Clanak o detaljnom opisu bubarusa u Srbiji

Clanak o detaljnom opisu bubarusa u Srbiji

U ovom delu prenosimo pisanje i clanak nama svima poznatog magazina“Politikin Zabavnik“ u izdanju „Politike“.

Autor Clanka:

S.Delibasic.

Sva prava autora clanka zasticena.

Clanak se ne moze upotrebiti u bilo kakve svrhe bez pismene ili usmene saglasnosti autora ili institucije koja je sponzor ili producent clanka.

Originalni link ovde.

Istine i zablude o najomraženijem urbanom insektu na ovim prostorima-bubarusu.

Bubasvabe i bubarusi

Bubasvabe i bubarusi

Zbog toga što se roje po prljavim i tamnim mestima i šire bolest, bubašvabe i bubarusi su kod čoveka oduvek izazivale gađenje i jezu, a zbog izuzetne izdržljivosti i privida da su neuništive, čak i strah.

Verovatno ne postoji životinja o kojoj se više priča nego što je bubašvaba odnosno bubarus.

Gotovo da je neizbežna tema na svakom mestu i u svakom društvu.

 

O bubašvabama i bubarusima raspravljaju hemičari, nuklearni fizičari, tehnolozi, prirodnjaci, prodavci, domaćice. Ovi insekti su na lošem glasu.

U stvari, teško da postoje omraženije životinje. Pri samoj pomisli kako se roje po prljavim i mračnim mestima, kanalizaciji i potom haraju po kuhinjama i kupatilima zagađujući hranu i šireći bolesti, mnoge podilazi jeza. A pri tome, bubašvabe su zastrašujuće izdržljive i teško ih je obuzdati.

Mogu da izdrže mesec dana bez hrane, nedelju dana bez glave (potom se osuše jer više ne mogu da piju vodu), bez vazduha mogu i do četrdeset minuta, voda im ne smeta, a otporne su i na radijaciju.
Ipak, reklo bi se od pamtiveka, čovek ne odustaje od namere da nepoželjnim bubašvabama stane na put. A jesu li s pravom omražene i zaista neuništive?

Rodoslov i pravila ponašanja

Naučnici su uspeli da opišu oko 3500 vrsta bubašvaba, primarno krilatih insekata latinskog imena Blattaria,, a veruje se da ih ima barem još toliko neistraženih. Na Zemlji su već milionima godina, iz doba kambijuma. Potiču iz toplih, tropskih predela gde i danas, naročito u šumama ekvatorijalnog pojasa, živi većina vrsta. Unutar drvenih brodova, uz čije zidove su se uspele, bubašvabe su se raširile po celom svetu.
Veruje se da su najraniji zglavkari ove vrste bili strvinari i svaštojedi koji su se hranili truleži. Nisu bili probirljivi, već halapljivi i plodni. Ženke prabubašvaba donosile su na svet po nekoliko stotina bledih nimfi koje su potom nastavile da legu sopstvene potomke. Da su svi oni uspeli da prežive, na Zemlji bi za nekoliko godina bilo više od deset milijardi jedinki. Na sreću, nisu jer su mnoge postale plen grabljivica, neke se zarazile parazitima a većina preostalih završila je pod nogama dinosaurusa. Bilo je bezbroj načina da budu istrebljene, a da prežive samo nekoliko.

Jedan od osnovnih bio je da se višestruko prilagode.
Tek nekoliko retkih vrsta uspelo je da se privikne na hladnoću i surove uslove života na Severnom i Južnom polu. U kontinentalne krajeve umerene klime prodrlo je desetak vrsta i tu naselilo zatvorene prostore koje koristi čovek. Uz prostor, bubašvabe su prisvojile i njegove namirnice uništavajući mu zalihe hrane.
Ipak, nametljivi i halapljivi sustanar nije uspeo da stekne ni lep izgled da bi, bar zbog toga, dobio čovekovu naklonost. Telo pokriveno smolastocrnim tamnim i sjajnim pokrilcima dostiže prosečnu dužinu od tri centimetra, spljošteno je, mekano i deluje debelo, oči su velike, dva dugačka pipka ispod njih nalik su na bičeve, a tri para maljavih nogu omogućavaju brzo kretanje.

Krila su kod nekih vrsta dugačka a kod drugih izgubljena, uglavnom služe za kratko jedrenje ili održavanje ravnoteže.
Bubašvabe i bubarusi su vremenom počele da se razlikuju po boji, ponašanju i životnom ciklusu.
Iako je dolazak na svet bubašvaba isti (iz jaja koja ženka nosi između poslednja dva trbušna segmenta pre nego što ih odloži pojavljuju se larve koje podsećaju na odrasle ali nemaju krila i podležu brojnim promenama) ljubavni život im je raznolik.

Neke vrste čine samotnjaci koji se sakupljaju jedino zbog parenja, druge žive u manjim ili većim zajednicama. Bubašvaba Cryptocerus spp. živi u hladnim šumama, u trulim deblima prašuma.

Nakon uspešnog udvaranja par gradi skrovište na tlu prekrivenom trulim lišćem i tu zajedno provode ostatak života.

Požrtvovani su i kao roditelji koji o svom potomstvu brinu do kraja života.

Dobar i loš komšija

Uprkos tome što hiljadama godina žive s bubašvabama, ljudi i dalje imaju snažan otpor pa i osećaj gađenja prema ovim životinjama.

Najnovija istraživanja jedne od kućnih vrsta, obične bubašvabe, Blatta orientalis,otkrivaju šta je čovek sve propustio.

Saznalo se da se kod nekih vrsta mužjaci tuku kako bi se udvarali ženki.

Kod drugih ženke biraju mužjake na osnovu njihovog mirisa i, pokazalo se, više vole one koji mirišu „pitomije”. Kad imaju mladunce, ženka ih svuda nosi na leđima.

Pojedine vrste postaju veoma ratoborne ukoliko u kući ima mnogo bubašvaba, neke imaju sposobnost da prate tragove drugih kako bi došle do hrane.

Godinu za godinom ovi insekti postaju još složeniji stvarajući svoj svet ispod ljudskih nogu.

Veliki broj bubašvaba i bubarusa koje s čovekom dele prostor potpuno su bezopasne, ali ima i onih koje mogu da budu nosioci raznih zaraznih klica i mogu da proizvode belančevine koje podstiču astmu i druge vrste alergija.

Istini za volju, iako sve gradske vrste nalikuju jedna drugoj, razlikuju se u brojnim osobinama i izgledu. Američka bubašvaba, Periplaneta americana , poreklom iz Afrike, ima jedinstven način ishrane – jede hartiju, kosu, hleb, voće, korice knjiga, ribu, kikiriki, stari pirinač, životinjsku kožu, odeću, uginule insekte.

Bubarusi snimak izbliza

Bubarusi snimak izbliza

Bubarusi, iz roda „Blattella germanica“ , verovatno su najčešća vrsta i mutacija bubasvaba na prostoru Srbije i bivsih Jugoslovenskih republika, obožavaju kuhinje i čini se da nisu sposobne da žive bez ljudi.

Ženke imaju upadljivu mrežu punu jajašaca koju vuku za sobom sve do dolaska naslednika na svet.

Obična bubašvaba, Blatta orientalis , mnogo je tamnija od svoje gradske prijateljice bubaruse, a uz kuhinju voli i podrum. U međuvremenu, bubašvabe sa Surinama, Pycnoscelus surinamensis, obožavaju da žive u povrću. Razmnožavaju se u svojoj prirodnoj okolini, Indomaleziji, ali ukoliko ih premestimo drugde postaju aseksualne. Ženke oplođuju ženke, dok su mužjaci potpuno nezainteresovani.
Iako se čini da kućne vrste bubašvaba postaju sve otpornije i uspešnije u borbi s ljudima, teško je reći da li je baš tako. Uočeno je da su brojne vrste, zahvaljujući otporu čoveka, verovatno pred istrebljenjem.

Panesthia lata jedna je od njih. Nekada rasprostranjena na australijskom ostrvu Lord Hovi, ova vrsta bubašvaba nije viđena još od šezdesetih godina prošlog veka. Tokom 2003. godine nekoliko primeraka viđeno je na okolnim ostrvima, ali budućnost im je neizvesna.
I pretpostavke da bi bubašvabe preživele nuklearni rat dovedene su u sumnju. Mnoge vrste već sada su prava retkost.

Suočene sa svakojakim, pre svega hemijskim sredstvima za uništenje, one ni u prirodi više nemaju zaštitnika – gube staništa, prete im biozagađenje i klimatske promene.

Prirodnjaci kažu da bubašvabe lagano nestaju. Ma šta čovek mislio o njima, one su još jedna vrsta koju bi Zemlja jednog dana mogla da izgubi.

Najčešće kućne bubašvabe

Obična ili crna bubašvaba (Blatta orientalis)

Bubasvaba " Blatta orientalis "

Bubasvaba “ Blatta orientalis „

dostiže dužinu od 25 do 30 milimetara
živi u kući ili skladištima
mužjaci imaju krila (kod ženki su zakržljala) ali ne lete
ženke su veoma proždrljive i mogu da jedu kožu, drvo, odeću, hartiju

Bubarusa (Blattella germanica)

Bubarusi "Blatella Germanica"

Bubarusi „Blatella Germanica“

dostiže dužinu od 12 do 15 milimetara
voli mračne prostore kuhinje i ostave
mužjak je sitniji i manji od ženke
oba pola imaju krila, ali ne lete

Ovo, možda, niste znali

• bubašvabe su poznate po brzini pa se u Brizbejnu, u Australiji, poslednjih 21 godinu održava svetsko prvenstvo u trkanju bubašvaba

• od svih poznatih vrsta manje od jednog procenta bubašvaba, ili 60 vrsta, štetočine su

• najmanja bubašvaba, koja živi u gnezdima mrava, ima raspon krila od samo četiri milimetra

• australijska rovačka bubašvaba može da dostigne težinu kokošijeg jajeta

• bubašvabe imaju tri para jakih nogu za izuzetno brzo kretanje

• bubarusa se povlači i traži novo stanište ako se u kući pojavi crna bubašvaba

Nase ostale autorske objave u vezi ove teme


Comments

comments

Ostavite odgovor