Enormni manjak kvalifikovanih radnika u Srbiji koči nove investicije

Ogroman broj radnika iz Srbije odlazi na rad u državama EU.Srbiji nedostaju radnici za dezinsekciju i deratizaciju,nedostaju vodoinstalateri,gradjevinci,nedostaju lekari,medicinske sestre i ostalo kvalifikovao radno osoblje.

Svakodnevna saopštenja o enormnom i alarmirajućem stanju na tržištu sektora kako kvalifikovane tako i nekvalifikovane radne snage da radnika više-NEMA.Tačnije ima ali ne žele više da rade za plate koje ne pokrivaju najosnovnije životne potrebe.Kvalifikovana i polu-kvalifovana radna snaga odlazi iz Srbije na privremene ili stalne poslovne angažmane u itekako platežnim projektima u normalnim i pravno sigurnim EU državama sa zaradom koja je u principu 6 do 8 meseci posla u Srbiji jedan mesec tamo,a u sektoru usluga u R.Srbiji konkretno trgovine,transporta,majstorskih i usluga higijene pristaju da rade samo penzioneri.

Do kada će taj trend biti održiv možete pročitati u ostaku članka.

izvor:
Danas.rs,RTS,RTV Vojvodine,Tanjug,021.rs

Udruženja poslodavaca svih  delatnosti u R.Srbije tvrde da se posebno u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, metalskoj ili elektromašinskoj uveliko oseća nedostatak inženjera, IT i specifičnih stručnjaka ali da nedostaje i mnogo zanatlija i majstora, izvršioca u proizvodnji.

Iako veliki broj firmi za sada uspeva nekako da obezbedi radnike, nije retkost ni da se u sektorima gde je to moguće, u prehrambenoj industriji, poljoprivredi, na primer, već angažuju radnici iz Moldavije, Ukrajine ili Turske, dok je u građevinskim firmama, ne računajući u to strane koje su dovele svoje radnike na gradilišta Srbije, već prisutno oko 30 odsto stranaca, najčešće iz Albanije, Severne Makedonije i BiH.

Kako dalje navodi list “Danas”, ta radna snaga poslodavce dodatno košta, jer joj je potrebno obezbediti smeštaj, ishranu i privrednici bi radije da povećaju plate ljudima koji žive u okruženju i gde su im porodice. Neki to i uspevaju da urade, ali ih boli što država nije uočila problem, što nije spremna da se odrekne bar dela visokih poreza i doprinosa na zarade uz obavezu poslodavca da taj iznos usmere u zarade kako bi se ljudi zadržali u Srbiji.

“Od dva inženjera koji završe fakultet i steknu početno iskustvo u struci, jedan odlazi vani. Naše kompanije i kada uspeju da zaposle svršenog studenta, ulažu značajan novac u njegovu obuku, nekoliko godina on uči na terenu, ali čim dođe u kontakt sa kolegama iz evropskih zemalja, VIDI DA ONI RADE ZA VEĆU PLATU I SAM SE PRIPREMI DA ODE. Više od 60 odsto stručnjaka koji su otišli, nisu put razvijenih zemalja krenuli sa biroa, NEGO IZ FIRME U KOJOJ SU STEKLI PRAKTIČNA ZNANJA. To je i razumljivo, SRBIJA JE JEDAN OD POSLEDNJIH “VAGONA” U EVROPI, ljudi ne žele da provedu svoj život u zemlji sa lošim penzionim, zdravstvenim, obrazovnim sistemom, sa nesigurnim uslovima života”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Draguljub RajićMenadžer Mreže za poslovnu podršku poslodavcimaNedelja 17.11.2019 e godine

On potvrđuje da već sada uvozimo radnike uglavnom iz susednih zemalja, gde plate nisu značajnije niže od naših, ali domaće privrednike takva radna snaga košta skuplje, imaju dodatne troškove.  Kada se tome dodaju i parafiskalni nameti koji su prikrivena, ali jako značajna stavka, onda je jasno koliko je našim kompanijama teško da se nose sa svetskim kompanijama.

“Svaka nestabilnost se odražava na konkurentnost naših firmi a u ovom slučaju dodatno se opterećuje menadžment koji umesto da brine o organizaciji proizvodnje, tržištima, naplatom potraživanja, mora da traga za radnom snagom. A posledice se već osećaju. Naši ljudi koji imaju kapital, poslednjih godina zaustavljaju razvojne investicije, čak i kada imaju povećanu tražnju i potencijal da se razviju, JER NISU SIGURNI DA ĆE USPETI DA SE IZBORE SA PROBLEMOM NEDOSTATKA LJUDSKIH RESURSA. Trenutno, to je izraženiji problem nego finansiranje proizvodnje”, tvrdi Rajić.

Draguljub RajićMenadžer Mreže za poslovnu podršku poslodavcimaNedelja 17.11.2019 e godine

Prema rečima Milana Bojovića, tehničkog direktora Srbija autoputa:  “U građevinarstvu ne samo u Beogradu već i bilo gde u Srbiji nedostaju ljudi svih profila, od inženjera, tehničara i poslovođa do armirača, zidara i tesara i gotovo nemoguće ih je naći..”

“Za sada se snalazimo, UZIMAMO PRIPRAVNIKE I OD NJIH POKUŠAVAMO DA NAPRAVIMO ZANATLIJE, kada je reč o inženjerima, primamo ih odmah po završetku studija, ALI I NJIH IMA VRLO MALO NA TRŽIŠTU, verovatno je većina već otišla vani. A dajemo solidne plate, za početnike oko hiljadu evra, oni koji vode gradilište preko 2.000, ali verovatno čemo uskoro morati da tražimo i radnike sa strane”, kaže Bojović

Milan BojovićTehnički direktor Autoputeva SrbijeNedelja 17.11.2019 e godine