Masovno nekontrolisano trovanje pčela u Kikindi od strane nestrucnih lica Hloripirofos-om,Nurel-om i Dimetoat-om, šteta neprocenjiva
izvor 021.rs datum 29.05.2019. | 13:55 > 15:49
Više od 1.000 pčelinjih zajednica u vlasništvu najmanje 25 pčelara pobijeno je u masovnom trovanju protekle sedmice u Kikindi. O ovome je javnost obavestilo udruženje pčelara i preciziralo da je reč o potezu od bašaidskog druma do puta za Kinđu. Na terenu su bili policija, veterinarski inspektor, veterinar i inspektor sekretarijata za zaštitu životne sredine, a istraga je u toku, naložio je javni tužilac.
„Ono što smo zaticali na pčelinjacima je bilo poražavajuće. Pune košnice mrtvih pčela i, što je još gore, znaci trovanja su i dalje bili prisutni, novootrovane pčele su gmizale po travi i preko već mrtvih. Sve vreme smo pokušali da dokučimo šta je to što je otrovalo naše pčele i najbliskija nam je pretpostavka da je u pitanju trovanje pčela na pšenici.
Otkud na pšenici, to pokušavamo da utvrdimo, ali sumnjamo na otrove Hlorpirifos i Dimetoat i eventualno na Nural-D, uz pretpostavku da je kao lepak korišteno nedozvoljeno sredstvo, šećer“, poručili su u Udruženju pčelara Kikinda.
Nastala šteta se do momenta pisanja i objave ovog clanka racuna u hiljadama evra a po svemu sudeci usled jednog od najvecih pomora pcela do sada nestrucnom primenom insekticida od strane amaterskih nekontrolisanih izvrsioca steta vrlo lako moze dostici i vise desetina hiljada eura direktno prema vlasnicima kosnica a indirektno izostanak oprasivanja voca vrednog cak i vise stotina hiljada eura sa podrucja Kikinde,Zrenjanina i celog SevernoBanatskog okruga.
„Onima koji nam ovo uporno rade već godinama ponovo poručujemo da još jednom razmisle o tome da su prirodni oprašivači bilja uništeni oko 90 odsto i da ako ovako nastave, a pčelari odustanu, ko će im povećavati prinose na njivama? Da li naši ratari žele da od Srbije naprave Sečuan, gde više nema ni pčela ni drugih oprašivača? Teško nam je više i da apelujemo i da se borimo sa vetrenjačama, ali se uvek nadamo da ćemo se jednog dana izboriti za pravo na život pčela i za pravo na zdrav život našoj deci i nama„, apeluju u udruženju.Autor: novinarski tim Vojvodjanskog portala 021.rs
Srbija je defacto jedna od poslednjih drzava u Evropi KOJA DOZVOLJAVA NEKONTROLISANU PRODAJU PESTICIDA,INSEKTICIDA I HERBICIDA bilo kome cak i dusevnom bolesniku bez ikakvih pravnih konsekvenci.
Mozete pogledati video prilog sa licu mesta jednog od predstavnika udruzenja pcelara u vezi ovog nesagledivog i katastrofalnog pomora pcela u Kikindskoj opstini koji ce se vrlo brzo reflektovati i na podrucju cele istocne Vojvodine a koji je krenuo od 24.maja 2019-e kada su prvi put i uocene otrovane pcele sa brojem uginutih i mrtvih pcela na hiljadama komada na nivou svakog dana, i koji se ne zaustavlja vec raste svakog dana usled nestrucne,nesertifikovane i totalno amaterski uradjene dezinekcije od strane domacih poljoprivrednih uzgajivaca kojima je skupo 1000 ili 2000 dinara da plate konsultacije ili izlazak na teren diplomiranog sanitarnog inzenjera ili biologa a nije im skupo da otruju sve od pcela na promeru od 10 kilometra smrtonosnim i jeftinim pesticidima koji se kupuju u svakoj poljoprivednoj apoteci za 200 ili 300 dinara na bazi hloripirofos-a ili dimetoat-a.
U odmerenoj i kontrolisanoj kolicini koja se primenjuje od strane DDD tehnologa,biologa i sanitanih inzenjera ove aktivne komponente uspesno regulisu cak i najrezistentinije forme insekata.
Razlog uginuca pcela nastaje u tome sto nestrucna lica u Srbiji cuju „Da je ovo dobar preparat..“ i kada kupe preparat iz poljo apoteke sipaju u prskalici „koliko misle po njima da treba da se sipa“ pod sloganom“Bolje vise nego manje pa nisam lud da prskam pet puta pomalo kad mogu sve odjednom da zavrsim iz prvog dolaska ne mogu pet puta da dolazim...“i ne onoliko koliko bioloski i medicinski kako propisuju proizvodjaci ovih insekticida i pesticida i kada treba i krenu sa radom pri tome:
-prskaju gde god misle da mogu prskati.
–prskaju u toku dana u neposrednoj blizini kosnica i boravka pcela ne pitajuci sebe“A zasto to ne bi moglo uvece da se radi kada se pcele vrate svojoj matici i kosnici na spavanje…?“.
-po izjavama prodavaca u poljoprivrednim apoteka udju u poljo apoteci i pitaju“Daj mi najjaci i najjeftiniji preparat„ ne citajuci upustvo nazad,ne pitajuci bilo koga“Ma daj ti ces mi meni da kazes kako se prska,ja prskam tako 20 godina po mome kako sam ja naucio da prskam,sta je problem sada,ajde molim Vas…“.
Svest o ocuvanju zivota pcela nam je najniza od svih drzava Evrope.