Izvor:
021.rs,Beta,Tanjug,DW.DE.
23-eg septembra.2019. | 09:25 > 09:43
Majstor bilo kog profila je retka ptica u Srbiji. Traže ga na gradilištima, na održavanjima ili na popravkama. Čekaju ga mesecima, jer ide “trbuhom za kruhom” u inostranstvo, piše Dojče vele(DW.de).
Marko Jovanović iz Niša je krenuo u renoviranje stana. Nije ni sanjao koliko će to biti teško. Problemi su nastajali na svakom koraku, a od majstora ni traga.
“Krenuli smo nekim zvaničnim kanalima. Pozvali preduzeće koje radi prozore i naručili prozore, onda nakon nekih dvadesetak dana, mesec dana, pošto nam se žuri, supruga mi je trudna, krenuli da zovemo već pomahnitalo u smislu, ‘nema vas, probili ste jedan, drugi, treći rok’. I ONDA SE JAVIO TAJ PROBLEM DA SU NJIMA MAJSTORI KOJI RADE MONTAŽU U STVARI OTIŠLI U INOSTRANSTVO”, priča Marko za Dojče vele i dodaje: “Okrenuli smo sigurno 50 – 60 brojeva telefona, da bi možda svaki deseti došao da pogleda, da bi možda OSTAO TAJ JEDAN KOJI ĆE DA RADI POSAO”.
Autenticna izjava novinaru Dojce Vele-a u Srbiji korisnika usluga renoviranja stana u centralnom delu gradaMarko Jovanovic iz Nisa,sagovornik portala Dojce Vele-aPonedeljak 23-eg septembra 2019-e godine
Ni preporuke nisu pomagale da majstor prihvati posao u renoviranju stana, jer kako kaže sagovornik Dojče vele, nakon što su videli obim posla, mnogi su zbog drugih plateznijih poslova odbijali da prihvate nove obaveze. Na kraju su morali da se snalaze na druge načine. Električar je kolega sa posla, a moleri prijatelji. To je bio jedini način da se posao privede kraju na vreme.
Ni na gradilištima ih nema
Sa majstorima svih profila imaju problem i firme koje se bave bilo kojom oblašću u građevini. Vlasnik privatne firme koja se bavi elektroinstalacijama Stefan Mitrović ne sme da preuzme više poslova jer nema dovoljan broj električara. Tražio ih je, kaže, i preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Ljudi nisu voljni za ponuđene uslove da ostanu ovde, lakše im je da odu u inostranstvo, da tamo čak i za neki kraći vremenski period u roku od tri, četiri meseca zarade određenu količinu novca za koju bi ovde radili godinu dana. A sve je lakše otići u inostranstvo. Iskreno, voleli bismo da i damo veće plate ljudima, ali u trenutnim uslovima to nije realno, mi ne možemo da im damo nemačke plate”, objašnjava Mitrović.
Izjava jednog od vlasnika stotine firmi u Beogradu za izvodjenje specijalistickih majstorskih usluga koji imaju alarmantni problem nedostatka kvalifikovane radne snage sa obrazovnom podlogom i radnim iskustvom.Stefan Mitrovic,vlasnik male porodicne firme za izvodjenje elektroinstalacija i fasadnih radova u BeograduPonedeljak 23-eg septembra 2019-e godine
Međutim, nije samo odlazak majstora problem. Problem je i ko od majstora ostaje u Srbiji, navodi Lazar Lazić, građevinski inženjer po struci. On je odgovorni izvođač radova na nekoliko gradilišta.
“Problem je sa radnicima betonske i tesarske struke pre svega. Njih je sve manje, sve više odlaze u inostranstvo i ovde ostaju ljudi koji sebe nazivaju majstorima, koji su ljudi kvaliteta nekad prosečnog fizikalca. Konkretno, ovde na ovom gradilištu, ja sam imao sedam ekipa tesara, od kojih za jedne mogu da kažem da su vredeli nešto, da su kvalitetni ljudi. Ovo ostalo, sve je…”, kaže taj inženjer za Dojče vele.
A majstore izvozi i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije, bar one retke koji se nekim čudom i nađu na evidenciji službe. U ovoj instituciji kažu da je jedini uslov za poslodavca da imaju minimalac koji je zagarantovan u zemlji odakle je poslodavac.
Oni koji ostaju određuju cenu
Manjak majstora u Srbiji napravio je još jednu promenu – uslovio je i cenu sata. Prema rečima građevinskog inženjera Lazića, ostali su lošiji majstori sa višom cenom.
S druge strane, cene se razlikuju od grada do grada. Dok je u Nišu radni sat dva evra, u Beogradu je ta cena viša. Ipak, najviša je u inostranstvu. Zato se ni Saša Miljković više ne dvoumi. Ako je kao vodoinstalater u Hrvatskoj prošle godine prošao dobro, u Nemačkoj će ove zime proći još bolje.
“U Srbiji može se za 250 radnih sati zaradi nekih 500 evra. Dok za isti taj posao u Nemačkoj, za isti 150 radnih sati maksimalnih bilo bi bar pet puta više i to bez detaljnog pretrazivanja ponuda”.
Prošle godine sam radio u Hrvatskoj u Poreču, tamo smo isto imali pun fond radnih sati, i bilo je nešto približno, kao i u Nemačkoj. Iskustvo je lepo, tako da zato i planiram ponovo da idem. Krajem godine sigurno idem za Nemačku.”
Saša kaže da je posao i u ostalim drzavama Evrope jednako težak, ali da ono što čini znatnu razliku su sigurnost utrosenog znanja i vremena i sigurna zarada dnevnica odnosno novac nakon besprekorno uradjenog posla sto je u Srbiji prava retkost.
“Tamo odete i odradite tri meseci, posle dođete ovde i slobodno godinu i više možete da ništa ne radite i da živite od tih para. A ovde je to teško i da se zaradi zato što nemate taj kontinuitet u poslu, OVDE JE I SAMA NAPLATA TEŠKA NE SAMO BROJ NEPLACENIH PREKOVREMENIH RADNIH SATI I SVE OSTALO, a gore imate tu sigurnost”, tvrdi on i dodaje da je u Srbiji jedan od najvećih problema TAJ ŠTO SE PROFILISANI RADNIK SA ZNANJEM I RADNIM ISKUSTVOM NE CENI, već bi svaki poslodavac voleo da ima radnika sa obrazovanjem i radnim iskustvom koji pristaje da radi po dvanaest sati dnevno, a da plaća što manju satninu U RANGU AFRIĆKIH PLATA. Zbog toga kaže, ni svoju decu nije uveo u posao kojim se bavi decenijama već je prvi uštedjevinu koju je zaradio u inostranstvu dao na kurseve stranih jezika svojoj deci i svojim naslednicima i kako kaže KURSEVI STRANIH JEZIKA SU NAJBOLJA INVESTICIJA ZA SVE MLADE LJUDE U SRBIJI BEZ POSLA i one sa VEČITIM NISKIM PLATAMA.
Izjava jednog od stotine vodoinstalatera i keramicara na pitanje da li imaju nameru da bilo sta dalje rade u Srbiji nakon povratka iz inostranstvaSasa Miljkovic,vodoinstalater i keramicar iz Novoga SadaPonedeljak 23-eg septembra 2019-e godine
Marku Jovanoviću je trebalo dva meseca da pronađe majstore za renoviranje stana, a ekipe na gradilištima se menjaju jer u sred posla im iskrsne mogućnost za odlazak u inostranstvo, ostaje nejasno – ko će raditi majstorske poslove u Srbiji.
Izgleda da je dva evra po satu dovoljno za nekoga, pa se već sada u Srbiji uvozi radna snaga. Na jednom gradilištu u Nišu rade isključivo Turci. Nešto južnije na gradilištima su Albanci, a u istočnoj Srbiji na mnogim gradilištima rade radnici iz Rumunije.
Na video prilogu dole Beogradskih tv stanica mozete se uveriti u sve gore navedeno.
