Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto

Proizvodnja meda u Beogradu i Srbiji,Kvalitet meda u Srbiji.pcelari,udruzenje pcelara,Upotreba pesticida i zivot pcela u Srbiji.
Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

Beograd — Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Taj trend traje već četiri godine.

Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu prof. Zoran Stanimirović kaže da je stanje ove godine loše, ali da je prošla godina bila katastrofalna.

Toplije vreme za ovo doba godine im takođe ne odgovara, jer pčele nisu ušle u fazu ekološkog mirovanja već su nastavile da rade, odnosno “nisu se navikle na niske temperature”.

Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.

IZVOR: RTS,b92.net,Tanjug,Beta
UTORAK, 24.12.2019. | 14:06

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

 

prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.

"Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida... Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu", navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.

"Ova da je nazovem 'pandemija' kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu", ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi.

Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.

"Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda", objašnjava profesor Stanimirović.

Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.

Zanimljive činjenice o pčelama

1. Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.

2. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.

4. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.

5. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

6. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga se rađa svaka 24 časa.

7. Mlada matica dnevno poleže i više od 2000 jaja i to 3 puta više od sopstvene težine. Matica može živeti od 5-7 godina.

8. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. U jednoj košnici ima od 20.000-60.000 pčela.

Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.

Zanimljive činjenice o medu

1. Med je jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.

2. U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.

3. Med je i najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam.

4. Ne postoji nacija, narod ili pleme na svetu koji nemaju legendu o hranlјivom ili lekovitom dejstvu pčelinjih proizvoda.

5. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

6. Med se sastoji od 80% šećera i 20% vode. 1 supena kašika meda ima 64 kalorija.

7. 1 kg meda ima hranlјivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

8. Med će kristalisati tokom vremena, ukoliko posle dužeg perioda ne kristališe, u pitanju je imitacija meda. Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koristi u konditorskoj industriji.

Nase ostale autorske objave:

U JAVNOM SEKTORU PLATA 60.000 DINARA, U PRIVATNOM SVEGA 38.000
Izvor blic.rs 05.09.2019 Ovaj clanak je osvrt na ono sto je ostalo u Srbiji od kvalitetnih majstora u domenu DDD usluga i koja je buducnost bilo kakvih majstorskih usluga u Srbiji.Ujedno je ovaj clanak opomena svim preostalim odgovornim i pravim DD...
Seminar o stenicama-deo 1.
Seminari Preduzeca "Pest-Global Group"  i sajta"Dezinsekcija.net" su tu da Vam pomognu bilo u svojstvu pacijenata ili pak strucnog medicinskog osoblja.Znanje je najveci prijatelju u borbi protiv svih vrsta insekata gde veliku pretnju po zdravlj...
Oštrija kontrola poljoprivrednika i DDD sluzbi: Korišćenje pesticida,insekticida i herbicida samo uz sertifikat
Izvor b92.net,Politika.rs,ponedeljak 03.06.2019 Beograd -- Svi koji koriste pesticide,insekticide i rodenticide za zaštitu bilja i dalju komercijalnu dezinsekciju i deratizaciju moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pest...
Novi pomor pčela zbog prskanja voća, najavljeno podnošenje krivičnih prijava
O tome kako se nekontrolisano koriste inseticidi i pesticidi u Srbiji za razliku od uređenih država Evrope i sveta svedoči i ovaj članak za 20 apri 2020 e godine o masovnom pomoru nezamenjivih pčela ne samo na području grada Leskovca i okolnih mesta ...
Da li cemo vec od pocetka aprila meseca naredne godine imati najezdu osa i osinjaka?
Neselektivno i neadekvatno zaprasivanje useva i plodnih oranica u celoj Srbiji je siguran znak izrazite aktivnosti osa sa prvim danim proleca 2013-e. Kako pise dnevni list "Blic" u izvestajima za mesec novembar 2012-e godine, koje do...
DEVOJČICA (3) PROGUTALA MIŠOMOR Sestra primetila roze kuglice u ustima, dete pušteno iz bolnice
Izvor blic.rs ,prokupljenadlanu.rs, Trogodišnja devojčica  iz Prokuplјa, koja je u subotu dopremljena u Klinički centar Niš zbog navodnog gutanja mišomora, otpuštena je iz bolnice, u Kliničkom centru. Prema pisanju portala Prokuplje na dlanu, d...
Ni posle nedelju dana nije otkriven krivac za pomor 10 TONA RIBE na Velikom bačkom kanalu kod Srbobrana.
Nedelju dana od pomora 10 tona ribe od nekontrolisane upotrebe pesticida kod Sombora i dalje nepoznato ko je krivac... IZVOR portal 021.rs,RTV Vojvodina,Novosti,Tanjug, 11.11.2019. | 11:27 O tome ko smo mi Srbi i koja je buducnost bilo kakvog ek...
Majstori "deru" građane: Da zavrnu ventil uzimaju 15.000 dinara
Izvor b92.net,tv prva i asocijacija nezavisnih novinara grada Beograda. 11.juli.2019-e godine. Ovaj prilog ilustruje sve probleme sa kojima se susrecu stanovnici i gradjani Republike Srbije narocito u 2019 oj godini,odlaskom strucnih ljudi van Sr...
Jedan radni dan na terenu-unistavanje stenica-reportaza 01
Sajt"Dezinsekcija.net" i Preduzece "Pest-Global Group" DOO Beograd Vam ovoga puta donose najnovije vesti iz prve vezane za tretman i unistavanje stenica.Stenice se u 99% slucajeva prenose putem putnih torbi da bi kasnije zauzele takoreci sva mesta ...
Zakazana masovna dezinsekcija na pojavu komaraca iz vazduha za podrucje grada Beograda
Dezinsekcija na pojavu komaraca. Sajt "Dezinsekcija.net" obavestava sve stanovnike grada Beograda u saradnji sa Ministarstvom Zdravlja R.Srbije da u toku danasnjeg dana ponedeljka 17-og juna 2013-e godine i u toku sutrasnjeg dana uto...
Obaveštenje svim ostalim DDD službama u Beogradu i ostalim mestima u Srbiji o strogoj naplati svojih usluga svim pravnim licima u zemlji u 2020 oj god...
Svedoci smo velikog broja poziva "renomiranih" firmi od vlasnika manjih pekara do veliki akcionarskih društava u toku 2019 e godine za sertifikovanom dezinsekcijom i deratizacijom lokala u Beogradu,Novom Sadu i ostalim udaljenijim mestima u Vojvodini...
Humanitarna akcija sajta"Dezinsekcija.net"-besplatna dezinsekcija i dezinfekcija svih objekata u svim mestima Srbije zahvacenim katastrofalnim i epide...
Mesta zahvacena poplavama u Srbiji maj 2014-e godine.Sajt"Dezinsekcija.net" i u saradnji sa servisom "Poplave.rs".Klik na sliku gore za prikaz mesta zahvacenim poplavama oznacenim plavim koncentricnim krugovima.Mapa i prikaz servis"Poplave.rs"....

Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

2 Comments

  1. Avatar
    Bogdan

    Trovača na svakom koraku ko zna šta sve jedemo i koliko otrova smo do sada pojeli.

    1. Avatar
      Ljubisa T. Cakic

      Ovo je tek ono sto je izaslo u javnosti.A ono sto nije?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Call Now ButtonMozete nas pozvati ovde...css.php

Pin It on Pinterest

Podelite stečeno znanje sa drugima...

Prenesite stečeno znanje sa ovog sajta Vašim prijateljima i dobijte mišljenja..