Razlika izmedju bubasvaba i bubarusa-reportaza sa terena 2017-02

Bubaburusa

 Iako rodbinski dosta slicni ove dve vrste se fizionomski potpuno razliku.U objektima gde borave skoro nikada necete zateci istovremeno dve vrsta bubasvabe-jedna vrsta uvek iskljucuje postojanje druge koja je u brojacanoj prednosti.

Po broju poziva mozemo zakljuciti da od pojave ovih dveju vrsta,bubarus odnosno "Blattela Germanica" ili u daljem tekstu"Bubarus" poznatijem u nasem govornom podrucju ucestvuje u pojavi i broju poziva oko 85% dok kanalizaciona crna bubasvaba "Blattela Orientalis" ucestvuje sa svega 15% u pojavi.

Razloge za to treba traziti u jako brzoj reprodukciji Bubarusa odnosno "Blattele Germanice" ili u govoru ostalih narod ex-yu poznatija kao "kuhinjski zohar" koja moze biti 100x puta reproduktivnija od standardne "Blattele Orientalis" odnosno standardne crne kanalizacione bubasvabe.

Zenka bubarusa uz ostatke hrane za prvih 6 meseci svog postojanja u domacinstvu ili lokalu moze izbaciti i do 3 hiljada larvi odnosno jajasca odnosno cirka oko 500 larvi i jajasca na mesecnom nivou, cineci je na taj nacin rekorderom od svih domacih insekata po brzini i kolicini razmnozavnja.Iz prici stotine nasih klijenata na mesecnom nivou dovoljno je da ukucani napuste objekat na par nedelja u toku letnjih meseci kada se ujedno i metabolizam ovih insekata drasticno ubrzava imajuci potrebu da jako brzo konzumiraju hranu i da ostave ostatke hrane cak i najobicnije mrvice u stanu ne govorimo o standardnim otpacima poput mesnih ili biljnih preradjevina da za svega 15-20 dana broj bubarusa od uocenih 10-ak dodje na preko par stotina,cineci na taj nacin po dolasku ukucana neopisiv stres,gadjenje,zdravstvenu kontaminaciju objekta virusima i bakterijama i opasnost po kucne elektricne aparate od kvarova o cemu smo pisali u prethodim objavama.

Zenka standardne bubasvabe pak je dosta sporija u razmnozavanju od bubarusa ali ipak broj larvi i jajasca koje izbaci na mesecnom nivou nikada nije ispod 50-ak.Zivotni vek kako bubarusa tako i bubasvaba je i do 250 dana u proseku zive oko 180 dana prva generacija ne racunajuci nove generacije.

Kasnije se prosire svuda po stanu.Izuzetno je ostavljati iz radnog iskustva nepokretne osobe koje ne mogu da brinu o sebi u stanu sa bubarusima gde nije uradjen postupak dezinsekcije pre toga jer vrlo brzo se naviknu na nepokretne osobe prelazeci preko istih preko lica,ruke i u par slucajeva desavalo se da zavrse u uvu nepokretnog pacijenta nakon nasih licnih pregleda nedovoljno higijenskih odrzavanih zdravstvenih ustanova ili starackih domova.

Uginuti golubovi koji dolaze da umru bioloski na tavanima napustenih zgrada predstavljaju najcesci obrok bubasvabama.Na autenticnoj fotografiji je prikaz uginutog goluba na jednoj od Beogradskih zgrada koji je pre toga bio inficiran bubasvabama.Gradjani nase prestonice po nasim orijentacionim merilima rada zive u preko 5-10 hiljada zgrada inficiranih bubasvabama,najcesce je to uzrok-dolazak golubova,njihovog izmeta na tavanima zgrada koji stanari niti nadlezne ustanove nisu zainteresovane da rese.

Zateceno stanje od nastanjivanja golubova na terasi u jednom od Beogradskih stanova.Sa izmetom golubova su dosle stotine bubasvaba cijom pojavom je cela zgrada bila inficirana.Preduzece"Pest-Global Group"DOO.Klik na sliku za prikaz svih detalja.

Retko kada dolazi do kuhinje za razliku od bubarusa ali zato zna biti jako cesto u parketu,supljinama parket poput lajsni i spavacim sobama tacnije u krevetima u spavacim sobama. Za razliku od bubarusa prvih par nedelja dolaze u potrazi za hranom ali se vracaju u svojim skrovistima u medjuspratovima gde zive tokom dana dok nakon par nedelja i takozvanog "odomacivanja" se sele u objektu klijenata potpuno dormantne i u stalnom mirovanju tokom dana,bivajuci aktivne samo tokom noci.Razmnozavanje kanalizacionih bubasvaba je dosta sporije od kuhinjskih bubasvaba-bubarusa ali se ipak moze nazvati da su dovoljno brze u razmnozavanju od cirka 20-50 novih jajasca svakih 30-45 dana  u zavisnosti od spoljasne temperature i dostupnosti hrane koju pronalaze.

Sa druge strane vlasnici stanova poslednjih spratova u velikom mozemo reci trosifrenom broju ako ne i cetvorocifrenom broju slucajeva Beogradskih zgrada kako starije tako i novijeg datuma imaju ogroman takoreci neresiv problem sa kanalizacionim bubasvabama gde postoji stalno prisustvo i dolazak golubova na sims-ovima,zandinjerama,terasa koji kako takvi ostavljaju jako veliku kolicinu golubovog izmeta kojima se bubasvabe hrane i ciju pojavu osete cak iz kanalizacije zgrade.Bubarus za razliku od bubasvaba "putuje" putem kanalizacije i ventilacije dok kanalizaciona crna bubasvaba prolazi putem oluka,rupa na fasadi i tako dalje dospevajuci da krova zgrade cim oseti "plen" u vidu izmeta golubova,neretko i mrtvih uginutih leseva golubova koji uvek dolaze da umiru na napustenim i neodrzavanih tavana nikada u prirodi.Nasa terenska sluzba je napravila zavidan broj autenticnih terenskih fotografija kako za tekucu 2017-u godinu tako i za prethodne sezone nakon poziva uznemiranih i pod stresom stanara poslednjih spratova koji imaju stalni dolazak golubova na neobezbjednim tavanima a sa njima i silazak bubasvaba sa krova i to velikih cija velicina je zavisna od ogromne kolicine izmeta koju golubovi ostavljaju za sobom na tavanu.

Koje mere zastite od bubasvaba se mogu preduzeti od stanara takvih zgrada?

• -Prvo i osnovno je potrebno regulisati ostavku hrane u zatvorenoj ambalazi tokom noci.Drugo i osnovno pravilo je ne hraniti golubove i ne "odomacivati" golubove na terasama koji ne samo sto uzrokouju vrlo brzo pojavu bubasvaba iz podruma tako sto vrlo brzo osete izmet golubova na zandinjerama i klima uredjajima vec prenose jako veliki broj anaerobnih bakterija i pticjih perjanih buva koji pre ili kasnije osete prisustvo coveka u stanu i krecu prema ukucanima tokom noci izazivajuci jako veliki broj ujeda,crvenila i svraba.
• -Ako ste vlasnik ili podstanar poslednjih spratova i imate pojavu crnih kanalizacionih bubasvaba pozeljno je pogledati tavan zgrade u kakvom je higijensko-sanitarnom stanju.Neretko prisustvo bubasvaba je prvi pokazatelj pored loseg stanja podruma i loseg stanja tavana zgrade.

Na taj nacin vlasnici i ujedno stanari/podstanari stanova poslednjih spratova zgrada su u izlezni vecim finansijkim izdacima ne samo na dezinsekciji zivotnog prostora koji je u slucaju nastanjivanja bubasvaba na tavanu privremenog dejstva i mora se cesto ponavljati na svakih 15-20 dana za razliku od stanara u medjuspratovima gde taj problem nije tako izrazen,vec imaju i obavezu ciscenja tavana,dezinsekcije tavana i zatvaranje tavana u kompletnom fasadnom smislu reci kako golubovi vise ne bi ulazili i kako bi prestalo ujedno ostavljanje jako zaraznog i opasnog izmeta golubova kojima se kanalizacione bubasvabe na takvim tavanima hrane i opstaju u zivotu.

Uporedjene izmedju kanalizacionih i kuhinjskih bubasvaba:

(Blattela Germanica i Blattela Orientalis)

Reference i dalji linkovi za samoedukaciju o bubavabama i bubarusima:

Wikipedija kuhinjske bubaruse-Blattela Germanica:

Wikipedija kanalizacione bubasvabe-Blattela Orientalis:

Zivotni ciklus bubarusa: