Skoči na sadržaj

ČAK 70 ODSTO HRANE U SRBIJI SE PRSKA HEMIKALIJAMA! Jabuka se prska 16 puta, a standard je 3!

Dezinsekcija i deratacija njiva i useva u Beogradu i Novom Sadu 2019.

Izvor RTS,kurir info,b92.net,blic.rs

Oko 70 odsto hrane u Srbiji prska se raznim hemikalijama. Stručnjaci kažu da se jabuka, na primer, prska više od 16 puta, dok je svetski standard maksimum tri puta. Međutim, i naši poljoprivrednici moraće ubuduće da prođu obuku i dobiju sertifikat za korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da poljoprivrednici treba da budu što više edukovani o sredstvima zaštite. Pored edukacije, proizvođačima voća, povrća i ratarskih kultura treba omogućiti kompletan servis, kako bismo imali pravo da od njih tražimo potpuno zdravstveno bezbedan proizvod, rekao je Trkulja gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.


Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.
Svest o ocuvanje zivotne sredine,voca i povrca u Srbiji je jedna od najnizih u Evropi.Kao prilog tome ide cinjenica da je Srbije jedna od retkih mozda i jedina drzava u Evropi koja omogucuje nekontrolisanu prodaju jakih i smrtonosnih karentivnih insekticida i pesticida svakome ko udje u poljoprivrednoj apoteci bez ikakve provere i potrazivanja licnih dokumenata kao u klasicnoj apoteci.

Primena pesticida je, napominje, veoma delikatna i osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena jer su patogeni, odnosno štetočine prešli u naš region.

Problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida.

„Ako mi kao država i društvo ne damo podršku i značaj tome, normalna je stvar da ni taj proizvođač ne može sam da se snađe i odluči šta da koristi i u kojoj meri, koji je prag da je zdravstveno bezbedno i ostalo“, naveo je Trkulja.


Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.
Zastita bilja i hemijski tretmani voca i povrca koje zavrse na trpezi u Beogradu i Novom Sadu i ostalim mestima u Srbiji se ne dokumentuju nikakvim zvanicnim izvestajima ko je prskao,cime je prskao i kako je prskao.Rezultate je ogromna sadrzina pesticida preko dozvoljenih granica voca i povrca a sa druge strane i sve veci broj vracenih kontigenata voca i povrca namenjenih izvozu u drzave EU i Rusiju.

„Mnogi preparati gube potpuno efikasnost. Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva“, rekao je Trkulja.

U Srbiji se koristi 800 pesticida

Nenad Trkulja ističe da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

„Kada jedna aktivna materija prođe patentno pravo, sve hemijske kompanije i firme koje žele da zarade na njoj će je registrovati i pod drugim imenom prodavati. To je pravno osnovano, međutim, postavlja se pitanje optimizacije primene svih tih sredstava. Da li su nam svi ti pesticidi potrebni je drugo pitanje. Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba“, napominje Trkulja.


Pravilna i kontrolisana primena pesticida i insekticida u agrarnoj proizvodnji u Srbiji je i dalje zarobljena u 70-im godinama proslog veka.Odsustvo reakcije drzavnih organa u blagovremenoj edukaciji poljoprivrednih proizvodjaca i izuzetno niska kupovna moc korisnika i konzumenata domaceg voca i povrca utice na izbor domaceg poljoprivrednika zarad smanjenja budzeta da samostalno pristupa tretmanu i dezinsekciji vocnjaka,atara i useva umesto angazovanja sanitarnih inzenjera i sa druge strane pristupa svesno za koriscenjem jeftinih i dostupnim pesticidima bez ikakve provere i kontrole rada nakon kupovine.

Na pitanje mogu li građani da vide po plodovima koje kupuju da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja kaže da to nije moguće.

„Obični građani ne mogu da vide na osnovu izgleda ploda da li je bez ostataka pesticida. Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima. Građani ne mogu to da procene u prodavnici ili na pijaci“, naveo je Trkulja.

Pranje voća i povrća ne može da pomogne ako su ostaci pesticida u plodu, ali mogu ako se nalaze na plodu.

Uvođenje bioloških pesticida

Veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja Evropske unije i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe. Trend je uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkta.

„Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji“, istakao je pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja.

Trkulja je naveo primer Grčke u kojoj su imali veliki problem sa biljnim patogenima. Došli su u situaciju da je rezistentnost toliko porasla da sa biološkim pesticidima imaju veću efikansost nego nekada sa hemijskim, rekao je Trkulja.

Inače, prska se sve, a najosetiljiviji proizvodi su jagodičasto voće – jagode, trešnje.

„Osetljivo je sve što se konzumira stono, što ne ide u preradu, mada je i to u preradi, ako se nepravilno koristi, ugroženo. S druge strane, i kod stonog, ako se pravilno koriste pesticidi, apsolutno je bezbedno“, zaključio je Trkulja.

U video prilogu dole Sabacke Televizije TV KCNZ mozete videti odnos prema prirodi i okolini nasih sugradjana i ujedno nivo svesti o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u postupku sazrevanja i distribucije gotovih vocarskih i povrtarskih kultura:

 

Oznake:
Call Now Button