Rade i u penziji-najmanje 34.000 penzionera zaposleno u Srbiji

Penzioneri ce uskoro raditi sve usluzne delatnosti u Beogradu poput Dezinsekcije i Deratizacije,Vodoinstalacije,Elektricarskih usluga.

U Srbiji, prema grubim procenama, trenutno radi najmanje 34.000 penzionera starosti preko 70 godina i to najviše na zanatskim i majstorskim poslovima.

O tome ko ce nam opravljati veš mašine,opravljati vodoinstalacije ili uticnice i električnu mrežu u Beogradu ili pak raditi stručne usluge dezinsekcije i deratizacije govori i nezahvalan članak portala b92.net o upošljavanju penzionera za specijalističke majstorske poslove jer niko od mladih ne želi više bilo šta da radi u Srbiji niti vidi sebe u Srbiji.

Najstariji sugrađani rade i pri institucijama gde se traže njihovo znanje i profesionalno iskustvo jer mladih i iskusnih nema više.

Trenutno ne postoje precizni podaci o broju penzionera koji su nastavili da rade i nakon penzionisanja, a iz Fonda PIO za Tanjug kažu da se na osnovu podnetih zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža procenjuje da ih je najmanje 34.000 u Srbiji nezvanično taj broj je preko 50 hiljada uposlenih penzionera u sektoru usluga samo na teritoriji grada Beograd usled enormnog odliva radne snage o kome smo pisali u prethodnim objavama OVDE.

Potreba za dodatnim prihodima u domaćinstvu, ali i osećaj da su i dalje korisni, neki su od razloga zašto stariji građani, uprkos stečenim uslovima za penziju, nastavljaju da rade.

Međutim, evidencija o penzionerima koji su zaposleni preko ugovora o delu, ili onih koji rade na “crno”,  nije poznata

“Voleo bih da imamo te podatke, kako bismo pronašli način da zaštitimo penzionere ako su angažovani na nekom radu. Međutim, to se shvata među penzionerima kao privatna stvar, i ne govore o tome”, reko je Bjelobrković, uz procenu da oko 10 odsto penzionera promeni struku. Najveći broj onih koji nastavljaju da rade su intelektualci, profesori, doktori, zidari i metalostrugari.

Predsednik Gradske organizacije penzionera Beograd, Vasilije Bjelobrković, kaže da ni njihova organizacija nema podatke o tome koliko penzionera u prestonici radi. Tu informaciju, kako kaže, stariji sugrađani često kriju.

Vasilije BjelobrkovicPredsednik Gradske Organizacije Penzionera grada Beograda.Petak,15 og novembra 2019 e godine.

Motivi zbog penzioneri kojih nastavljaju da rade su pre svega novac, kako bi oni i njihove porodice “slobodnije disale”. Međutim, nije samo veći kućni budžet taj koji penzionera navodi da se ponovo aktiviraju.

Stariji sugrađani žele da se osećaju korisnim, provode vreme sa ljudima, ili pobegnu od samoće.

Bjelobrković dodaje i da bi vojni penzioneri, ili oni koji su radili pri MUP-u, a koji su mlađi od 60 godina, mogli da rade kao vozači. U Srbiji je oko 47.000 vojnih penzionera, a od toga deset odsto njih je spremno da “uskoči” u poslove vozača, procenjuje.

Ne postoje zakonska ograničenja kojima se određuje koliko godina posle penzionisanja neko može da radi.

Penzioneri mogu ponovo da se zaposle po ugovoru o radu, delu, ili po autorskom ugovoru, a da istovremeno nastave da primaju ranije stečenu penziju.

Posle novog nemačkog zakona o zapošljavanju,  Srbija će postati zemlja penzionera.

“Otimanje za radnom snagom i borba za kvalitetne radnike u 2020 oj godini je ono što nam jedino preostaje”, ocenio je Ministar Đorđević.

Prilog TV PRVA potvrdjuje sve gore receno.U toku 2020-e ocekuje se emigracije iz Srbije u platežne i regulativne države EU preko 150 hiljada mladih majstora iz Srbije.Srbija ostaje zemlja staraca a sa njima i kvalitet usluga od strane penzionera.

U toku jednog meseca je iz Srbije otišlo u Nemačkoj preko  6 hiljada MEDICINSKIH RADNIKA.

Pojačati Vaše zvučnike kako biste stekli pravu i realnu sliku u iskrenom 15 minutnom dole intervjuu nacionalne televizije TV PRVA eminentnih Beogradskih intelektualaca o enormnoj demografskoj fluktaciji tržišta kvalifikovane i edukovane radne snage iz Srbije u normalnim i stabilnim EU državama u toku 2018 i 2019 e godine i dobijte pravi odgovor na logično pitanje ko će nas lečiti u 2020 oj ili 2021 oj godini i budućnost pružanja bilo kakvih specijalističkih manuelnih,majstorskih ili zdravstvenih usluga u Srbiji u narednim nekoliko godinama ne samo u Beogradu već u bilo kom mestu u Srbiji od Subotice do Preševa od Loznice do Negotina.

Dobar majstor ili lekar zlata vredi i ne prodaje se više jeftino kao prethodnih godina.I ako je u Srbiji to je samo odmor sa zaradjenim više hiljada eura u toku samog jednog meseca u Nemačkoj ili Austriji ili Holandiji a korisnici majstorskih ili medicinskih usluga se pitaju”A kako to da su mi zakazali pregled za 2023e godinu pa ja ću umreti do tada…”

Pri pozivanju profesionalnih majstorskih službi dobija se saopštenje da su svi prebukirani u narednih nekoliko nedelja neretko i više meseci unapred a često se dobija i saopštenje DA NE RADE VIŠE U SRBIJI da SU U SRBIJI SAMO PRIVREMENO ili u pauzi od rada za inostrane EU platežne Klijente i sve što rade traže 100% UNAPRED UPLATU SREDSTAVA čak i za tretmane i angažovanje sa rokom izvršenja više nedelja ili meseci UNAPRED,a pozivanjem onih najeftinijih se odmah dolazi do zaključka da takvi ljudi nemaju nikakvih dodirnih tačaka niti bilo kakvog radnog iskustva sa poslom za koji se oglašavaju na Internetu.

Korisnici usluga u Beogradu i Srbiji u 2019 oj godini imaju ogromnih problema u pronalaženju kvalitetnih pružaoca svih vrsta specijalističkih usluga usled svega gore rečenog činjeničnog stanja i epiloga i prognoza sagovornika o nepovratnom prebegu obrazovane radne snage van Srbije gde u startu nakon prve zaradjene plate i uradjenog projekta EU poslodavcima sa znanjem iz Srbije shvate iz kakvog kaveza od države su stigli i otišli.I koliko se znanje radnika i profesionalaca IZ SRBIJE CENI U DRŽAVAMA EU a koliko se ceni i plaća U MATIČNOJ RODJENOJ DRŽAVI.

u video prilogu dole: