnije. U SFRJ je obavezna polio vakcina uvedena 1961.

U svetu je zabeleženo nekoliko velikih epidemija poliomijelitisa. Prva velika epidemija je zabeležena 1894, a zatim 1916. Najveća je bila u SAD  u periodu od 1945 do 1949. U epidemiji poliomijelitisa u SFRJ, 1956. godine, registrivano je 854 obolelih. Epidemije se i dalje povremeno pojavljuju.

Poliovirusi (kojih ima bar tri vrste) izazivaju groznicu, povraćanje, konvulcije, oduzetost.

Kada je u pitanju poliomijelitis takođe postoje nezavisna istraživanja koja danas većini lekara nisu poznata, pošto su iz medicinskih knjiga jednostavno – izbačena.

To su istraživanja koja je vršio dr Morton. S. Biskind nakon izbijanja velike epidemije poliomijelitisa u SAD 1945.

I sam predsednik SAD Franklin D. Ruzvelt postao je žrtva ove bolesti.

Napomena administracije sajta:

Sve informacije na ovom sajtu su preuzete iz izvora koji su relevantni i objektivni ali se ne mogu tretirati sa 100% tacnosti.Administracija sajta ne preuzima moralnu eticku niti bilo kakvu odgovornost za greske u clancima nastalih od strane trecih lica a objavljenih na ovom sajtu ukoliko se teorija,napis,opis ili istrazivanja autora kasnije obori ili ne dokaze.


Podelite znanje sa drugima...

Edukujte se iz referentnih izvora…

Zahtevajte besplatan sanitarni pregled od strane bilo koje DDD sluzbe u zemlji pre nego im date adresu za dolazak sto je Vase potrosacko pravo zagarantovano Zakonom o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.

Ukoliko firma ne zeli da uradi besplatan sanitarni pregled bez bilo kakvih obaveza placanja ako nije doslo do tretmana vec Vam odmah trazi novac i govori cenu na telefonu a da nisu videli objekat koji je subjekat rada-to je prvi znak DDD prevara(Videti gore odeljak“Stenice“ i pogledati autenticne intervjue stotine prevarenih lakovernih klijenata).

Besplatan Sanitarni pregled je propisan Zakonom o DDD uslugama i prava firma ce UVEK DOCI BESPLATNO DA VIDI O CEMU SE RADI bez obaveza bilo kakvog placanja ako nije doslo do tretmana.

Najveca greska svih Klijenata u Srbiji i bivsim YU republikama je u tome sto veruju u plagiranim sajtovima sa KOPIRANIM SADRZAJEM OD WIKIPEDIE i umesto da TRAZE BESPLATAN SANITARNI PREGLED OBJEKTA I INICIJALNE KONSULTACIJE SA LICIMA KOJA CE UNETI OTROVE U OBJEKTU KLIJENATA prvo pitaju za cenu ne razmisljajuci da li ta“FIRMA“ IMA LICENCE ZA RAD I DA LI SU UPOSLJENICI TE „FIRME“ bilo kakvi tehnolozi ili biolozi i naravno dobiju slatkorecivu cenu po principu“Mi to radimo za 2000 dinara eto dacemo Vam za 1000 dinara u Vasem slucaju nije problem spusticemo cenu dajte nam adresu za dolazak…“a kada vide „osobu“ na vratima koja ce im raditi tretman shvate da od toga nema nista i da „majstor“ nema nikakvog znanja o poslu koji stoji na „sajtu firme“ i da je sve prekasno ali „majstor je dosao i trazi novac jer ste ga pozvali…“.

Nakon stavljanja novca u dzep „majstor“ izdaje usmenu slatkorecivu garanciju ili vizit kartu sa telefonom na kome se vise niko ne javlja ili zvoni uvek bez odgovora i ako ga ikada dobijete na telefonu dobicete odgovor da GARANCIJE NE VAZI iz „njima neobjasnjivih razloga“ i naravno vise ga nikada ne vidite u zivotu.Zasto?Zato sto klijent nikada ne pita PRVO ZA BESPLATAN SANITARNI PREGLED.

Pitajte i trazite sanitarni pregled i UPOZNAJTE SE PRVO SA LICIMA KOJI CE VAM RADITI DDD TRETMAN bez potrebe placanja bilo kakvog dolaska ako nije doslo do efektivnog rada.

Na takva pitanja i zahteve pre davanja bilo kakvih adresa ili telefona cete kao Klijent u startu odbiti sve DDD prevarante i lazne fantomske Firme  na ovim prostorima koji deluju u saradnji sa nekontrolisanim internet agencijama za izradu internet sajtova i kojih je u Srbiji zaista previse za jednu malu drzavu.

Besplatne sanitarne preglede DDD prevaranti ne rade jer znaju da ce odmah biti „provaljeni“ i zato jer im se ne isplati da gube vremena u putu i prici  vec kazu daako dolaze mogu odmah i da urade i da isprskaju i potom kada cuju poziv za besplatan bezuslovni sanitarni pregled ako nije doslo do tretmana koriste sve metode unapred razradjenog prljavog psiholosko-socijalnog i trgovackog viralnog inzenjeringa  u smislu-to ce biti cena „eto umesto 2000 dinara za 1000 dinara moze nije nikakav problem koja god povrsina bila u pitanju ako vec dolazimo...“ i naravno lakoverni Klijenti u Beogradu i Srbiji se „prime“ na ovakvu neshvatljivu nisku cenu usluga za recimo 2-soban ili 3-soban stan i daju adresu i telefon za dolazak ne sumnjajuci nista..

Klijenti u Srbiji se prime na neshvatiljivo nisku cenu usluga i nakon par dana kada vide bube i dalje svom objektu shvate koja je to prevara ali je iznos prevare je toliko mali da se njima ne isplati da bilo sta pravno preduzimaju…

Pogledajte probleme sa kojima se susrecu nasi citaoci i posetioci naseg servisa

Pogledajte dole nase najcesce pretrazivane termine .

Pregled napretrazivanijih termina posetioca sajta u prethodnih 30 dana (izvor Google analytics)

Dezinsekcija stana cena Deratizacija stenice beograd cene Dezinsekcija Resnik cene Dezinsekcija Zeleznik cene sta je dezinsekcija Deratizacija bubasvabe cenovnik Stjenice ugriz Pancid 40 upustvo za upotrebu dezinsekcija vikipedija Kako izvaditi krpelja ako ostane glava Svrab koze na nogama Dezinsekcija Kako se otarasiti bubasvaba Kako izvaditi krpelja sapunom Dezinsekcija Rakovica cene Deratizacija Kanarevo brdo Deratizacija Beograd Deratizacija cena Krema za svrbez koze Lecenje svraba koze Svrab koze na nervnoj bazi Dezinsekcija bubasvabe Beograd cene Deratizacija Beograd cene bubasvabe u kupatilu Zavod za deratizaciju Beograd Dezinsekcija Palilula cene Stenice Stenice u krevetu Dezinsekcija Novi Sad kako unistiti bubasvabe Bubasvabe wiki Glava krpelja ostala u psu Dezinsekcija Beograd cene Svrab po ledjima bubasvabe u kuhinji kako ih unistiti Dezinsekcija Zemun cene Krpelji na macki Krpelji Ujed stenica Stjenice kako ih se rijesiti Stenice deratizacija Beograd Odakle dolaze bubasvabe Ujed stenice lecenje zavod za deratizaciju beogradu Bubomor Krpelji na psu Deratizacija stana cena beograd bubasvabe wikipedia Bubasvabe Sredstvo za skidanje krpelja Kucne stenice Sredstava protiv bubasvaba Krpeljska groznica kod pasa Icon protiv krpelja cena deratizacije stana Bubasvabe zanimljivosti Dezinsekcija beograd stenice cene Krpelji deratizacija Beograd Dezinsekcija Vidikovac cene Raid zamka za bubasvabe cena Zdravlje Kako izgleda krpelj na kozi bubasvabe razmnozavanje Krpelj u kozi Deratizacija Novi Sad preparati za bubasvabe Ektanon cena Icon cena Dezinsekcija Nis Krpelj u nozi Ektanon za dvoriste Preparati za stenice bubasvabe vikipedija Beostan dezinsekcija bubasvaba ujed deratizacija novi sad cene Svrab po telu bez osipa Dezinsekcija Beograd preporuke Kako se resiti stenica Ujedi na nogama rukama licu nakon spavanja Dezinsekcija Srbija Da li bubasvabe ujedaju Krpelji kod pasa simptomi Zasto se pojavljuju bubasvabe Kako ukloniti krpelja Dezinsekcija Beograd Kako izgleda ujed stenice Kako unistiti stenice Raid protiv bubasvaba Kako unistiti krpelje u dvoristu Beograd Ujed stenice simptomi Vilotrin cena Ujed insekata nakon spavanja Svrab po stomaku Dezinsekcija stana-kuca-lokala vec od 900 dinara Raid sprej za bubasvabe Bubaruse Dezinsekcija gelom Srbija