ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

Dezinsekcija i deratacija njiva i useva u Beogradu i Novom Sadu 2019.
Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

Izvor RTS,kurir info,b92.net,blic.rs

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard maksimum tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region.

Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

“Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo”, naveo je Trkulja.

Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.

Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva”, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

“Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba”, napominje Trkulja.

  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Pravilna i kontrolisana primena pesticida i insekticida u agrarnoj proizvodnji u Srbiji je i dalje zarobljena u 70-im godinama proslog veka.Odsustvo reakcije drzavnih organa u blagovremenoj edukaciji poljoprivrednih proizvodjaca i izuzetno niska kupovna moc korisnika i konzumenata domaceg voca i povrca utice na izbor domaceg poljoprivrednika zarad smanjenja budzeta da samostalno pristupa tretmanu i dezinsekciji vocnjaka,atara i useva umesto angazovanja sanitarnih inzenjera i sa druge strane pristupa svesno za koriscenjem jeftinih i dostupnim pesticidima bez ikakve provere i kontrole rada nakon kupovine.
Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

“Obični građani ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci”, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

“Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji”, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

“Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno”, zaključio je Trkulja.

U video prilogu dole Sabacke Televizije TV KCNZ mozete videti odnos prema prirodi i okolini nasih sugradjana i ujedno nivo svesti o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u postupku sazrevanja i distribucije gotovih vocarskih i povrtarskih kultura:

Nase ostale autorske objave:

Uzivo iz Njuroka- Rešenje problema sa pacovima "leži" u alkoholu..
Izvor 021.rs,BBC Serbian,BBC USA,CNN.comPredloženo je novo rešenje u borbi protiv pacova u Njujorku i ono uključuje alkohol.Kako funkcioniše?Zapravo, to je kanta koja mami pacove i potom ih šalje u smrt.Tečnost s alkoholom ih omami i oni se tu na kra...
Humanitarna akcija sajta"Dezinsekcija.net"-besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epide...
Mesta zahvacena poplavama u Srbiji maj 2014-e godine.Sajt"Dezinsekcija.net" i u saradnji sa servisom "Poplave.rs".Klik na sliku gore za prikaz mesta zahvacenim poplavama oznacenim plavim koncentricnim krugovima.Mapa i prikaz servis"Poplave.rs". ...
Jedan radni dan na terenu-unistavanje stenica-reportaza 01
Sajt"Dezinsekcija.net" i Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd Vam ovoga puta donose najnovije vesti iz prve vezane za tretman i unistavanje stenica.Stenice se u 99% slucajeva prenose putem putnih torbi da bi kasnije zauzele takoreci sva mesta ...
Kvalitetni majstori se sele u inostranstvo, u Srbiji i Beogradu ostaju oni skuplji i upitnog kvaliteta
Izvor:021.rs,Beta,Tanjug,DW.DE.23-eg septembra.2019. | 09:25 > 09:43Majstor bilo kog profila je retka ptica u Srbiji. Traže ga na gradilištima, na održavanjima ili na popravkama. Čekaju ga mesecima, jer ide "trbuhom za kruhom" u inostranstvo, piše...
Oglas za nova radna mesta
Potrebni radnici na poslovima dezinsekcije i deratizacije. Potrebni radnici na poslovima dezinsekcije i deratizacije na odredjeno ili neodredjeno vreme. Datum objavljivanja oglasa: Ponedeljak 13-i avgust 2012-e godi...
POTREBNI FRIZERI, PLATA OD 80.000 dinara! Mnogi misle da je u pitanju prevara, a mi smo se javili na oglas i saznali da NIJE ŠALA
Nakon naših prethodnih objava o oglasima o nedostatku radnika u Beogradu naše fotografije o potražnji za frizere sa početnom platom o 80 i slovima OSAMDESET HILJADA DINARA što je blizu 700 eura sa kako kažu vlasnici frizerskih salona"tendencijom rast...
Jedan radni dan na terenu-unistavanje stenica-reportaza 02
Strucno i trajno unistenje stenica u zivotnom i radnom prostoru sa dokazanim efektivnim ucinkom i pismenom 6-mesecnom garancijom je jedna od mnogih delatnosti Preduzeca "Pest-Global Group" DOO Beograd.  Tekst i sadrzaj clanka: Ljubis...
Nezadovoljni i prevareni Indijski radnici sa gradilišta u Čortanovcima na izgradnji Brze pruge od Beograda do Novoga Sada otišli kući, dobili svega 5....
Tek nakon pisanja medija i reagovanja sindikata radnicima iz Indije angažovanim na gradevinskim radovima u Srbiji omoguceno je da se vrate u svoju zemlju, ali bez ispunjenja zahteva zbog koga su štrajkovali a to je da im srpski poslodavac isplati zao...
Usvojen predlog strategije za sprečavanje odliva mozgova, sadrži šest mera
Koordionaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Srbiji juče je usvojilo Predlog strategije za ekonomske migracije Srbije, koji će se odnositi na period od 2021. do 2027. Mladi odlaze iz S...
Lajmska bolest i Džastin Biber-Pevač objavio da boluje od hronicne bakterijske infekcije koju prenose krpelji
Kanadska pop zvezda kaže da je preživeo nekoliko teških godina nakon dugotrajnog i iscrpljujućeg lečenja sa lajmskom bolešću koju izazivaju krpelji i ujed krpelja.Džastin Biber se nada da će mu pravi tretman doneti izlečenje.Kanadski pop pevač Džasti...
Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto
Beograd -- Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.Taj trend traje već četiri godine.Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinars...
OD 1. MARTA 2020-e LAKŠE DO POSLA U NEMAČKOJ Jedna novina posebno je važna za sve građane Zapadnog Balkana
Izvor Vijesti CG,Savezni zavod za zaposljavanje Savezne Republike Nemacke18.septembra 2019,11:00Zakon o useljavanju stručne radne snage u Republici Nemačkoj omogućiće svim građanima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da dođu do p...

Podelite stečeno znanje sa prijateljima...
Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Call Now ButtonMozete nas pozvati ovde...css.php

Pin It on Pinterest