Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto

IZVOR: RTS,b92.net,Tanjug,Beta
UTORAK, 24.12.2019. | 14:06

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

"Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida... Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu", navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

"Ova da je nazovem 'pandemija' kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu", ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi.

"Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda", objašnjava profesor Stanimirović.

Zanimljive činjenice o pčelama

1. Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.

2. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.

4. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.

5. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

6. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga se rađa svaka 24 časa.

7. Mlada matica dnevno poleže i više od 2000 jaja i to 3 puta više od sopstvene težine. Matica može živeti od 5-7 godina.

8. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. U jednoj košnici ima od 20.000-60.000 pčela.

Zanimljive činjenice o medu

1. Med je jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.

2. U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.

3. Med je i najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam.

4. Ne postoji nacija, narod ili pleme na svetu koji nemaju legendu o hranlјivom ili lekovitom dejstvu pčelinjih proizvoda.

5. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

6. Med se sastoji od 80% šećera i 20% vode. 1 supena kašika meda ima 64 kalorija.

7. 1 kg meda ima hranlјivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

8. Med će kristalisati tokom vremena, ukoliko posle dužeg perioda ne kristališe, u pitanju je imitacija meda. Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koristi u konditorskoj industriji.