Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto

Proizvodnja meda u Beogradu i Srbiji,Kvalitet meda u Srbiji.pcelari,udruzenje pcelara,Upotreba pesticida i zivot pcela u Srbiji.
Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

Beograd — Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Taj trend traje već četiri godine.

Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu prof. Zoran Stanimirović kaže da je stanje ove godine loše, ali da je prošla godina bila katastrofalna.

Toplije vreme za ovo doba godine im takođe ne odgovara, jer pčele nisu ušle u fazu ekološkog mirovanja već su nastavile da rade, odnosno “nisu se navikle na niske temperature”.

Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.

IZVOR: RTS,b92.net,Tanjug,Beta
UTORAK, 24.12.2019. | 14:06

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

 

prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.

"Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida... Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu", navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.

"Ova da je nazovem 'pandemija' kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu", ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi.

Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.

"Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda", objašnjava profesor Stanimirović.

Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.

Zanimljive činjenice o pčelama

1. Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.

2. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.

4. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.

5. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

6. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga se rađa svaka 24 časa.

7. Mlada matica dnevno poleže i više od 2000 jaja i to 3 puta više od sopstvene težine. Matica može živeti od 5-7 godina.

8. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. U jednoj košnici ima od 20.000-60.000 pčela.

Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • LinkedIn
  • Pinterest
Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.

Zanimljive činjenice o medu

1. Med je jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.

2. U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.

3. Med je i najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam.

4. Ne postoji nacija, narod ili pleme na svetu koji nemaju legendu o hranlјivom ili lekovitom dejstvu pčelinjih proizvoda.

5. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

6. Med se sastoji od 80% šećera i 20% vode. 1 supena kašika meda ima 64 kalorija.

7. 1 kg meda ima hranlјivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

8. Med će kristalisati tokom vremena, ukoliko posle dužeg perioda ne kristališe, u pitanju je imitacija meda. Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koristi u konditorskoj industriji.

Nase ostale autorske objave:

Besplatan sajt za sva pravna lica u R.Srbiji od 15-og aprila 2013-e godine.
Uskoro potpuno besplatna izrada sajtova svim pravnim licima u zemlji u saradnji sa servisom 39euro.com Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd i sajt "Dezinsekcija.net" u saradnji sa domacim servisom"39euro.com" iz Beograda ubrzano...
Stenice i u povezima knjigama javnih biblioteka!
Najnoviji izvestaji iz grada Njujorka i cele Amerike o nacinu prenosa stenicama cak i putem pozajmljenih knjiga iz javnih biblioteka. Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic Sva prava autora clanka su zasticena. STenice u ...
Ministar Đorđević-Nedostatak radne snage vidljiv već početkom 2020 e godine, ostaje nam samo da se otimamo za radnike
O alarmantnom stanju nedostatka kvalifikovanih i odgovornih kadrova u Republici Srbiji i enormnoj privremenoj i trajnoj emigraciji medicinskog radnog osoblja,vozača,stomatologa,hirurga,bebi siterki,majstora za dezinsekciju i deratizaciju kao i ostali...
Zakon o zastiti zivotne sredine R.Srbije
Sajt "Dezinsekcija.net" donosi ovom prilikom kompletan Zakon o zastiti Zivotne sredine. Z A K O N   O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona   Član 1.  Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sr...
Najnovije bacanje para od strane Klijenata-ultrazvucni rasterivaci bubasvaba,mrava i bubarusa!
Ultrazvucni rasterivaci buba,bubasvaba,buburusa i mrava-da li vrede novaca ili je u pitanju klasicna prevara vidjena na delu unazad 20+ godina? Srbija i stanovnici Srbije su poznati u celoj Evropi kao narod koji najcesce je zrtva prevara...
10% popusta na sve narudzbine primljene putem naseg sajta.
10% popusta od 15.06.2012 do 30.06.2012-e godine za sve narudzbine primljene putem naseg Internet sajta Dezinsekcija.net  Od danas 15 juna 2012-e godine pa do 30 juna 2012,odobravamo popuste na narudzbine primljene putem naseg sajta u iz...
OD 1. MARTA 2020-e LAKŠE DO POSLA U NEMAČKOJ Jedna novina posebno je važna za sve građane Zapadnog Balkana
Izvor Vijesti CG,Savezni zavod za zaposljavanje Savezne Republike Nemacke18.septembra 2019,11:00Zakon o useljavanju stručne radne snage u Republici Nemačkoj omogućiće svim građanima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da dođu do p...
Novi Beograd: Žena umrla odavno, stan zapečaćen, a komšije u problemu zbog smrada i bubasvaba
Izvor b92.net,blic.rs,Tanjug,02-og oktobra 2019-e godine.O problemima sa kojima se susrecu stanari Novog Beograda sa bubasvabama i ostalim insektima poput buva,moljaca,smrdibuba dovoljno govori jedna od mnostvo dokumentarnih emisija nacionalnih medij...
Da li je krpelj najopasniji insekat po zdravlje coveka od svih lokalnih insekata?
Dezinsekcija i regulacija krpelja-primeri iz radne prakse medicinskih ustanova i nase terenske sluzbe.   Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena. Kako prenosi d...
Alarmantno: Za 6 meseci u inostranstvo otišlo da radi preko 30.000 ljudi sa podrucja Bosne i Republike Srpske
Izvor b92.netSREDA, 5.06.2019. | 10:25Sarajevo -- Organizacija Unija za održivi povratak saopštila je da je samo od početka ove godine Bosnu i Hercegovinu napustilo 30 hiljada ljudi.Predsednica Unije za održivi povratak u BiH Mirhunisa Zukić rekla je...
Pet razloga zbog kojih iz Srbije odlaze HILJADE LJUDI KOJI IMAJU POSAO
Izvor Blic.rs(T.Kovacevic),Beta.Sva prava autora clanka su Zakonski zasticena.13.septembar 2019-e godineZa danasnji dan 13-og septembra izdvojili smo par clanak domacih medija i nezavisnih istrazivackih novinarskih timova o situaciji na trzistu rada ...
Dezinsekcija u Beogradu-najugrozeniji delovi grada bubarusima i bubasvabama,iskustvo i pokazatelj higijene glavnog grada
Dezinsekcija u Beogradu-pojava bubarusa i bubasvaba u celom Beogradu izaziva ozbiljne psihicke i emotivne probleme nasih sugradjana koji se odrazavaju ne samo na licnom privatnom planu vec i na radnu sposobnost vlasnika stanova i kuca zahvacenim ...

Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

2 Comments

  1. Avatar
    Bogdan

    Trovača na svakom koraku ko zna šta sve jedemo i koliko otrova smo do sada pojeli.

    1. Avatar
      Ljubisa T. Cakic

      Ovo je tek ono sto je izaslo u javnosti.A ono sto nije?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Call Now ButtonMozete nas pozvati ovde...css.php

Pin It on Pinterest