Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda manja 30 do 80 odsto

Proizvodnja meda u Beogradu i Srbiji,Kvalitet meda u Srbiji.pcelari,udruzenje pcelara,Upotreba pesticida i zivot pcela u Srbiji.
Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

Beograd — Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

Taj trend traje već četiri godine.

Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu prof. Zoran Stanimirović kaže da je stanje ove godine loše, ali da je prošla godina bila katastrofalna.

Toplije vreme za ovo doba godine im takođe ne odgovara, jer pčele nisu ušle u fazu ekološkog mirovanja već su nastavile da rade, odnosno “nisu se navikle na niske temperature”.

Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Sve je manje pcelara u Srbiji ne zato sto ljudi ne vole da se bave pcelarstvom vec zato sto je svest naroda i korporacija u Srbiji iz godine u godinu sve manja o ocuvanju eko sistema koje pcele prave i pomazu nam u uzgoju 100% prirodnog voca i 100% prirodnog meda kao i propolisa.

IZVOR: RTS,b92.net,Tanjug,Beta
UTORAK, 24.12.2019. | 14:06

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

 

prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
prof. Zoran Stanimirović,Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu,intervju o alarmantnoj cinjenici da pcela vise nema u Srbiji kao prethodnih godina ne samo zbog klimatskih promena vec i zbog totalne odsustvo svesti domaceg stanovnistva o pravilnoj upotrebi pesticida i insekticida u ruralnim podrucjima nastanjenim upravo pcelama.

"Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida... Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu", navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Kvalitetnog meda je sve manje i manje.Umesto njega trziste je prepravljeno varijacimama kukuruznog skroba i drugim varijacima saharina.

"Ova da je nazovem 'pandemija' kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu", ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi.

Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Vreme profitabilnosti bavljenja pcelarostvom u Srbiji prolazi.Republika Srbija ne cini dovoljno da zastiti pcelare od masovnog trovanja neadekvatnom primenom pesticida sto se itekako odrazava na nepostojanje kvalitenog roda svih vrsti vocaka i jestivih biljaka.

"Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda", objašnjava profesor Stanimirović.

Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Nekontrolisana upotreba pesticida i insekticida kako od strane samostalnih poljoprivrednih proizvodjaca tako i od strane nekontrolisanih korporacija i fabrika u bilizini kosnica i pcelara su dovoljan razlog da kvalitetan med ubrzo u Srbiji postane misaona imenica.Pcele se ne uvoze, nijedna zemlja na svetu ih ne izvozi niti zeli da ih izveze.

Zanimljive činjenice o pčelama

1. Pčele proizvode med već 150 miliona godina i jedini su insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi.

2. Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima). Dugačka je oko 2,1 mm. Himalajska medonosna pčela (Apis dorsata laboriosa) je najveća medonosna pčela na svetu. Odrasle jedinke mogu dostići dužinu do 3cm. Najveća pčela je ( Megachile pluto) koja može narasti do dužine od 39 mm.

3. Pčele su sposobne da računaju, kategorizuju slične predmete (kao što su psi, mačke ili ljudska lica), razumeju “isto” ili “drugačije”, kao i simetrične i asimetrične oblike.

4. Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana. Jaka i zdrava pčelinja zajednica u toku jednog dana može oprašiti do 3 000 000 cvetova.

5. Životni vek pčele u letnjem periodu ne prelazi 50 – 60 dana, ali zimi žive i duže od 5 meseci.

6. Leti u svakoj košnici dnevno umire oko 1000 pčela radilica, ali više od toga se rađa svaka 24 časa.

7. Mlada matica dnevno poleže i više od 2000 jaja i to 3 puta više od sopstvene težine. Matica može živeti od 5-7 godina.

8. Pčela može odleteti od košnice skoro 8 km i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi.

9. Medonosne pčele komuniciraju putem “plesa”.

10. U jednoj košnici ima od 20.000-60.000 pčela.

Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.
  • Facebook
  • Twitter
  • Gmail
  • Pinterest
  • LinkedIn
Srbija suportno svim direktivma EU i milionskim donacijama belezi sve manji kvalitet meda ali i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih pcelara.Ogroman broj slucajeva masovnog trovanja pcela ostaje neistrazen i nesankcionisan.

Zanimljive činjenice o medu

1. Med je jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.

2. U medu ne može opstati većina najopasnijih bakterija.

3. Med je i najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam.

4. Ne postoji nacija, narod ili pleme na svetu koji nemaju legendu o hranlјivom ili lekovitom dejstvu pčelinjih proizvoda.

5. Da bi proizvele 1 kg meda pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara.

6. Med se sastoji od 80% šećera i 20% vode. 1 supena kašika meda ima 64 kalorija.

7. 1 kg meda ima hranlјivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

8. Med će kristalisati tokom vremena, ukoliko posle dužeg perioda ne kristališe, u pitanju je imitacija meda. Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koristi u konditorskoj industriji.

Nase ostale autorske objave:

Bogati oskarovac i poznati glumac Morgan Frimen svoj ranč pretvorio u raj za pčele da bi ih spasao od uginuca
Izvor 021.rs,cnn.com Nakon vise bezuspesnih pokusaja da putem zvanicnih clanaka i vesti podignemo svest o nekontrolisanom izumiranju dobrodusnih i globalno preko potrebnih pcela ne samo u Srbiji vec i u ostatku Evrope odredjeni broj glumaca i ljubit...
Objavljen konkurs za zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara u Nemačkoj
Izvor 021.rs,Beta,Tanjug 22-og septembra 2019-e godine | 10:34 Umesto da podstice ostanak strucnjaka u zemlji Republika Srbija javno objavljuje konkurse ZA ODLAZAK STRUCNJAKA VAN SRBIJE.Ova vest izmedju stotina slicnih nedvosmisleno potvrdjuje da...
Clanak o detaljnom opisu bubarusa u Srbiji
U ovom delu prenosimo pisanje i clanak nama svima poznatog magazina"Politikin Zabavnik" u izdanju "Politike". Autor Clanka: S.Delibasic. Sva prava autora clanka zasticena. Clanak se ne moze upotrebiti u bilo kakve svrhe ...
Ostati u Srbiji ili tragati za boljim životom?-tribina Vojvodjanskog zastitnika gradjana usled enormne emigracije mladih i talentovanih ljudi i majsto...
Izvor 021.rs 04.06.2019. | 19:26 > 20:22 Sve veći broj mladog, radno sposobnog stanovništva napušta Srbiju u potrazi za boljim životom, naročito u razvijenijim zemljama Evrope. To je dovelo do starenja stanovništva u Srbiji, negativnog prirodno...
Usvojen predlog strategije za sprečavanje odliva mozgova, sadrži šest mera
Koordionaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Srbiji juče je usvojilo Predlog strategije za ekonomske migracije Srbije, koji će se odnositi na period od 2021. do 2027. Mladi odlaze iz Srbije od bebisiterki do doktora nauka.Ogroman...
Srbiji u 2019-oj godini nedostaje 90.000 zanatlija, većina mladih i iskusnih otišla u inostranstvo
Ovaj clanak je samo nadovezujuci lager u svim nasim objavama da dobar majstor zlata vredi i treba ga platiti ne ucenjivati i ne cenkati se sa njime kao proslih godina.Veliki broj visoko obrazovanih Klijenata u Beogradu i Srbiji pri pozivu ove alarman...
Osinjaci-detaljan pregled i fiziologija i fizonomija osa
Na zahtev ucestalog broja posetioca sajta"Dezinsekcija.net" na pitanja vezana "Sta su to ose i kako se resava problem osa i osinjaka" dajemo ovom prilikom detaljan opis osa. Prvo pitanje je : Da li ose zive dugo i koliko? P...
Ogroman odliv radne snage oseca se u Beogradu na svakom koraku
Za danasnji datum 22-og septembra 2019-e godine izdvajamo samo nekolicinu autorskih i autenticnih fotografija napravljenim u uzem i sirem centru grada Beograda o nezaustavljivom odlivu kvalifikovane i profilisane radne snage u platezne drzave Evropsk...
Novi pomor pčela zbog prskanja voća, najavljeno podnošenje krivičnih prijava
O tome kako se nekontrolisano koriste inseticidi i pesticidi u Srbiji za razliku od uređenih država Evrope i sveta svedoči i ovaj članak za 20 apri 2020 e godine o masovnom pomoru nezamenjivih pčela ne samo na području grada Leskovca i okolnih mesta ...
Odluka o 100% avansnom placanju za sve Klijente i korisnike nasih usluga na Budzetu Republike Srbije od maja 2019-e godine.
Odluka o 100% avansnom placanju za sve korisnike Budzeta Republike Srbije od maja 2019-e godine. U skladu sa ogromnim dugovanjima od strane korisnika usluga na budzetu R.Srbije koje indirektno se odnose na nase pouzdane podizvodjace i dobavljace usl...
Alarmantno: Za 6 meseci u inostranstvo otišlo da radi preko 30.000 ljudi sa podrucja Bosne i Republike Srpske
Izvor b92.net SREDA, 5.06.2019. | 10:25 Sarajevo -- Organizacija Unija za održivi povratak saopštila je da je samo od početka ove godine Bosnu i Hercegovinu napustilo 30 hiljada ljudi. Predsednica Unije za održivi povratak u BiH Mirhunisa Zukić ...
Za godinu dana u Srbiji ubijeno 176 vukova, 666 divljih mačaka i 141.000 fazana
Izvor 021.rs,beta,Savezni Zavod za Statistiku pri Vladi Republike Srbije. U Srbiji je 2018. godine ulovljeno 176 vukova, više od 16.000 lisica i više od 11.000 divljih svinja, navodi se u publikaciji Šumarstvo u Republici Srbiji, koju je objavio Rep...

Podelite stečeno znanje sa prijateljima...

2 Comments

  1. Avatar
    Bogdan

    Trovača na svakom koraku ko zna šta sve jedemo i koliko otrova smo do sada pojeli.

    1. Avatar
      Ljubisa T. Cakic

      Ovo je tek ono sto je izaslo u javnosti.A ono sto nije?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Do NOT follow this link or you will be banned from the site! Call Now ButtonMozete nas pozvati ovde...css.php

Pin It on Pinterest

Podelite stečeno znanje sa drugima...

Prenesite stečeno znanje sa ovog sajta Vašim prijateljima i dobijte mišljenja..