Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto

Proizvodnja meda u Beogradu i Srbiji,Kvalitet meda u Srbiji.pcelari,udruzenje pcelara,Upotreba pesticida i zivot pcela u Srbiji.
Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

Beograd — Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Taj trend traje već četiri godine.

Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu prof. Zoran Stanimirović kaže da je stanje ove godine loše, ali da je prošla godina bila katastrofalna.

Toplije vreme za ovo doba godine im takođe ne odgovara, jer pčele nisu ušle u fazu ekološkog mirovanja već su nastavile da rade, odnosno “nisu se navikle na niske temperature”.

Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.

IZVOR: RTS,b92.net,Tanjug,Beta
UTORAK, 24.12.2019. | 14:06

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

 

prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.

"Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida... Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu", navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.

"Ova da je nazovem 'pandemija' kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu", ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi.

Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.

"Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda", objašnjava profesor Stanimirović.

Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.

Zanimljive činjenice o pčelama

1. Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.

2. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.

4. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.

5. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

6. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga se rađa svaka 24 časa.

7. Mlada matica dnevno poleže i više od 2000 jaja i to 3 puta više od sopstvene težine. Matica može živeti od 5-7 godina.

8. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. U jednoj košnici ima od 20.000-60.000 pčela.

Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.

Zanimljive činjenice o medu

1. Med je jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.

2. U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.

3. Med je i najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam.

4. Ne postoji nacija, narod ili pleme na svetu koji nemaju legendu o hranlјivom ili lekovitom dejstvu pčelinjih proizvoda.

5. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

6. Med se sastoji od 80% šećera i 20% vode. 1 supena kašika meda ima 64 kalorija.

7. 1 kg meda ima hranlјivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

8. Med će kristalisati tokom vremena, ukoliko posle dužeg perioda ne kristališe, u pitanju je imitacija meda. Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koristi u konditorskoj industriji.

Nase ostale autorske objave:

Ubrzane pripreme za otvaranje predstavnistva u Novom Sadu
Dezinsekcija u Novom Sadu i celoj Vojvodini od 12-og novembra 2012- godine ,odsada sa besplatnim dolaskom.Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd i sajt "Dezinsekcija.net".Klik na sliku gore za prikaz mape i opis sa svim detaljima dolaska. ...
Stafilokoke-bakterije koje najcesce prenose bubarusi
Stafilokoke Latinski medicinski naziv Staphylococcus spp. SEM микрографија гроздастих колонија S. aureus Sistematika stafiloka царство: Bacteriaтип: Firmicutes класа: Bacilli ред: Bacillales породица: Staphylococcaceae род: Staph...
Najnovije bacanje para od strane Klijenata-ultrazvucni rasterivaci bubasvaba,mrava i bubarusa!
Ultrazvucni rasterivaci buba,bubasvaba,buburusa i mrava-da li vrede novaca ili je u pitanju klasicna prevara vidjena na delu unazad 20+ godina? Srbija i stanovnici Srbije su poznati u celoj Evropi kao narod koji najcesce je zrtva prevara...
Ministar Đorđević-Nedostatak radne snage vidljiv već početkom 2020 e godine, ostaje nam samo da se otimamo za radnike
O alarmantnom stanju nedostatka kvalifikovanih i odgovornih kadrova u Republici Srbiji i enormnoj privremenoj i trajnoj emigraciji medicinskog radnog osoblja,vozača,stomatologa,hirurga,bebi siterki,majstora za dezinsekciju i deratizaciju kao i ostali...
Upozorenje pčelarima zbog "hemijskog voza" koji će prskati rastinje duž pruga
Uništavanje vegetacije prskanjem iz "hemijskog voza" duž pruga počeće danas, 8. maja do 14 maja, upozorilo je preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije".Pčelari bi trebalo da košnice u blizini pruga zaštite od herbicida kojima će se uništavati rasti...
Zasto su bubaruse tako snalazljive u zivotnom i radnom prostoru?
Pregled oka bubarusa i naucno objasnjenje zasto bubaruse tako brzo napustaju mesto koja su odjednom osvetljenja ili im preti mehanicki udarac.Klik na sliku gore za prikaz fotografije za puni prikaz.. Naizgled vrlo mali bubaruse kao p...
Oštrija kontrola poljoprivrednika i DDD sluzbi: Korišćenje pesticida,insekticida i herbicida samo uz sertifikat
Izvor b92.net,Politika.rs,ponedeljak 03.06.2019 Beograd -- Svi koji koriste pesticide,insekticide i rodenticide za zaštitu bilja i dalju komercijalnu dezinsekciju i deratizaciju moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pest...
Nastavak avionskog i drumskog zaprasivanja Beogradskih opstina na pojavu komaraca tokom 05-og i 06-og juna 2014-e godine.
Avionsko zaprasivanje komaraca tokom juna meseca 2014-e godine na teritoriji prigradskih naselja grada Beograda. Sekretarijat za zastitu zivotne sredine Republike Srbije u saradnji sa svim vodecim medijima u Republici Srbiji objavio ...
Pokrenuta nova sekcija na sajtu"Galerija" od 15-og februara 2019-e godine
Pokrenuta je sekcija"Galerija" koja ilustruje u vise desetina i vise stotina fotografija nasih terenskih ekipa,DDD tehnologa,sanitarnih inzenjera i biologa celokupan nas rad i demonstraciju svih nasih koraka rada. Umesto previse teksta svi citaoci,p...
U JAVNOM SEKTORU PLATA 60.000 DINARA, U PRIVATNOM SVEGA 38.000
Izvor blic.rs 05.09.2019 Ovaj clanak je osvrt na ono sto je ostalo u Srbiji od kvalitetnih majstora u domenu DDD usluga i koja je buducnost bilo kakvih majstorskih usluga u Srbiji.Ujedno je ovaj clanak opomena svim preostalim odgovornim i pravim DD...
Od 1. januara 2020 e godine dozvole za rad stranim radnicima po ubrzanoj proceduri elektronskim putem
O tome da niko više ne želi da radi za Afričke plate u centru Evrope barem ne gradjani Republike Srbije govori i podatak o ubrzanoj proceduri i novom Zakonu o upošljavanju stranaca u R.Srbiji od 01 januara 2020 e godine. Umesto da drastično povećaju...
Buve i njihova pojava u zivotnom i radnom prostoru tokom zimskih meseci-problem sa kojima se suocavaju mnostvo vlasnika pasa i macaka u domacinstvu.
Tekst i sadrzaj clanka: Ljubisa T.Cakic .Sva prava autora clanka i materijala su zakonski zasticena. Prikaz buve prikacene za dlaku pasa.Klik na sliku gore za prikaz i objasnjenja sa svim detaljima.Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beogr...

Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

2 Comments

  1. Avatar
    Bogdan

    Trovača na svakom koraku ko zna šta sve jedemo i koliko otrova smo do sada pojeli.

    1. Avatar
      Ljubisa T. Cakic

      Ovo je tek ono sto je izaslo u javnosti.A ono sto nije?

Ostavite odgovor na Ljubisa T. Cakic Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Call Now ButtonMozete nas pozvati ovde...css.php

Pin It on Pinterest

Podelite stečeno znanje sa drugima...

Prenesite stečeno znanje sa ovog sajta Vašim prijateljima i dobijte mišljenja..