Preduzece PEST-GLOBAL GROUP DOO BEOGRAD,SERBIA

Dezinsekcija,deratizacija i dezinfekcija Vaseg zivotnog i radnog prostora sa referencama od preko 3 hiljada objekata pravnih lica i preko 10 hiljada objekata fizickih lica ne samo na teritoriji grada Beograda i Novoga Sada vec i cele Vojvodine i ostalih mesta u Srbiji kao i objekti sirom EU.Strucnost,iskustvo,ozbiljni i stariji tehnicki izvrsioci sa minimum 3 godina aktivnog rada u sluzbi i najozbiljniji pojedinacni pristup svakom klijentu u resavanju Vasih problema su nasi prvi postulati rada.



Strucna ,sertifikovana i analiticka Dezinsekcija  od svih vrsta insekata Vase kuce,stana i lokala sa ekoloskim po coveka od svih vrsta insekata neskodljivim preparatima i 6-mesecnom pismenom garancijom po ceni vec od 1190 dinara  790 dinara/prvih 20m2.

Deratizacija Vase kuce,stana i lokala od svih vrsta glodara,miseva i pacova po ceni vec od 1900 dinara 1390 dinara/prvih 50m2.




Ciscenje i pranje tepiha i namesta na licu mesta "Kirby" i "Rainbow"masinama vec od 130 dinara po kvadratnom metru tepiha i vec od 250 dinara po stolici.

Ciscenje stanova,kuca i lokala od prljavstina,pranje prozora,podova,namestaja vec od 350 dinara po radnom satu od strane iskusnih starijih higijenicarki sa minimum 2 godine radnog iskustva na poslovima svih vrsta odrzavanja higijene.

Sajt „Dezinsekcija.net“ donosi ovom prilikom kompletan Zakon o zastiti Zivotne sredine.


Z A K O N

 

O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

 

Član 1.

 Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

 

Sistem zaštite životne sredine

 

Član 2.

 

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:

 

1) održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;

 

2) sprečavanje,  kontrolu,  smanjivanje  i  sanaciju  svih  oblika zagađivanja životne sredine.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

 

 

Značenje izraza

 

Član 3.

 

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

 

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

 

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

 

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

 

5)  javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

 

6) geodiverzitet   (geološka   raznovrsnost)   jeste   prisustvo   ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura

 

 

 

i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

 

7) biodiverzitet  (biološka  raznovrsnost)  jeste   raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8)  katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim  procesima,  karakteristikama,  materijalnim  bilansima  na  ulazima  i izlazima  sirovina,  poluproizvoda  i   proizvoda,  postrojenjima  za   prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

 

9) aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost)  jeste  svaki  zahvat  (stalni  ili  privremeni)  kojim  se  menjaju  i/ili  mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

 

10) postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

11) zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

 

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

 

13) ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

 

14) zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

 

15) zagađujuće  materije  jesu  materije  čije  ispuštanje  u  životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

 

16) opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih  vrednosti)  i  prekomerno  (preko  dozvoljenih  graničnih  vrednosti) opterećenje;

 

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja  mera  radi  otklanjanja  uzroka  narušavanja  kvaliteta  ili  štete  po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

 

18) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

 

 

 

19) imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

 

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje   dostupne   tehnike   predstavljaju   najefektivnije   i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

 

23) rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uključujući i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oštećenjem;

 

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

 

26) javnost  jeste  jedno  ili  više  fizičkih  ili  pravnih  lica,  njihova udruženja, organizacije ili grupe.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine

 

Član 4.

 

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

 

 

 

 

 

 

 

samouprave);


1)  Republika;

2)  autonomna pokrajina;

3)  opština,    odnosno    grad    (u    daljem    tekstu:    jedinica    lokalne

 

 

4)  preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u

 

obavljanju  privredne  i  druge  delatnosti  koriste  prirodne  vrednosti,  ugrožavaju  ili

zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

 

5)  naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

 

6)  građanin,  grupe  građana,  njihova  udruženja,  profesionalne  ili druge organizacije.

 

Svi  subjekti  sistema  zaštite  životne  sredine  dužni  su  da  čuvaju  i unapređuju životnu sredinu.

 

 

 

Obaveze subjekata

 

Član 5.

 

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korišćenje prirodnih bogatstava; uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

 

 

Jačanje svesti

 

Član 6.

 

Državni organi, naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine.

 

Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine.

 

 

Udruženja građana

 

Član 7.

 

Udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu aktivnosti i mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.

 

 

Saradnja

 

Član 8.

 

Subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da međusobno sarađuju, obezbeđuju koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju odluka.

 

Republika ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

 

 

Načela zaštite životne sredine

 

Član 9.

 

Osnovna načela zaštite životne sredine jesu:

 

 

 

1)  Načelo   integralnosti   –   državni   organi,   organi   autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.

 

2)  Načelo prevencije i predostrožnosti svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.

 

Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

 

Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu.

 

3)  Načelo očuvanja prirodnih vrednosti prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.

 

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta.

 

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.

 

4) Načelo održivog razvoja održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

 

Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

 

5) Načelo  odgovornosti  zagađivača  i  njegovog  pravnog sledbenika  –  pravno  ili  fizičko  lice  koje  svojim  nezakonitim  ili  neispravnim aktivnostima  dovodi  do  zagađenja  životne  sredine  odgovorno  je  u  skladu  sa zakonom.

 

Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

 

Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine.

 

Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.

 

6) Načelo „zagađivač plaća“ – zagađivač plaća naknadu za zagađivanje  životne   sredine   kada   svojim   aktivnostima  prouzrokuje  ili   može

 

 

 

prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

 

Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje  i  smanjivanje  zagađivanja  koji  uključuju  troškove  rizika  po  životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

 

7)  Načelo „korisnik plaća“ –  svako ko  koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.

 

8)  Načelo  supsidijarne odgovornosti –  državni  organi,  u  okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.

 

9) Načelo primene podsticajnih mera državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne sredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije i sprečavanjem ili smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom  najboljih  dostupnih  tehnika,  postrojenja  i   opreme  koja   ne   zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.

 

10) Načelo informisanja i učešća javnosti u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.

 

Podaci o stanju životne sredine su javni.

 

11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

 

Posebni zakoni

 

Član 10.

 

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se uređuje:

 

1)  procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu;

2)  integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja;

3)  zaštita prirode;

4)  zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa;

5)  upravljanje hemikalijama;

6)  upravljanje otpadom;

7)  jonizujuća i nejonizujuća zračenja;

8)  zaštita od buke i vibracija i dr.

 

 

 

II. UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

 

 

1. Planiranje i korišćenje prirodnih vrednosti

 

Upravljanje prirodnim vrednostima

 

Član 11.

 

Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem održivog korišćenja i očuvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zaštite životne sredine utvrđenih ovim i posebnim zakonom.

 

Prirodne vrednosti su:

 

1)  prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

 

2)  zaštićena prirodna dobra;

 

3)  javna prirodna dobra.

 

Prirodne vrednosti mogu se davati na korišćenje u skladu sa uslovima i na način utvrđen ovim i posebnim zakonom.

 

 

Strateški dokumenti

 

Član 12.

 

Održivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti obezbeđuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

 

Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skupština.

 

Nacionalna strategija sadrži, naročito:

 

1)  načela održivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

 

2)  analizu stanja i dosadašnjeg stepena istraženosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

 

3)  bilansne  kategorije  (prostorne  i  vremenske  funkcije,  količine, kvalitet, ugroženost, obnovljivost, strateške rezerve i sl.) i predviđanje trendova promene stanja;

4)  način vrednovanja i uslove održivog korišćenja prirodnih resursa i

 

dobara;

 

 

5)  plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strateških prioriteta

 

istraživanja i korišćenja prirodnih resursa;

 

6)  ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili

dobra;

 

 

 

7)  uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

 

8) smernice za dalja istraživanja u oblasti pojedinačnih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donošenje planova i programa.

 

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinačni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.

 

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije ( udaljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalne strategije.

 

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstava,   privremeno   ograničiti   obim   korišćenja   prirodnih   vrednosti   na određenom području.

 

 

 

Srbije“.


Nacionalna strategija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike

 

 

 

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 13.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvrđenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa strateškim dokumentima iz člana 12. ovog zakona i svojim specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedničke programe iz stava 1. ovog člana.

 

 

Kontrola korišćenja i zaštita

 

Član 14.

 

Kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naročito:

 

1)  sprovođenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

 

2) primenom standarda, normativa i propisa o korišćenju i zaštiti prirodnih resursa i dobara;

 

3) strateškom  procenom  uticaja  na  životnu  sredinu  planova, programa, osnova i drugih akata kojima se uređuje korišćenje prirodnih vrednosti i zaštita životne sredine;

 

4) procenom uticaja projekata na životnu sredinu na svim nivoima istraživanja i eksploatacije;

5)  integrisanim    sprečavanjem    i    kontrolom    zagađivanja    životne

 

sredine;

 

 

6)  usklađenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

 

 

 

7)  vođenjem katastra korišćenja prirodnih bogatstava i dobara;

8)  organizovanjem monitoringa korišćenja prirodnih resursa i dobara, stanja životne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

 

Saglasnost za korišćenje

 

Član 15.

 

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

 

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Obaveze korisnika

 

Član 16.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  koristi  prirodne  resurse,  odnosno  dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.

 

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

 

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

 

 

Zaštićena prirodna dobra

 

Član 17.

 

Zaštićena prirodna dobra koriste se i unapređuju na način koji omogućava njihovo trajno očuvanje i unapređivanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.

 

U zaštićenom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se  ugrožava  kapacitet  životne  sredine,  prirodna  ravnoteža,  biodiverzitet, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednosti ili na bilo koji način degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

 

 

 

Korišćenje i zaštita javnih prirodnih dobara

 

Član 18.

 

Javna prirodna dobra, kao dobra od opšteg interesa, koriste se na način i pod uslovima kojima se omogućava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizičkih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

 

 

Korišćenje prostora

 

Član 19.

 

Razvojnim i prostornim planom utvrđuju se zone izgradnje na određenim lokacijama zavisno od kapaciteta životne sredine i stepena opterećenja, kao i ciljeva izgradnje unutar određenih delova na tim lokacijama.

 

U pojedinim zonama u kojima je utvrđena zaštitna udaljenost ili područje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na način utvrđen posebnim propisima u skladu sa prirodom opterećivanja životne sredine.

 

 

Javne zelene površine

 

Član 20.

 

Javne  zelene  površine  u  naseljenim  mestima  i  predelima obuhvaćenim prostornim i urbanističkim planovima podižu se i održavaju na način koji omogućava očuvanje i unapređivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

 

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na način koji određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Opšti uslovi zaštite, način podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vođenja podataka o javnim zelenim površinama uređuju se posebnim zakonom.

 

 

2. Zaštita prirodnih vrednosti

 

Integrisana zaštita

 

Član 21.

 

Zaštita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovođenjem mera za očuvanje njihovog kvaliteta, količina i  rezervi, kao  i  prirodnih procesa, odnosno njihove međuzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini.

 

 

Zaštita tla i zemljišta

 

Član 22.

 

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

 

 

 

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište.

 

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

 

 

Zaštita voda

 

Član 23.

 

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

 

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.

 

 

Zaštita vazduha

 

Član 24.

 

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko- tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima.

 

 

Zaštita i očuvanje šuma

 

Član 25.

 

Radi zaštite i unapređivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbeđuje racionalno upravljanje šumama, očuvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

 

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za očuvanje i održivo korišćenje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapređivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slučaju prekograničnog zagađivanja.

 

 

 

Očuvanje biosfere i zaštita biodiverziteta

 

Član 26.

 

Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama, njihovih zajednica i staništa, uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema, uz obezbeđivanje njihove održivosti.

 

Biodiverzitet  i  biološki  resursi  štite  se  i  koriste  na  način  koji omogućava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapređivanje u uslučaju narušenosti.

 

Zaštita biodiverziteta, korišćenje bioloških resursa, genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima.

 

 

Zaštita i korišćenje flore i faune

 

Član 27.

 

Radi zaštite biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadležni organi i organizacije kontrolišu unošenje i gajenje biljnih i životinjskih vrsta stranog porekla.

 

Zabranjeno  je  uznemiravati,  zlostavljati,  ozleđivati  i  uništavati  divlju faunu i razarati njena staništa.

 

Zabranjeno je uništavati, kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru, odnosno uništavati i razarati njena staništa.

 

Određene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na način i pod uslovima utvrđenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

 

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši promet vrsta divlje flore i faune dužno je da plaća naknadu.

 

Visina naknade iz stava 5. ovog člana utvrđuje se aktom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog člana prihod su budžeta Republike i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Promet ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune

 

Član 28.

 

Uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena količina ili broj primeraka ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune neće ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

 

 

 

Tranzit  ugroženih  i  zaštićenih  vrsta  divlje  flore  i  faune,  njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

 

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže:

 

1)  mišljenje ovlašćene naučne i stručne organizacije da se izvozom ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici;

 

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe će se koristiti primerak vrste;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) određuje naučne i stručne organizacije koje daju stručne ocene da se izvozom ugrožene i zaštićene vrste divlje flore i faune u traženoj količini ili broju primeraka neće ugroziti opstanak te vrste u Republici.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog člana, sadržinu i izgled dozvole.

 

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan način.

 

 

Opasne materije

 

Član 29.

 

Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

 

Pravno  i  fizičko  lice  koje  upravlja  opasnim  materijama  ili  koje primenjuje  tehnologije  štetne  po  životnu  sredinu,  dužno  je  da  preduzima  sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru.

 

 

Upravljanje otpadom

 

Član 30.

 

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja  sa  otpadom  u  okviru  sistema  sakupljanja,  transporta,  tretmana  i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

 

Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje  sekundarnih  sirovina  i  korišćenje  otpada  kao  energenta,  odnosno odlaganje otpada.

 

 

 

Zaštita od buke i vibracija

 

Član 31.

 

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

 

Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih ljudskom delatnošću.

 

 

Zaštita od zračenja

 

Član 32.

 

Zaštita od zračenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zračenja koja potiču iz jonizujućih i nejonizujućih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zračenja emituju ili mogu da emituju.

 

Pravno i fizičko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizujućih i nejonizujućih zračenja po propisanim uslovima i na propisan način.

 

 

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Preventivne mere Planiranje i izgradnja Član 33.

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područjima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

 

1) prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

 

2)  obezbedi  zaštita  i  nesmetano  ostvarivanje  funkcija  zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

 

3)  obezbedi očuvanje izgrađenog prostora;

 

4)  obezbede uslovi za odmor i rekreaciju čoveka;

 

5)  odrede mere zaštite životne sredine;

 

6)  prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 2), 3) i 4) ovog

člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

 

 

 

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom.

 

 

Prostorno i urbanističko planiranje

 

Član 34.

 

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

 

1)  utvrđivanje   posebnih   režima   očuvanja   i   korišćenja   područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

 

2)  određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanciju ovih područja;

 

3)  utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

 

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

 

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

 

Član 35.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

 

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

 

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

 

 

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu

 

Član 36.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

 

Procena  uticaja  projekta  na  životnu  sredinu  obuhvata  projekte  iz oblasti  industrije,  rudarstva,  energetike,  saobraćaja,  turizma,  poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

 

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom.

 

 

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

 

Član 37.

 

Za rad novih i postojećih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

 

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom.

 

 

Procena opasnosti od udesa

 

Član 38.

 

Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a  koje mogu izazvati udes dužno je da u  postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

 

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

 

 

 

 

 

sanacije.


1)  sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

 

2)  preduzimanje    mera    otklanjanja    posledica    udesa,    odnosno

 

 

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

 

 

 

2. Uslovi zaštite životne sredine

 

2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije

 

 

Granične vrednosti

 

Član 39.

 

U Republici utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije, odnosno granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija i energije u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja.

 

Jedinstveni  normativi  utvrđuju  se  radi:  kontrole  kvaliteta  vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

 

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe imisije zagađujućih materija u životnoj sredini utvrđuje Vlada.

 

 

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

 

Član 40.

 

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

 

Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti.

 

Prevozna sredstava koja se proizvode i puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja.

 

 

Ograničenje radi primene standarda

 

Član 41.

 

Radi postepene primene standarda emisija i imisija iz člana 39. ovog zakona i očuvanja prirodnih vrednosti, Vlada može, na određeno vreme, ograničiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na određenom području.

 

Vreme na koje Vlada utvrđuje ograničenja iz stava 1. ovog člana određuje se u skladu sa propisanim graničnim vrednostima i Nacionalnim programom zaštite životne sredine.

 

 

 

Upozorenje javnosti

 

Član 42.

 

Ministarstvo obaveštava javnost i donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima neposredne opasnosti ili prekoračenja propisanih graničnih vrednosti zagađenja.

 

Ministar propisuje kriterijume za donošenje akta iz stava 1. ovog člana i način upozorenja javnosti.

 

Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvođenju posebnih mera u slučaju iz stava 1. ovog člana ako je zagađenje ograničeno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na šire područje.

 

 

Status ugrožene životne sredine

 

Član 43.

 

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za područje od značaja za Republiku određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.

 

Status posebno ugrožene životne sredine određuje Vlada.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

 

 

2.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

 

 

Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

 

Član 44.

 

U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

 

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

 

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi  uključivanja u  sistem upravljanja i  kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

 

 

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

 

Član 45.

 

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se

 

 

 

odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

 

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjivač iz pravnog i fizičkog lica ili van njega.

 

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

 

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

 

1) izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2)  potvrda akreditovanog ocenjivača EMAS o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

 

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

 

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana propisuje ministar. Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

 

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

 

 

Akreditacija

 

Član 46.

 

Akreditacija ocenjivača EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje akreditacija.

 

Akreditovani ocenjivač EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizička lica koja se uključuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

 

 

Registri sistema EMAS

 

Član 47.

 

 

 

EMAS.


Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem

 

 

 

Podaci iz registra EMAS su javni.

 

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivača sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra,  a  na  zahtev  Ministarstva  dostavlja  i  podatke  u  vezi  sa  postupkom akreditacije ocenjivača EMAS.

 

Na   zahtev   Ministarstva   akreditovani   ocenjivač   EMAS   dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

 

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

 

 

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

 

Član 48.

 

Ministarstvo će odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fizičko lice ne ispunjava uslove za uključenje u sistem EMAS.

 

Iz registra sistema EMAS briše se pravno i fizičko lice:

 

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaćenoj naknadi;

 

2) ako se utvrdi da pravno i fizičko lice ne ispunjava jedan ili više uslova za registraciju;

 

3)  ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izveštaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivača EMAS.

 

Ministarstvo može u slučaju iz stava 2. ovog člana odlučiti da registraciju pravnog i fizičkog lica suspenduje na određeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

 

 

Znak EMAS

 

Član 49.

 

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizička lica koja su registrovana u sistem EMAS u slučajevima i na način utvrđen u skladu sa zakonom.

 

 

Ovlašćenje za donošenje propisa

 

Član 50.

 

Ministar propisuje:

 

1) zahteve za uspostavljanje i sprovođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine;

 

2) sadržinu izveštaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

 

 

 

3) sadržinu izjave za uključivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

 

4)  način  provere  sistema  EMAS  unutar  pravnog  i  fizičkog  lica  i sadržaj izveštaja ocenjivača;

 

5)  sadržinu, izled i upotrebu znaka EMAS.

 

 

2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga

 

 

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

 

Član 51.

 

Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

 

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

 

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava

2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

 

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

 

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

 

 

Upozorenje na deklaraciji

 

Član 52.

 

Proizvođač ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagađenje životne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati.

 

Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važećim standardima i propisima za rukovanje.

 

 

 

Ekološki znak

 

Član 53.

 

Ekološki znak utvrđuje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda koji u poređenju sa sličnim proizvodima manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

 

Ekološki znak utvrđuje se i za procese i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.

 

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizičko lice može dobiti pravo na korišćenje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

 

1)  potrošnja energetskih resursa;

2)  emisija štetnih i opasnih materija;

3)  proizvodnja otpada;

4)  potrošnja prirodnih resursa i dr.

 

Ministar propisuje bliže uslove i postupak za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemente, izgled i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

 

 

Dodela i oduzimanje ekološkog znaka

 

Član 54.

 

Akt o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

 

 

 

godine.


Pravo na korišćenje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri

 

 

 

 

Ministarstvu.


Zahtev  za  dobijanje ekološkog znaka  zainteresovano lice  podnosi

 

 

 

 

zakona.


Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 53. ovog

 

 

Troškove   dodele    prava   na    korišćenje    ekološkog    znaka   snosi podnosilac zahteva.

 

Pravo  na  korišćenje  ekološkog  znaka  oduzima  se  ako  proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

 

 

Priznanja i nagrade

 

Član 55.

 

 

 

dodeliti za:


Priznanja  i  nagrade  za  doprinos  zaštiti  životne  sredine  mogu  se

 

 

1)  sprečavanje zagađivanja životne sredine;

 

 

 

2)  najpovoljnija  rešenja  u  proizvodnim  postupcima  u  odnosu  na životnu sredinu;

3)  razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine;

4)  razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

 

5)  doprinos  pojedinaca  za  razvoj  i  unapređenje  zaštite  životne sredine ili za doprinos u međunarodnoj saradnji;

 

6)  doprinos stručnih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine.

 

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

 

 

 

nagrada.


Ministar  bliže  propisuje  postupak  i  uslove  za  dodelu  priznanja  i

 

 

 

3. Mere zaštite od opasnih materija

 

3.1. Proizvodnja i promet

 

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač

 

Član 56.

 

Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

 

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

 

Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji  sadrže  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač,  zabranjen  je,  izuzev  za posebne namene.

 

Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

 

 

 

koji prilaže:


Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz

 

 

1)  vrstu i količinu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;

 

2)  podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač koje se uvoze ili odredištu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku;

3)  drugu propisanu dokumentaciju.

 

Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i količini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, količini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizičkim licima kojima su supstance prodate.

 

 

 

Vlada propisuje:

 

1)  listu supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen;

 

2) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;

 

3) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač za posebne namene.

 

Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda.

 

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, način vođenja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci, odnosno proizvoda, način i rok dostavljanja podataka.

 

 

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

 

Član 57.

 

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

 

Otpad se može uvoziti samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina.

 

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima.

 

Pri podnošenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva prilaže dokumentaciju čiju sadržinu propisuje Ministarstvo.

 

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada.

 

Ministar određuje stručne organizacije iz stava 5. ovog člana.

 

 

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

 

 

Obaveze pravnog i fizičkog lica

 

Član 58.

 

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

 

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

 

 

 

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

 

2)  sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

 

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

 

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.

 

U  slučaju  kvara  na  postrojenjima  ili  uređajima  za  zaštitu  životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

 

 

Odgovor na udes

 

Član 59.

 

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

 

 

Obaveza dostavljanja obaveštenja

 

Član 60.

 

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

 

1)  novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

 

2)  postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

 

 

 

postrojenja;


1)  vrsti  aktivnosti i  radu  postrojenja, lokaciji i  neposrednoj okolini

 

 

 

2)  identifikaciji,  količini  i  fizičkom  obliku  opasnih  materija,  kao  i njihovoj kategorizaciji;

3)  stanju sigurnosti;

 

4) sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

5)  merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

 

Obaveze nadležnih organa

 

Član 61.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

 

Plan zaštite od udesa sa prekograničnim efektima donosi Vlada. Planovi iz st. 1. i 2. ovog člana revidiraju se svake treće godine. Ministar propisuje:

1)  sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

 

2)  način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, način i rokove dostavljanja podataka;

 

3)  nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

4)  način  i  kriterijume  za  kategorizaciju  i  karakterizaciju  opasnih

 

materija;

 

 

5)  kriterijume za utvrđivanje obima udesa za proglašavanje stanja

 

ugroženosti životne sredine od udesa.

 

Na osnovu obaveštenja iz čl. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

 

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je veća verovatnoća ili mogućnost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

 

 

Proglašavanje stanja ugroženosti

 

Član 62.

 

U slučaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, proglašava se stanje ugroženosti životne sredine i obaveštava javnost o preduzetim merama.

 

Stanje ugroženosti životne sredine iz stava 1. ovog člana proglašava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

Za udese sa prekograničnim efektima stanje ugroženosti životne sredine proglašava Vlada.

 

 

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost

 

Član 63.

 

Radi sprečavanja daljeg širenja zagađenja prouzrokovanog udesom, pravno i fizičko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zaštite o svom trošku.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio troškove otklanjanja posledica zagađivanja životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

 

4. Programi i planovi Nacionalni program Član 64.

Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skupština za period od najmanje deset godina.

 

Nacionalni program iz stava 1. ovog člana obezbeđuje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naročito:

 

1)  opis i ocenu stanja životne sredine;

 

2)  osnovne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite;

 

3)  uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine;

 

4) dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;

5)  nosioce, način i dinamiku realizacije;

6)  sredstva za realizaciju.

 

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina.

 

Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalnog programa.

 

 

Akcioni plan

 

Član 65.

 

Akcioni planovi donose se za:

 

1)  unapređivanje prostornog planiranja i uređenja prostora;

 

 

 

2)  zaštitu zemljišta;

3)  zaštitu voda;

4)  zaštitu vazduha i atmosfere;

5)  zaštitu šuma;

6)  zaštitu ekosistema;

7)  zaštićena prirodna dobra;

8)  upravljanje otpadom;

9)  upravljanje hemikalijama;

10) zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

11) zaštitu od udesa;

12) zaštitu od buke i vibracija;

13) održivo upravljanje energijom;

14) razvoj informacionog sistema;

15) razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

 

Sanacioni plan

 

Član 66.

 

Sanacioni plan donosi se kada zagađenje na određenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji rizik od trajnog narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

 

Sanacioni plan Vlada donosi u slučaju:

 

1)  kada nivo i obim degradacije životne sredine prevazilazi sanacione mogućnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

 

2)  kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice preko granica Republike;

 

3) kada  je  odgovorni subjekat van  jurisdikcije Republike, a zagađenost životne sredine izaziva štetne posledice na njenoj teritoriji;

 

4)  kada zagađenost životne sredine ugrožava područje od izuzetnog značaja za Republiku ili na njemu izaziva štetne posledice;

 

5)  kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim

slučajevima.

 

Ako se naknadno utvrdi zagađivač koji je odgovoran za zagađivanje, organ koji je snosio troškove sanacije životne sredine zahteva naknadu troškova.

 

U slučaju prekoračenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije životne sredine, zagađivač je dužan da o svom trošku uradi i realizuje sanacioni plan.

 

 

 

Sadržina planova

 

Član 67.

 

Akcioni i sanacioni planovi sadrže naročito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u slučaju ugrožene životne sredine, nosioce, način, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

 

Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadležnim za odgovarajuću oblast.

 

 

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

 

Član 68.

 

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz čl. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifičnostima.

 

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajednički program zaštite životne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu ili iz razloga ekonomičnosti (zajedničko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).

 

 

IV. PRAĆENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE

 

 

1. Monitoring Obezbeđenje monitoringa Član 69.

Republika,  autonomna  pokrajina  i  jedinica  lokalne  samouprave  u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

 

Monitoring  je   sastavni  deo   jedinstvenog  informacionog  sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine. Autonomna  pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi

program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava

3. ovog člana.

 

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

 

 

 

Sadržina i način vršenja monitoringa

 

Član 70.

 

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora  stanja  i  zagađenja  životne  sredine  koje  obuhvata  praćenje  prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uključujući i prekogranični monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke,  otpada,  ranu  najavu  udesa  sa  praćenjem i  procenom  razvoja  zagađenja životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

 

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka.

 

 

Ovlašćena organizacija

 

Član 71.

 

Monitoring može da obavlja i ovlašćena organizacija ako ispunjava uslove  u  pogledu  kadrova,  opreme,  prostora,  akreditacije  za  merenje  datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

 

Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za određenu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija iz stava 1. ovog člana.

 

Ministar određuje ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

 

Akt  iz  stava  3.  ovog  člana  objavljuje  se  u  „Službenom  glasniku

Republike Srbije“.

 

 

Monitoring zagađivača

 

Član 72.

 

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

 

1)  obavlja monitoring emisije;

 

2) obezbeđuje  meteorološka  merenja   za   velike   industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

3)  učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

4)  prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

 

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

 

 

 

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

 

 

Dostavljanje podataka

 

Član 73.

 

Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice  lokalne  samouprave,  ovlašćene  organizacije  i  zagađivači  dužni  su  da podatke iz monitoringa iz čl. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan način.

 

 

2. Informacioni sistem i način dostavljanja podataka

 

Informacioni sistem

 

Član 74.

 

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

 

Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine. Informacioni sistem  obezbeđuje                        pristup    drugim            informacionim

sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.

 

Vlada bliže propisuje sadržinu i način vođenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedničke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

 

 

Integralni katastar zagađivača

 

Član 75.

 

Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

sredine.


Integralni  katastar  zagađivača  vodi  Agencija  za  zaštitu  životne

 

 

Ministar   propisuje    metodologiju    za    izradu    integralnog    katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

 

 

 

Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.

 

 

3. Izveštaj o stanju životne sredine Izveštaj o stanju životne sredine Član 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

 

Nadležni   organ   autonomne  pokrajine,   odnosno   nadležni   organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

 

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima

Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

 

 

Sadržaj izveštaja o stanju životne sredine

 

Član 77.

 

Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži naročito podatke o:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sredine;


1)  stanju i promenama u životnoj sredini;

2)  sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3)  sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4)  finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5)  prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne

 

 

6)  drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i

 

zaštitom životne sredine.

 

 

V. INFORMISANJE I UČEŠĆE JAVNOSTI

 

 

Pristup informacijama

 

Član 78.

 

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

 

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

 

 

 

Dostavljanje informacija na zahtev

 

Član 79.

 

Informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine nadležni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Ako  su  informacije  iz  stava  1.  ovog  člana  obimne  ili  bi  njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnošenja zahteva.

 

Troškove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog člana snosi podnosilac zahteva.

 

Ministar propisuje visinu troškova iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

 

 

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

 

Član 80.

 

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

 

 

 

zakonom;


1)  poverljivost  rada   državnih   organa   kada   je   ona   predviđena

 

 

2)  međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3)  rad pravosudnih organa;

4)  poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva

 

poverljivost predviđena zakonom, osim  informacija o  emisijama koje  ugrožavaju životnu sredinu;

5)  prava intelektualne svojine;

 

6)  poverljivost   ličnih   podataka,   odnosno   dosijea   kada   je   ona predviđena zakonom;

 

7)  interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem.

 

Učešće javnosti u odlučivanju

 

Član 81.

 

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka o:

 

1)  strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

 

2)  proceni    uticaja    projekata    čija    realizacija    može   dovesti    do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3)  odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.

 

 

 

Učešće javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35. ovog zakona na javni uvid.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

 

Učešće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja.

 

Zainteresovana  javnost  se   preko  javnog  oglasa  obaveštava  o postupku  donošenja  odluka  i   učestvuje  u   postupku  dostavljanjem  mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

 

 

Ograničenje učešća javnosti u odlučivanju

 

Član 82.

 

Vlada može radi zaštite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograničiti učešće javnosti u donošenju odluka iz člana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI Finansiranje zaštite životne sredine

 

Član 83.

 

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1. Vrste ekonomskih instrumenata

 

1.1. Naknada za korišćenje prirodnih vrednosti

 

 

Član 84.

 

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana, u visini od

60% prihod su budžeta Republike, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

 

 

1.2. Naknada za zagađivanje životne sredine

 

 

Član 85.

Zagađivač je dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine. Kriterijumi za određivanje naknade iz stava 1. ovog člana su:

 

 

 

 

 

otpada;


1)  vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

 

2)  vrsta,  količina  ili  osobine  emisija  proizvedenog  ili  odloženog

 

 

3)  sadržaj     materija    štetnih     po    životnu     sredinu     u     sirovini,

 

poluproizvodu i proizvodu.

 

Obveznik plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

 

Vlada  bliže  određuje  vrstu  zagađivanja,  kriterijume  za  obračun naknade i obveznike, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

 

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% prihod su budžeta Republike, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

 

Sredstva iz stava 5. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

 

 

Povraćaj, oslobađanje ili smanjenje naknade za zagađivanje životne sredine

 

Član 86.

 

Obveznik ima pravo na povraćaj već plaćene naknade za zagađivanje životne sredine, odnosno oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade, ako sredstva koristi za sprovođenje mera za prilagođavanje propisanim graničnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagađivanja životne sredine ispod propisanog nivoa.

 

Vlada bliže utvrđuje merila i uslove za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade.

 

 

 

 

Ministar  odlučuje  o  pravu  iz  stava  1.  ovog  člana  u  skladu  sa propisanim merilima i uslovima.

 

 

 

Naknade jedinice lokalne samouprave

 

Član 87.

 

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.

 

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika  teretnog  vozila,  odnosno  za  pravno  i  fizičko  lice  koje  obavlja  poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

 

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

 

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine.

 

 

Obezbeđenje plaćanja naknada

 

Član 88.

 

U pogledu plaćanja naknade iz čl. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obračun kamate za docnju u plaćanju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak.

 

 

1.3. Sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći

 

 

Korišćenje sredstava

 

Član 89.

 

Finansiranje  iz  namenskih  sredstava  budžeta  i  sredstava međunarodne finansijske pomoći vrši se preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

 

 

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

 

 

Osnivanje Fonda

 

Član 90.

 

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

 

Fond ima svojstvo pravnog lica. Sedište Fonda je u Beogradu.

 

 

 

Poslovi Fonda

 

Član 91.

 

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovođenja i razvoja  programa,  projekata  i  drugih  aktivnosti  u  oblasti  očuvanja,  održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, a naročito:

 

1)  stručne i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korišćenjem sredstava Fonda;

 

2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih država, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

 

3) vođenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima  u  oblasti  zaštite  životne  sredine  i  energetske  efikasnosti,  kao  i potrebnim i raspoloživim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje;

 

4) podsticanje,   uspostavljanje   i   ostvarivanje   saradnje   sa međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima radi finansiranja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima za namene utvrđene ovim zakonom.

 

Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

 

 

Prihodi Fonda

 

Član 92.

 

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

 

1) namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u čl. 27. i 45. i određenih naknada iz člana 85. ovog zakona;

 

2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća ostvarenih u postupku privatizacije;

 

3) prihoda  ostvarenih  na  osnovu  međunarodne  bilateralne  i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti;

4)  prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima

 

Fonda;

 

 

5)  priloga, donacija, poklona i pomoći;

6)  drugih izvora u skladu sa zakonom.

 

Svako  povećanje  imovine  Fonda  upisuje  se  u  registar  privrednih

 

subjekata jednom godišnje.

 

Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije iz stava 1. tačka 2. ovog člana određuje se u skladu sa zakonom kojom se uređuje privatizacija.

 

 

 

Korišćenje sredstava Fonda

 

Član 93.

 

Fond u obavljanju svojih poslova, a naročito u planiranju i korišćenju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, međunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

 

Sredstva  Fonda  koriste  se  za  finansiranje  akcionih  i  sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naročito za:

 

1)  zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;

 

2) sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

 

3)  podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

 

4)  tehnologije  i  proizvode  koji  smanjuju  opterećenje  i  zagađenje životne sredine;

5)  zaštitu i očuvanje biodiverziteta;

6)  podsticanje održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;

7)  podsticanje održivog razvoja ruralnog područja;

 

8) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu energetsku efikasnost;

9)  podsticanje čistijeg transporta;

 

10) podsticanje  održivih  privrednih  delatnosti,  odnosno  održivog privrednog razvoja;

11) unapređenje  sistema   informisanja  o   stanju   životne   sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;

 

12) podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;

13) sufinansiranje preventivnih i  interventnih mera  u  vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa;

14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama. Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih

aktivnosti  za  namene  iz  stava  2.  ovog  člana,  ako  ih  organizuju  i  finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

 

 

Načini korišćenja sredstava Fonda

 

Član 94.

 

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

 

 

 

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i učestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

 

Opštim  aktom  Fonda  utvrđuju  se  uslovi  koje  moraju  ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila   za   ocenjivanje  predloga   projekata,  odnosno   zahteva   za   dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao  i  druga pitanja od  značaja za  dodeljivanje i  korišćenje sredstava Fonda.

 

 

Programi Fonda

 

Član 95.

 

Fond:

 

1)  donosi godišnji i srednjoročni program rada;

2)  utvrđuje finansijski plan, periodični obračun i godišnji obračun;

 

3)  prati   realizaciju   programa   i   vrši   kontrolu   nad   racionalnim korišćenjem sredstava;

4)  odlučuje o drugim pitanjima i vrši druge poslove utvrđene statutom

 

Fonda.

 

 

Na  srednjoročni  program  saglasnost  daje  Vlada,  a  na  godišnji

 

program Ministarstvo.

 

Fond dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine.

 

Izveštaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev.

 

 

Organi Fonda

 

Član 96.

 

Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Članove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada . Upravni odbor ima sedam članova koje čine: tri predstavnika Vlade i

po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda.

 

Nadzorni odbor ima pet članova koje čine: dva predstavnika Vlade, po jedan  predstavnik  organa  autonomne  pokrajine,  jedinice  lokalne  samouprave  i Fonda.

 

Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razrešava Vlada.

 

Članovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od četiri godine.

 

 

 

Opšti akti Fonda

 

Član 97.

 

Fond ima statut i druga opšta akta u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade.

Statutom Fonda uređuje se: organizacija i način poslovanja Fonda, nadležnost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, način organizovanja poslova i druga pitanja od značaja za rad i poslovanje Fonda.

 

 

Javnost rada Fonda

 

Član 98.

 

Rad Fonda je javan.

 

Fond blagovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na način propisan statutom Fonda.

 

Fond  može  uskratiti  davanje  informacije  koja  je  propisana  kao službena ili poslovna tajna.

 

 

Obavljanje stručnih i drugih poslova

 

Član 99.

 

 

 

Fondu.


Stručne i druge administrativno-tehničke poslove obavljaju zaposleni u

 

 

Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima.

 

 

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

 

Član 100.

 

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji će se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

 

Na Fond iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 90-

99. ovog zakona.

 

 

 

1.5. Ekonomske podsticajne mere

 

 

Vrste podsticajnih mera

 

Član 101.

 

Za  pravna  i  fizička  lica  koja  primenjuju  tehnologije,  proizvode  i stavljaju u promet proizvode čiji je uticaj povoljniji od drugih sličnih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i uređaje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili oslobađanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

 

Za potrošače koji organizovano vraćaju korišćene i neupotrebljive uređaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvođače koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan način, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom.

VII. ODGOVORNOST ZA ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE Obaveze pravnih i fizičkih lica

 

Član 102.

 

Pravno i fizičko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

 

1)  primenom i sprovođenjem propisa o zaštiti životne sredine;

2)  održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije;

 

3) uvođenjem  energetski  efikasnijih  tehnologija  i  korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa;

 

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

 

5) preduzimanjem  mera   prevencije   ili   otklanjanja   posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;

 

6) vođenjem evidencije na propisani način o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zagađujućih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i količinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;

 

7)  kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

8)  drugim merama u skladu sa zakonom.

 

Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog člana pravno i fizičko lice obavlja samostalno ili preko ovlašćene organizacije.

 

 

 

Odgovornost za zagađivanje

 

Član 103.

 

Zagađivač koji prouzrokuje zagađenje životne sredine odgovara za nastalu štetu po načelu objektivne odgovornosti.

 

Za zagađivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizičko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućilo ili dopustilo zagađivanje životne sredine.

 

 

Obaveza zagađivača

 

Član 104.

 

Zagađivač koji svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje zagađivanje životne sredine dužan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrđene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini.

 

Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovarajućim merama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra.

 

 

Odgovornost za štetu

 

Član 105.

 

Zagađivač je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove procene štete i njenog uklanjanja, a naročito:

 

1)  troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograničavanje i sprečavanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva;

 

2)  direktne  i  indirektne  troškove  sanacije,  ustanovljavanja  novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu;

 

3)  troškove  sprečavanja  nastanka  iste  ili  slične  štete  po  životnu sredinu i prostor;

 

4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredinu i prostor.

 

Zagađivač je dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbeđenje plaćanja naknade troškova iz stava 1. ovog člana, u toku i posle obavljanja aktivnosti.

 

Vlada  propisuje  vrstu  garancija  iz  stava  2.  ovog  člana,  visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbeđuju zagađivači.

 

 

 

Obaveza osiguranja

 

Član 106.

 

Zagađivač čije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa.

 

 

Naknada štete

 

Član 107.

 

Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete.

 

Zahtev za naknadu štete može se podneti neposredno zagađivaču ili osiguravaču, odnosno finansijskom garantu zagađivača kod koga je nastao udes, ako takav osiguravač, odnosno finansijski garant postoji.

 

Ako je više zagađivača odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo pojedinih zagađivača nije moguće odrediti, troškove snose solidarno i posebno.

 

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i učinioca štete. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala.

 

Postupak pred sudom za naknadu štete je hitan.

 

Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

 

 

Shodna primena zakona

 

Član 108.

 

Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno uređena ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII. NADZOR Upravni nadzor

 

Član 109.

 

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Inspekcijski  nadzor  vrši  Ministarstvo  preko  inspektora  za  zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

 

 

 

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

Jedinica  lokalne  samouprave  vrši  inspekcijski  nadzor  nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

 

 

Prava i dužnosti inspektora

 

Član 110.

 

 

 

utvrđuje:


U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da

 

 

1)  da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

 

2)  da  li  se  sakupljanje i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

 

3)  da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4)  da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i

 

izgradnji;

 

 

emisije;

 

 

5)  da li se primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi

 

 

6)  da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7)  da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno

 

postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim

uslovima;

 

8)  da li se znak EMAS koristi na propisan način;

9) da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

 

10) da  li  se  primenjuju  propisane  zabrane  proizvodnje  i  prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

 

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

 

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

 

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagađivača;

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

 

 

 

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne

 

sredine.

 

 

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši republički

 

inspektor na granici.

 

 

Ovlašćenja inspektora

 

Član 111.

 

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

 

1)  naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

 

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

 

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4)  zabrani  uništavanje i  oštećivanje divlje  flore  i  faune  i  njihovih

 

staništa;

 

 

5)  zabrani  sakupljanje  i  stavljanje  u  promet  divlje  flore  i  faune,

 

njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

 

6)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

 

7)  zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

 

8)  zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

 

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

 

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani  korišćenje  znaka   EMAS  suprotno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

12) zabrani  rad,  upotrebu  ili  korišćenje  tehnologije,  tehnološkog

 

procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu

dozvoljene;

 

13) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja

 

 

 

na  životnu  sredinu  i  privremeno  zabrani  njihovu  upotrebu  ili  korišćenje  dok  se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

 

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

 

15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

16) zabrani  korišćenje  ekološkog  znaka  protivno  odredbama  ovog

 

zakona;

 

 

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski

 

omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da

se vrati pošiljaocu;

 

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

19) naredi vođenje propisane evidencije iz  člana 56. stav 6.  ovog

 

zakona;

 

 

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

21) zabrani uvoz, izvoz i  tranzit otpada suprotno odredbama ovog

 

zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

 

22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama

 

ovog zakona;

 

 

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa

 

i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i

drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

 

24) u   slučaju   udesa   naredi   preduzimanje   interventnih   mera   i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

 

25) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

26) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim

 

zakonom;

 

 

27) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

 

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba,

 

ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

 

 

 

je konačno.


Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog člana

 

 

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

 

 

Član 112.

 

U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

 

 

 

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

 

 

Član 113.

 

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen, da obavesti drugi nadležni organ.

 

 

 

inspektora.


Drugi  nadležni  inspekcijski organ  o  preduzetim merama  izveštava

 

 

U slučajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajednički izvršio nadzor i preduzele odgovarajuće mere.

 

 

Član 114.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

 

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

 

 

Član 115.

Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuću opremu. Ministar  propisuje  obrazac  službene  legitimacije, izgled  i  sadržinu

oznake i vrstu opreme.

 

 

IDŽ. KAZNENE ODREDBE

 

 

1. Privredni prestupi

 

Član 116.

 

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

 

 

 

 

 

15. stav 1);


1)    koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (član

 

 

2)    pri korišćenju resursa i dobara, u toku izvođenja radova, kao i po

 

njihovom  prestanku  ne  sprovodi  mere  kojima  se  sprečava  ugrožavanje  životne

sredine (član 16. stav 1);

 

3)  ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 2);

4)   sakuplja i  stavlja u  promet određene vrste divlje flore  i  faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

 

5)   vrši uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima (član 28. stav 1);

 

6)  pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

7)    ne izradi procenu opasnosti od udesa (član 38. stav 1);

8)  izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav

1);

 

9)  ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju   u   vazduh,   vodu   ili   zemljište   na   način   i   u   količinama,   odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

 

10)   proizvodi   i   stavlja   u   promet   prevozna   sredstava   koja   ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

 

11)  primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

 

12)  upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi suprotno članu 51. stav

4. ovog zakona;

 

13)   na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

 

14)    proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav

 

1);

 

 

15)    uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno

 

proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora

(član 56. stav 2);

 

16)   uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

 

 

 

17)    uvozi  i  izvozi  supstance  koje  oštećuju  ozonski  omotač  bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

18)    uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

 

19)    uvozi,  izvozi  ili  vrši  tranzit  otpada  bez  dozvole  Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

20)    ne  postupa  u  skladu  sa  odredbama  člana  58.  stav  2.  ovog

 

zakona;

 

 

 

 

zakona; (član 106).

 

 

21)    ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

22)    ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog

 

 

23)    ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa

 

 

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u

 

pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

 

 

2. Prekršaji

 

Član 117.

 

Novčanom  kaznom  od  30.000  do  1.000.000  dinara  kazniće  se  za prekršaj pravno lice ako:

 

 

 

 

 

zakona;


1)  koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

2)  upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog

 

 

3)  ne dostavlja podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

4)  ne  vodi  evidencije  o  vrstama  i  količinama  opasnih  materija  u

 

proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju (član 58. stav

3);

 

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije (član 58. stav 4);

 

6)  ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija

(član 58. stav 5);

 

7)  u slučaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja nadležnih organa (član

59);

 

8)  ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz člana

60. ovog zakona;

 

9)  vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine

 

(član 72);

 

 

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje integralnog katastra

 

zagađivača životne sredine na propisan način (član 75. stav 4);

 

 

 

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim iz tač. 3) i 9), kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

 

 

Član 118.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

 

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

 

2)  uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3).

 

 

Član 119.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

 

 

Član 120.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

 

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

 

2) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

 

3)  izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

 

4) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34;

 

5)  ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

 

6) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

 

7)  ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

 

 

 

 

 

zakona;


8)  odbije  upis  i  vrši  brisanje iz  registra suprotno  članu  48.  ovog

 

 

9)  ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju

 

ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

 

10) ne donese plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog člana;

 

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi integralni katastar zagađivača (član 75. stav 2);

16) dostavljanje informacija vrši suprotno članu 79. ovog zakona;

 

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

 

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

 

Član 121.

 

Za prekršaj iz čl. 117. i 118. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

 

 

DŽ. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

 

Član 122.

 

Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 123.

 

Narodna skupština doneće u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

 

1)  Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz člana 12. ovog zakona;

2)  Nacionalni program zaštite životne sredine iz člana 64. ovog zakona.

 

Član 124.

 

Vlada će doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz člana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz člana 65. ovog zakona, kao i program iz člana 69. stav 3. ovog zakona.

 

 

 

Do donošenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za korišćenje prirodnih resursa i dobara čine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, šumska, geološka, mineralno-sirovinska, pedološka, poljoprivredna, zaštita prostora i druge ekološko-prostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa,  odnosno  dobra  koji  se  izrađuju  ili  inoviraju  na  osnovu  utvrđenih  ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanističkim planovima.

 

 

Član 125.

 

Fond za zaštitu životne sredine počinje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

Član 126.

 

Predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada će imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

 

 

imenovanja.


Upravni odbor doneće statut Fonda u  roku  od  30  dana  od  dana

 

 

 

Član 127.

 

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom neće se primenjivati.

 

 

Član 128.

 

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu:

 

1)  Zakona o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

 

 

Član 129.

 

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi:

 

1)  Zakon o osnovama zaštite životne sredine („Službeni list SRJ“, br.

24/98, 24/99 i 44/99);

 

2)  Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91,

83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se uređuje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke.

 

 

Član 130.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

„Službenom glasniku Republike Srbije“.


REFERENCE I KLIJENTI Preduzeca "Pest-Global Group“ DOO Beograd

Proverite zasto smo jedni od najboljih u svojoj bransi.

Sacekati par sekundi dok server prikaze zeljeni rezultat pretrage i problema.Hvala na strpljenju.

Prev
Play
Next

Bubaruse

Bubasvabe
Mravi
Moljci
Stenice
Ose
Pauci
Misevi i pacovi
Golubovi
Buve


Dezinsekcija i deratizacija Vaseg stana-kuce-lokala vec od 790 dinara/prvih 20m2.

REFERENCE I KLIJENTI Servisa "Dezinsekcija.net" i Preduzeca "Pest-Global Group“ DOO Beograd

Proverite klikom gore zasto nam je 7000+ klijenata kako fizickih tako i pravnih lica poklonilo bezgranicno poverenje tokom 7+ godina predanog rada.

 

Posaljite SMS sa naznakom"Zelim besplatan poziv u vezi dezinsekcije"na broj nase komercijale 061-309-23-36 i dobicete ubrzo vec u narednih par minuta besplatan poziv sa nase strane bez obzira na trajanje razgovora.Sve tri mreze su pokrivene besplatnim pozivom sa nase strane:MTS Telekom,VIP i Telenor.Usluga vazi samo za podrucje Republike Srbije.Usluga vazi u radnom vremenu sluzbe komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" od 09-20 sati svakog radnog dana,subotom od 09-16 sati.Zahvaljujemo na saradnji i pitanju.

Pozovite sluzbu komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" resite se bubarusa-bubasvaba-mrava-moljaca-stenica-buva-krpelja-miseva-pacova i svih ostalih insekata i glodara najbrze i najeftinije :










Paket za samostalnu dezinsekciju

Eko-Box paket za samostalnu i uspesnu dezinsekciju svih objekata u Srbiji od sada u eksluzivnoj prodaji putem sajta "Dezinsekcija.net".

S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.

S-BOX PAket za samostalnu dezinsekciju na pojavu stenica u krevetima-stanovima-kucama-lokalima-hotelima-hostelima.

Ultra-Box je  profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.

Ultra-Box je profesionalni paket jedinstven na nasem trzistu namenjen za samostalnu dezinsekciju zivotnog i radnog prostora vecih povrsina od 50m2-1500m2u prvom redu vecih stanova i kuca vece povrsine kao i-vecih-restorana-pekara-industrijskih kompleksa-osinjaka-spoljasnih fasada-izuzetno nehigijenskih uslova bez potrebe angazovanja tehnickih izvrsioca.Paket dolazi sa pismenom 6-mesecnom garancijom na efektivni ucinak protiv svih vrsta insekata u zivotnim i radnim prostorima vecih povrsina i pismenom 12-mesecnom garancijom na ispravnost aparature i aparata.


Svaki dolazak i upotreba preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatan.

Ako nemate telefon pri sebi mozete nam se obratiti iz dole formulara za brzi kontakt i dobicete besplatan odgovor na Vas email vrlo brzo u roku od 30-60 minuta po slanju

Brzi kontakt

Napisite nam direktno sa ovog sajta Vase probleme,pitanja,sugestije,
preporuke ili pak zamerke ako ih imate i odmah cemo Vam odgovoriti besplatno.Sluzba komercijale "Pest-Global Group" DOO Beograd,radi svakim radnim danom od 09-21 sati,subotom od 09-16 sati.

  • Upisite gore sva pitanja vezana za usluge dezinsekcije i uopste celo Vase iskustvo,predlog,pitanja i specijalne zahteve vezane za nase usluge.Sluzba komercijale pregledava elektronsku postu svakog radnog dana od 09-22 sati,subotom od 10-16 sati.Odgovor je besplatan.Zahvaljujemo na interesovanju i pitanju.Tu smo da jedno drugom pomognemo.Vas "Pest-Global Group" DOO i sajt"Dezinsekcija.net"
  • Upisite Vas E-mail gore ako imate.Ako nemate preporucujemo da na adresi gmail.google.com otvorite sebi jedan besplatan email kako bi primali sva besplatna obavestenja,promocije i odgovore sa nase strane u elektronskom obliku bez potrebe rashoda i troskova na fiksne ili mobilne telefone.Sva obavestenja poslata na Vas email su uvek besplatna.
  • This field is for validation purposes and should be left unchanged.

Za vlasnike lokala izdajemo po izvrsenoj dezinsekciji potvrde u skladu sa zakonom o radnoj sredini.
Potvrde su validne 6 meseci.
Izdajemo takodje i potvrde po DHP,DPP I HACCP standardu u slucaju dolaska ne samo sanitarnih vec i veterinarskih inspektora.
(DHP,DPP standard je obavezan kod manjih i standardnih objekata koji se bave termickom obradom hrane.HACCP standard se primenjuje samo kod velikih industrijskih proizvodnih pogona.Objekti koji ne proizvode hranu su u obavezi da pribave samo potvrdu o izvrsenoj dezinsekciji shodno Zakonu o Sanitarnom nadzoru(ZSN potvrda).

Vasa "Dezinsekcija.net"
Cenovnik usluga  dezinsekcije za pravna lica Preduzeca Pest-Global Group DOO Beograd

Pozovite sluzbu komercijale Preduzeca "Pest-Global Group DOO Beograd" i resite se bubarusa-bubasvaba-mrava-moljaca i svih ostalih insekata najbrze i najeftinije :



Garancija na usluge je 6 meseci od datum prvog dolaska i izvrsene dezinsekcije.

Svaki dolazak i nanovno koriscenje preparata nakon prvog dolaska je potpuno besplatno.


Izaberite dole problem koji imate,Vase podatke i saznajte odmah cenu usluga sa pismenom 6-mesecnom garancijom .
Sve primljene narudzbine ovim putem se proveravaju istog dana i intervencija je moguca vec narednog dana za bilo koje podrucje grada Beograda.
Ostali gradovi van Beograda se realizuju u vidu grupne dezinsekcije celih zgrada uz saglasnost minimum 60% stanara i Skupstine Stanara.
Dolazak za podrucje grada Beograda je besplatan bez obzira na povrsinu objekta,stana,kuce ili lokala.
  • Izaberite u kom statusu narucujete usluge.Pravna lica dobijaju i obaveznu potvrdu o izvrsenoj dezinsekciji validnu 6 meseci u slucaju dolaska Sanitarnog inspektora shodno Zakonu o Sanitarnom nadzoru R.Srbije.
  • Izaberite vrstu objekata u kojoj boravite i zivite.
  • Izaberite mesto gde se nalazite i gde je potrebno izvrsiti dezinsekciju.Dolazimo besplatno za pojedinacne stanove,kuce i lokale na teritoriji grada Beograda bez ikakvih rashoda za transport.Pojedinacni dolazak za mesta van Beograda zbog prevelikih rashoda putnih troskova nije moguc vec samo u vidu grupnih dezinsekcija celih zgrada ili objekta vecih od 500 m2.
  • Izaberite vrstu insekata sa kojom se susrecete u svom domu ili radnom prostoru.
  • Izaberite okvirno povrsinu objekta nad kojim zelite da se uradi kompletna dezinskcija.Pod pojmom "Dezinsekcija" se podrazumeva suzbijanje,tretman i trajna zastita od svih vrsta bubarusa,bubasvaba,paukova,moljaca,mrava i komaraca sa pismenom 6-mesecnom garancijom na sve usluge.Radimo sa vise mikstura u okviru jednog istog tretmana tako da je dolazak i ucinak pokriven za sve navedene insekte.
  • Izaberite mesec dolaska.
  • Izaberite dan dolaska shodno Vasem vremenu,zauzecu obavezama i prisutnosti ostlih ukucana i uposljenika u Vasem stanu/kucu/lokalu.
  • Izaberite doba dana kada nasa tehnicka sluzba moze doci do Vas za vrsenje dezinsekcije izabranog datuma.
  • Upisite gore konkretno u detaljima Vas problem:

    Koliko dugo imate problem?
    Kako mislite da je problem nastao?
    Da li ste dosada nesto koristili samostalno?
    Sa kojim uspehom?
    Da li je ovo prvi put da radite dezinsekciju ili ste ranije radili?
    Da li u objektu,stanu,kuci i lokalu imate decu manju od 2 godina starosti,kucne ljubimce poput macaka,pasa i ostalih vrsta zivotinja?
    Da li se nalazite na samom potkrovlju
    zgrade,prizemlju,suterenu ili bilo gde u zgradi?
    Da li je higijena objekta propisna?
    Da li ste ranije zvali bilo kakve sluzbe za dezinsekciju ili ste samostalno kupovali preparate?
    Da li su sluzbe ako ste ih zvali imali efektivan ucinak i koliko?
    Da li su kupljeni preparati imali ucinak i kakav?

    Sva postavljena pitanja se odgovaraju istog dana po slanju i vidu odgovora na Vas email dole ili pak besplatnim telefonskim pozivom za bilo koju mrezu sa nase strane na Vas mobilni telefon.
    Zahvaljujemo na ucescu i obracanju.Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd.
    Sluzba Komercijale.
    061-309-23-39.
    066-505-505-7.
    Radno vreme sluzbe komercijale Preduzeca"Pest-Global Group" DOO Beograd je svakog radnog dana od 09-21 sati,subotom od 09-16 sati.
  • Vase Ime i Prezime?
  • Upisite naziv ulice,adresu,tacan broj zgrade,sprat i stan.Hvala.
  • Upisite postanski broj mesta,ime mesta i deo grada/mesta naselja u kome se nalazite i za koji se nalazi objekat nad kojim zelite da se izvrsi proces dezinsekcije.Hvala.
  • Upisite Vas mobilni telefon.Na upisani mobilni telefon dobicete usmeni povratni poziv sa nase strane koji je potpuno besplatan bez obzira narucili usluge od nas ili ne.Mobilni telefon se ne cuva u bazi podataka niti se ustupa trecim licima ili marketinskim agencijama za dalje marketinske svrhe.Zakon o zastiti privatnosti podataka i Zakon o zastiti prava potrosaca je ovom prilikom primenjiv na sve ostavljene podatke("Službeni glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009, 68/2012,Clan 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije).Zahvaljujemo na razumevanju i interesovanju.Sluzba komercijale Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd.Telefon sluzbe Komercijale "Pest-Global Group" DOO Beograd je 066-505-505-7.
  • Upiste gore Vas email ako imate.Na Vas email dobicete besplatno istog dana potvrdu Vase narudzbine i sva ostala obavestenja.Ako ste uneli i Vas mobilni ili fiksni telefon dobicete prvo obavestenje na Vase telefone a ujedno i na Vas email.Zahvaljujemo na razumevanju i ukazanom poverenju.Ako nemate jos uvek svoj email mozete otvoriti besplatno svoj email u vidu "Gmail"-a na adresi gmail.google.com
  • This field is for validation purposes and should be left unchanged.

Sva prava izdavaca i izvrsioca usluga zasticena © 2017. Dezinsekcija.net
"Dezinsekcija.net" je zasticeno ime i produkat Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd",Sajkaska 15-B,Beograd
Izdvojena radna jedinica : Dunavska 2,Novi Sad.
Kontakt telefoni Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd su 066-505-505-7;
Izrada,dizajn,programiranje i sadrzaj sajta "Dezinsekcija.net" > Ljubisa T.Cakic <
Dodjite do svog kompletnog internet sajta sa unikatnim dizajnom,hostingom/emitovanjem i domacim i medjunarodnim domenom u naprednom Wordpress CMS programu za samostalno odrzavanje sajtova na srpskom jeziku vec od 39 eura
Radimo sa svim pravnim i fizickim subjektima u zemlji inostranstvu.
Garantujemo najnize cene izrade profesionalnih i posecenih sajtova u zemlji i inostranstvu bez ikakvih dodatnih troskova.
Cene od 39 eura su na godisnjem nivou racunato od dana uplate.
Svakom interesentu gratis 30 dana test period bez ikakvih obaveza i ugovora.
Pozovite 066-505-505-7.