Fiziologija i zivot paukova

Paukovi  nisu insekti već pripadaju zglavkarima koji su opet podgrupa beskičmenjaka.

Od insekata se razlikuju pre svega po tome što imaju osam nogu  i telo podeljeno u dva dela [insekti tri].

Postoji oko 40000 registrovanih vrsta iako još uvek nije utvrđen konačni broj.
Pretpostavlja se da je u Severnoj Americi otkriveno tek oko 30% stvarnog broja vrsta i oko 80% u Evropi.
Samo oko 30 vrsta poznatih paukova ima otrov opasan po čoveka a i od tih 30 vrsta samo je nekoliko smrtonosno.

Stoga ako primetite pauka u svom domacinstvu ili lokalu-ne brinite.Posaljite "Formular za dolazak"iz gornjeg desnog ugla i nasa tehnicka sluzba ce Vas kontaktirati besplatnim savetima i odgovorima.
Spadaju u beskičmenjake imaju egzoskelet, čvrstu materiju [kutikulu] koja im obavija telo i koja se sastoji od proteina i čvrste materije hitina

Tokom života, usled rasta tela kojem neproširivi omotač postaje pretesan više puta se 'presvlače' tj. odbacuju stari omotač [nalik zmijama].
najaktivniji su tokom noći te se više oslanjaju na druga čula osim vida.
Neke vrste koje su aktivnije danju imaju relativno dobar vid na malim udaljenostima [između 10 i 20 cm].
padaju u grabljivice odnosno takozvane "predatore" koji pretežno love druge insekte.
Specifičan je i način na koji vare hranu.

Kod njih ovaj proces počinje izvan sopstvenog tela.

Kada plen onesposobe ubrizgavanjem otrova, paukovi kroz istu ranu ubacuju tečnost koja sadrži enzime za varenje.

Enzimi za varenje jos u momentu ubrizgavanja u telo zrtve,razgrađuju tkivo žrtve i pretvaraju ga u tečnu masu koju paukovi usisavaju u svoj ne naročito razvijeni unutrašnji sistem organa za varenje. 

Hranljivi sastojci prikupljeni na ovaj način traju veoma dugo pa tako pauk može živeti nedeljama pa čak i mesecima bez hvatanja novog plena.]

svakako najzanimljivija osobina ovih stvorenja je sposobnost pravljenja niti i pletenja mreže. Svilenaste niti se sastoje od proteina fibroina, iste materije koja sačinjava svilu koju proizvode 'svilene bube'.
U zavisnosti od vrste svaka jedinka pauka poseduje od dve do osam žlezda od kojih svaka proizvodi drugačije niti:

• za hvatanje plena,

• pravljenje nosača mreže,

• pletenje mreže,

• pravljenje čaure za jaja

Svaka vrsta niti ima različite osobine u zavisnosti od svrhe kojoj služi.
Prečnik im je veoma mali i iznosi oko 0.01mm.
Uprkos ovako malom prečniku i veoma maloj specifičnoj težini nit pauka se po snazi izjednačava sa odgovarajućom niti najlona uz daleko veću elastičnost.
Zahvaljujući ovakvim karakteristikama paukova mreža ima snagu i elastičnost dovoljnu da izdrži udar insekta u letu a da se pritom ne pokida. 

Pholcus phalangioides - kućni pauk 

Kucni pauk-blizi opis

Kao što i sami verovatno znate njihove noge su veoma tanke i dugačke. Spoljni omotač je toliko tanak da je providan pa se i slabijim mikroskopom kod žive jedinke može posmatrati kretanje telesnih tečnosti i drugih organa.

Mreže ove vrste ne predstavljaju naročito zanimljive tvorevine i najčešće potsećaju na delimično deformisani čaršav ili neku drugu raširenu tkaninu/krpu.
Pauk će napasti svaki objekat koji dotakne mrežu ukoliko mu se naravno ne učini prevelikim.

Kućni pauk nema 'predrasuda' kada je u pitanju mreža ili uhvaćeni plen drugih srodnika pa nije redak slučaj da napadne drugog srodnikai izbaci ga iz njihove mreža koju kasnije nastavi da koristi za Čim se nesrećni insekt zalepi za mrežu, pauk munjevito prilazi i kreće da ga obmotava svojim nitima.
Kada je insekt potpuno imobilisan pauk ubrizgava otrov a zatim i enzime za varenje.

Isisavanje polusvarenog sadržaja može potrajati i duže od jednog dana a pauk je u stanju da na ovaj način izvuče celokupan sadržaj npr. muve kroz samo jednu njenu nogu.

Ova vrsta paukova u slučaju opasnosti primenjuje naročitu tehniku zbunjivanja protivnika tako što se zavrti oko svoje ose velikom brzinom viseći o samo jednoj niti. 

Na ovaj način zbog brzine okretanja pauk za kratko vreme postaje potpuno nevidljiv što možete i sami proveriti jednostavnim dodirivanjem mreže.
Primerci koje možete sresti na našim prostorima su gotovo ali ne i 100% bezopasni.

Među neobaveštenima je popularna predrasuda o ujedima koji ne liče na ujede komaraca i koji se pripisuju paukovima.

Takvi 'serijski' ujedi gusto poređani po koži najčešće dolaze od insekata parazita, nikada od paukova.

Čak ni 'agresivni' kućni pauk Tegenaria agrestis, koji čoveka može ugristi samo u samoodbrani, retko u takvim situacijama izlučuje svoj otrov. 

Za razliku od dosadnih muva i krvopija komaraca paukovi vas nikada sami neće dirati a ukoliko i vi njih ne budete dirali smanjiće broj gorepomenutih nesnosnih insekata u vasem okruženju.